Вештичарство

Ханс Балдунг: Вештице, дрворез из 1508.

Вештичарство (ијек. вјештичарство) или в(ј)ештичарење у разним историјским, антрополошким, религијским и митолошким контекстима представља свако кориштење натприродних и магијских сила. Мушка особа која практикује вештичарење је вештац, док се за жену користи израз вештица.

Вештичарење или врачање у ужем смислу може означавати магијску активност усмерену против нечијег живота, тела и имовине; разни термини се користе за разликовање „доброг” и „лошег” врачања, па тако постоји и врачање чији је циљ заштита или лечење од последица „лошег” врачања. Концепт врачања у многим културама често служи као објашњење за разне несреће које су из непознатих разлога затекле појединце или ширу заједницу. У том смислу се врачање често повезује с појмом лов на вештице.

Веровање у врачање и вештице је било раширено у свим светским културама, али је захваљујући успону институционалне религије, а касније и науке, битно смањено у западном свету и другдје. Данас га се највише може пронаћи у субсахарској Африци.

Вештицама и вешцима се данас називају следбеници огранка неопаганског покрета познатог као Вика.

Вештица у словенској митологији

Народни приказ вештице, Етнографски музеј у Загребу

Код свих Словена, првобитно је била преанимистички хтонични демон, као и вампир и она је, по својој природи и функцијама женски корелат вампира. Вештице су, претрпеле велике промене од оних првобитних, па до савремених схватања и веровања. Оне су првобитно биле демони само једне уже сродничке заједнице да би касније биле жене које које у себи имају ђаволски дух, које ноћу излазе из гробља па море децу. За разлику од вампира који углавном сишу крв, вештица се храни људским срцима и џигерицом.

Ове особине и функције су изворне и све се могу пронаћи код других индоевропских народа, нарочито су сродне са грчким и римским стригама (које су се јављале у облику ноћних птица док се вештице инкарнирају у лептире). Реч вештица, са особеностима које представља, искључиво је словенска и као таква је заједничка за све балканске Словене.

Према руским схватањима, вештице се могу сврстати у две групе, док се код веровања Срба оне могу поделити на три групе. У прву групу би спадале вештице у најпримитивнијем и правом (изворном) значењу: то су женски демони манистичког порекла које устају из гробља у којем живе преко дана, а ноћу нападају људе и децу и ваде им срца или џигерицу, којом се хране. У другу групу долазе демонске жене, које су или са рођењем донеле способност да буду вештице или су је стекле касније на тај начин што их је у занат упутила старија вештица. У трећу групу би долазиле извесне старе жене које се називају вештицама, али које нису у правом смислу вештице, него су обичне врачаре.

За одбрану од вештица најчешће су коришћене басме и утуци. Најјачим утуком се сматрају бели лук и глогов колац. Често је употребљаван рог који се палио, а у приморју се против сумњивих вештица „бацају рози” (упиру испружени мали прст и кажипрст, док су остали прсти савијени).

У неким босанским пределима се за заштиту од уласка вештице у кућу користи и нож, одоздо забоден у оквир врата или прозора. Веома ефикасним су се сматрали со и покушај стварања савеза са вештицом употребом еуфемизама.

Вештици која уђе у кућу ваља дати парче хлеба по коме су посута три зрнца соли, па не може ништа наудити.

Доказ савеза са вештицом је што се понекад апострофира са речју кума. Осим речи кума употребљавани су многи други еуфемизами који су настали из осећања великог респекта и страха. I само име вештица је еуфемизам, право име за њу није познато, мада би било логично да је то вешта (ако је мушки род вештац).

По исказима особа које су наводно имале сусрет са вештицама, способност говора у том тренутку је одузета, иако је особа свесна и визуелно све доживљава.

Баба Јага

Баба Јагина колиба

Главни чланак: Бабарога

Понекад је у словенској митологији вештица називана и баба Јага (рус. Bába-Яgá, срб Бабарога, мак баба Рога, буг. Bába Я́ga, пољ. baba Jaga). Она је чаробница која живи у шуми, у изби постављеној на кокошије ноге. Око ове куће је ограда од људских костију и лобања, уместо браве су вилице оштрих зуба. Реза је људска нога, а кључ - рука.

Бабарога хвата јунаке и прождире људе, а у пећи пече украдену децу.

Најчешће је замишљана као ружна старица огромних груди, слепа или болесних очију.

У неким причама се помиње да се кућа неће окренути и приказати врата док се не изговоре чаробне речи. Према неким теоријама колиба на кокошјим ногама заправо је интерпретација уобичајене конструкције номадских народа у Сибиру, Уралу и Тунгузији, намењене чувању залиха од животиња. Колиба без врата или прозора поставила би се на високе стубове од дрвећа који су личили на кокошије ноге. Сличну али мању конструкцију користили су у Сибиру за фигуре богова које су једва стале у кућу, као што у бајкама Бабарога испуни унутрашњост колибе.

Спаљивање вештица у историји

Главни чланак: Лов на вештице

Током средњег века у многим католичким земљама Европе постојали су закони против вештичарења, који су били један од начина борбе против јеретика. Најчешће су осуђиване жене, а казна је била спаљивање на ломачи. Прво велико спаљивање вештица одиграло се 1482. године у Севиљи.

Спаљивање вештица

Остаци познатих јеретика, грешника и „вештица” често би по судском налогу били после спаљивања уситњавани и разбацивани по ђубришту. Скелет индивидуе, оптужене за вештичарење, по закону званом „Акт вештичарења” (енгл. Witchcraft Act) спаљен 1582. године у енглеском месту Свети Осит, откривен је у релативно добром стању, иако је био изложен пламену и великим температурама које ломача може развити и био положен у земљу пре више од четири стотине година. Антрополози, који су анализирали пронађене остатке, препоставили су да је тело било непотпуно спаљено и да су сродници при инхумацији успоставили анатомски распоред остатака.

Најпознатији лов на вештице одиграо се 1692. године, када је деветнаесторо људи у америчком граду Салем, у држави Масачусетс, осуђено на смрт. Салем је тако постао град који се касније и у филмовима, позоришним представама и литератури користио као инспирација за приче о вештицама, а данас се тамо налази и музеј. Артур Милер је 1953. написао чувени комад инспирисан вештицама из Салема.

У Кенији је, иако су распрострањене различите афричке религије, ислам и хришћанство, и данас веома изражен страх од магије који је кулминирао у мају 2008, када је у области Кисии полиција ухапсила 19 људи осумњичених да су спалили једанаесторо сународника које су оптужили за вештичарење.

Спаљивање вештица у Србији

У Србији се прогон вештица дешавао пре два века. О томе се може судити на основу сачуваних докумената којих није много. Оно што се зна јесте да су наводне вештице биле изузетно озлоглашене у народу и са њима се неретко веома окрутно поступало. Према сачуваним записима публицисте Тихомира Р. Ђорђевића, у селу Жабарима у Поморављу су извесну Пауну, по Карађорђевој заповести, привезали уз ражањ и пекли је „међу две ватре“. У време Карађорђевог устанка, Антоније Пљакић, руднички војвода, испекао је насред Карановца неку бабу за коју је чуо да је вештица. Осим спаљивања, дешавало се да вештица буде убијена из пиштоља или ножевима, као што је у то време био случај са маћехом неког Петра Јоксића из Тополе. Постоји прича да је у децембру 1846. године дошао турски буљубаша у село Брдо и да су му се тамо сујеверни сељаци пожалили да им једна баба „мори“ децу. Буљубаша је батинао бабу, али и њене другарице које је ова у очајању оптужила да су такође вештице. Батинама су биле излечене од вештичарења, а за труд буљубаша је добио новчану награду. Било је још примера гоњења вештица. Кнез Средоје из Солутуше је обавестио кнеза Милоша да је 1824. године један човек убио неку бабу зато што је вештица. Кнез је добијао извештаје да су жене због оптужби да су вештице пребијане и забранио је Србима да туку жене. Тако је 1822. године заштитио извесну баба Христу из Божурње, у Крагујевачкој нахији, за коју су сељани говорили да је вештица и намеравали да је убију. Његова наредба је била да нико не сме да се усуди „да је и најмање додирне, а камоли да је и даље назива вештицом, јер она то није“. I у Црној Гори је било „лова на вештице“. У селу Крњицама у Црној Гори су пре 150 година посумњали да је једна жена вештица, па су је одвезли на језеро и бацили у воду. Пошто није потонула, то је био сигуран знак да је вештица.

Изглед вештице у фолклору

Вештице се у народној традицији обично замишљају као старе, неугледне жене. Предања их већином осликавају као уседелице или удовице. Важан симбол им је метла помоћу које могу летјети те црна мачка или нека друга дивља или ноћна животиња, попут сове. Доносе сушу, неродицу на пољима, одговорне су за помор стоке и за смрт деце и дојенчади.

Савремено вештичарство

Вештичији скуп у Енглеској, 2005.

Крајем прошлог века наступа прави процват неопаганизма и вештичарства, у жељи да се очува континуитет древних традиција често се користе многи пантеони из различитих времена и култура. Насупрот раширеној представи вештица које пију крв, велики број савремених вештица изражавају приврженост природи и животињама, па су вегетаријанци.

Вештичарство сматра живот сваког појединца као свети дар и наглашава испреплетаност свих ствари, како видљивих тако и невидљивих. Стицање знања о магијској употреби биља је саставни део обуке сваке вештице.

Ноћ вештица

Карактеристичан украс од бундеве

Главни чланак: Ноћ вештица (празник)

Ноћ вештица (енгл. Halloween) је светковина која се у појединим земљама прославља 31. октобра, а скраћеница је од Свето вече уочи Свих светих или енгл. All Hallow's Eve или Hallow Eve. Слави се највише у Ирској, САД, Канади, Аустралији и Новом Зеланду.

Овај празник је карактеристичан по костимима које облаче деца и коринђање слаткише од одраслих. Куће и дворишта се украшавају изрезбареним бундевама.

Види још

• Вуду
• Сантерија
• Црни сабат

Литература

• Алан Мацфарлане, Wитцхцрафт ин Тудор анд Стуарт Енгланд, Псyцхологy Пресс, 1999 (ориг. 1970)
• Университy оф Кансас Публицатионс ин Антхропологy, Но. 5 = Јохн M Јанзен анд Wyатт МацГаффеy: Ан Антхологy оф Конго Религион: Примарy Теxтс фром Лоwер Заïре. Лаwренце, 1974.
• Студиа Институти Антхропос, Вол. 41 = Антхонy Ј. Гиттинс: Менде Религион. Стеyлер Верлаг, Неттетал, 1987.
• Асхфортх, Адам (2000). Мадумо, А Ман Беwитцхед. Университy оф Цхицаго Пресс. ИСБН 978-0-226-02971-9. 
• Тхомпсон, Давид W. (2017). Систер Wитцх: Тхе Лифе оф Молл Дyер. Солстице Публисхинг. ИСБН 978-1973105756. 
• Боyер, Паул анд Степхен Ниссенбаум, едс. Тхе Салем Wитцхцрафт Паперс: Вербатим Трансцриптс оф тхе Легал Доцументс оф тхе Салем Wитцхцрафт Оутбреак оф 1692, Волумес I анд II. Неw Yорк: Де Цапо Пресс, 1977.
• Еаслеy, Патрициа Тхомпсон (август 2000). А Гоббер Тоотх, А Хаирy Лип, А Сqуинт Еyе: Цонцептс оф тхе Wитцх анд тхе Бодy ин Еарлy Модерн Еуропе (M.А. Тхесис). УНТ Дигитал Либрарy. 
• Фаврет-Саада, Јеанне (децембар 1980). Деадлy Wордс: Wитцхцрафт ин тхе Боцаге. Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0-521-29787-5. 
• Фаврет-Саада, Јеанне (2009). Дéсорцелер. L'Оливиер. ИСБН 978-2-87929-639-5. 
• Гаскилл, Малцолм. "Масцулинитy анд Wитцхцрафт ин Севентеентх-центурy Енгланд." Ин Wитцхцрафт анд Масцулинитиес ин Еарлy Модерн Еуропе, едитед бy Алисон Роwландс, 171-190. Неw Yорк: Палграве-МцМиллан, 2009.
• Гесцхиере, Петер (1997) [Транслатед фром Френцх Едитион (1995 Картхала)]. Тхе Модернитy оф Wитцхцрафт: Политицс анд тхе Оццулт ин Постцолониал Африца = Сорцеллерие Ет Политиqуе Ен Африqуе — ла вианде дес аутрес. Университy оф Виргиниа Пресс. ИСБН 978-0-8139-1703-0. 
• Гинзбург, Царло; Транслатед бy Раyмонд Росентхал (јун 2004) [Оригиналлy публисхед ин Италy ас Сториа Ноттурна (1989 Гиулио Еинауди)]. Ецстасиес: Деципхеринг тхе Wитцхес' Саббатх. Университy оф Цхицаго Пресс. ИСБН 978-0-226-29693-7. 
• Госс, D. К. (2008). Тхе Салем wитцх триалс. Wестпорт, ЦТ: Греенwоод Пресс.
• Гоугес, Линнеа де Фром Wитцх Хунтс то Сциентифиц Цонфиденце; Тхе Инфлуенце оф Бритисх анд Цонтинентал Цуррентс он тхе Цонсолидатион оф тхе Сцандинавиан Статес дуринг тхе 17тх Центурy Нисус Публицатионс, 2014.
• Халл, Давид, ед. Wитцх-хунтинг ин Севентеентх-центурy Неw Енгланд: А Доцументарy Хисторy, 1638–1692. Бостон: Нортхеастерн Университy Пресс, 1991.
• Хендерсон, Лизанне, Wитцх-Хунтинг анд Wитцх Белиеф ин тхе Гàидхеалтацхд, Wитцхцрафт анд Белиеф ин Еарлy Модерн Сцотланд Едс. Јулиан Гоодаре, Лаурен Мартин анд Јоyце Миллер. Басингстоке: Палграве МацМиллан, 2007
• Хилл, Ф. (2000). Тхе Салем wитцх триалс реадер. Цамбридге, МА: Да Цапо Пресс.
• Хуттон, Роналд (1999) Тхе Триумпх оф тхе Моон: А Хисторy оф Модерн Паган Wитцхцрафт, Оxфорд, Оxфорд Университy Пресс.
• Хyатт, Харрy Миддлетон. Хоодоо, цоњуратион, wитцхцрафт, роотwорк: белиефс аццептед бy манy Негроес анд wхите персонс, тхесе беинг ораллy рецордед амонг Блацкс анд wхитес. с.н., 1970.
• Кент, Елизабетх. "Масцулинитy анд Мале Wитцхес ин Олд анд Неw Енгланд." Хисторy Wорксхоп 60 (2005): 69–92.
• Линдqуист, Галина (2006). Цоњуринг Хопе: Магиц анд Хеалинг Ин Цонтемпорарy Руссиа. Бергхахн Боокс. ИСБН 978-1-84545-057-1. Приступљено 20. 5. 2013. 
• Левацк, Бриан П. ед. Тхе Оxфорд Хандбоок оф Wитцхцрафт ин Еарлy Модерн Еуропе анд Цолониал Америца (2013) еxцерпт анд теxт сеарцх
• Мооре, Хенриетта L. анд Тодд Сандерс 2001. Магицал Интерпретатионс, Материал Реалитиес: Модернитy, Wитцхцрафт анд тхе Оццулт ин Постцолониал Африца Лондон: Роутледге.
• Нотестеин, Wаллаце. А исторy оф wитцхцрафт ин Енгланд фром 1558 то 1718. Неw Yорк : Цроwелл, 1968
• Пентикаинен, Јуха. "Марнина Такало ас ан Индивидуал." C. ЈСТОР. 26 Фебруарy 2007.
• Пентикаинен, Јуха. "Тхе Супернатурал Еxпериенце." Ф. Јстор. 26 Фебруарy 2007.
• Пóцс, Éва (1999). Бетwеен тхе Ливинг анд тхе Деад: А перспецтиве он Wитцхес анд Сеерс ин тхе Еарлy Модерн Аге. Будапест: Централ Еуропеан Университy Пресс. ИСБН 978-963-9116-19-1. 
• Руицкбие, Лео (2004) Wитцхцрафт оут оф тхе Схадоwс: А Хисторy, Лондон, Роберт Хале.
• Старк, Рyан Ј. (2009). „Демониц Елоqуенце,”. Рхеториц, Сциенце, анд Магиц ин Севентеентх-Центурy Енгланд. Wасхингтон, DC: Тхе Цатхолиц Университy оф Америца Пресс. , 115–45.
• Wиллиамс, Хоwард (1865). Тхе Суперститионс оф Wитцхцрафт. Пројецт Гутенберг. Лондон: Лонгман, Греен, Лонгман, Робертс, & Греен. 
• Wоробец, Царолине. "Wитцхцрафт Белиефс анд Працтицес ин Пререволутионарy Руссиа анд Украиниан Виллагес." Јстор. 27 Фебруарy 2007.

Спољашње везе

• "Crnogorska crkva izopštila selo Mokrine zbog ubistva "veštice" " Архивирано на сајту Wayback Machine (7. јануар 2019)
• Bibliography for the Study of Magic Witchcraft and Religion, James Dow, Professor of Anthropology at Oakland University
• Kabbalah On Witchcraft – A Jewish view (Audio) chabad.org
• Jewish Encyclopedia: Witchcraft
• Witchcraft and Devil Lore in the Channel Islands, 1886, by John Linwood Pitts, from Project Gutenberg
• A Treatise of Witchcraft, 1616, by Alexander Roberts, from Project Gutenberg
• University of Edinburgh's Scottish witchcraft database Архивирано на сајту Wayback Machine (26. март 2023)
• Članak o veštičarenju na Katoličkoj enciklopediji
• Istraživanje o veštičarenju u Škotskoj Архивирано на сајту Wayback Machine (26. март 2023)
• Arhiva tekstova posvećenih veštičarenju na prezentaciji Univerziteta Kornel
• Veštice i inkvizicija - Psihopatske fantazije veštica
• Veštice i inkvizicija
• Veštičji čekić

°