Омладина ЈАЗАС-а

С Википедије, слободне енциклопедије
Омладина ЈАЗАС
Лого Омладине ЈАЗАС-а
СкраћеницаЈАЗАС
Мотода воли и штити
Датум оснивања1994
ТипНВО
НаменаПодршка особама са ХИВ-ом и превенција ширења инфекције.
Седиште27. марта 35,
Београд
Подручје деловања Србија
Веб-сајтhttp://www.jazas.rs/

Омладина ЈАЗАС-а је непрофитна, хуманитарна организација, посвећена пружању подршке особама које живе са ХИВ-ом и превенцији ширења инфекције у Србији. Основана је 1994. године и од тада континуирано спроводи пројекте вршњачке едукације, психо-социјалне помоћи, заштите људских права, промоције волунтаризма, дистрибуције кондома итд. Сам назив „ЈАЗАС“ је скраћеница од „Југословенска асоцијација за борбу против сиде“.[1]

Осим бриге за људе који живе са ХИВ-ом, Омладина ЈАЗАС-а нарочиту пажњу посвећује друштвеним групама које су највише изложене ХИВ инфекцији: особама различитих сексуалних оријентација, сексуалним радницима, корисницима дрога, младим припадницима ромске популације, „деци улице“. Уз едукацију давалаца медицинских услуга, полиције, јавних тужилаца, судија и народних посланика, Омладина ЈАЗАС-а предано ради и на обезбеђивању политичке подршке у процесу измене закона који обезбеђују заштиту људских и других загарантованих права свим грађанима Србије.

Једанаест независних невладиних организација у Србији делују под називом Омладина ЈАЗАС-а са идентичним визуелним идентитетом и јединственим циљем и вредностима заједно спроводе своје активности на основу Меморандума о сарадњи у следећим градовима: Београд, Нови Сад, Пожаревац, Панчево, Ваљево, Крагујевац, Ниш, Ужице, Косовска Митровица, Зајечар и Житиште.[2]

Активности организације[уреди | уреди извор]

Програм омладинске едукације[уреди | уреди извор]

Организација има 16 година искуства у програму обуке младих људи да постану едукатори, прво својих вршњака, а потом и сами тренери у вези са ХИВ/АИДС-ом, кроз који је досад прошло 230 000 људи у Србији. Омладинска едукација је процес кроз који млади људи, људи истих професија, религија, култура или неких других параметара који су им заједнички, усвајају знања о одређеној теми кроз предавања стручњака и активном учестовању младих људи у њима. Притом, они стичу вештине даљег преношења усвојеног знања својим вршњацима (било по годинама, професији или нечему другом) кроз радионичарски рад, дискусије, школе за едукаторе и обуке за тренере, а све у сарадњи са здравственим радницима, а спровођењу програма доприноси велики број обучених волонтера. Омладина ЈАЗАС-а се од свог оснивања определила за овакав начин едукације јер се сматра да млади људи, када су у питању неке осетљиве теме које их се тичу, као што су ХИВ/сида, полно преносиве инфекције и болести зависности, информације најбоље усвајају од својих вршњака који су научили да им на једноставан и генерацијски прихватљив начин пренесу стечено знање и тиме их ослободе страхова и табуа, што омогућава слободно постављање питања и опуштеније учествовање у разговору. Основни циљ програма вршњачког образовања о ХИВ/АИДС-у и болестима зависности јесте да се младим људима скрене пажња на ризике несавесног понашања и на важност изградње здравих стилова живота, као и да стечена знања даље примене и схвате да сами сносе одговорност за своје здравље. 2000. године је креиран и Приручник за ХИВ/АИДС и Приручник заразних болести за младе едукаторе који садрже све информације релевантне за њихов рад, а 2003. покренут пројекат Право да знам који је спроводила Омладина ЈАЗАС-а у сарадњи са УНИЦЕФ-ом и још 5 невладиних организација: ЦЕДЕУМ (Центар за едукацију у драми и уметности), ЦРПХО (Центар за промоцију хуманих односа), СПY (Сафе пулс оф yоутх), Пријатељи деце Србије и Ромски едукативни центар.

СОС и услуге информисања[уреди | уреди извор]

Овај сегмент укључује омладинске едукаторе, као и психо-социјалну подршку лицима која живе са ХИВ-ом. Оператери у овој области су обучени за рад кроз обуке са за то припремљеним тренерима, социјалним радницима и психолозима.

Програм друштвеног маркетинга[уреди | уреди извор]

Израда и дистрибуција рекламног материјала на српском и језику националних мањина је саставни део рада организације, као и бесплатна подела више од 300 000 кондома годишње, опште подизање свести кроз медијске кампање и активности на терену које, између осталог, обухватају и припрему за кампању поводом Светског дана борбе против сиде током новембра и децембра кроз уличне манифестације, хуманитарне концерте, модне ревије, пројекције филмова, позоришне представе, излозбе и друге активности.

Помоћ ХИВ позитивним особама и припадницима рањивих популација[уреди | уреди извор]

Пројекат „Унапређење правног положаја људи који живе са ХИВ-ом“ дао је допринос јачању улоге ПЛХИВ, унапређењу њиховог друштвеног положаја, организовању локалних група за самопомоћ и координацији њихових активности, њиховој интеграцији у Националну асоцијацију ПЛХИВ и промовисању борбе против дискриминације стварањем одрживих механизама који ће успешно штитити њихова људска права и омогућити им потпун приступ јавним сервисима и неопходној терапији. Учествовање и лобирање ПЛХИВ за повећање корпуса права, оснивање Националне АИДС експертске групе са задатком фокусирања на односној легислативи и прве неформалне Парламентарне групе за ХИВ/АИДС у Народној скупштини Републике Србије допринели су да ПЛХИВ слободно и отворено говоре о свом статусу, тиме доприносећи побољшању њиховог статуса и бољем приступу превенцији и лечењу. Наредне планиране активности су подршка Унији ПЛХИВ олакшавајући им повезивање са сродним европским мрежама, лобирање за трајну парламентарну групу и наставак рада експертске групе на горућим питањима попут мањка континуиране контроле и терапије за ПЛХИВ у затворима, недостатак ЦД4 и ПЦР тестова или промена закона који криминализује преношења ХИВ-а. Пројекат, који је финансиран од стране Европске комисије и примењен у сарадњи са Хуманитарним институтом за сарадњу са земљама у развоју – ХИВОС [3] из Холандије, имплементиран је од 2008. до априла 2011. године.

Финансирање Глобалног фонда за борбу против сиде, туберкулозе и маларије[уреди | уреди извор]

Глобални фонд за борбу против сиде, туберкулозе и маларије (Тхе Глобал Фунд то Фигхт АИДС, Туберцулосис анд Малариа), представља јединствено глобално партнерство јавног и приватног сектора посвећено прикупљању и расподели додатних средстава у циљу превенције и третмана ХИВ/сиде, туберкулозе и маларије. Партнерство између Влада, цивилног друштва, приватног сектора и погођених заједница представља нови приступ финансирању планетарног здравља. Глобални фонд тесно сарађује са другим билатералним и мултилатералним организацијама да још више појача међународне напоре да се изборимо са ове три епидемије.

Тим за имплементацију пројекта „Јачање ХИВ превенције и брига о групама најугроженијим ХИВ-ом” у оквиру рунде 8 Глобалног фонда за борбу против сиде, туберкулозе и маларије оформљен је 2009. године. Овај програм има задатак да развије и оснажи национални одговор на епидемију ХИВ-а у Србији остварујући следеће циљеве:

  • Обезбеђивање одговарајућег приступа свеобухватној превенцији, лечењу, бризи и подршци групама угроженим ХИВ-ом
  • Унапређење квалитета бриге и подршке особама које живе са ХИВ-ом
  • Стварање друштвеног окружења које ће подржавати особе које живе са ХИВ-ом
  • Јачање система праћења ХИВ епидемије међу друштвеним групама у највећем ризику

У оквиру рунде 8 Глобални фонд за борбу против сиде, туберкулозе и маларије одобрио је Србији средства за спровођење националног програма „Јачање ХИВ превенције и брига о групама најугроженијим ХИВ-ом” у износу од максимум 12.406.231 евра. Глобални Фонд за борбу против сиде, туберкулозе и маларије одобрио је у октобру 2006. године петогодишњи пројекат у износу од максимум 9 милиона евра за борбу против ХИВ/сиде у Србији. Пројекат траје од 2007. године до 2012. године. Априла 2003. године Глобални фонд је Србији у оквиру рунде 1 одобрио укупно 3.575.210 долара за имплементацију активности из пројекта под називом “Контрола ХИВ/АИДС-а у Србији: Израда свеобухватне државне стратегије и ванредног акционог плана”.

Активности поводом Светског дана борбе против сиде[уреди | уреди извор]

Пријем код Председнице Народне скупштине[уреди | уреди извор]

Поводом Светског дана борбе против сиде, 1. децембра 2009, први пут у историји од почетка епидемије ХИВ-а у Србији, групе за самопомоћ су, на иницијативу Омладине ЈАЗАС-а, при њиховом обележавању 15 година рада, примљене код Председнице Народне скупштине Републике Србије, Славице Ђукиц-Дејановић,[4] са намером да представе проблеме са којима се суочавају људи који живе са ХИВ-ом у Србији, као и да заједнички размотре могућности подршке Народне скупштине Републике Србије у контексту креирања правног оквира за побољшање положаја и третмана људи који живе са ХИВ-ом.[5]

Манифестације поводом Светског дана борбе против сиде[уреди | уреди извор]

Омладина ЈАЗАС-а организује разноврсне активности поводом 1. децембра, усмерене на борбу против ХИВ/сиде и допринос смањења степена стигматизације и дискриминације који су доказано присутни у друштвеном животу у Србији. Оне обухватају семинаре, стручне скупове, обраћања Министра здравља, представника Института за јавно здравље, припадника ПЛХИВ популације, предавања на тему проблематике ХИВ-а, хуманитарне концерте, као и традиционалне уличне манифестације уз подршку многобројних невладиних организација и државних институција које се баве проблемом ХИВ-а/сиде, при којима се на штандовима у Београду деле брошуре и здравствено-васпитни материјал, посетиоци информишу о ХИВ-у/сиди и другим полно преносивим инфекцијама, као и најновијим епидемиолошким подацима.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Јазас дели кондоме на Београдском фестивалу пива”. Студио Б. Приступљено 20. 5. 2011. [мртва веза] (језик: српски)
  2. ^ „Омладина ЈАЗАС-а Србије”. Омладина ЈАЗАС-а. Архивирано из оригинала 21. 06. 2011. г. Приступљено 23. 5. 2011.  (језик: српски)
  3. ^ „ХИВОС, званична презентација”. 
  4. ^ „Светски дан борбе против сиде”. РТС. Приступљено 20. 5. 2011.  (језик: српски)
  5. ^ „Пријем код Председнице Народне Скупштине Републике Србије”. [мртва веза] (језик: српски)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]