Javna biblioteka „Bora Stanković” Vranje
 | |
| Osnivanje | 1879. |
|---|---|
| Lokacija | Vranje Srbija |
| Koordinate | 42° 33′ 11″ S; 21° 53′ 50″ I / 42.55314° S; 21.89719° I |
| Obim | 150.000 publikacija |
| Direktor | Zoran Najdić |
| Adresa | Lole Ribara bb, Vranje |
| Veb-sajt | www.bibliotekavranje.rs |
Javna biblioteka „Bora Stanković” Vranje je gradska biblioteka grada Vranja, najveća je biblioteka u Pčinjskom okrugu. Po tipu je javna biblioteka, a po funkciji matična za Pčinjski i Kosovsko-pomoravski okrug. Biblioteka pruža bibliotečko-informacione usluge svim građanima Vranja i okoline putem svoje razgranate mreže ogranaka. Matična služba obavlja stručni nadzor i uvid u rad 7 opštinskih biblioteka i 64 školske i specijalne biblioteke.[1]
Javna biblioteka „Bora Stanković” Vranje je centar kulturnog delovanja u Vranju i čitavom regionu.[2]
Istorijat[uredi | uredi izvor]
Čitaonica[uredi | uredi izvor]
Prva čitaonica u Vranju je otvorena davnog 20. juna 1879 godine, samo godinu dana po oslobođenju od osmanlijske vlasti.[3] Radila je u Pašinom konaku. Po izveštajima toga vremena, ta prva Čitaonica imala je 25 dela u 27 tomova, bila je pretplaćena na 24 lista od kojih je devet bilo na stranim jezicima (francuskom, nemačkom, turskom i bugarskom). Čitaonica je imala stotinak članova.[4] Političke promene su i tada imale veliki uticaj na kulturna dešavanja. Bugarska okupacija donela je zatvaranje svih kulturno-prosvetnih ustanova.
Građanska kasina[uredi | uredi izvor]
Po završetku Prvog svetskog rata, sredinom 1919. godine,[5]osnovana je Građanska kasina, koja je radila do početka Drugog svetskog rata 1941. godine. Prvobitno je bila smeštena u glavnoj ulici, u knjižari Vasilija Hadži-Dinića i objedinjavala je u sebi čitaonicu sa bibliotekom.
Kasina je jako brzo širila svoju delatnost i postajala reprezentativna ustanova te vrste u gradu, tako da je prostor knjižare postao mali za njene aktivnosti. Početkom 1923. Kasina se seli u prostorije Trgovačko-zanatske škole, današnji Narodni univerzitet, gde ostaje do juna 1924. godine. Kasina je 1. juna 1924. godine dobila dve prostorije u zgradi Načelstva, današnja zgrada Opštine Vranje, gde je ostala do 6. aprila 1941. Godine 1927, 17. aprila, sa Kasinom se spaja Klub prijatelja Francuske, čime se formira ogranak ovog Kluba.
Kasina je ambiciozno krenula u organizaciju rada. Knjižni fond je brojao oko 3000 jedinica, od čega je u današnjem fondu očuvano oko 1000 primeraka. O njenom značaju govori i podatak da je Kasina bila rasadnik svih budućih institucija kulture koje su iz nje ponikle: pozorište, pevačko i sportsko društvo, lokalne Vranjske novine.[6]
Narodna knjižnica sa čitaonicom[uredi | uredi izvor]
Tokom Drugog svetskog rata i za vreme njegovog trajanja Kasina nije radila. Decembra 1944. godine otvara se Narodna knjižnica sa čitaonicom koja je predstavljala logični nastavak predratne Građanske kasine. Ona vrlo brzo po osnivanju dobija ime po Bori Stankoviću. O radu Knjižnice nema mnogo podataka. Ono što se zna je da je bila smeštena u zgradi Zanatskog doma, raspolagala fondom od 1945 knjiga i redovno dobijala 3 časopisa i 12 listova.[3] U to vreme knjižnica je imala brojne probleme kako sa prostorijama tako i sa nedostatkom osoblja, fondom i čitaocima. Godine 1948. Čitaonica se iz prostorija Zanatskog doma seli u kafanu „Bojović”, a odatle vrlo brzo u susedni „Civrićev dućan”.
Od 1949. do 1958. Biblioteku su činile dve prostorije na uglu današnje glavne ulice (nekada Kralja Petra Oslobodioca) i Lole Ribara. Godine 1958. Narodna knjižnica i čitaonica „Bora Stanković” seli se u Pionirsku ulicu. Do 1961. godine biblioteka je imala 1069 članova i knjižni fond od oko 7500 knjiga. Te godine Narodni odbor opštine Vranje odredio je Narodnu knjižnicu i čitaoniocu „Bora Stanković” za matičnu biblioteku.[3] Usled nedostatka prostora 1974. godine otvara se Dečije odeljenje u istoj ulici, preko puta Osnovne škole „Vuk Karadžić”.
Narodna biblioteka[uredi | uredi izvor]
Narodna knjižnica i čitaonica „Bora Stanković” 28. novembra 1969. menja naziv u Narodna biblioteka „Bora Stanković”. Godine 1976. Biblioteka se seli u novoizgrađeni Kulturni centar. U cilju popularizacije knjige i čitanja kod radnika vranjskih preduzeća „Simpo”, PKV (kasnije „Jumko”), „Alfa” i drugih, Biblioteka je iste godine konkurisala i dobila bibliobus koji je obilazio radnike u pomenutim fabrikama i nudio im uslugu iznajmljivanja knjiga.
Konačno, 1992. godine, Biblioteka se seli u novu zgradu Kulturnog centra, u prostorije koje su bile namenski sazidane za Biblioteku. Biblioteka i danas radi u ovom prostoru.
Javna biblioteka[uredi | uredi izvor]
Od 2014. godine Biblioteka radi pod sledećim nazivom: Ustanova — Javna biblioteka „Bora Stanković”. Biblioteka ima dugu tradiciju i značaj kako u utemeljenju, tako i u širenju kulture u ovom delu zemlje.
Biblioteka danas[uredi | uredi izvor]
Javna biblioteka „Bora Stanković” danas je moderna institucija koja po broju i strukturi knjižnog fonda, stručnom uređenju, smeštaju i kadrovskoj strukturi, spada u red razvijenijih biblioteka u Srbiji. Javna biblioteka „Bora Stanković” je matična biblioteka za dva okruga, Pčinjski i Kosovsko-pomoravski.[1]
Pored centralne biblioteke, ima i razvijenu mrežu od pet ogranaka:
- ogrnak u Donjem Vranju
- ogranak u Vranjskoj Banji
- ogranak u selu Rataje
- ogranak u selu Vrtogoš
- ogranak u selu Vlase
Danas biblioteka raspolaže bogatim fondom sa oko 150.000 knjiga iz svih oblasti ljudskog znanja i stvaralaštva koji se neprestano uvećava. Knjižni fond se stalno obnavlja i prati potrebe korisnika. Krajem 1999. godine uspešno je sprovedena automatizacija celokupnog knjižnog fonda korišćenjem programskog paketa BIBLIO. Biblioteka je 2009. godine pristupila mreži Virtuelne biblioteke Srbije i postala deo velikog bibliotečko-informacionog sistema, primenjujući programski paket COBISS. Formirane baze podataka dostupne su korisnicima za pretraživanje preko Interneta.[2]
Odeljenja[uredi | uredi izvor]
Biblioteka svoj rad organizuje u okviru sledećih odeljenja: Dečje odeljenje, Odeljenje za odrasle, Stručno odeljenje, Zavičajno odeljenje, Odeljenje periodike, Odeljenje obrade, Američki kutak i Matična služba. Da bi održala korak sa vremenom, Biblioteka danas teži osavremenjavanju i modernizovanju ne samo usluga i prostorija, već veliku pažnju i napore ulaže i u svoje ljudske resurse kroz razne stručne seminare i edukacije.[3]
Odeljenje za odrasle[uredi | uredi izvor]
Pozajmno odeljenje za odrasle pruža usluge korisnicima starijim od 14 godina. Na ovom odeljenju se nalaze dela lepe književnosti mnogih zemalja i različitih žanrova: romani, knjige pripovedaka, poezije, drame, memoari, biografije, dela popularne psihologije i drugih. Na Odeljenju za odrasle redovno se postavljaju izložbe novih knjiga dobitnika značajnih književnih nagrada i preporuke čitalaca.[7]
Dečje odeljenje[uredi | uredi izvor]
Dečje odeljenje ima najdužu tradiciju kao izdvojeno odeljenje Biblioteke. Osnovano je 1974. godine i pruža usluge korisnicima mlađim od 14 godina. U sklopu odeljenja je i čitaonica. U cilju popularizacije knjige i čitanja među decom i omladinom, Biblioteka organizuje izložbe, akcije i dečije kreativne radionice kao i tematski osmišljene posete bibilioteci.[8]
Stručno odeljenje[uredi | uredi izvor]
Stručno odeljenje pokriva oblasti nauke i umetnosti. Fond ovog odeljenja broji više od 25000 knjiga iz svih oblasti nauke i umetnosti, kao i veliki broj rečnika, enciklopedija, priručnika i akademskih udžbenika. U sklopu ovog odeljenja nalazi se i čitaonica sa 30 čitalačkih mesta . Čitaoci na ovom odeljenju mogu da koriste i uslugu međubibliotečke pozajmice.[9]
Zavičajno odeljenje[uredi | uredi izvor]
Zbirku Zavičajnog odeljenja čine dela znamenitih ličnosti koje su dale trajni doprinos celokupnoj srpskoj kulturi i nauci. Među njima su najpoznatiji književnik Bora Stanković, otac Justin Popović, Đorđe Tasić, Milan Vlajinac, Jovan Hadži-Vasiljević i drugi. Specifičan fond ovog odeljenja čini zbirka od 2500 publikacija. Ovo odeljenje ima ogroman značaj za prikupljanje, čuvanje i prezentaciju dokumenata o zavičaju, znamenitim događajima i ljudima vranjskog podneblja. Ovde se čuvaju dela zavičajnih pisaca, knjige o Vranju, razglednice, fotografije, plakati, katalozi, geografske karte, audio i video zapisi koji svedoče o istoriji, kulturi i tradiciji Vranja i okoline.[10]
Razglednice iz fonda Zavičajnog odeljenja[uredi | uredi izvor]
-
Nekadašnja pijaca u Vranju (početak 20. veka) -
Zgrada Okružnog suda, sa leve strane je zgrada nekadašnje Gradske kasine (početak 20. veka) -
Nekadšnji izgled Trga oslobođenja u Vranju (početak 20. veka) -
Nekadšnji izgled Ulice Kralja Petra Velikog u Vranju (početak 20. veka) -
Panorama Vranjske Vanje s početka 20. veka, iz Zavičajnog odeljenja Biblioteke u Vranju -
Zgrada doma Želežičar s početka 20. veka, iz Zavičajnog odeljenja Biblioteke u Vranju -
Nekadšnji izgled Vranjske Banje s početka 20. veka, iz Zavičajnog odeljenja Biblioteke u Vranju -
Nekadšnji izgled Vranjske Banje s početka 20. veka, iz Zavičajnog odeljenja Biblioteke u Vranju
Odeljenje periodike[uredi | uredi izvor]
Serijske publikacije čine sastavni deo bibliotečkog fonda od osnivanja Biblioteke. Prema izveštaju iz 1880. godine, Čitaonica je bila pretplaćena na 24 lista i časopisa, domaćih i stranih. Pored domaćih primala je pet nemačkih, dva bugarska, jedan turski i jedan francuski.[4]
Kao posebno Odeljenje, Odeljenje periodike je formirano 2018. godine kada dobija prostor u prizemlju zgrade. Na Odeljenju periodike se nabavlja, obrađuje, čuva i daje na korišćenje fond serijskih publikacija. Odeljenje sadrži bogatu zbirku serijskih publikacija: stručne i naučne časopise, novine, letopise, kalendare, zbornike radova, godišnjake.
Fond obuhvata preko 250 naslova časopisa i 15 naslova novina. Najveći je broj publikacija iz oblasti književnosti, nauke i kulture Braničevo, Gradac, Gradina, Delo, Književne novine, Književna reč, Koraci, Kultura, Letopis Matice srpske, Međaj, Mostovi, Polja, Povelja,Savremenik, Sveske, Srpski književni list, Srpski književni glasnik, Trag, Ulaznica, …). U fondu se čuva i veliki broj naslova iz oblasti bibliotekarstva (Bibliotekar, Vesti, Glas biblioteke, Godišnjak Biblioteke Matice srpske, Javne biblioteke, Pančevačko čitalište, Savremena biblioteka…). Na Odeljenju periodike mogu se dobiti i publikacije koje pokrivaju i mnoge druge oblasti ljudskog interesovanja: psihologiju, filozofiju, religiju, pravo, politiku, obrazovanje, umetnost, poljoprivredu, istoriju. Odeljenje poseduje 4 naslova Zbornika Matice srpske: za književnost i jezik, za slavistiku, društvene nauke i istoriju.
U okviru zbirke serijskih publikacija, posebno mesto u fondu zauzimaju časopisi, novine i godišnjaci od kraja 19. veka do kraja Drugog svetskog rata: Branič, Arhiv za pravne i društvene nauke, Srpski književni glasnik, Venac, Zdravlje, Letopis Matice srpske, Misao, Pravosuđe.
Značajnu vrednost ovom Odeljenju daje zbirka ukoričenih novina koja je smeštena u depou periodike. Od zavičajne periodike ovde se čuvaju ukoričena godišta Slobodne reči i Vranjskih novina, zatim ukoričena godišta listova i novina vranjskih preduzeća: PKV Novina — lista Pamučnog kombinata Vranje i Simpo novina.
Bogatstvo ovog Odeljenja dopunjuju i ukoričena godišta Borbe, Politike i NIN-a; književnih listova: Književnih novina, Književne reči; službenih glasila: Službenog lista SFRJ, Službenog glasnika SRS.
U sastavu Odeljenja periodike je i čitaonica za štampu. Članovi biblioteke imaju mogućnost da ovde čitaju dnevnu i nedeljnu štampu. Na raspolaganju su sledeći naslovi dnevnih novina: Blic, Večernje novosti, Danas, Politika, Sportski žurnal, a od nedeljnih novina, Vreme i Nin. Za potrebe Dečjeg odeljenja Biblioteka nabavlja Politikin zabavnik.[11]
Američki kutak[uredi | uredi izvor]
Novembra 2005. godine U Biblioteci „Bora Stanković” otvoren je Američki kutak, kao rezultat saradnje između Grada Vranja i Ambasade Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji. Američki kutak je interaktivno odeljenje Biblioteke u kome se, pored knjiga na engleskom jeziku, mogu iznajmiti i časopisi, filmovi, audio knjige, dobiti informacije o Sjedinjenim Američkim Državama. U Kutku se organizuju različita kulturna dešavanja, poput predavanja, seminara, projekcija filmova, radionica, sastanaka, izložbi, debatnih klubova, časova engleskog jezika, sastanaka Foto kluba, i proslava praznika. Učlanjenje u Kutak je besplatno i ne postoji starosno organičenje.[12]
Odeljenje obrade[uredi | uredi izvor]
Stručna obrada knjiga vrši se prema bibliotečkim standardima i međunarodnim propisima. Biblioteka se 2009. godine uključila i sistem COBISS.SR, koji predstavlja organizacioni model povezivanja biblioteka u bibliotečko—informacioni sistem sa uzajamnom katalogizacijom.[13]
Matična služba[uredi | uredi izvor]
Biblioteci u Vranju povereno je vršenje matičnih funkcija u bibliotečko-informacionoj delatnosti na teritoriji Pčinjskog i Kosovsko-pomoravskog okruga. Biblioteka radi na unapređenju i razvoju biblioteka i bibliotečko-informacione delatnosti, prati stanje, vodi registar biblioteka, vrši stručni nadzor nad radom javnih i školskih biblioteka na području matičnosti i pomaže njihovo uključenje u jedinstveni bibliotečko-informacioni sistem Srbije.[1]
Nagrade i priznanja[uredi | uredi izvor]
- Biblioteka je za stvaralački doprinos u kulturi i književnosti više puta nagrađivana. Dobitnik je brojnih nagrada od kojih su najznačajnije:
- Godine 1974, Sedmoseptembarsko javno priznanje Skupštine opštine Vranje.
- Godine 1983, Diploma Biblioteci od tada amaterskog Pozorišta „Bora Stanković” Vranje povodom 13. Festivala amaterskih pozorišta Srbije.
- Godine 1993, Milorad Panić Surep, za izuzetne rezultate u razvoju bibliotekarstva u okrugu.
- Godine 1996, Milorad Panić Surep, Slavici Stepanenko, dugogodišnjoj direktorki Narodne biblioteke „Bora Stanković” u Vranju.
- Godine 2000, Sedmoseptembarsko javno priznanje Skupštine opštine Vranje.
- Godine 2004, nedeljnik „Slobodna reč” povodom šest decenija postojanja dodeljuje Zahvalnicu Biblioteci za dugogodišnju uspešnu poslovnu saradnju.
- Godine 2008, Vojska Srbije 4. brigada Kopnene vojske — garnizon Vranje dodeljuje Zahvalnicu Biblioteci za profesionalnu saradnju sa garnizonom Vranje i pruženu pomoć u formiranju Spomen sobe 1. pešadijskog puka, od 4. brigade Kopnene vojske koja nastavlja tradicije 1. pešadijskog puka knjaza Miloša Velikog i 78. motorizovane brigade.
- Godine 2009, Sedmoseptembarska nagrada Grada Vranja.
- Biblioteka je dugi niz godina dobijala zahvalnice, pohvalnice, povelje i priznanja za nesebičnu pomoć u realizaciji mnogih uspešnih saradnji sa drugim ustanovama iz oblasti kulture (ŠAF, Odred izviđača „Sima Pogačarević”, Vranje, Klub mladih umetnika 54 i drugih kulturnih i javnih stvaralaca).[2]
Manifestacije[uredi | uredi izvor]
U Vranju se organizuje više kulturnih manifestacija kao što su književne večeri, susreti pisaca, tribine, izložbe umetnika, večeri poezije, razne kreativne radionice i brojni drugi kulturni događaji u kojima je Biblioteka aktivni učesnik i neizostavni deo sveukupnog života i rada Biblioteke.
- Borina nedelja[14]
- Svetosavska nedelja[15]
- Vranjsko kulturno leto[16]
- Dani Vranja
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v „Matična služba”. Zvanični vebsajt. Javna biblioteka „Bora Stanković”. Arhivirano iz originala 26. 03. 2020. g. Pristupljeno 26. 3. 2020.
- ^ a b v „Istorijat”. Zvanični vebsajt. Javna biblioteka „Bora Stanković”. Pristupljeno 26. 3. 2020.
- ^ a b v g „Dodeljene povelje zahvalnosti povodom 140 godina Gradske biblioteke”. Vranje news. 20. 6. 2019. Pristupljeno 26. 3. 2020.
- ^ a b Stamatović 1984
- ^ Zlatanović, Sanja (2003). Svadba - priča o identitetu : Vranje i okolina. Beograd: Etnografski institut SANU. str. 36. ISBN 86-7587-026-4. Pristupljeno 26. 3. 2020.
- ^ Simonović 1982
- ^ „Odeljenje za odrasle”. Zvanični vebsajt. Javna biblioteka „Bora Stanković”. Pristupljeno 26. 3. 2020.
- ^ „Dečije odeljenje”. Zvanični vebsajt. Javna biblioteka „Bora Stanković”. Arhivirano iz originala 26. 03. 2020. g. Pristupljeno 26. 3. 2020.
- ^ „Stručno odeljenje”. Zvanični vebsajt. Javna biblioteka „Bora Stanković”. Arhivirano iz originala 26. 03. 2020. g. Pristupljeno 26. 3. 2020.
- ^ „Zavičajno odeljenje”. Zvanični vebsajt. Javna biblioteka „Bora Stanković”. Arhivirano iz originala 26. 03. 2020. g. Pristupljeno 26. 3. 2020.
- ^ „Odeljenje periodike”. Zvanični vebsajt. Javna biblioteka „Bora Stanković”. Pristupljeno 26. 3. 2020.
- ^ „Američki kutak”. Zvanični vebsajt. Javna biblioteka „Bora Stanković”. Arhivirano iz originala 26. 03. 2020. g. Pristupljeno 26. 3. 2020.
- ^ „Odeljenje obrade”. Zvanični vebsajt. Javna biblioteka „Bora Stanković”. Pristupljeno 26. 3. 2020.
- ^ „Borina nedelja”. Vranjske. Arhivirano iz originala 27. 03. 2020. g. Pristupljeno 26. 3. 2020.
- ^ Dejanović, Milica (22. 1. 2020). „Počela 30. „Svetosavska nedelja” u Vranju”. Južne vesti. Pristupljeno 27. 3. 2020.
- ^ „Usvojen program manifestacije „Vranjsko kulturno leto 2019“”. 8. 5. 2019. Pristupljeno 27. 3. 2020.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Simonović, Rista (1982). Vranjska građanska kasina : između dva svetska rata. Vranje: Istorijski arhiv.
- Stamatović, Desanka (1984). Čitališta u Srbiji u XIX veku. Beograd: Narodna biblioteka Srbije.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Zvanični veb-sajt
- Tasić, Nenad (21. 6. 2019). „Veliki jubilej, 140. godina Biblioteke ,,Bora Stanković“”. PČINJSKI 017 PORTAL. Pristupljeno 26. 3. 2020.