Đorđe Ilić

Đorđe Ilić
Đorđe Ilić
Lični podaci
Datum rođenja	1920.
Mesto rođenja	Strumica, Kraljevina SHS
Datum smrti	19. avgust 2010.(2010-08-19) (89/90 god.)
Mesto smrti	Beograd, Republika Srbija

Đorđe Ilić (Strumica, 1920 - Beograd, 19. avgust 2010) bio je srpski akademski slikar, pedagog i profesor.

Biografija

Rođen je u Strumici od oca Dimitrija, učitelja i majke Anete, učiteljice. Godine 1927. otac je premešten u selo Veliki Borak, kod Beograda, gde Đorđe Ilić počinje i završava osnovnu školu. Godine 1931. upisuje se u gimnaziju u Velikom Gradištu. Posle male mature želeo je da nastavi školovanje u gimnaziji (upisuje se u 5. razred u Ćupriji) da bi mogao da se upiše na Likovnu akademiju, ali otac je želeo da mu sin bude učitelj.

Godine 1937. upisuje se u Učiteljsku školu u Jagodini gde ga „otkriva“ Grgur Stanojević, profesor crtanja i ručnog rada; upućuje ga na dela svetskih majstora iz enciklopedija i istorija umetnosti kojima je profesor raspolagao, pa Đorđe definitivno donosi odluku da se posveti slikarstvu.

U vreme njegovog obrazovanja u Učiteljskoj školi osnovan je časopis „Učiteljska uzdanica“ u kome je sarađivao kao jedan od najmlađih članova Uređivačkog odbora. Počinje da vodi dnevnik zapisujući događaje, susrete, razgovore sa svojim prijateljima, kolegama, a kasnije, razgovore, uputstva i komentare majstora Mila Milunovića u majstorskoj radionici, a naročito sa svojim profesorom Nedeljkom Gvozdenovićem; beleži razmišljanja o svom radu, slikama, o stanju i kretanju u savremenoj umetnosti. Godine 1939. dobija nagradu za slikarstvo (kao učenik III razreda Učiteljske škole) za Svetosavski temat „Jagodina i okolina u 40 crteža“.

Sledeće godine dobija nagradu za slikarstvo za temat „40 crteža slobodno izabranih motiva“ i priređuje prvu samostalnu izložbu slika u prostorijama Učiteljske škole. U periodu od 1941—1944. godine, diplomira u Učiteljskoj školi i ukazom Ministarstva prosvete biva postavljen za učitelja u selu Veljusa (sada Makedonija); radi samo dva meseca; počinje rat i, kao izbeglica, vraća se u Beograd i dobija učiteljsko mesto u selu Jabukovac (kod Negotina) a potom je, zbog bolesti (zapaljenje pluća), premešten u selo Beljina, gde ostaje do završetka rata. Za vreme službovanja, 1941. godine dolazi u Beograd, polaže prijemni ispit na Likovnoj akademiji, gde povremeno pohađa časove teorijske i praktične nastave. Po završetku rata definitivno napušta učiteljsku službu.

Posle overenih šest semestara i položenih ispita, 1945. ponovo je upisao studuje na Likovnoj akademiji u klasi profesora Nedeljka Gvozdenovića a istovremeno se dobrovoljno bavio socijalnim i humanitarnih radom na osnivanju obdaništa i domova za ugrožena lica.

Nakon završetka Akademije, učestvovao je na izložbama diplomiranih studenata Likovne akademije i postao član Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS). Posle diplomiranja radio je kao saradnik u majstorskoj radionici Mila Milunovića - do 1952. godine.

U periodu 1951—1971. godine vodio je likovnu sekciju - crtanje i slikanje - u prostorijama Doma armije u Beogradu.

Godine 1952. Đorđe Ilić je imao prvu samostalnu izložbu u galeriji ULUS-a na Terazijama, a u periodu 1953—1954. studijski je boravio u Parizu; izlagao na 11. salonu „Populista“.

Godine 1955. biva izabran za asistenta za predmet Slobodno crtanje na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu; izveo je dekorativni mozaik u Domu JNA (uništen prilikom restauracije prostorija). Izlagao je na izložbi „Savremena jugoslovenska umetnost“ u Dubrovniku; učestvovao u osnivanju „Grupe 57“ i kolektivno izlagao na istoimenoj izložbi u Beogradu.

Godine 1958. ponovo biva izabran za asistenta, a 1961. biva izabran za docenta na Arhitektonskom fakultetu. Godine 1968. biva izabran za vanrednog profesora za predmet Slobodno crtanje i osnovi grafike i slikarstva. Učestvuje na kolektivnoj izložbi u Svetozarevu (Jagodini) prilikom proslave tridesetogodišnjice završnog ispita bivših učenika Učiteljske škole.

Godine 1974. ponovo je izabran za vanrednog profesora na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu.

U toku 1975. godine izabran je za redovnog profesora na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu, a 1981. izabran je za šefa katedre za vizuelne komunikacije na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu.

Prvog oktobra 1984. godine odlazi u penziju.

Đorđe Ilić je preminuo 19. avgusta 2010. godine u svom domu u Beogradu.

Samostalne izložbe

• 1940. jun, Jagodina, Sala Učiteljske škole;
• 1952. oktobar, Beograd, Galerija ULUS-a;
• 1954. septembar, Strumica, Dvorana gimnazije;
• 1954. oktobar, Đevđelija, predvorje Narodnog pozorišta;
• 1955. juni - juli, Loznica, sala Zanatskog doma;
• 1956. april, Svetozarevo (Jagodina) Radnički univerzitet;
• 1957. mart, Beograd, Galerija ULUS-a;
• 1958. oktobar - novembar, Pariz, Galerija Žan Kastel;
• 1960. septembar, Ohrid, Radnički univerzitet;
• 1960. sept.-oktobar Beograd, Arhitektonski fakultet (retrospektiva 1949—1960 )
• 1963. decembar, Sombor, Galerija kulturno - propagandnog centra;
• 1964. septembar - oktobar, Beograd, Galerija Doma JNA;
• 1964. novembar, Rijeka Izložbeni salon Doma JNA;
• 1964. decembar, Pula Dom JNA;
• 1972. decembar 1972 - januar 1973. g. Beograd, Salon Muzeja savremene umetnosti;
• 1973. decembar, Zemun, Scena - foaje - Narodnog pozorišta;
• 1974. jun, Kruševac, Umetnička galerija;
• 1976. maj - jun, Apatin, Likovni salon Grafičkog kolektiva „Merkur";
• 1983. novembar, Beograd, Likovna galerija Kulturnog centra Beograda;
• 1996. jun - jul, Budva, Moderna galerija (mini retrospektiva );
• 2000. maj - jun, Herceg Novi, galerija Spinaker;
• 2004. retrospektiva, Beograd, Umetnički Paviljon „Cvijeta Zuzorić";
• 2007. Elburg (Holandija) Gradski muzej.

Nagrade

• 1939. Nagrada za slikarstvo za Svetosavski temat „Jagodina i okolina u 40 crteža“ (učenik je 3-će godine Učiteljske škole u Jagodini)
• 1940. Nagrada za slikarstvo za Svetosavski temat "40 crteža slobodno izabranih tema
• 1964. Nagrada ULUS-a za slikarstvo na temu „Čovek i rad“
• 1964. Nagrada za slikarstvo na Drugom trijenalu likovnih umetnosti Jugoslavije
• 1973. Nagrada za slikarstvo SO Novi Beograd
• 1973. Otkupna nagrada „Komgrap"-a na Četrnaestom Oktobarskom salonu
• 1975. Otkupna nagrada Galerije jugoslovenskog portreta, Tuzla, na Trećoj izložbi jugoslovenskog portreta
• 1985. Otkupna nagrada Likovnog salona Radničkog univerziteta Novi Beograd
• 1999. Velika povelja za višegodišnji doprinos razvoju oblasti likovnog obrazovanja u osnovnoj nastavi na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu

Mišljenje ULUS-a

Komisija ULUS-a za predlaganje likovnih umetnika za posebna priznanja je na svojoj sednici održanoj 5. marta 2009. dala je mišljenje o delu Đorđe Ilića:

„Likovni umetnik Đorđe Ilić dao je izuzeno visok doprinos nacionalnoj kulturi Republike Srbije.

Više od šest decenija slikarstvo Đorđa Ilića kreće se u širokim poetskim rasponima: od pariskog intimizma, preko istorijskog ekspresionizma, do art brut-a, te meksičkog slikarstva i poetske fantastike šagalovske osećajnosti. Ono što, naime, ostaje Ilićev tematski kontinum jesu ovdašnji sižei: socijalno, ruralno, etnografsko ali i lokalna urbana amblematika sedme decenije. Visok nivo likovne kulture i neobično inovativna primena i transponovanje svetskih iskustava u njemu svojstvenom idiomu čine Ilića izuzetnom pojavom u nacionalnoj umetnosti.

Udruženje likovnih umetnika Srbije predlaže Ministarstvu kulture Republike Srbije da umetniku dodeli posebno priznanje za doprinos nacionalnoj kulturi u Republici Srbiji.“

Izvodi iz studija, kritika, prikaza, osvrta i recenzija

„Ono što ovog mladog slikara odvaja delimično od njegove generacije, to je očigledna želja da iskreno savlada zadatak koji se pred njim postavlja uz pomoć senzibilnosti koja mu je urođena i znanja do kojih je došao... Đorđe Ilić u svom tihom karakteru nosi jedan lepi osećaj za ton i boju koji omogućava vidan budući razvoj.“ Petar Lubarda, Predgovor za katalog Prve samostalne izložbe 1952. u Galeriji ULUS-a u Beogradu

„Izložba Đorđa Ilića dolazi u red nesvakidašnjih izložbi, u red onih koje se pamte. Đorđe Ilić je učio i naučio slikarski zanat kod Mila Milunovića, jednog od četvorice naših slikara kod kojih se najbolje može naučiti zanat slikarske umetnosti. No, Đorđe je do sada jedini od Milunovićevih učenika koji je, koristeći zanatske pouke svoga učitelja uspeo da izgradi potpuno svoj umetnički svet... Đorđe Ilić je uspeo da izrazito humani ljudski karakter svog figurativnog slikarstva svede na jednu štedljivu ali emocionalno bogatu sivu potku, ozarenu, to i tamo, živim bojama. Na svojoj izložbi ovaj mladi umetnik pružio nam je primere besprekornog slikarstva ostvarenog sa punom zanatskom veštinom i intenzivnim umetničkim doživljajem.“ Đorđe Popović, kritika na izložbu Đorđa Ilića, Radio Beograd, marta 1957.