Фактор стимулације колоније
Фактори стимулације колоније (CSF) су секретивни гликопротеину који се везују за рецепторе на површини хемопоетских стем ћелија и тиме активирају интрацелуларни сигнални пут који може да проузрокује ћелијску пролиферацију и диференцијацију у специфичне типове крвних ћелија (најчешће бела крвна зрнца).[1][2]
CSF протеини могу бити егзогено синтетизовани и администрирани. Такве молекуле је могуће касније детектовати, јер они за разлику од ендогених CSF молекула не подлежу еквивалентном сету посттранслационих модификација.
Етимологија[уреди | уреди извор]
Име протеина, фактори стимулације колонија потиче од метода којим су они били откривени.
Хемопоетске стем ћелије су биле култивисане на такозваном полу-чврстом матриксу који спречава ћелије да се крећу, тако да ако једна ћелија почне да се умножава, све ћелије изведене из ње остају око места у матриксу где је прва ћелија оригинално била лоцирана. Те групе ћелија се називају колонијама. На тај начин могуће је додавањем различитих супстанци у културе хемопоетских стем ћелија да се студира утицај тих материјал на развој колонија.
Супстанце за које је нађено да стимулишу формирање колонија макрофага, на пример, су назване макрофагни фактори стимулације колоније, за гранулоците, гранулоцит макрофагни фактори стимулације колоније[3][4], итд.
Механизам[уреди | уреди извор]
Фактори стимулације колоније су растворни протеини који преносе паракрине, ендокрине или аутокрине сигнале.
Примери[уреди | уреди извор]
Фактори стимулације колоније су:
- CSF1 - макрофагни фактор стимулације колоније
- CSF2 - Гранулоцит макрофагни фактори стимулације колоније (додатни називи су: GM-CSF и сарграмостим)
- CSF3 - Гранулоцит фактори стимулације колоније[3] (они су такође познати као G-CSF и филграстим)
- Синтетички - Промегапоиетин
Клиничка употреба[уреди | уреди извор]
- Стимулација кичмене мождине
- Мобилизација стем ћелија
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Бруце Албертс; Алеxандер Јохнсон; Јулиан Леwис; Мартин Рафф; Кеитх Робертс; Петер Wалтер (2002). Молецулар Биологy оф тхе Целл. Неw Yорк: Гарлард Сциенце. ISBN 0815332181.
- ^ Chang YJ, Huang XJ (2010). „Use of G-CSF-stimulated marrow in allogeneic hematopoietic stem cell transplantation settings: a comprehensive review”. Clin Transplant. PMID 20626760. doi:10.1111/j.1399-0012.2010.01298.x.
- ^ а б Liu SP; Lee SD; Lee HT; et al. (2010). „Гранулоцyте цолонy-стимулатинг фацтор ацтиватинг ХИФ-1алпха ацтс сyнергистицаллy wитх ерyтхропоиетин то промоте тиссуе пластицитy”. ПЛоС ОНЕ. 5 (4): е10093. ПМЦ 2852409
. ПМИД 20404921. дои:10.1371/јоурнал.поне.0010093.
- ^ Кудерер НМ, Дале DC, Цраwфорд Ј, Лyман ГХ (2007). „Импацт оф примарy пропхyлаxис wитх гранулоцyте цолонy-стимулатинг фацтор он фебриле неутропениа анд морталитy ин адулт цанцер патиентс рецеивинг цхемотхерапy: а сyстематиц ревиеw”. Ј. Цлин. Онцол. 25 (21): 3158—67. ПМИД 17634496. дои:10.1200/ЈЦО.2006.08.8823.
Литература[уреди | уреди извор]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Цолонy-Стимулатинг+Фацторс на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)
