Jin i jang u tradicionalnoj kineskoj medicini

Jin i jang u tradicionalnoj kineskoj medicini. je opšte prihvaćen filozofski koncept koji potiče iz drevne kineske filozofije i metafizike i opisuje dve glavne suprotstavljene, ali komplementarne, sile koje se mogu pronaći u svim predmetima u svemiru. Teorija koja je prisutna u Kineskoj mitologiji o nastanku zemlje i čoveka vezana je za priču o Pan Gu (mitskom predaku, prvom čoveku na zemlji) otkrivena je i redigovana u pisanoj formi u 3. veku. u knjizi Ji Đing (Knjiga Promena) koja spada u najstarije klasične kineske tekstove. Napisana je 1000. p. n. e. i kao suština mudrosti, tokom narednih 3000 godina služila je kao priručnik za proricanje budućnosti, ali joj se može pripisati bez ikakve sumnje da je ona kao kanon primenjena u kineskoj medicini što potvrđuju i zapisi u najstarijem i najvažnijem kineskom medicinskom delu; „Medicinskom kanonu Žutog cara ili Zakoniku medicine“, Nei Đing (kin: 内經, Nèijīng).

Medicinski kanon Žutog cara

Žutom caru se, među brojnim drugim dostignućima, pripisuje otkriće principa Tradicionalne kineske medicine. Nei Đing (kin: 内经, Medicinski kanon Žutog Cara ili Zakonik medicine), je navodno napisan u saradnji sa njegovim lekarem Ki Boom. Međutim, moderni istoričari uglavnom tvrde da je on bio sastavljen na osnovu drevnih spisa od strane naučnika koji je živeo u periodu između dinastija Džou i Han, više od 2.000 godina kasnije. Njegovo zanimanje za prirodu i zdravlje, kao i sprečavanje i lečenje bolesti se smatra razlogom što je živeo 111 godina, odnosno što je stekao besmrtnost nakon svoje fizičke smrti.

U knjizi Nei Đin ili Zakonik medicine Žuti car je napisao:

"Principi jina i janga - muških i ženskih delova prirode - su osnovni princip celog univerzuma. To je princip svega što postoji u stvaranju. Ovi princip vrši transformaciju roditeljstva, koren je i izvor života i smrti, a takođe se nalazio i u vreme bogova. Za lečenje ili lečenje bolesti, neophodno je da se istraži njegovo poreklo. Nebo je stvorilo akumulaciju Jang elementa svetlost, a zemlja je stvorila akumulaciju Jin elementa tamu. "

Žuti car u knjizi Nei Đing uglavnom vodi dijalog sa Ce Bai-om, pri čemu se fokusira na praktične aspekte adaptacije na klimatske promene, ishranu, emocije, a posebno u drugom tomu ili verziji, Šu Ven, fokusira na kliničku praksu, naravno uz metafore i reference iz vremena u kome je postojala usmena ili, pisana tradicija ili na naknadno napisane reference u različitim dinastijama (Han, Tang).

Na primer u ovom citatu Žuti car je upitao Ce Bai-a:

„Čuo sam da je nebo i zemlja Jang i jin. Jang je sunce a jin je mesec. Kako se slažu u čoveku. Ce Bai odgovora: Leđni deo tela koji je iznad bubrega, zavisi od neba, što je ispod, u lumbalnom delu, zavisi od zemlje. Dvanaest glavnih meridijana (Đing mai) odgovara 12 meseci (12 Zemaljskih grana) Mesec je u odnosu sa vodom To je razlog zašto se ona nalazi pod Jinom'“'..

Tako je nastala klasifikacija meridijana u osobinama Jin i Jang. Ova knjiga za koju postoje neki originalni prevodi, ali i više verzija, i na čijoj osnovi se zasniva, identifikaciona teorija koja objašnjenja zdravstveno stanje u odnosu na Jin i jang, patogenetske faktore/terapeutski organizovane pod oblik fiziološkog ili vitalne dinamike (Madel Luz), gde se oni uklapaju sa konceptom meridijana i teorijom kretanja pet elemenata.

Proučavanje pojmova opozicionih-korelacija ili par suprotnosti ima dugu istoriju primene u različitim oblastima znanja, kako u drevnoj Kini (primer, feng šui) tako i u Zapadnim studijama filozofije, logike, lingvistike, teorije informacije, semiotike - semiologije, psihoanaliza i antropologije.

Jing i jang i anatomija

U anatomskim opisima i klasifikacijama u kineska kultura ima široku nomenklaturu koja opisuje različite delove, regione, organa i sisteme tela primenom principa Jin i jang. Jang se na peimer primenjuju za diferenciranje forme i funkcij;

Jin : desna strana, prednja (trbušna) palmarna strana ruku, unutar tela, noge, trup, puni (čvrsti) organi / Cang meridijani: jetra, srca, bubreg, pluća, slezina, pankreas, perikardijum.
Jang : levo, pozadi (leđni) deo izvan volarnih strana ruku, gornji ekstremiteti, glava, šuplji, prazni (svetlo); organi / Fu meridijan: tanko i debelo crevo, želudac, bešika, žučna kesa, trostruko toplija (San Jiao), mozak, materica.

Ovo rangiranja primanjuje se i na ostale organe i normalne fiziološki procese i patološka stanja, uključujući i oblike koji obuhvataju simptome i znakove koji se koriste u dijagnostičkom procesu kineske medicine. Međutim, uvek je dobro imati na umu da svaki od organa ili funkcija koji su podeljeni u grupe Jin i jang se mogu dalje podeliti na više uzastopnih klasifikacija. Na primer, neki organi poput srca i bubrega imaju karakteristike Jang (Šao - mladi jin), dok pluća, slezina i pankreasa - ima karakteristiku Jin (Tai- veliki jin) uprkos svim njegovim nastojanjima da se klasifikuju kao Cang (organi) u prirodi, analizirajući Jin srca i dalje se može razlikovati Jin srca (sistolna - mišićna masa), Jang srca (dijastola, šupljine srca) i tako dalje..

Ovde je dat kratak pregled primene ove koncepcije na skup simptoma i znakova koji se navode u klinički pregledima.

Jin : hronična bolest, sklonost ka gojaznosti, zagušenja, pasivnost, hipotermija, smanjenje tonusa, oštećenja, smanjena osetljivost, vlažna koža, hladnoća, pospanost, gubitak glasa, pesimizam, slabljenje pažnje, slab vid, stidljivost, depresija, inhibicija, kontrakcija, statička ravnoteža, koma, stupor.
Jang : akutni procesi, sklonost ka gubitku težine, zapaljenja, groznica, povećanje tonusa mišića, grčevi, povećana osetljivost, suva koža, toplota, nesanica, očuvan glas, optimizam, očuvan vid, arogancija, anksioznost, uzbuđenje, napetost, dilatacija, promena unosa, oduzetost.

Dijagnostika u sistemu meridijana Jin i jang

Nesklada i/ili prekida protoka energije (jin ili jang) može da izove neravnotežu na endogene (unutrašnje) uticaje ili ranjivost na spoljne agresivne agense (hladnoću, toplotu, Či nečisto, itd.)

Sindromi Jin i jang izazvani neravnotežom protoka energije mogu se u osnovi podeliti prema uzrocima na;

Tip Hu (manjak), koji je izazvan niskim otporom u telu zbog hipofuncije ili insuficijencije određenog materijala;
Tip Ši (višak), ukazuje na agresivno dejstvo spoljnih štetnih agenasa u prisustvu normalnog telesnog otpora.

Tradicionalna kineska medicina uzroke bolesti deli na spoljašnje i unutrašnje:

Spoljašnji uzroci bolesti	Unutrašnji uzroci bolesti
Klimatski faktori Patogeni agensi Spoljašnje rane Ujedi insekata i životinja	Neuravnoteženost sedam osećanja Nepravilna ishrana Premor Zadržavanje sluzi i patoloških tečnosti Smanjena fizička aktivnost (hipodinamija) Zastoj krvi i Či Preterana seksualna aktivnost

Spoljašnji uzroci

Sve teorije tradicionalne (narodne) kineske medicine su izvedene na osnovu verovanja da se „či“ ("životna sila“ ili „duhovna energija“ koja je deo svega što postoji), kreće telom po prirodnim šemama kanala koji se zovu meridijani. Simptomi raznih bolesti su viđeni kao neuravnoteženo i poremećeno kretanje „čija“ kroz meridijane.

Putevi unosa bolesti

Veliki lekar drevne Kine, Džan Džun Cin je ukazivao da u organizam iz spoljašnje sredine bolest može dospeti trima putevima - meridijanima preko četiri uda i devet otvora; polnim kontaktom, ranjavanjem i ujedima.

Klimatski uticaji

U klimatske faktore ili kako ih Kinezi nazivaju „Šest nedaća“. U „Šest nedaća“ spadaju vetar, hladnoća, toplota, vlaga, suvoća, vatra. Kada ove „nedaće“ deluju na organizam, javlja se specifičan odgovor u vidu grupe simptoma. Ako napada jedan patogeni princip, nakon njegovog prodra u organizam, on prelazi u drugi patogeni princip (npr. kod napada hladnoće može se javiti toplota). Osnovni postulat kineske medicine je tražiti uzrok bolesti.

Unutrašnji uzroci

Oboljenja usled viška sedam osećanja.

U sedam osećanja spadaju; radost, bes, tuga, melanholična meditacija, žalost, strah. Kod prejakog ili predugog dejstva ovih osećanja nastaju patološke promene u organizmu. Nastaje poremećaj kretanja krvi i remeti se odnos Jin i jang.

Čovek ima pet organa na koje se odnose šest osećanja. Srce koje teži radosti, jetra → besu, slezina → melanholičnim meditacijama, pluća → tuzi, bubreg → strahu.

Ako postoji višak krvi, javlja se bes, a manjak-plašljivost. Kad je Či jetre prazna, javlja se bolest, kada je puna-bes. Kad je Či srca prazan, javlja se žalost, a kada je puna, bolesnik se stalno osmehuje. Višak osećanja može da povredi organ: bes-jetru, radost - srce, melanholična meditacija ranjava slezinu, tuga ranjava pluća, strah ranjava bubrege.

Takođe svako osećanje utiče na funkciju Či: bes šalje Či nagore (glavobolja, crvenilo očiju i lica), radost usporava Či (dolazi do poremećaja pažnje, koncetracije), žalost rastvara Či, strah spušta Či (npr. drhtavica od straha), strah unosi nemir u Či, meditacija vezuje Či (izaziva zastoj Či-a).

Zadržavanje sluzi i patoloških tečnosti

One se javljaju usled nepravilne ishrane, neuravnoteženosti, osećanja i poremećene funkcije pluća, slezine i bubrega. Sluz izaziva mnoge bolesti, kašalj, mučninu, povraćanje, tumora, možfdanog udara...

Zadržavanje krvi

Krv u organizmu mogu „zadržati“ spoljašnji udarci, povišena temperatura u krvi, praznina Či. Zadržavanje krvi je veoma opasno jer se ona može zadržati u nekom organu i stvoriti krvne ugruške, koji mogu biti smrtonosni.

Nepravilna ishrana

Ishrani se u Tradicionalnoj kineskoj medicini pridaje veliki značaj jer od toga zavisi pravilan rad organa i sistema. Ishrana može biti nedovoljna usled dugog gladovanja ili osiromašenosti namirnica nutritivnim sastojcima. Ishrana može biti preobilna i tada kod prejedanja strada želudac i slezina. Hrana se zadržava u organizmu i javlja se fermentacija, preterana toplota, vlažnost i sluz. Zagađena, ali i jednoobrazna, jednolična hrana takođe izaziva poremećaje.

Fizički i psihički premor

Fizičko premor ranjava Či, izaziva zamor mišića i preterano znojenje. Psihički premor može dovesti do lupanja srca, zaboravnosti, nesanice, gubitka apetita...

Preterana polna aktivnost

Kako je bubreg rezervoar supstance Džin, kod prečestih polnih kontakata Džin se gubi, i kao posledica nastaje poremećaj u radu drugih organa i sistema. To se često manifestuje glavoboljom, zujanjem u ušima, padom koncetracije, smanjenim seksualnim nagonom ...

Smanjena fizička aktivnost (hipodinamija)

Bez fizičkih aktivnosti nije moguć normalan rad unutrašnjih organa, normalno kretanje Či i krvi, iscrpljuju se funkcionalne moći želuca i slezine što se manifestuje opštom slabošću, lošim apetitom, slabošću udova, apatijom...

Vidi još

Izvori

Ashby, W. Ross.. Introdução à cibernética. SP, Perspectiva, 1970
Astrup, Christian. Psiquiatria Pavloviana, A reflexologia atual na prática psiquiátrica. RJ, Livraria Atheneu, 1979
Auteroche, B ; Navailh. O Diagnostico na Medicina Chinesa São Paulo, Org. Andrei Ed 1986
Barthes, Roland. Elementos de Semiologia. São Paulo, Ed Cultrixx
Capra, Fritjof. O Tao da física. SP, Ed. Cultrix, 1995
Dumitrescu, Ioan Florin. Acupuntura científica moderna. SP, Andrei, 1996
Engel, Geoger L. Nervosismo e Fadiga. in: Mc BrideC.M.; Blacklow R.S.. (org.) Sinais e Sintomas. RJ, Guanabara Koogan, 1975
Kikuchi, T Inyologia. Ed. Musso Publicações Ltda SP, 1982
Levi-Strauss, C. O Pensamento Selvagem São Paulo, Companhia Ed Nacional, 1976
Levi-Strauss, C. Totemismo Hoje. São Paulo Abril Cultural (Os Pensadores vol 50- 1 Ed) 1976
Ling Shu, Base da acupuntura tradicional chinesa. Tradução e comentários de Ming Wong. SP, Andrei, 1995
Livro dos 4 Institutos – Escola de Medicina Tradicional Chinesa de Beijing; Escola de Medicina

Tradicional Chinesa de Shanghai; Escola de Medicina Tradicional Chinesa de Nanjig; Academia de Medicina Tradicional Chinesa.
Fundamentos essenciais da acupuntura chinesa. SP, Ed. Ícone, 1995
Nan-Ching, o clássico das dificuldades, tradução e notas de Unschuld, Paul U.SP, Roca, 2003
Nei Ching, o livro de ouro da medicina chinesa. RJ, Ed Objetiva LTDA, 1989
Wen, Ton Sintan. A Acupuntura Clássica Chinesa. São Paulo Cultrix 1985
Weikang, Fu. Acupuntura y moxibustion - bosquejo histórico. Ediciones em lenguas extranjeras, Beijing, China, 1983