Височка Ржана

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Височка Ржана
Административни подаци
Држава Србија
Управни округПиротски
ГрадПирот
Становништво
 — 2011.Пад23
Географске карактеристике
Координате43°09′13″ СГШ; 22°48′22″ ИГД / 43.1535° СГШ; 22.806° ИГД / 43.1535; 22.806Координате: 43°09′13″ СГШ; 22°48′22″ ИГД / 43.1535° СГШ; 22.806° ИГД / 43.1535; 22.806
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина700 м
Височка Ржана на мапи Србије
Височка Ржана
Височка Ржана
Височка Ржана на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број18306
Позивни број010
Регистарска ознакаPI

Височка Ржана је насеље Града Пирота у Пиротском округу. Према попису из 2011. било је 23 становника (према попису из 2002. било је 54 становника). Село се налази на Старој планини, на око 26 километара удаљености од Пирота.

Овде се налази Манастир Свете Богородице у Височкој Ржани.

Прошлост[уреди]

Место је 1879. године имало 48 кућа са 386 душа. Регистровано је 89 пореских глава, а само четири мушкарца су била писмена.[1] Ржана је током српско-турског рата била једне ноћи опљачкана од стране Бугара, 1885. године. Извештај су саставили јуна 1886. године Ђираманић председник општине Ржанске, Апостол Илић писар општински и мештанин Лука Глишић. Бугари су користећи лоше командовање српских официра ноћу 7. новембра 1885. године опколили Ржану и извршили напад. Командир одељења мајор Марко Милошевић одјури на коњу и остави војску, а ова - две чете се такође извуку из села. Бугарски мајор Пањица је као ратни трофеј у својој канцеларији држао жиг са натписом "Царинарница Ржани, 7.новембар 1885. године".[2] Бугарски кнез Батемберг војни заповедник је једну ноћ преспавао у Ржани, док су војници пљачкали Пирот.[3] Године 1888. ту је радила српска царинарница према Бугарској, са малим приходом. У месту је 1898. године седиште Пограничне жандармерије, са подкомандиром резервним коњичким поручником Михаилом Лазићем.[4] Постоји 1901. године у Нишавском округу, општина Високо-ржанска са селима Висока Ржана (седиште), Реовци и Росомача.[5]

У Ржани у Нишавском срезу је радила само мушка школа.[6] Учитељица Надежда Зебић ради у њој 1898. године. Ржански учитељ Јовановић је живео и радио врло бедно и у оскудици. Тако је 1903. године морао неколико дана да гори славску свећу, у недостаку друге. А три пута је пуштао по неколико дана на принудни одмор јер није било огрева у школи. Милан Јовановић је 1900-1904. године био учитељ у месној школи. Остали учитељски кадрови су били: Драгутин Ковачевић (1907), Љубомир Момчиловић (до 1910), Тихомир Ивљанин (до 1909), Драгутин Цанић (1909-1910), Борислав Илић (1911), Живојин Кокић (1912), Александар Момчиловић (1912). Јула 1938. године отворено је друго одељење у ржанској основној школи.

Демографија[уреди]

У насељу Височка Ржана живи 54 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 72,6 година (71,8 код мушкараца и 73,4 код жена). У насељу има 34 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 1,56.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[7]
Година Становника
1948. 561
1953. 580
1961. 516
1971. 301
1981. 144
1991. 101 101
2002. 54 54
2011. 23
Етнички састав према попису из 2002.[8]
Срби
  
54 100,0 %
непознато
  
0 0,0 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди]

  1. ^ "Отаџбина", Београд 1880. године
  2. ^ "Мале новине", Београд 1890. године
  3. ^ "Отаџбина", Београд 1888. године
  4. ^ "Државни календар Краљевине Србије", Београд 1898. године
  5. ^ "Полицајски гласник", Београд 1901. године
  6. ^ "Просветни гласник", Београд 1907. године
  7. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  8. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  9. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]