terc-Butanol

С Википедије, слободне енциклопедије
терц-Бутанол
Скелетал формула оф терт-бутанол
Скелетал формула оф терт-бутанол
Балл анд стицк модел оф терт-бутанол
Балл анд стицк модел оф терт-бутанол
Сампле оф партиаллy црyсталисед терт-бутанол
Називи
IUPAC назив
2-Metilpropan-2-ol[1]
Други називи
терц-Бутил алкохол[1]
2-Метил-2-пропанол[1]
Идентификација
3Д модел (Jmol)
Бајлштајн 906698
ChEBI
ChemSpider
DrugBank
ECHA InfoCard 100.000.809
EC број 200-889-7
Гмелин Референца 1833
МеСХ терт-Бутyл+Алцохол
RTECS ЕО1925000
УНИИ
УН број 1120
  • CC(C)(C)O
Својства
C4H10O
Моларна маса 74,12 g·mol−1
Агрегатно стање Безбојна течност
Мирис Мирис камфора
Густина 0,775 g/mL
log P 0,584
Напон паре 4,1 kPa (на 20 °C)
Индекс рефракције (nD) 1,387
Термохемија
Специфични топлотни капацитет, C 215,37 J K−1 mol−1
Стандардна моларна ентропија So298 189,5 J K−1 mol−1
−360,04–−358,36 kJ mol−1
Стд енталпија
сагоревања
ΔcHо298
−2,64479–−2,64321 MJ mol−1
Опасности
Безбедност приликом руковања inchem.org
GHS grafikoni The flame pictogram in the Globally Harmonized System of Classification and Labelling of Chemicals (GHS) The exclamation-mark pictogram in the Globally Harmonized System of Classification and Labelling of Chemicals (GHS)
GHS signalna reč Opasnost
H225, H319, H332, H335
P210, P261, P305+351+338
Flammable F Harmful Xn
R-oznake R11, R20, R36/37
S-oznake (S2), S9, S16, S46
NFPA 704
NFPA 704 four-colored diamondFlammability code 3: Liquids and solids that can be ignited under almost all ambient temperature conditions. Flash point between 23 and 38 °C (73 and 100 °F). E.g., gasolineHealth code 1: Exposure would cause irritation but only minor residual injury. E.g., turpentineКод реактивности 0: Нормално стабилан, чак и под стањем изложености ватри; није реактиван с водом (нпр. течни азот)Special hazards (white): no code
3
1
0
Tačka paljenja 11 °C
480 °Ц (896 °Ф; 753 К)
Експлозивни лимити 2,4–8,0%
Сродна једињења
Сродне бутаноли
2-Бутанол

н-Бутанол
Изобутанол

Сродна једињења
2-Метил-2-бутанол
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

терц-Бутанол (2-метил-2-пропанол) је најједноставнији терцијарни алкохол. Он је један од четири изомера бутанола. терц-Бутанол је прозирна течност (или безбојна течност) са мирисом сличног камфору. Он је веома растворан у води и меша се са етанолом и етром. Он је јединствен међу изомерима бутанола, јер је обично чврст на собној температури, са тачком топљења која је мало изнад 25 °C.

Хемија[уреди | уреди извор]

Терцијарни алкохол, терц-бутанол је стабилнији у погледу оксидације и мање је реактиван од других изомера бутанола.

Кад се терц-бутанол депротонизује са јаком базом, продукт је алкоксидни ањон. У овом случају, то је терц-бутоксид. На пример, широко кориштени органски реагенс калијум терц-бутоксид се припрема реакцијом сувог терц-бутанола са калијумом.[4]

K + tBuOH → tBuOK+ + 1/2 H2

Конверзија у алкил халиде[уреди | уреди извор]

терц-Бутанол реагује са хлороводоником да формира терц-бутил хлорид и воду путем SN1 механизма.

Свеукупна реакција је стога:

Пошто је терц-бутанол терцијарни алкохол, релативна стабилност терц-бутил карбокатјона у кораку 2 омогућава SN1 механизам. Примарни алкохоли генерално подлежу SN2 механизму јер је релативна стабилност примарног карбокатјонског интермедијаар веома ниска. Терцијарни карбокатјон је у овом случају стабилизован путем хиперкоњугацијек, при чем суседне C–H сигма везе донирају електроне у празну п-орбиталу карбокатјона.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в „терт-Бутyл Алцохол - Цомпоунд Суммарy”. ПубЦхем Цомпоунд. Натионал Центер фор Биотецхнологy Информатион. 26. 03. 2005. Приступљено 19. 05. 2012. 
  2. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  3. ^ Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1. 
  4. ^ Јохнсон, W. С.; Сцхнеидер, W. П. (1950). „β-Царбетхоxy-γ,γ-дипхенyлвинyлацетиц ацид”. Орг. Сyнтх. 30: 18. ; Цолл. Вол., 4, стр. 132 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]