Историја пољопривреде
Пољопривреда се први пут развила пре више од 10.000 година и од времена првих култура прошла кроз значајан развој.[2][3] Докази сугеришу како се у Плодном полумесецу на Блиском истоку први пут сејале и желе биљке које су пре тога биле прикупљане у дивљини.[4] Верује се да су се сличне технике независно развиле и у северној и јужној Кини, афричком Сахелу, Новој Гвинеји те Америкама.[5] Пољопривредне технике као наводњавање, плодоред, ђубриво и пестициди су се давно развиле, али су тек у посљедња два века забележиле значајан напредак. Хабер-Бошова метода за синтезу амонијум нитрата[6][7][8], омогућила је да се приноси различитих пољопривредних култура премаше дотадашња ограничења.
У 20. веку је пољопривреду карактерисала повећана продуктивност, замена људског рада са синтетичким ђубривом и пестицидима, селективан узгој и механизација. Развој пољопривреде у најновијем добу је, везан уз политичка питања као што су загађење вода, биогорива, генетски модификовани организми, царинске тарифе и пољопривредне субвенције. У последње време се у развијеним земљама Запада бележи се све снажнији покрет за одбацивање механизоване пољопривреде те „повратак природи” у облику органске пољопривреде.
Први сточари
[уреди | уреди извор]Први сточари су припитомљавали дивље животиње, држали их у крдима и користили за месо, млеко, кожу и вуну.[9][10] За разлику од њих, номадски сточари непрестано премештају своје животиње у потрази за новим пашњацима.
- Неолитска револуција
Након млађег каменог доба, око 8000. п. н. е. у неолиту су људи у западној Азији почели узгајати усеве. На тај начин могло се прехранити знатно више људи него ловом и скупљањем плодова.
- Наводњавање
Древним ратарима је за узгој усева била потребна вода. Реке и системи вештачки канала имали су пресудну улогу у древним агрикултурним цивилизацијама Египта, долине Инда и Кине.
Три пољопривредне револуције
[уреди | уреди извор]- Прва пољопривредна револуција: представља почетак обраде тла, с првом обрадом тла и почецима билиногојства почиње смишљено уношење „поремећаја” у природни систем.
- Друга пољопривредна револуција: представља раздобље кориштења лемешног плуга и увођење плодореда, сматра се до данас јединим уравнотеженим раздобљем у развитку светске пољопривреде.
- Трећа пољоприведна револуција (хемијска): темељи се на научно провереним захватима узгоја биља и стоке, користи се велика количина различитих хемијских средстава; минимално је суделовање људске радне снаге.
Аграрна револуција
[уреди | уреди извор]Од 1750. низ великих промена најавио је еру модерне пољопривреде. Кључне новине су биле узгој на велико, интезиван узгој животиња и побољшање пољопривредних техника као што је четверогодишња измена културе, а све су се најпре почеле примењивати у Британији.
Селективан узгој
[уреди | уреди извор]Роберт Бејквел (1725—1795), пети војвода од Бедфорда (1765—1802), те остали британски узгајивачи током аграрне револуције на својим су фармама и газдинствима примењивали селективан узгој да би развили веће и здравије животиње, на пример говеда, козе, овце и ћурке, с већим приносом меса и млека. Каснији су узгајивачи користили тај исти ситем код узгоја животиња за одређене намене. На пример, бик Camargue узгајао се само за борбе.
Измена културе
[уреди | уреди извор]Током аграрне револуције пољоприведници су открили да ако на парцели из године у годину измењују културе као што су репа, детелина, јечам и пшеница, неће морати земљу остављати на угару. Коренасте културе, као што је репа, обогаћују тло па тако и квалитет следеће бербе.
Средњи век
[уреди | уреди извор]Земљорадници у средњевековној Европи делили су земљиште око села у три поља. Свака је породица у сваком пољу имала њиву од 12 хектара. Сви су се прдржавали истог трогодишњег циклуса обраде земље: сваке године једно је поље било на угару (одмарало се) како би се обновиле храњиве материје у тлу, а на преостала два узгајао се јечам, зоб, раж или пшеницу.
Ограђено тло
[уреди | уреди извор]Од почетка 16. века енглески земљопоседници почели су да заједничко земљиште ограђују оградама, рововима или живицама и да га претварају у приватно власништво. Тако је кооперативна средњевековна обрада земље прерасла у састав приватног власништва, а земљовласници су доносили све одлуке о томе што ће узгајати.
Чарлс Турнип Тауншенд
[уреди | уреди извор]Један од претеча аграрне револуције, виконт Тауншенд (1674—1738) напустио је сјајну политичку каријеру и посветио се пољопривреди. Популарисао је четверогодишњу измену усева и међу првима је почео да као ђубриво користити смешу глине и кречнјака. Унапредио је узгој репе, као крмива којим се стока хранила током зиме и по том је добио надимак „Турнип” (Репа).
Зелена револуција
[уреди | уреди извор]Током 1960-их догодила се зелена револуција. Изумљене су многе високородне врсте ради повећења производње пшенице и риже, посебно у густо насељеним земљама као што су Индија и Кина. Критичари су тврдили да такав процес уништава околину због прекомерне употребе вештачки ђубрива и коцентровања на само неколико врста. У новије време пољоприведници поново откривају традиционалне методе узгоја и кориштења органских ђубрива и пестицида.
Нове пољопривредне машине
[уреди | уреди извор]Машине као што је вршалица, коју је 1786. конструирао шкотски изумитељ Ендру Микл олакшали су укупан рад и повећели продуктивност. Вршалице, које су одвајале зрно од сламе, постале су делотворније након 1850. кад су радници на фармама прикључили парне машине, који су их покретали.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Фине Артс Мусеумс оф Сан Францисцо: Мy Галлерy”. Архивирано из оригинала 26. 09. 2007. г. Приступљено 05. 06. 2007. Усхабти оф Сеннедјем фром Тхе Фине Артс Мусеумс оф Сан Францисцо
- ^ Хиллман, Г.C. "Лате Плеистоцене цхангес ин wилд плант-фоодс аваилабле то хунтер-гатхерерс оф тхе нортхерн Фертиле Цресцент: Поссибле прелудес то цереал цултиватион". Ин D.Р. Харрис (ед.) Тхе Оригинс анд Спреад оф Агрицултуре анд Пасторалисм ин Еурасиа, УЦЛ Боокс, Лондон, пп. 159–203; Сато, Y. (2003) "Оригин оф рице цултиватион ин тхе Yангтзе Ривер басин". Ин Y. Yасуда (ед.) Тхе Оригинс оф Поттерy анд Агрицултуре. Роли Боокс. 1996. стр. 196., Неw Делхи
- ^ Герритсен, Р. (2008). Аустралиа анд тхе Оригинс оф Агрицултуре. Арцхаеопресс. стр. 29—30.
- ^ „Тхе Девелопмент оф Агрицултуре”. Натионал Геограпхиц. 2016. Архивирано из оригинала 14. 04. 2016. г. Приступљено 15. 06. 2016.
- ^ Ларсон, Г.; Пиперно, D.Р.; Аллабy, Р.Г.; Пуругганан, M.D.; Андерссон, L.; Арроyо-Калин, M.; Бартон, L.; Цлимер Вигуеира, C.; Денхам, Т.; Добнеy, К.; Доуст, А.Н.; Гептс, П.; Гилберт, M.Т.П.; Гремиллион, К.Ј.; Луцас, L.; Лукенс, L.; Марсхалл, Ф.Б.; Олсен, К.M.; Пирес, Ј.C.; Рицхерсон, П.Ј.; Рубио Де Цасас, Р.; Сањур, О.I.; Тхомас, M.Г.; Фуллер, D.Q. (2014). „Цуррент перспецтивес анд тхе футуре оф доместицатион студиес”. Процеедингс оф тхе Натионал Ацадемy оф Сциенцес. 111 (17): 6139—6146. Бибцоде:2014ПНАС..111.6139Л. ПМЦ 4035915 . ПМИД 24757054. дои:10.1073/пнас.1323964111 .
- ^ Енрицхинг тхе Еартх: Фритз Хабер, Царл Босцх, анд тхе Трансформатион оф Wорлд Фоод Продуцтион. 2001. ИСБН 978-0-262-19449-5. бy Вацлав Смил.
- ^ Хагер, Тхомас (2008). Тхе Алцхемy оф Аир. Хармонy Боокс, Неw Yорк. ИСБН 978-0-307-35178-4.
- ^ Фертилизер Индустрy: Процессес, Поллутион Цонтрол анд Енергy Цонсерватион. 1979. ИСБН 978-0-8155-0734-5. бy Марсхалл Ситтиг Ноyес Дата Цорп., Н.Ј.
- ^ Ларсон, Грегер; Добнеy, Кеитх; Албарелла, Умберто; Фанг, Меиyинг; Матисоо-Смитх, Елизабетх; Робинс, Јудитх; Лоwден, Стеwарт; Финлаyсон, Хеатхер; Бранд, Тина (11. 03. 2005). „Wорлдwиде Пхyлогеограпхy оф Wилд Боар Ревеалс Мултипле Центерс оф Пиг Доместицатион”. Сциенце. 307 (5715): 1618—1621. Бибцоде:2005Сци...307.1618Л. ПМИД 15761152. С2ЦИД 39923483. дои:10.1126/сциенце.1106927.
- ^ Ларсон, Грегер; Албарелла, Умберто; Добнеy, Кеитх; Роwлеy-Цонwy, Петер; Сцхиблер, Јöрг; Трессет, Анне; Вигне, Јеан-Денис; Едwардс, Цеиридwен Ј.; Сцхлумбаум, Ангела (25. 09. 2007). „Анциент ДНА, пиг доместицатион, анд тхе спреад оф тхе Неолитхиц инто Еуропе”. Процеедингс оф тхе Натионал Ацадемy оф Сциенцес. 104 (39): 15276—15281. Бибцоде:2007ПНАС..10415276Л. ПМЦ 1976408 . ПМИД 17855556. дои:10.1073/пнас.0703411104 .
Литература
[уреди | уреди извор]Прегледи
[уреди | уреди извор]- Цивителло, Линда (29. 3. 2011). Цуисине анд Цултуре: А Хисторy оф Фоод анд Пеопле. Јохн Wилеy & Сонс. ИСБН 978-0470403716.
- Федерицо, Гиованни (2005). Феединг тхе Wорлд: Ан Ецономиц Хисторy оф Агрицултуре 1800–2000. Принцетон Университy Пресс. хигхлy qуантитативе
- Греw, Раyмонд. Фоод ин Глобал Хисторy Архивирано на сајту Wayback Machine (4. јун 2011) (1999)
- Heiser, Charles B (1990). Seed to Civilization: The Story of Food. W.H. Freeman.
- Herr, Richard, ed (1993). Themes in Rural History of the Western World. Iowa State University Press.
- Mazoyer, Marcel, and Laurence Roudart (2006). A History of World Agriculture: From the Neolithic Age to the Current Crisis. Monthly Review Press. Marxist perspective
- Prentice, E. Parmalee. Hunger and history: the influence of hunger on human history (Harper, 1939)
- Tauger, Mark (2008). Agriculture in World History. Routledge.
Premoderna poljoprireda
[уреди | уреди извор]- Bakels, C.C. The Western European Loess Belt: Agrarian History, 5300 BC – AD 1000 (Springer, 2009)
- Barker, Graeme, and Candice Goucher, eds (2015). The Cambridge World History: Volume 2, A World with Agriculture, 12000 BCE–500 CE. Cambridge University Press.
- Bowman, Alan K. and Rogan, Eugene, eds (1999). Agriculture in Egypt: From Pharaonic to Modern Times. Oxford University Press.
- Cohen, M.N (1977). The Food Crisis in Prehistory: Overpopulation and the Origins of Agriculture. Yale University Press.
- Crummey, Donald and Stewart, C.C., eds. Modes of Production in Africa: The Precolonial Era (Sagem 1981)
- Diamond, Jared (1997). Guns, Germs, and Steel. W.W. Norton.
- Duncan-Jones, Richard (1982). Economy of the Roman Empire. Cambridge University Press.
- Habib, Irfan (2013). Agrarian System of Mughal India (3rd изд.). Oxford University Press.
- Harris, D.R., ed. The Origins and Spread of Agriculture and Pastoralism in Eurasia, (Routledge, 1996)
- Isager, Signe and Jens Erik Skydsgaard (1995). Ancient Greek Agriculture: An Introduction. Routledge.
- Lee, Mabel Ping-hua (1921). The Economic History of China: With Special Reference to Agriculture. Columbia University.
- Murray, Jacqueline (1970). The First European Agriculture. Edinburgh University Press.
- Oka, H-I (2012). Origin of Cultivated Rice. Elsevier.
- Price, T.D. and A. Gebauer, eds. Last Hunters – First Farmers: New Perspectives on the Prehistoric Transition to Agriculture (1995)
- Srivastava, Vinod Chandra, ed. History of Agriculture in India (5 vols., 2014). From 2000 BC to present.
- Stevens, C.E. „Agriculture and Rural Life in the Later Roman Empire”. Cambridge Economic History of Europe, Vol. I, The Agrarian Life of the Middle Ages. Cambridge University Press. 1971.
- Teall, John L. (1959). „The grain supply of the Byzantine Empire, 330–1025”. Dumbarton Oaks Papers. 13: 87—139. JSTOR 1291130. doi:10.2307/1291130.
- Yasuda, Y., ed. The Origins of Pottery and Agriculture (SAB, 2003)
Moderna poljoprireda
[уреди | уреди извор]- Collingham, E.M. The Taste of War: World War Two and the Battle for Food (Penguin, 2012)
- Kerridge, Eric (1969). „The Agricultural Revolution Reconsidered”. Agricultural History. 43 (4): 463—476. JSTOR 4617724., in Britain, 1750–1850
- Ludden, David, ed (1999). New Cambridge History of India: An Agrarian History of South Asia. Cambridge. Архивирано из оригинала 04. 06. 2011. г. Приступљено 15. 12. 2018. .
- McNeill, William H. (1999). „How the Potato Changed the World's History”. Social Research. 66 (1): 67—83. JSTOR 40971302. PMID 22416329.
- Mintz, Sidney (1986). Sweetness and Power: The Place of Sugar in Modern History. Penguin.
- Reader, John (2008). Propitious Esculent: The Potato in World History. Heinemann. a standard scholarly history
- Salaman, Redcliffe N (2010). The History and Social Influence of the Potato,. Cambridge.
Evropa
[уреди | уреди извор]- Ambrosoli, Mauro (1997). The Wild and the Sown: Botany and Agriculture in Western Europe, 1350–1850. Cambridge University Press.
- Brassley, Paul, Yves Segers, and Leen Van Molle, eds (2012). War, Agriculture, and Food: Rural Europe from the 1930s to the 1950s. Routledge.
- Brown, Jonathan (1987). Agriculture in England: A Survey of Farming, 1870–1947. Manchester University Press.
- Clark, Gregory (2007). „The long march of history: Farm wages, population, and economic growth, England 1209–1869” (PDF). Economic History Review. 60 (1): 97—135. S2CID 154325999. doi:10.1111/j.1468-0289.2006.00358.x.
- Dovring, Folke, ed (1965). Land and labor in Europe in the twentieth century: a comparative survey of recent agrarian history. Springer.
- Gras, Norman (1925). A history of agriculture in Europe and America. Crofts.
- Harvey, Nigel (1980). The Industrial Archaeology of Farming in England and Wales. HarperCollins.
- Hoffman, Philip T (1996). Growth in a Traditional Society: The French Countryside, 1450–1815. Princeton University Press.
- Hoyle, Richard W. (2013). The Farmer in England, 1650–1980. Taylor & Francis. ISBN 9781138272255.
- Kussmaul, Ann (1990). A General View of the Rural Economy of England, 1538–1840. Cambridge University Press.
- Langdon, John (1986). Horses, Oxen and Technological Innovation: The Use of Draught Animals in English Farming from 1066 to 1500. Cambridge University Press.
- McNeill, William H. (1948). „The Introduction of the Potato into Ireland”. Journal of Modern History. 21 (3): 218—221. JSTOR 1876068. S2CID 145099646. doi:10.1086/237272.
- Moon, David (2014). The Plough that Broke the Steppes: Agriculture and Environment on Russia's Grasslands, 1700–1914. Oxford University Press.
- Slicher van Bath, B.H. The agrarian history of Western Europe, AD 500–1850 (Edward Arnold, reprint, 1963)
- Thirsk, Joan; et al. The Agrarian History of England and Wales. Cambridge University Press. (8 vols., 1978)
- Williamson, Tom (2002). Transformation of Rural England: Farming and the Landscape 1700–1870. Liverpool University Press.
- Zweiniger-Bargielowska, Ina, Rachel Duffett, and Alain Drouard, eds (2011). Food and war in twentieth century Europe. Ashgate.
Severna Amerika
[уреди | уреди извор]- Cochrane, Willard W (1993). The Development of American Agriculture: A Historical Analysis. University of Minnesota P.
- Fite, Gilbert C. (1983). „American Farmers: The New Minority”. Annals of Iowa. 46 (7): 553—555. doi:10.17077/0003-4827.8923. Архивирано из оригинала 03. 10. 2017. г. Приступљено 15. 12. 2018.
- Gras, Norman (1925). A history of agriculture in Europe and America. F.S. Crofts.
- Gray, L.C. History of agriculture in the southern United States to 1860 (P. Smith, 1933) Volume I online; Volume 2
- Hart, John Fraser (2004). The Changing Scale of American Agriculture. University of Virginia Press.
- Hurt, R. Douglas (2002). American Agriculture: A Brief History. Purdue University Press.
- Mundlak, Yair (2005). „Economic Growth: Lessons from Two Centuries of American Agriculture”. Journal of Economic Literature. 43 (4): 989—1024. doi:10.1257/002205105775362005.
- O'Sullivan, Robin. American Organic: A Cultural History of Farming, Gardening, Shopping, and Eating. University Press of Kansas. 2015.
- Rasmussen, Wayne D., ed (1960). Readings in the history of American agriculture. University of Illinois Press.
- Robert, Joseph C (1949). The story of tobacco in America. University of North Carolina Press.
- Russell, Howard (1981). A Long Deep Furrow: Three Centuries of Farming In New England. UP of New England.
- Russell, Peter A (2012). How Agriculture Made Canada: Farming in the Nineteenth Century. McGill-Queen's UP.
- Schafer, Joseph. The social history of American agriculture (Da Capo, 1970 [1936])
- Schlebecker John T (1972). Whereby we thrive: A history of American farming, 1607–1972. Iowa State University Press.
- Weeden, William Babcock (1891). Economic and Social History of New England, 1620-1789. Houghton, Mifflin.
Spoljašnje veze
[уреди | уреди извор]- Early Agricultural Remnants and Technical Heritage is a multidisciplinary project investigating the development of non-industrial agricultural techniques, with a focus on Europe.
- Tracing the Evolution of Organic/Sustainable Agriculture Архивирано на сајту Wayback Machine (28. мај 2010) A Selected and Annotated Bibliography. Alternative Farming Systems Information Center, National Agricultural Library.
- "The Core Historical Literature of Agriculture" from Cornell University Library