Персијска књижевност

Персијска књижевност постоји већ 2500 година, иако је доста предисламских дела изгубљено. Њени извори укључују и географска подручја који су изван граница данашњег Ирана, јер персијски језик је цветао а и данас живи на разним подручјима Централне Азије. На пример Руми, један од најцењенијих персијских и исламских песника, је писао на персијском а живео у граду Конија, који је данас део Турске. Почетком 11. века Персија је владала великим делом централне и јужне Азије, па персијска књижевност броји и писце из делова данашњег Авганистана, Пакистана или Индије. С друге стране, није сва персијска књижевност на персијском, јер неки ту убрајају и дела рођених персијанаца који су писали на другим језицима попут грчког или арапског.

Нека преживела дела на старом или средњевековном персијском датирају и из 650. п. н. е. Највећи део данас постојеће персијске литературе је из периода након Исламског освјања Ирана у 7. веку. Након што су Абасиди дошли на власт (око 750.), персијски је постао службени језик исламског царства, а самим тим и исламске књижевности. Персијанци су писали и на персијском и на арапском. Персијски песници попут Садија, Хафиза, Румија и Омар Хајама су имали утицај на књижевност многих земаља.

Предисламска персијска књижевност

Персијска монархија у периоду од 2. – 6. века

Само пар дела преживело је из доба старовековног Ирана. Већина њих су краљевски списи краљевске династије Ахеменида, већином Дарија I (522. – 486. п. н. е.) и његовог сина Ксеркса I. Нека дела сасанидске географије су преживела у арапским преводима.

Нити један текст посвећен литерарној критици није преживео из предисламске Персије. Али постоји пар Пахчавијевих есеја попут Bab-e edteda’I-ye Kalile va Demne који се сматрају литерарном критиком. Неки истраживачи су закључили да су предисламској Персији постојала дела о елоквенцији, као што је Карванд. Такве књиге нису преживеле. Постоје и индикације да је персијска елита била упозната са грчком реториком и књижевном критиком.

Средњевековна персијска књижевност

Иако је за време абасидских владара ова књижевност била у сенци арапске, врло брзо је персијски постао језик књижевности Централне Азије.

Поезија

Савремено издање Румијеве Масневије, издато у Коњи, месту Румијевог рођења, део колекције Адлигата

Доста дела се писало у стиху и са римом иако нису имали поетски карактер, на пример скоро сва дела Ибн Сина се римују. С друге стране већина песама тог периода су писане у славу владајућих династија. По једној династији, Хорасани, се развио и хорасански стил који се истицао узвишеним тоном и дикцијом те својим књижевним језиком. Најпознатија форма овог доба су касиде и рубаије, а најпознатији пјесник рубаија је Омар Хајам.

У 13. веку најпознатија постаје форма песама позната као газел и тада се јавља мистична суфијска поезија. Карактеристике ова поезије су релативно једноставан језик, богата метрика и истакнута емоционалност. Али предмет лирике није била жена, него младићи попут робова, војника или шегрта, што је вероватно исламска тенденција одвраћања мисли од туђих жена према чистој љубави пријатеља или јунака. Најзначајнији представник ове форма и стила је Саадијев Бустан.

У 15. веку индијски стил превладава у поезији, а главни представник је Амир Хосров Дехлави.

Приповетка

Главни чланак: Хиљаду и једна ноћ

Хиљаду и једна ноћ је збирка приповедака о Шехерзади која у нади да ће одгодити своју смрт прича занимљиве приче цару Шахријаху. Многе од ових прича су се развиле даље и постале популарне, као рецимо Аладин или Синдбад морепловац. Сматра се да су ове приповетке уствари део старе персијске усмене књижевности које су у 8. веку сакупљене у једну књигу, а најверојатније је у 9. веку, због њиховог повезивања, убачена оквирна прича о Шехерезади.

Речници

Постоји око 200 лексикографских дела од којих најранији потичу још и из доба око 6. века. Међу њима 1645. написан је персијско-латински речник. У Оксфордовом издању је 1770. изашао персијско-енглески речник, а персијско-руски се појавио 1869.

Утицаји персијске књижавности

Суфијска књижевност

Асрар ал-Тавхид од Абусаеид Аболхеира сматра се значајним делом персијске суфијске књижевности. Неки најомиљенији персијски писци били су суфије. Руми се сматра и песником и оснивачем распрострањеног суфијског реда. Његову тематика и стил су опонашале многе суфије из свих делова света. Многа значајна дела мистичне суфијске књижевности нису поезија, међу којима и већ поменути Асрар ал-Тавхид.

Западњачка књижевност

На Западу је персијска књижевност била непозната све до 19. века. Тек тада је дошло до превођења неколико средњевековних персијских писаца, али њихова дела су оставила велики утицај на западњачке песнике и књижевнике.

Немачка књижевност

Године 1819. Гете је објавио збирку песама под називом Западно-источни Диван потпуно инспирисану преводом Хафиза (1326. – 1390.). Немачки филозоф Ниче је написао књигу Тако је говорио Заратустра (1883. – 1885.) у којој се појављује стари персијски пророк Зороастер (из отприлике 1700 године пне.)

Енглеска књижевност

Нека дела Фирдусијеве Шахнаме је 1832. објавио Џејмс Аткинсон, физичар запослен у Британској Источноиндијској компанији. Једно од њих је Матју Арнолд објавио као еп Рустем и Сухраб. Амерички песник Ралф Волдо Емерсон је 1876. објавио неколико есаја који се баве персијском књижевношћу. Вероватно најпопуларнији писац крајем 19. и почетком 20. века у Европи био је Омер Хајам (1048. – 1123.) којег је Едвард Фицџералд превео 1859. У Персији су Хајама више ценили као научника него као песника, али почетком прошлог века он је постао један од најчешће цитираних песника на енглеском језику. Поред Хајама значајан је и Руми којег су превели многи познати аутори, попут А. Џ. Арбера. Осим њих двоје могуће је наћи преводе и Хафиза, Саадиа, Незамија или Фирдусија, док су остали песници и њихова дела ретко превођени и тешко их је пронаћи на енглеском подручју.

Шведска књижевност

Током 20. века шведски барон Ерик Хермелин је превео бројна дела класичне Персије. Превео је многе песнике, међу којима се налазе и Фарид ал-Дин Атар, Руми, Фирдуси, Омар Хајам, Сади и Санај. Посебно га је привлачила мистична суфијска поезија. У задње време Ашк Дахлен је популаризирао и још нека друга дела персијске књижевности.

Модерна персијска књижевност

Историјске прекретнице

Снажна промена је наступила у 19. веку на пољу персијске књижевности у Ирану. Почетак ове промене означио је догађај средином истог века, оптужба премијера државе Амира Кабира да песник лаже у својој касиди да би увеличао краља. Ово је био само израз свеопћег мишљења великих писаца да је персијској књижевности потребна промена и нову веза са социјалним приликама у земљи.

Почетком 20. века нови начини размишљања и филозофски погледи који су се наравно одразили и на књижевност довели су до револуције у периоду 1906-1911. Сада је књижевност имала за циљ описивање света релистично, онаквим какав он и јесте. Али Акбар Дехода и Аболкасем Ареф су главни представници овог периода који су у поезију унели нове садржаје и нове форме. Неки критичари сматрају да је овај тренд имао за резултат да се писци осећају као вође друштва који су на овај начин искушавали могућности и границе друштвених промена. У овом периоду долази и до усвајања европских, и западњачких, књижевних трендова, који су наравно били прилагођени потребама иранске културе и друштва.

Садек Хедајат

За најмодернијег писца овог доба сматра се Садек Хедајат, који писао између два светска рата, и пружио секуларну критику иранског друштва.

Персијска кјњижевност у Авганистану је такође претрпила снажну промену у овом периоду, првенсвено због нових социјалних прилика. Промену је донео лист Saraj’ul Akhbar који је покренуо Махмуд Тарзи након што му је омогућен повратак из Турске у коју је био прогнан. Иако је овакакв тип новина постојао и раније, овај лист је поставио нове стандарде у новинарству и у поезији која је сада све више одражавала слику друштва. После су се јавили и други утицајни листови овог типа који су донели значајне писце попут Гари Абдулаха, Абдул Хаг Бејтата и Халил Улах Халилија, Махмуд Фаранија, Барег Шафија, Солијман Лајега, Васеф Бахтарија, Асадулах Хабиба те Латиф Наземиа. На афганистанску књижевност су утицали првенствено ирански писци, али и европски, међу којима првенствено Руси.

Исте промене су наступиле и у Таџикистану, али писци овог подручја су већином само имитирали европске трендове. Само пар писаца се сматра истински другачијим и посебним, а то су Голрохсар Сафи Ева, Момен Генат, Фарзане Хоџанди и Лајек Шир-Али.

Кратка прича

Историјски гледано, кратка прича писана на персијском је прошла кроз три фазе: формативни период, период развоја и период различитости. Главна карактеристика и посебност послератне персијске прозе у све три фазе њеног развоја је посвећеност стилу и техници писања. Када је стил у питању постоје два правца: слеђење свакодневног некњижевног говора или лирски тоналитет у прози.

Формативни период

Мухамед Али Џамалзаде (1895. – 1997.) се сматра првим модерним писцем на персијском подручју. Његове приче су више оријентисане према току радње него према расположењу и развијању ликова. За разклику од њега, Садек Хедајат (1903. – 1951.), је писац који је заправо донео фундаменталне промене и увео модернизам у прозу. Његове приче су писане једноставним и помало луцидним језиком, и укључују разне погледе попут реализма, натурализма и надреалистичке фантазије, захваљујући чему су се развили нови модели у овој књижевној врсти. Експериментисао је и са хронологијом тока радње и са нелинеарном фабулом. Фокус његових дела била је психолошка комплексност и рањивост поједница. Тематски, највећи утицај је имао Бозорг Алави, који је сликао идеолошки мотивисане ликове у борби против социјалне неправде. Садек Чубак по угледу на Вилијама Фокнера и Ернеста Хемингвеја за своје ликове узима маргиналне чланове друштва попут узгајивача голубова, проститутки или зависника о опијуму. На овај начин он читаоце суочава са догађајима којим су и сами били сведоци у свакодневном животу, али су одбили да размишљају о њима.

Период развоја

Овај период траје од побуна 1953. до револуције 1979, обе године су означиле прекретницу у политичком смислу.

Јалал Ал-е Ахмад је писац који је писао и у првом и у другом раздобљу развоја персијске кратке приче. У његовим причама се осећа и повезаност с писцима колонизованих земаља. Све његове приче одражавају и његова политичка уверења.

Симин Данешвар је прва значајнија женска модерна књизевница. Најпознатија је по свом роману Савусун (1969.), али и њене приче су вредне помена, јер обрађују социјалну искљученост персијске жене из друшва, али и коментаришу политичка догађања из женског угла.

Хушанг Голшири и Асгхар Елахи користили су две главне технике западњачког модернизма: „лавину мисли” и унутрашњи монолог. У свом експериментирању с новим техникама писања Голшири користи „лавину мисли” да би објаснио и на други начин приказао већ одавно познате теорије или догађаје.

Период Раздобље различитости

У периоду након револуције 1979. сву персијску књижевност карактерише динамично експериментирање с техникама нарације, начином презентације фабуле, структуром и избору слика. Исто као и остала модерна књижевност, и персијска исказује несигурност и сумње, напетост, парадокс и дилеме. Она говори о почетку али не и о крају. Иако постоји већ скоро стотину година модерна персијска књижевност је још увек подложна европским утицајима, почевши од „лавине мисли” па до магичног реализма који је популаризирао Габриел Гарсија Маркез. С друге стране, персијска проза служи свом народу као сведок тешких времена, али и као покретач промене.

Модерна персијска поезија

Нима Јушиџ

Нима Јушиџ сматра се оснивачем модерне персијске поезије. Увео је значајан број нових техника и форми које су издвајале нови начин писања од старог. Понудио је и другачији приступ класичној поезији. Његово умеће није било отклањање устаљеног стиха и риме него се фокусирао на шире структуре које су базиране на сувременом схваћању људске и друштвене егзистенције. Циљ реформе био је посветити поезију њеном природном идентитету, али при томе постићи и модерну дисциплину лингвистичког израза. Нима је истовремено и одбијао многе аспекте класичне поезије и задржао нешто од старе естетике. Међутим најзначајнији његов допринос је уверење које превладава у читавој модерној ери, да традиционални начини писања могу бити реформирани.

Ахмад Шамлу се још брже кретао у том правцу и увео иноватвна искуства у модерну персијску поезију. Његова песма под називом Сепид (бела песма) избегава правила Нимове школе и уводи слободнију структуру. Овим је омогућена већа слобода повезивања песника са својим емоционалним коренима. До тада се песничка визија могла изразити само општим појмовима и била је ограничена формом поетског израза. Иако је и Нима направио прекретницу по којој је било могуће прекорачити ова ограничења, „поезија Сепида” иде и даље избегавајући и ограничења у ритму. Шамлу је открио и унутрашње карактеристике поезије, препознао је и улогу прозе и скривене музике језика. Структура „поезије Сепида” је прозаична али ипак не губи своју поетску дистинкцију.

Песникиња Симин Бехбахани је Нимин стил прилагодила форми газел, и тако допринела историјском развоју ове класичне персијске форме. Традиционалним вредностима додала је свакодневне догађаје и разговоре те театралне теме. Експериментисала је с традиционалним формама персијске поезије.

Мехди Ахаван Салес је први који је на персијском писао слободним стихом. Критичари га сматрају једним од најбољих савремених персијских писаца. Његова амбиција је била да уведе нови начин писања у персијску поезију.

Форуг Фарохзад је песникиња значајна по три ствари. Прво по томе што је међу првима прихватила нови, Нимијев начин писања, онда по томе што је прва жена која је сликовито изложила приватну сексуалност из женског погледа на свет. I треће, што је своју књижевну улогу пренела и експериментисала са глумом, сликањем и снимањем документарних филмова.

Персијску су књижевност на српскохрватски преводили Шемсудин Сарајлић (Љубљеном бићу), Осман Муфтић (велепосланик РХ у Ирану) и други.

Литература

• Фарманфармаиан, Фатема Соудавар (2009). Арјоманд, Саïд Амир, ур. „Георгиа анд Иран: Тхрее Милленниа оф Цултурал Релатионс Ан Овервиеw”. Јоурнал оф Персианате Студиес. БРИЛЛ. 2 (1): 1—43. дои:10.1163/187471609X445464. 
• ʻАбд ал-Ḥусаyн Заррīнʹкūб (2000). Дū qарн сукūт: саргуз̲асхт-и ḥавāдис̲ ва аwз̤āʻ-и тāрīкхī дар дū qарн-и аввал-и Ислāм (Тwо Центуриес оф Силенце). Тихрāн: Сукхан. ОЦЛЦ 46632917. ИСБН 964-5983-33-6. 
• Арyанпур, Манооцхехр (1973). А Хисторy оф Персиан Литературе. Техран: Каyхан Пресс. 
• Цхопра, Р.M., "Еминент Поетессес оф Персиан", Иран Социетy, Колката, 2010.
• Цхопра, Р.M., "Тхе Рисе Гроwтх Анд Децлине оф Индо-Персиан Литературе", 2012, публисхед бy Иран Цултуре Хоусе, Неw Делхи анд Иран Социетy, Колката. Ревисед едитион публисхед ин 2013.
• Зеллем, Едwард. „Зарбул Масалха: 151 Афгхан Дари Провербс”. Цхарлестон: ЦреатеСпаце, 2012. 
• Цлаwсон, П.; Рубин, M. (2005). Етернал Иран. Спрингер. ИСБН 978-1-4039-6276-8. .
• Броwне, Е.Г. (1998). Литерарy Хисторy оф Персиа. Псyцхологy Пресс. ИСБН 978-0-7007-0406-4. .
• Броwне, Едwард Г.. . Исламиц Медицине. 2002. ИСБН 978-81-87570-19-6. 
• Рyпка, Јан. Хисторy оф Ираниан Литературе. Реидел Публисхинг Цомпанy, ОЦЛЦ 460598. 1968. ISBN 978-90-277-0143-5..
• Сцхиммел, Аннемарие (1992). А Тwо-цолоред Броцаде: Тхе Имагерy оф Персиан Поетрy. Университy оф Нортх Царолина Пресс. ИСБН 978-1-4696-1637-7. .
• Тикку, Г.L. . Персиан Поетрy ин Касхмир. 1971. ИСБН 978-0-520-09312-6. 
• Wалкер, Бењамин. Персиан Пагеант: А Цултурал Хисторy оф Иран. Цалцутта: Арyа Пресс, 1950.
• Зеллем, Едwард. „Афгхан Провербс Иллустратед”. Цхарлестон: ЦреатеСпаце, 2012. 
• Цхопра, Р.M., "Греат Поетс оф Цлассицал Персиан", Спарроw Публицатион, Колката. 2014. ISBN 978-81-89140-99-1..

Спољашње везе

На енглеском

• The Packard Humanities Institute: Persian Texts in Translation
• More on Persian literature Архивирано на сајту Wayback Machine (7. мај 2018)
• Another portal on Persian Literature
• "Persian undercurrent in Islamic civilization" Архивирано на сајту Wayback Machine (2. мај 2013)
• The Persian Novel
• The Persian Shорт Сторy}-
• Rubaiyat of Omar Khayyam in e-book format

На персијском

• Iran and Persian language in the western world
• National Committee for the Expansion of the Persian Language and Literature شوراي گسترش زبان و ادبيات فارسيАрхивирано на сајту Wayback Machine (18. јануар 2013)
• RAHA: WORLD INDEPENDENT WRITERS' HOME
• GHABIL Persian literature Magazine
• Comprehensive Persian Literature Reference * Persopedia *
• More Persian books Архивирано на сајту Wayback Machine (24. фебруар 2018)