Пређи на садржај

Травњак

С Википедије, слободне енциклопедије
Овај чланак је о травнатом подручју. За мање травнате површине погледајте страницу Украсни травњак.
Травњак степе у Монголији.
Нечуски пашњаци, пролеће 2016
Setaria pumila, врста из породице Poaceae (доминантна породица биљака на травњацима)

Травњак је травнато подручје, животна заједница и биотоп обележен травама у ком има врло мало или уопште нема дрвећа. Делимично је настао човековим утицајем (крчењем шума), а припада животним заједницама. У биогеографији травњаци се зову травне формације.[1] Ту спадају ливаде и пашњаци (травњаци на којима се обавља испаша стоке) као и велики, природни травњаци:

На травњацима постоји велик број биљака (нпр. шафран, трпутац, тратинчица и маслачак) и животиња, које могу живети на земљи (нпр. зец, јеж и миш), испод ње (кртица, кишна глиста) или у ваздуху (инсекти). Од птица ту живе фазан, препелица и шева. Неке биљке које расту на ливадама користе се за прављење чајева, а друге за исхрану.

Пашњаци су области где вегетацијом доминирају траве (Poaceae). Међутим, шаш (Cyperaceae) и рогоз (Juncaceae) се такође могу наћи заједно са променљивим пропорцијама махунарки, попут детелине и других биљака. Пашњаци се природно јављају на свим континентима осим Антарктика и налазе се у већини екорегија Земље. Штавише, травњаци су један од највећих биома на земљи и доминирају пејзажом широм света.[2] Постоје различите врсте травњака: природни травњаци, полуприродни травњаци и пољопривредни травњаци.[2] Они покривају 31–43% Земљине површине.[3][4]

Дефиниције

[уреди | уреди извор]
Коксилхас (брда прекривена травњацима) у Пампасима, држава Рио Гранде до Сул, Бразил.

Постоје различите дефиниције за травњаке:

  • „...свака биљна заједница, укључујући пожњевену сточну храну, у којој траве и/или махунарке чине доминантну вегетацију.”[2]
  • „...копнени екосистеми у којима доминира зељаста и жбунаста вегетација, а одржавају се ватром, испашом, сушом и/или температурама смрзавања.” (Пилотска процена глобалних екосистема, 2000)[2]
  • „Регион са довољном просечном годишњом количином падавина (25—75 cm) да подржи траву...” (Стилинг, 1999)[2]

Полу-природни травњаци су веома честа поткатегорија биома травњака.[5] Они се могу дефинисати као:

  • Травњаци који постоје као резултат људске активности (кошење или испаша стоке), где се услови животне средине и базен врста одржавају природним процесима.[6]

Они се такође могу описати као следеће:

  • „Полуприродни травњаци су једно од светских станишта са највећим биодиверзитетом на малим просторним размерама.“[7]
  • „Полуприродни травњаци припадају најбогатијим врстама екосистема на свету.“[8]
  • „...настали су током векова кроз екстензивну испашу и косидбу.“[7]
  • „...без употребе пестицида или ђубрива у модерно време.“[9]

Еволуциона историја

[уреди | уреди извор]

Граминоиди су међу најсвестранијим облицима живота. Постали су широко распрострањене крајем периода креде, а пронађени су копролити фосилизованог измета диносауруса који садрже фитолите разних трава које укључују траве које су повезане са савременим пиринчем и бамбусом.

Појава планина у западним Сједињеним Државама током епохе миоцена и плиоцена, у периоду од неких 25 милиона година, створила је континенталну климу погодну за еволуцију травњака.[10]

Пре око 5 милиона година, током касног миоцена у Новом свету и плиоцена у Старом свету, појавили су се први прави травњаци. Постојећи шумски биоми су опали, а травњаци су постали много распрострањенији. Познато је да су травњаци у Европи постојали током плеистоцена (последњих 1,8 милиона година).[9] Након плеистоценског леденог доба (са њиховим глацијалима и интерглацијалима), пашњаци су се проширили у топлијој и сушој клими и почели да постају доминантна карактеристика земљишта широм света.[10] Пошто пашњаци постоје више од 1,8 милиона година, постоји велика варијабилност. На пример степа-тундра је доминирала у Северној и Централној Европи, док се већа количина ксеротермних травњака појавила у области Медитерана.[9] Унутар умерене Европе, распон типова је прилично широк и такође је постао јединствен због размене врста и генетског материјала између различитих биома.

Деградација

[уреди | уреди извор]

Пашњаци су међу најугроженијим екосистемима.[11] Према Међународној унији за очување природе (IUCN), најзначајнија претња пашњацма је коришћење земљишта од стране људи, посебно пољопривреда и рударство.[12]

Узроци

[уреди | уреди извор]

Интензивирање коришћења земљишта

[уреди | уреди извор]

Пашњаци имају дугу историју људских активности и узнемиравања.[13] Да би се прехранила растућа људска популација, већина светских пашњака се претвара из природних пејзажа у поља кукуруза, пшенице или других усева. Пашњаци који су до сада углавном остали нетакнути, попут источноафричких савана, у опасности су да буду изгубљени зарад потреба пољопривреде.[14] Пашњаци су веома осетљиви на поремећаје, као што су људи који лове и убијају кључне врсте, или ору земљу да би направили више простора за фарме.

Травњачка вегетација је често плагиоклимаксна; остаје доминантан у одређеном подручју обично због испаше, сече или природних пожара или пожара изазваних људским фактором, што све обесхрабрује колонизацију и преживљавање садница дрвећа и жбуња.[15] Неки од највећих светских пашњака налазе се у афричкој савани, а одржавају их дивљи биљоједи, као и номадски сточари и њихова говеда, овце или козе. Травњаци имају утицај на климатске промене споријим стопама разлагања смећа у поређењу са шумским окружењем.[16]

Главне путање копненог покривача од 1960-их до 2015

Травњаци се могу појавити природно или као резултат људске активности. Ловачке културе широм света често узрокују редовне пожаре како би одржале и прошириле пашњаке и спречиле да дрвеће и жбуње отпорно на ватру завладају. Могуће је да су прерије са високом травом на средњем западу САД биле проширене на исток у Илиноис, Индијану и Охајо уз помоћ људских активности. Много травњака у северозападној Европи развило се након неолита када су људи постепено крчили шуме да би створили подручја за узгој стоке.[17]

Климатске промене

[уреди | уреди извор]

Пашњаци се често јављају у областима са годишњим падавинама између 600 mm (24 in) и 1.500 mm (59 in), а просечне средње годишње температуре се крећу од -5 до 20 °C.[18] Међутим, неки пашњаци се јављају у хладнијим (-20 °C) и топлијим (30 °C) климатским условима. Пашњаци могу постојати у стаништима која су често нарушена испашом или пожаром, јер такво узнемиравање спречава продор дрвенастих врста.[19] Богатство врста је посебно велико на травњацима ниске плодности земљишта, као што су серпентинасте голети и кречњачки травњаци, где је спречено задирање дрвећа, јер низак ниво хранљивих материја у земљишту може инхибирати раст шумских и жбунастих врста. Још једна уобичајена невоља са којом се често сусрећу злосрећна створења на пашњацима је стално сагоревање биљака, подстакнуто кисеоником и многим фотосинтетичким организмима са истеклим роком трајања, са недостатком кише који овај проблем још више поспешује.[20]

Травњаци кроз историју

[уреди | уреди извор]

Свеобухватно коришћење травњака као интегрисаног дела пејзажа датира из времена персијских вртова, који су се формирали много векова пре нове ере. Код Персијанаца, и нешто касније код Арабљана, травњаци су били саставни део украсних башта. Персијски вртни "теписи" су имали правоугаоне облике, састављени од нискорастућих врста трава и цвећа - претече савремених травњака. Освајања Александра Македонског (356-323. п. н. е.) раширила су употребу персијских вртова кроз хеленски свет, док су вртови Грчке били ограничени на школе и друга јавна места. Вртови које су Римљани пренели у друге делове Европе били су у оквиру окућнице, првенствено за породично опуштање и забаву. Стари Грци и Римљани преузели су начине гајења трава од Персијанаца и прилагодили их својим потребама.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ В. Ранђеловић, et al. (2005): Станишта Србије – Приручник са описима и основним подацима; Институт за Ботанику и Ботаничка Башта “Јевремовац”, Биолошки факултет Универзитета у Београду
  2. ^ а б в г д Gibson, David J. (2009). Grasses and grassland ecology. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-154609-9. OCLC 308648056. 
  3. ^ Conant, Richard T. (2010). Challenges and opportunities for carbon sequestration in grassland systems : a technical report on grassland management and climate change mitigation. FAO. ISBN 978-92-5-106494-8. OCLC 890677450. 
  4. ^ Chapin III, F. Stuart (2013). Global Biodiversity in a Changing Environment: Scenarios for the 21st Century. Springer. ISBN 978-1-4613-0157-8. OCLC 1059413892. 
  5. ^ Lindhjem, Henrik; Reinvang, Rasmus; Zandersen, Marianne (2015-08-19). Landscape images from the Nordic countries. ISBN 9789289342414. doi:10.6027/TN2015-549. 
  6. ^ Rūsiņa, Solvita (2012-09-10). „Semi-natural Grassland Vegetation Database of Latvia”. Biodiversity & Ecology. 4: 409. ISSN 1613-9801. doi:10.7809/b-e.00197 Слободан приступ. 
  7. ^ а б Waldén, Emelie (2018). Restoration of semi-natural grasslands Impacts on biodiversity, ecosystem services and stakeholder perceptions. Lindborg, Regina., Helm, Aveliina., Landscape Ecology. Stockholm: Department of Physical Geography, Stockholm University. ISBN 978-91-7797-172-6. OCLC 1038678595. 
  8. ^ Johansen, Line; Westin, Anna; Wehn, Sølvi; Iuga, Anamaria; Ivascu, Cosmin Marius; Kallioniemi, Eveliina; Lennartsson, Tommy (април 2019). „Traditional semi-natural grassland management with heterogeneous mowing times enhances flower resources for pollinators in agricultural landscapes”. Global Ecology and Conservation (на језику: енглески). 18: e00619. doi:10.1016/j.gecco.2019.e00619 Слободан приступ. 
  9. ^ а б в Pärtel, M. (2005). „Biodiversity in temperate European grasslands: origin and conservation”. Grassland Science in Europe. 10: 1—14. 
  10. ^ а б „University of California Museum of Paleontology Grasslands website”. Ucmp.berkeley.edu. Приступљено 2011-12-01. 
  11. ^ Hoekstra, Jonathan M.; Boucher, Timothy M.; Ricketts, Taylor H.; Roberts, Carter (2004-12-03). „Confronting a biome crisis: global disparities of habitat loss and protection: Confronting a biome crisis”. Ecology Letters (на језику: енглески). 8 (1): 23—29. doi:10.1111/j.1461-0248.2004.00686.x. 
  12. ^ „010 - Protecting and restoring endangered grassland and savannah ecosystems”. IUCN World Conservation Congress 2020 (на језику: енглески). Приступљено 2021-06-01. 
  13. ^ „Grasslands and Climate Change | Climate Change Resource Center”. www.fs.usda.gov. Архивирано из оригинала 23. 10. 2020. г. Приступљено 2020-05-20. 
  14. ^ „Grasslands | Habitats | WWF”. World Wildlife Fund (на језику: енглески). Приступљено 2020-05-20. 
  15. ^ Ochoa-Hueso, R; Delgado-Baquerizo, M; King, PTA; Benham, M; Arca, V; Power, SA (2019). „Ecosystem type and resource quality are more important than global change drivers in regulating early stages of litter decomposition”. Soil Biology and Biochemistry. 129: 144—152. S2CID 92606851. doi:10.1016/j.soilbio.2018.11.009. 
  16. ^ Liu, Jun; Feng, Chao; Wang, Deli; Wang, Ling; Wilsey, Brian J.; Zhong, Zhiwei (август 2015). Firn, Jennifer, ур. „Impacts of grazing by different large herbivores in grassland depend on plant species diversity”. Journal of Applied Ecology (на језику: енглески). 52 (4): 1053—1062. doi:10.1111/1365-2664.12456 Слободан приступ. 
  17. ^ „Grasslands Information and Facts”. National Geographic (на језику: енглески). 2019-03-15. Приступљено 2020-05-20. 
  18. ^ „EO Experiments: Grassland Biome”. Earthobservatory.nasa.gov. Архивирано из оригинала 2000-10-27. г. Приступљено 2011-12-01. 
  19. ^ „GEOGRAPHICAL INQUIRY”. GEOGRAPHICAL INQUIRY. Приступљено 2020-05-20. 
  20. ^ Craven, Dylan; Isbell, Forest; Manning, Pete; Connolly, John; Bruelheide, Helge; Ebeling, Anne; Roscher, Christiane; van Ruijven, Jasper; Weigelt, Alexandra; Wilsey, Brian; Beierkuhnlein, Carl (2016-05-19). „Plant diversity effects on grassland productivity are robust to both nutrient enrichment and drought”. Philosophical Transactions of the Royal Society B: Biological Sciences (на језику: енглески). 371 (1694): 20150277. ISSN 0962-8436. PMC 4843698 Слободан приступ. PMID 27114579. doi:10.1098/rstb.2015.0277. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Ерић, Перо; Ћупина, Бранко; Крстић, Ђорђе; Вујић, Светлана (2016). Травњаци. Нови Сад: Универзитет у Новом Саду, Пољопривредни факултет. стр. 36. 
  • Courtwright, Julie. 2011. Prairie Fire: A Great Plains History. University Press of Kansas. 274 pp.
  • French, N. R. (ed.). 1979. Perspectives in Grassland Ecology. Springer, New York, 204 pp., [1].
  • Suttie, J. M.; Reynolds, S. G.; C. Batello. 2005. Grasslands of the world. Rome: FAO. [2].
  • Wilsey, B.J. 2018. Biology of Grasslands. Oxford University Press

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Травњак на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Травњак&oldid=27955257”