Antioh IV Epifan

Antioh IV Epifan
Bista Antioha IV u muzeju Altes u Berlinu
Lični podaci
Datum rođenja	215. p. n. e.
Mesto rođenja	nepoznato,
Datum smrti	167. p. n. e.
Mesto smrti	nepoznato,
Porodica
Supružnik	Laodika IV
Potomstvo	Antioh V, Laodika VI
Roditelji	Antioh III Veliki Laodika III
Dinastija	Selekuidi
Vladar Seleukidskog carstva
Period	175. p. n. e. — 164. p. n. e.
Prethodnik	Seleuk IV Filopator
Naslednik	Antioh V

Antioh IV Epifan (grč. Ἀντίοχος Ἐπιφανὴς, oko 215—164. p. n. e.) bio je kralj Seleukidskog carstva od 175—164. Za vreme Šestog sirijskog rata (170—168) pobedio je egipatsku vojsku, zauzeo delove Egipta i zarobio maloletnog Ptolemeja VI Filometora, koga je onda ostavio na tronu kao svoju marionetu. Pošto se Ptolemej VI nagodio sa svojim bratom Ptolemejem VIII o zajedničkoj vladavini, Antioh je izveo novu invaziju Egipta, ali rimski diplomatski pritisak prisilio ga je da napusti Egipat. Sprovodio je politiku helenizacije. Zbog pobune Jevreja za vreme njegovog pohoda u Egiptu pobio je 167. p. n. e. 80.000 Jevreja, obesčastio je i opljačkao jerusalimski hram i zabranio je jevrejsku veru. Zbog toga je 167. p. n. e. izbila Makavejska pobuna pravovernih Jevreja protiv Antioha i helenizacije. Krenuo je 165. p. n. e. na istočni pohod sa ciljem da vrati izgubljene teritorije. Jermeniju i još neke delove vratio je pod svoju kontrolu, a iznenadna smrt 164. p. n. e. okončala je njegov pohod. Iza njega ostao je maloletni sin u ime koga je vladao regent Lisija.

Talac u Rimu

Sin je Antioha III Velikoga i brat je Seleuka IV Filopatora. Po rođenju se zvao Mitridat, a ime Antioh je uzeo nakon dolaska na tron. Nakon mira iz Apameje 189. p. n. e. boravio je u Rimu kao talac. Njegov stariji brat Seleuk IV Filopator poslao je 178. p. n. e. svog sina Demetrija I Sotera kao taoca umesto Antioha IV Epifana, koji je onda jedno vreme proveo u Atini, gde je bio proglašen počasnim građaninom. Vratio se u Siriju tek 175. p. n. e..

Kralj

Seleuka IV Filopatora je 175. p. n. e. ubio njegov glavni ministar Heliodor, sa namerom da ovlada carstvom. Pošto se Seleukov legitimni naslednik Demetrije I Soter u to vreme nalazio u Rimu kao talac, Antioh se domogao trona uz pomoć Eumena II, kralja Pergama. Eumen II ga je dobro opskrbio i ispratio do granica Seleukidskog carstva. Antioh IV Epifan se proglasio regentom drugog Seleukovog sina Antioha, koji je ubijen oko 170. p. n. e. Antioh se oženio Laodikom, udovicom njegovog brata Seleuka IV Filopatora. Rodio mu se sin Antioh V 173. p. n. e., koji je nakon ubistva Seleukovog sina postao prestolonaslednik. Antioh IV je do 173. p. n. e. isplatio svu ratnu odštetu, koja je bila nametnuta po odredbama sporazuma iz Apameje. Ne samo da je isplatio ratnu odštetu, nego je pored toga poklonio Rimu 500 libri zlatnoga posuđa. Rimski Senat je bio zadovoljan, pa je obnovio sporazum sa Antiohom. Iako formalno rimski prijatelj, on je bio pod stalnom sumnjom, a posebno zbog veza sa Persejem.

Šesti sirijski rat

Šesti sirijski rat izbio je 170. p. n. e. Polibije za početak rata optužuje Euleja i Leneja, dva regenta mladoga kralja Egipta Ptolemeja VI Filometora, koji su proglasili rat Antiohu, tražeći Koile-Siriju. Pre početka rata Antioh se žalio Rimu da Egipat sprema rat i tražio je da obuzdaju Ptolemeja. Ponovo je protestovao kada je rat već počeo. Prema Liviju, Apijanu i jevrejskim izvorima rat je započeo Antioh IV Epifan, koji je planirao da zauzme Egipat i iskoristi maloletnost kralja. Kada je počeo rat seleukidska vojska je napredovala duž obale i pobedila je ptolemejsku vojsku u bici kod Kasiosa. Ptolemej VI Filometor je po savetu svojih savetnika pobegao brodom prema grčkom ostrvu Samotraci, ali zarobila ga je seleukidska flota. Međutim, Antioh mu je dozvolio da i dalje vlada kao njegova marioneta. Nakon toga usledilo je primirje i pregovori u Egiptu i Rimu, ali u to vreme Rimski Senat je bio zauzet pripremama za Treći makedonski rat. U Aleksandriji su izbili nemiri, svrgli su Euleja i Leneja i imenovali su novog kralja Ptolemeja VIII Fiskona. Po okončanju primirja Antioh je izvršio invaziju Egipta. Najpre je zauzeo Peluzij, a onda je opsedao Aleksandriju. Tokom leta i jeseni 169. p. n. e. obnovili su se pregovori sa više strana u Egiptu. Egipat je odjednom imao dva brata kralja, a na scenu je onda stupila njihova sestra Kleopatra II, koja je nagovorila svoja dva brata da vladaju zajednički.

Druga Antiohova invazija Egipta i povlačenje linije u pesku

Pošto više nije kontrolisao Ptolemeja VI Filometora, Antioh je tokom 168. p. n. e. pokrenuo drugu invaziju. Poslao je i flotu prema Kipru, koga je i osvojio. Egipatski izaslanici pokušali su da pregovaraju sa Antiohom tražeći obustavu rata. Međutim, Antioh je tražio da mu se predaju Kipar i egipatska kapija, a to je bio Peluzij zajedno sa peluzijskim ušćem Nila. Pre nego što je došao do Aleksandrije sreo se sa rimskim izaslanicima, koji su ga obavestili o pobedi nad Persejem. Rimsko izaslanstvo vodio je Gaj Popilije Lenat, koji se sa Antiohom sreo kraj Aleksandrije. Od Antioha je tražio da se povuče iz Egipta i sa Kipra, a u suprotnom pretio je ratom. Kada je Antioh rekao da treba da se o tom ultimatumu posavetuje sa svojim savetnicima onda je Gaj Popilije Lenat oko njega povukao krug u pesku i rekao mu da treba da odgovori na ultimatum dok se nalazi unutar kruga. Upozorio ga je da u slučaju da prekorači liniju u pesku, a ne pristane na povlačenje iz Egipta da će tada Rim protiv njega proglasiti rat. Antioh je odlučio da se povuče iz Egipta. Tek tada Polibije se slaže da se rukuje sa njim. Rimski imperijalizam je nakon pobede u Trećem makedonskom ratu 168. p. n. e. došao do punog izražaja, jer više nemaju obzira ni prema lojalnima, poput Antioha, Pergama ili Rodosa. Više se nisu ustezali da diktiraju svoju volju.

Osnivanje gradova

Ohrabrivao je osnivanje novih gradova, ali ipak radilo se u stvari samo o proširivanju već postojećih gradova. Tako se čak navodi da je on osnivač Babilona, iako je tu postojao grad. Mnogi novi gradovi dobili su naziv Epifanija.

Velike igre

Novac sa likom Antioha IV Epifana, na novcu piše ΒΑΣΙΛΕΩΣ ΑΝΤΙΟΧΟΥ ΘΕΟΥ ΕΠΙΦΑΝΟΥ ΝΙΚΗΦΟΡΟΥ

Kada je čuo za veličanstven trijumf Lucija Emilija Paula Makedonca 167. p. n. e. u Rimu Antioh je odlučio da ga prevaziđe organizovanjem igara 168. p. n. e. u Dafni, predgrađu Antiohije. Igre su jednim delom organizovane od novca popljačkanom prilikom invazije Egipta. Na igre je pozvao posetioce iz svih grčkih gradova. To su bile igre sa preko 50.000 učesnika, većinom naoružanih. U povorci su izloženi zlatni predmeti. Oko 30 dana trajala su razna takmičenja, gladijatorske igre, lovovi, predstave. Nakon okončanja igara u Antiohiju je stigao Tiberije Grah Stariji na čelu rimskog izaslanstva, koje je došlo da izvidi situaciju u Seleukidskom carstvu. Antioh je bio veoma vešt, tako da nije izazvao nikakvu sumnju, iako je bio ogorčen zbog rimskog ultimatuma tokom 168. p. n. e. Bio je toliko uslužan da je gostima prepustio čak i svoju palatu.

Helenizacija Jevreja

Hram u Jerusalimu imao je privilegije po dekretima Antioha III Velikoga. Hram je bio veoma bogat, a prvi pokušaj pljačke desio se u vreme Seleuka IV Filopatora. Među Jevrejima postojala je podela na helenizirane i na pravoverne Jevreje. Seleukidska vlada uvučena je u tu podelu, pa je došlo i do takmičenja među kandidatima za prvosveštenika ko će dobiti funkciju. Kada je Antioh IV Epifan postao kralj Onijin brat Jason (Isus) je odlučio da iskoristi nezadovoljstvo dvora prvosveštenikom Onijom, pa je obećao Antioh IV 360 talanata iz riznice hrama, samo da njega postavi za prvosveštenika. Antioh IV Epifan mu je odobrio 175. p. n. e. da postane prvosveštenik. Prema Josifu Flaviju Onija je umro, pa je tek onda Jason postao prvosveštenik. Jason je tražio i dobio odobrenje od Antioha da prevodi Jevreje na grčke običaje, pa je osnovan gimnasij (stadion) kraj hrama. Jason je na taj način počeo da helenizira Jevreje i odvaja ih od pravoverne jevrejske vere.

Menelaj nudi kralju više blaga kao zamenu za položaj

Predstavnik radikalnog krila helenističkih Jevreja Menelaj ponudio je Antiohu 300 talanata više od Jasona, pa ga je Antioh 158. p. n. e. imenovao za novog jevrejskog prvosveštenika. Antioh je Menelaju kao pratnju dao Sostrata sa jednom jedinicom kiparskih vojnika, sa ciljem da suzbije sledbenike svrgnutoga prvosveštenika Jasona. Menelaj je uzeo sveto zlatno posuđe iz hrama i nagovorio Andronika, kraljevog zamenika, da ubije Oniju. Zbog pljačke hrama izbilo je nasilje, a onda je nekoliko članova jerusalimske geruzije optužilo Menelaja, ali Antioh IV Epifan je umesto Menelaja osudio i pogubio nekoliko članova geruzije.

Jasonov pokušaj da ovlada Judejom

Ipak, Jason nije odustao od polaganja prava na mesto prvosveštenika. Za vreme Šestog sirijskog rata, dok je Antioh IV Epifan krenuo 168. p. n. e. u drugi pohod na Egipat, stigla je glasina da je Antioh poginuo, pa se Jason vratio sa 1.000 vojnika i pokušao je da od Menelaja preotme vlast u Jerusalimu. Menelaj je pobegao u jerusalimsku tvrđavu, a Jason je jedno vreme vladao Jerusalimom. Nakon nekog vremena Jason je bio prisiljen da napusti Jerusalim i pobegne najpre kod Amonićana, pa u Egipat i na kraju u Spartu.

Antioh zabranjuje jevrejsku veru

Antioh IV Epifan, razljućen zbog povlačenja iz Egipta, odlučio je da se osveti zbog pobune u Judeji, pa je odmah 167. p. n. e. zauzeo Jerusalim. Naredio je vojsci da ubija i staro i mlado, tako da je za tri dana pobijeno 80.000 ljudi. Ušao je i obeščastio jerusalimski hram i temeljito ga opljačkao uzevši 1.800 talanata iz njegove riznice. Nakon toga na poticaj heleniziranih Jevreja Antioh je prisiljavao pravoverne Jevreje da napuste svoju veru i da prihvate helenistički kult. Zabranio im je veru, praznovanje subote i drugih praznika i obrezivanje dece. Antioha su hrišćani smatrali antihristom.

Makavejska pobuna

Matatija Asmonejac je 167. p. n. e. zajedno sa svojim sinovima Judom Makavejem, Elezarom Avaranom, Simonom Tasijem, Jovanom Gadijem i Jonatanom Apfusom započeo ustanak Makavejaca protiv Antioha IV Epifana. Nakon Matatijine smrti 167. p. n. e. Juda je preuzeo vođstvo pobune prema poslednjoj želji svoga oca. Juda je u prve dve godine pobune bio svestan seleukidske superiornosti, pa je sprovodio strategiju izbegavanja sukoba sa redovnom vojskom i pribegavao je gerilskom ratovanju. Ta strategija omogućila je Judi da ostvari niz pobeda nad seleukidskim snagama. Tokom 166. p. n. e. Juda Makavej pobedio je veliku seleukidsku vojsku pod komandom Sirona u bici kod Vetorona (Bet-Horona).

Neobično ponašanje

Pošto je dugo živeo u Rimu, njegove životne navike odudarale su od uobičajenih pojmova o kraljevima na Istoku. Sa dvora bi ponekad pobegao uz pratnju najviše dvojice pratilaca i lutao bi gradom, zalazeći kod raznih zanatlija raspitujući se o njihovim zanatima. Družio bi se i pio sa običnim ljudima, Upadao na zabave mlađih ljudi. Slučajnim šetačima poklanjao bi neočekivane darove. Neki su ga zbog tih postupaka smatrali jednostavnim čovekom, a drugi ludakom, pa su ga koristeći se igrom reči nazivali Epiman (ludak), umesto Epifan.

Rat na istoku

Antioh IV Epifan je krenuo u pohod na istok, tj. prvenstveno u rat protiv Mitridata I od Partije zbog zauzimanja grada Herata i prekida direktnih trgovačkih puteva sa Indijom. Prilikom odlaska na istočni pohod protiv Parćana 165. p. n. e. Lisiji je poverio ne samo vlastitog sina Antioha V nego i punu upravu na svim provincijama zapadno od Eufrata. Lisiji je posebno bio dat zadatak da uguši Makavejsku pobunu u Judeji. Nakon 188. p. n. e. Artaksija i Zarijadr, koji su bili satrapi Jermenije osnovali su kraljevinu. Baktrija je postala nezavisna pod Eutidemom I isto tako nakon 190. p. n. e. Pored Baktrije Sogdijana, Arija i Magdijana bile su odvojene od Seleukidskog carstva teritorijom Partije. U Persiji je lokalna dinastija (fratadari) stekla nezavisnost. U Elamu je postojao jak pokret ka sticanju nezavisnosti. Antioh IV Epifan je najpre pobedio Artaksiju I u Jermeniji i ostavio ga na tronu kao zavisnog kralja. Ratovao je i na zapadu Persije. Pokušao je da opljačka Artemidino svetilište u Elamu, ali pošto nije uspeo povukao se. Iznenada je umro od bolesti 164. p. n. e. u Persiji. Antiohov maloletni sin Antioh V Eupator postao je novi kralj, a u ime njega kao regent vladao je Lisija.

Porodično stablo

2. Antioh III Veliki

1. Antioh IV Epifan

3. Laodika III

Literatura

• Goodman, Ellen (1995). The Origins of the Western Legal Tradition: From Thales to the Tudors. Federation Press. ISBN 9781862871816. 
• Jacobson, Diane L. (1991). A Beginner's Guide to the Books of the Bible. Augsburg Books. ISBN 9781451406580. 
• Coogan, Michael David (2007). The New Oxford Annotated Bible with the Apocryphal/Deuterocanonical Books: New Revised Standard Version. Oxford University Press. ISBN 9780195288803. 
• Grainger, John D. (1997). A Seleukid Prosopography and Gazetteer. BRILL. ISBN 978-90-04-10799-1. 
• Josif Flavije, Jevrejske starine

Spoljašnje veze

• Knjige Makavejske, prevod episkopa Atanasija
• Josif Flavije, Judejski rat, prevod Dušan Glumac, Prosveta Beograd, 1967
• Polibije, Istorije
• Tit Livije
• Apijan, Sirijski ratovi Arhivirano na sajtu Wayback Machine (19. novembar 2015)
• Diodor sa Sicilije, Istorijska biblioteka