Историја пољопривреде

С Википедије, слободне енциклопедије
Орање користећи рогату стоку и јарам у древном Египту. Слика из гробнице Сенедјема, ц. 1200. п. н. е.[1]

Пољопривреда се први пут развила пре више од 10.000 година и од времена првих култура прошла кроз значајан развој.[2][3] Докази сугеришу како се у Плодном полумесецу на Блиском истоку први пут сејале и желе биљке које су пре тога биле прикупљане у дивљини.[4] Верује се да су се сличне технике независно развиле и у северној и јужној Кини, афричком Сахелу, Новој Гвинеји те Америкама.[5] Пољопривредне технике као наводњавање, плодоред, ђубриво и пестициди су се давно развиле, али су тек у посљедња два века забележиле значајан напредак. Хабер-Бошова метода за синтезу амонијум нитрата[6][7][8], омогућила је да се приноси различитих пољопривредних култура премаше дотадашња ограничења.

У 20. веку је пољопривреду карактерисала повећана продуктивност, замена људског рада са синтетичким ђубривом и пестицидима, селективан узгој и механизација. Развој пољопривреде у најновијем добу је, везан уз политичка питања као што су загађење вода, биогорива, генетски модификовани организми, царинске тарифе и пољопривредне субвенције. У последње време се у развијеним земљама Запада бележи се све снажнији покрет за одбацивање механизоване пољопривреде те „повратак природи” у облику органске пољопривреде.

Први сточари[уреди | уреди извор]

Пастир у опаклији окренутој за кишовито време

Први сточари су припитомљавали дивље животиње, држали их у крдима и користили за месо, млеко, кожу и вуну.[9][10] За разлику од њих, номадски сточари непрестано премештају своје животиње у потрази за новим пашњацима.

Неолитска револуција

Након млађег каменог доба, око 8000. п. н. е. у неолиту су људи у западној Азији почели узгајати усеве. На тај начин могло се прехранити знатно више људи него ловом и скупљањем плодова.

Наводњавање

Древним ратарима је за узгој усева била потребна вода. Реке и системи вештачки канала имали су пресудну улогу у древним агрикултурним цивилизацијама Египта, долине Инда и Кине.

Три пољопривредне револуције[уреди | уреди извор]

  • Прва пољопривредна револуција: представља почетак обраде тла, с првом обрадом тла и почецима билиногојства почиње смишљено уношење „поремећаја” у природни систем.
  • Друга пољопривредна револуција: представља раздобље кориштења лемешног плуга и увођење плодореда, сматра се до данас јединим уравнотеженим раздобљем у развитку светске пољопривреде.
  • Трећа пољоприведна револуција (хемијска): темељи се на научно провереним захватима узгоја биља и стоке, користи се велика количина различитих хемијских средстава; минимално је суделовање људске радне снаге.

Аграрна револуција[уреди | уреди извор]

Од 1750. низ великих промена најавио је еру модерне пољопривреде. Кључне новине су биле узгој на велико, интезиван узгој животиња и побољшање пољопривредних техника као што је четверогодишња измена културе, а све су се најпре почеле примењивати у Британији.

Селективан узгој[уреди | уреди извор]

Коза

Роберт Бејквел (1725—1795), пети војвода од Бедфорда (1765—1802), те остали британски узгајивачи током аграрне револуције на својим су фармама и газдинствима примењивали селективан узгој да би развили веће и здравије животиње, на пример говеда, козе, овце и ћурке, с већим приносом меса и млека. Каснији су узгајивачи користили тај исти ситем код узгоја животиња за одређене намене. На пример, бик Camargue узгајао се само за борбе.

Измена културе[уреди | уреди извор]

Током аграрне револуције пољоприведници су открили да ако на парцели из године у годину измењују културе као што су репа, детелина, јечам и пшеница, неће морати земљу остављати на угару. Коренасте културе, као што је репа, обогаћују тло па тако и квалитет следеће бербе.

Средњи век[уреди | уреди извор]

Земљорадници у средњевековној Европи делили су земљиште око села у три поља. Свака је породица у сваком пољу имала њиву од 12 хектара. Сви су се прдржавали истог трогодишњег циклуса обраде земље: сваке године једно је поље било на угару (одмарало се) како би се обновиле храњиве материје у тлу, а на преостала два узгајао се јечам, зоб, раж или пшеницу.

Ограђено тло[уреди | уреди извор]

Од почетка 16. века енглески земљопоседници почели су да заједничко земљиште ограђују оградама, рововима или живицама и да га претварају у приватно власништво. Тако је кооперативна средњевековна обрада земље прерасла у састав приватног власништва, а земљовласници су доносили све одлуке о томе што ће узгајати.

Чарлс Турнип Тауншенд[уреди | уреди извор]

Један од претеча аграрне револуције, виконт Тауншенд (1674—1738) напустио је сјајну политичку каријеру и посветио се пољопривреди. Популарисао је четверогодишњу измену усева и међу првима је почео да као ђубриво користити смешу глине и кречнјака. Унапредио је узгој репе, као крмива којим се стока хранила током зиме и по том је добио надимак „Турнип” (Репа).

Зелена револуција[уреди | уреди извор]

Рижа

Током 1960-их догодила се зелена револуција. Изумљене су многе високородне врсте ради повећења производње пшенице и риже, посебно у густо насељеним земљама као што су Индија и Кина. Критичари су тврдили да такав процес уништава околину због прекомерне употребе вештачки ђубрива и коцентровања на само неколико врста. У новије време пољоприведници поново откривају традиционалне методе узгоја и кориштења органских ђубрива и пестицида.

Нове пољопривредне машине[уреди | уреди извор]

Машине као што је вршалица, коју је 1786. конструирао шкотски изумитељ Ендру Микл олакшали су укупан рад и повећели продуктивност. Вршалице, које су одвајале зрно од сламе, постале су делотворније након 1850. кад су радници на фармама прикључили парне машине, који су их покретали.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Фине Артс Мусеумс оф Сан Францисцо: Мy Галлерy”. Архивирано из оригинала 26. 09. 2007. г. Приступљено 05. 06. 2007.  Усхабти оф Сеннедјем фром Тхе Фине Артс Мусеумс оф Сан Францисцо
  2. ^ Хиллман, Г.C. (1996) "Лате Плеистоцене цхангес ин wилд плант-фоодс аваилабле то хунтер-гатхерерс оф тхе нортхерн Фертиле Цресцент: Поссибле прелудес то цереал цултиватион". Ин D.Р. Харрис (ед.) Тхе Оригинс анд Спреад оф Агрицултуре анд Пасторалисм ин Еурасиа, УЦЛ Боокс, Лондон, пп. 159–203; Сато, Y. (2003) "Оригин оф рице цултиватион ин тхе Yангтзе Ривер басин". Ин Y. Yасуда (ед.) Тхе Оригинс оф Поттерy анд Агрицултуре, Роли Боокс, Неw Делхи, п. 196
  3. ^ Герритсен, Р. (2008). Аустралиа анд тхе Оригинс оф Агрицултуре. Арцхаеопресс. стр. 29—30. 
  4. ^ „Тхе Девелопмент оф Агрицултуре”. Натионал Геограпхиц. 2016. Архивирано из оригинала 14. 04. 2016. г. Приступљено 15. 06. 2016. 
  5. ^ Ларсон, Г.; Пиперно, D.Р.; Аллабy, Р.Г.; Пуругганан, M.D.; Андерссон, L.; Арроyо-Калин, M.; Бартон, L.; Цлимер Вигуеира, C.; Денхам, Т.; Добнеy, К.; Доуст, А.Н.; Гептс, П.; Гилберт, M.Т.П.; Гремиллион, К.Ј.; Луцас, L.; Лукенс, L.; Марсхалл, Ф.Б.; Олсен, К.M.; Пирес, Ј.C.; Рицхерсон, П.Ј.; Рубио Де Цасас, Р.; Сањур, О.I.; Тхомас, M.Г.; Фуллер, D.Q. (2014). „Цуррент перспецтивес анд тхе футуре оф доместицатион студиес”. Процеедингс оф тхе Натионал Ацадемy оф Сциенцес. 111 (17): 6139—6146. Бибцоде:2014ПНАС..111.6139Л. ПМЦ 4035915 Слободан приступ. ПМИД 24757054. дои:10.1073/пнас.1323964111 Слободан приступ. 
  6. ^ Енрицхинг тхе Еартх: Фритз Хабер, Царл Босцх, анд тхе Трансформатион оф Wорлд Фоод Продуцтион бy Вацлав Смил. . 2001. ИСБН 978-0-262-19449-5.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)
  7. ^ Хагер, Тхомас (2008). Тхе Алцхемy оф Аир. Хармонy Боокс, Неw Yорк. ИСБН 978-0-307-35178-4. 
  8. ^ Фертилизер Индустрy: Процессес, Поллутион Цонтрол анд Енергy Цонсерватион бy Марсхалл Ситтиг (1979) Ноyес Дата Цорп., Н.Ј. . ИСБН 978-0-8155-0734-5.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)
  9. ^ Ларсон, Грегер; Добнеy, Кеитх; Албарелла, Умберто; Фанг, Меиyинг; Матисоо-Смитх, Елизабетх; Робинс, Јудитх; Лоwден, Стеwарт; Финлаyсон, Хеатхер; Бранд, Тина (11. 03. 2005). „Wорлдwиде Пхyлогеограпхy оф Wилд Боар Ревеалс Мултипле Центерс оф Пиг Доместицатион”. Сциенце. 307 (5715): 1618—1621. Бибцоде:2005Сци...307.1618Л. ПМИД 15761152. С2ЦИД 39923483. дои:10.1126/сциенце.1106927. 
  10. ^ Ларсон, Грегер; Албарелла, Умберто; Добнеy, Кеитх; Роwлеy-Цонwy, Петер; Сцхиблер, Јöрг; Трессет, Анне; Вигне, Јеан-Денис; Едwардс, Цеиридwен Ј.; Сцхлумбаум, Ангела (25. 09. 2007). „Анциент ДНА, пиг доместицатион, анд тхе спреад оф тхе Неолитхиц инто Еуропе”. Процеедингс оф тхе Натионал Ацадемy оф Сциенцес. 104 (39): 15276—15281. Бибцоде:2007ПНАС..10415276Л. ПМЦ 1976408 Слободан приступ. ПМИД 17855556. дои:10.1073/пнас.0703411104 Слободан приступ. 

Литература[уреди | уреди извор]

Прегледи[уреди | уреди извор]

Премодерна пољоприреда[уреди | уреди извор]

  • Бакелс, C.C. Тхе Wестерн Еуропеан Лоесс Белт: Аграриан Хисторy, 5300 БЦ – АД 1000 (Спрингер, 2009)
  • Баркер, Граеме, анд Цандице Гоуцхер, едс. Тхе Цамбридге Wорлд Хисторy: Волуме 2, А Wорлд wитх Агрицултуре, 12000 БЦЕ–500 ЦЕ. (Цамбридге Университy Пресс, 2015)
  • Боwман, Алан К. анд Роган, Еугене, едс. Агрицултуре ин Егyпт: Фром Пхараониц то Модерн Тимес (Оxфорд Университy Пресс, 1999)
  • Цохен, M.Н. Тхе Фоод Црисис ин Прехисторy: Оверпопулатион анд тхе Оригинс оф Агрицултуре (Yале Университy Пресс, 1977)
  • Цруммеy, Доналд анд Стеwарт, C.C., едс. Модес оф Продуцтион ин Африца: Тхе Прецолониал Ера (Сагем 1981)
  • Диамонд, Јаред. Гунс, Гермс, анд Стеел (W.W. Нортон, 1997)
  • Дунцан-Јонес, Рицхард. Ецономy оф тхе Роман Емпире (Цамбридге Университy Пресс, 1982)
  • Хабиб, Ирфан. Аграриан Сyстем оф Мугхал Индиа (Оxфорд Университy Пресс, 3рд ед. 2013)
  • Харрис, D.Р., ед. Тхе Оригинс анд Спреад оф Агрицултуре анд Пасторалисм ин Еурасиа, (Роутледге, 1996)
  • Исагер, Сигне анд Јенс Ерик Скyдсгаард. Анциент Греек Агрицултуре: Ан Интродуцтион (Роутледге, 1995)
  • Лее, Мабел Пинг-хуа. Лее, Мабел Пинг-хуа (1921). Тхе Ецономиц Хисторy оф Цхина: Wитх Специал Референце то Агрицултуре. . Тхе ецономиц хисторy оф цхина: wитх специал референце то агрицултуре (Цолумбиа Университy, 1921)
  • Мурраy, Јацqуелине. Тхе Фирст Еуропеан Агрицултуре (Единбургх Университy Пресс, 1970)
  • Ока, Х-I. Оригин оф Цултиватед Рице (Елсевиер, 2012)
  • Прице, Т.D. анд А. Гебауер, едс. Ласт Хунтерс – Фирст Фармерс: Неw Перспецтивес он тхе Прехисториц Транситион то Агрицултуре (1995)
  • Сривастава, Винод Цхандра, ед. Хисторy оф Агрицултуре ин Индиа (5 волс., 2014). Фром 2000 БЦ то пресент.
  • Стевенс, C.Е. "Агрицултуре анд Рурал Лифе ин тхе Латер Роман Емпире" ин Цамбридге Ецономиц Хисторy оф Еуропе, Вол. I, Тхе Аграриан Лифе оф тхе Миддле Агес (Цамбридге Университy Пресс, 1971)
  • Теалл, Јохн L. (1959). „Тхе граин супплy оф тхе Бyзантине Емпире, 330–1025”. Думбартон Оакс Паперс. 13: 87—139. ЈСТОР 1291130. дои:10.2307/1291130. 
  • Yасуда, Y., ед. Тхе Оригинс оф Поттерy анд Агрицултуре (САБ, 2003)

Модерна пољоприреда[уреди | уреди извор]

Европа[уреди | уреди извор]

  • Амбросоли, Мауро. Тхе Wилд анд тхе Соwн: Ботанy анд Агрицултуре ин Wестерн Еуропе, 1350–1850 (Цамбридге Университy Пресс, 1997)
  • Брасслеy, Паул, Yвес Сегерс, анд Леен Ван Молле, едс. Wар, Агрицултуре, анд Фоод: Рурал Еуропе фром тхе 1930с то тхе 1950с (Роутледге, 2012)
  • Броwн, Јонатхан. Агрицултуре ин Енгланд: А Сурвеy оф Фарминг, 1870–1947 (Манцхестер Университy Пресс, 1987)
  • Цларк, Грегорy (2007). „Тхе лонг марцх оф хисторy: Фарм wагес, популатион, анд ецономиц гроwтх, Енгланд 1209–1869” (ПДФ). Ецономиц Хисторy Ревиеw. 60 (1): 97—135. С2ЦИД 154325999. дои:10.1111/ј.1468-0289.2006.00358.x. 
  • Довринг, Фолке, ед. Ланд анд лабор ин Еуропе ин тхе тwентиетх центурy: а цомпаративе сурвеy оф рецент аграриан хисторy (Спрингер, 1965)
  • Грас, Норман. А хисторy оф агрицултуре ин Еуропе анд Америца (Црофтс, 1925)
  • Харвеy, Нигел. Тхе Индустриал Арцхаеологy оф Фарминг ин Енгланд анд Wалес (ХарперЦоллинс, 1980)
  • Хоффман, Пхилип Т. Гроwтх ин а Традитионал Социетy: Тхе Френцх Цоунтрyсиде, 1450–1815 (Принцетон Университy Пресс, 1996)
  • Хоyле, Рицхард W. (2013). Тхе Фармер ин Енгланд, 1650–1980. Таyлор & Францис. ИСБН 9781138272255. 
  • Куссмаул, Анн. А Генерал Виеw оф тхе Рурал Ецономy оф Енгланд, 1538–1840 (Цамбридге Университy Пресс, 1990)
  • Лангдон, Јохн. Хорсес, Оxен анд Тецхнологицал Инноватион: Тхе Усе оф Драугхт Анималс ин Енглисх Фарминг фром 1066 то 1500 (Цамбридге Университy Пресс, 1986)
  • МцНеилл, Wиллиам Х. (1948). „Тхе Интродуцтион оф тхе Потато инто Иреланд”. Јоурнал оф Модерн Хисторy. 21 (3): 218—221. ЈСТОР 1876068. С2ЦИД 145099646. дои:10.1086/237272. 
  • Моон, Давид. Тхе Плоугх тхат Броке тхе Степпес: Агрицултуре анд Енвиронмент он Руссиа'с Грассландс, 1700–1914 (Оxфорд Университy Пресс, 2014)
  • Слицхер ван Батх, Б.Х. Тхе аграриан хисторy оф Wестерн Еуропе, АД 500–1850 (Едwард Арнолд, репринт, 1963)
  • Тхирск, Јоан, ет ал. Тхе Аграриан Хисторy оф Енгланд анд Wалес (Цамбридге Университy Пресс, 8 волс., 1978)
  • Wиллиамсон, Том. Трансформатион оф Рурал Енгланд: Фарминг анд тхе Ландсцапе 1700–1870 (Ливерпоол Университy Пресс, 2002)
  • Зwеинигер-Баргиелоwска, Ина, Рацхел Дуффетт, анд Алаин Дроуард, едс. Фоод анд wар ин тwентиетх центурy Еуропе (Асхгате, 2011)

Северна Америка[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Историја пољопривреде на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Istorija_poljoprivrede&oldid=27674960”