Pređi na sadržaj

Atrofija

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Atrofija
LatinskiAtrophia
Klasifikacija i spoljašnji resursi
MeSHD001284

Atrofija (od grč. reči ἄτροφος – ἄ — ”bez” i τροφος — ”hrana”, kasnije usvojen lat. naziv atrophǐa}}) označava zakržljalost (ili slabost usled slabe ishrane), sušenje, isušivanje, gubljenje (osećaja ili osobine)[1][2].[3][4] Smanjenje predhodne normalne veličine tela ili njegovog dela, ćelije, organa ili tkiva.[4]

Prvu dokumentovanu upotrebu ovog termina nalazimo kod Aristotela u 4. veku p. n. e., vrlo sličnog značenja koje ima i danas[5].

Sa tačke gledišta evolucije, involucija[6] je filogenetska atrofija organa, tkiva, itd. Tako na primer, kitovi su kao vrsta nastali od četvoronožnih sisara, svojih filogenetskih prethodnika, kojima su radi smanjenja aerodinamičkog otpora tela i prilagođavanja[7] životu u vodi, zadnji udovi potpuno atrofirali[8], dok su prednji poprimili izgled peraja. Atrofija je uobičajena pojava tokom evolucije.[traži se izvor]

U biologiji ovaj termin označava poremećaj u strukturi, smanjenje ukupnog broja ili zapremine ćelija. Poremećaj može da zahvati samo pojedinačne ćelije ili pak čitave grupe, što se ispoljava smanjivanjem dimenzija ili slabijim funkcionisanjem određenih tkiva ili organa u organizmu. Atrofija se odnosi na odrasle ćelije, koje su prethodno normalno funkcionisale, te je treba razlikovati od poremećaja u rastu ili razvoju, kao npr kod hipoplazije[9] (zastoj u razvoju organa, kada je broj ćelija ispod normalnog), agenezije[10] (anomalije u razvoju organa embriona) ili aplazije[11] (nemanje ili nedovoljna razvijenost organa).

Uslovi i mehanizam[uredi | uredi izvor]

Treba istaći da za pravilan metabolizam ćelija nije bitno samo snabdevanje hranljivim materijama, takođe je potrebno da one budu pravilno iskorišćene, na šta veliki uticaj imaju i uslovi u kojima se ćelije nalaze. Atrofija, je odgovor ili prilagođavanje ćelija na spoljašnje uticaje, koji smanjuju unos različitih sastojaka neophodnih za održavanje ćelija. Smanjenjem dimenzija ili broja ćelija organizam pokušava da uspostavi novu ravnotežu u zadatim uslovima. Međutim, ako takvi spoljašnji uticaji predugo traju ili su prejaki, može doći do značajnih oštećenja ćelija, pri čemu se ugrožava i slabi funkcija tkiva, organa, a u nekim slučajevima i čitavog organizma. Pri tome, čak i kad potiču od istog uzroka, posledice mogu da ostanu trajne (nepovratna atrofija), kao što je to slučaj kod kaheksije[12], ili postoji mogućnost oporavka organizma i njegovog normalnog funkconisanja posle otklanjanja uzroka i/ili lečenja, pa je atrofija onda privremenog karaktera (povratna atrofija), kao što je to slučaj kod marazma[13]

Do sada, nije potpuno razjašnjen biohemijski mehanizam odgovoran za atrofiju, ali se veruje da utiče na sintezu i razgradnju proteina, pri čemu je posebno pojačana razgradnja. Sa druge strane, primećeno je da je atrofija obično praćena nerazgradnjom izvesnih otpadnih materijala u vakuolama, koju ometaju razgradnju drugih materijala i ostaju zauvek zarobljeni, poput sarkofaga, u citoplazmi ispod ćelijske membrane.

Pseudohipertrofija[uredi | uredi izvor]

Atrofija označava suprotan termin od hipertrofije[14]. Međutim, u nekim slučajevima, atrofija određenog organa praćena je uvećavanjem vezivnog tkiva, zbog čega se uočava opšte uvećanje, umesto umanjenje organa. Primer pseudohipertrofije (lažnog uvećanja):

  • u slučaju paralize mišića, usled povrede nervnog sistema, može doći do uvećanja vezivnog tkiva između snopova mišića[15]. Mišići izgledaju nabijeni i snažni, ali su zapravo oslabljeni i gnjecavi na dodir.

Razne podele atrofija[uredi | uredi izvor]

Prema mikroskopskim promenama na ćelijama[uredi | uredi izvor]

Prema promenama koje se dešavaju u strukturama ćelija na mikroskopskom nivou, izdvajaju se sledeći tipovi atrofije :

  • Prosta atropija - kada dolazi do umanjenja ili skupljanja tkiva ili organa. Ovaj oblik atrofije je najčešći i može da obuhvati različite vrste ćelija u isto vreme. Češće se javlja kod stabilnoih tkiva, čije ćelije imaju duži ciklus života u normalnim, a imaju i sposobnost obnavljanja u patološkim uslovima. Primer proste atrofije je kada za vreme dugih postova, dolazi do atrofije gotovo svih tkiva u organizmu, a najviše mišićnog.
  • Numerička atrofija - smanjenje broja ćelija. Obično zahvata labilno tkivo, koje se brže obnavlja u normalnim uslovima, ali čije je obnavljanje otežano u slučaju bolesti. Primer numeričke atrofije je apoptoza, gde dolazi do programirane smrti pojedinačih ćelija.

Prosta i numerička atrofija mogu se ispoljiti istovremeno. Takođe, u upotrebi je i termin:

  • Degenerativna atrofija - označava velike poremećaje u citoplazmi i ćelijskom jedru. U koliko se ćelije uspevaju da se prilagode nastalim uslovima i ne uspostavljju ravnotežu, atrofija može preći u sledeću fazu nekrozu, kada dolazi do patološkog procesa preranog odumiranja velikog broja ćelija iz više različitih tkiva.

Podela prema posledicama[uredi | uredi izvor]

Fiziološka atrofija[uredi | uredi izvor]

Grudna žlezda kod razvijenog fetusa

Atrofija se ne smatra uvek patološkim procesom. U nekim slučajevima se smanjenje zapremine i broja ćelija određenog tkiva ili organa, smatra sasvim prirodnim procesom, gde može doći do odstranjivanja samo delova tkiva, dok se ostatak prilagođava normalnom funkcionisanju organizma. Primeri:

  • Grudna žlezda (ili Timus) je centralni organ limfnog sistema. Kod novorođenčadi i dece je dobro razvijen, dok posle puberteta dolazi do njegove involucije i pretvaranja u mesno telo.
  • Prilikom starenja (senilna atrofija) dolazi do atrofije gotovo svih vrsta tkiva u organizmu (opšta atrofija), što se najlakše uočava kod nervnih ćelija i mišića, a posebno na mozgu i srcu, dok je atrofija kod tkiva čiji je ciklus života kraći i brže se obnavljaju, atrofija je mnogo manje primetna.
  • Atrofija dojki po prestanku dojenja ili uterusa posle rođenja.

Patološki oblici atrofije[uredi | uredi izvor]

Patološka atrofija može biti:

  • lokalna - zahvata samo pojedine ćelije, tkiva ili organe
  • opšta - zahvata ceo orgainizam

Po posledicama koje može ostaviti na ćelije ili organizam atrofija može biti:

  • Reverzibilna - povratna, postoji mogućnost oporavka u koliko se na vreme otkrije uzrok i primeni odgovarajuća terapija
  • Nereverzibilna - nepovratna, oštećenja na ćelijama ili organima ostaju trajna

Prema uzrocima nastanka, atrofije se mogu grupisati na :

Atrofija usled nedovoljne ishrane[uredi | uredi izvor]
Pružanje pomoći neuhranjenom detetu iz Avganistana

Neuhranjenost može da dovede do gubitka ukupne telesne težine i opšte atrofije, pri čemu se primećuje pad u broju ćelija, ali mnogo više u dimenzijama ćelije, pošto se ćelija ”jede samu sebe”, hraneći se materijalom od koga je sastavljena, osim što koristi rezervni, kako bi zadovoljila energetske potrebe. Pri tome, može biti onemogućena sinteza materijala za regeneraciju citoplazme.

Kod ove atrofije, gubici nisu srazmerni veličini, jer proces ne deluje na sve organe na isti način. U cilju samoodbrane, organizam pokušava da zaštiti prvo one organe čija bi vitalne funkcije bila najviše narušene u procesu atrofije, na štetu onih ćelija, na koje atrofični proces ima manji uticaj. Zato se, u prvom trenutku može primetiti veći gubitak u težini jetre i creva, a manji ili nikakav u ćelijama mozga i srca.

Ovakva atrofije, osim što može da nastane kao posledica nedostataka u ishrani, može da nastane usled bolesti vezanih za metabolizam organizma, organa za varenje, usled usporenog metabolizma ili takođe mogu biti posledica hroničnih upala ili raka, pri kojima se smanjuje apetit kod obolelih.

Kao krajnji rezultat nedovoljne ili nepravilne ishrane može nastupiti kaheksija.

Atrofija usled lošeg dotoka krvi[uredi | uredi izvor]

Postoje slučajevi kada usled začepljenja, usled bilo kakvog pritiska na arteriju ili prilikom hirurškog podvezivanja krvnog suda, može doći do atrofije tkiva kojem je oštećena arterije obezbećivala protok krvi. Ovo je posebno izraženo kod perifernih delova tela, kada krv stiže samo putem jedne arterije. U tom slučaju, hranljive materije i kiseonik prestaju da dotiču putem krvi, što primorava ćelije da koriste rezerve, a u kasnijem stadijumu i sopstveni biogeni materijal. Efekat je vrlo sličan onom koji se ima kod pothranjenosti. Jedan od čestih slučajeva ovog tipa atrofije je kod dobroćudnih tumora, koji vremenom rastu i povećavaju pritisak na okolna tkiva.

Atrofija usled neaktivnosti[uredi | uredi izvor]
Čovek sa atrofijom desne noge usled poliomijelitisa
Fizička neaktivnost[uredi | uredi izvor]

Javlja se kao rezultat nekretanja ili fizičke neaktivnosti. Jedan od tipičnih primera je atrofija mišića, kao posledica obavljanja svakodnevnih poslova, kada se telo ograničava na ponavljanje uvek istih pokreta ili dug boravak u istom položaju. U tom smislu najviše su pogođeni: kancelarijski službenici, vozači kamiona ili radnici na montaži. Takođe, kod pacijenata, koji tokom određenog perioda moraju da miruju u cilju lečenja ili kao posledica neke druge bolesti. Kao poseban slučaj, kod kosmonauta se već posle nekoliko dana boravka u uslovima bestežinskog stanja, može javiti smanjenje mišićnog tonusa. Normalan čovek može da izgubi 20-30% mišićne mase, a u zavisnosti od godina, zajedno sa njom i snagu mišića. Naučnici su otkrili da je glavni razlog gubitka mišića nije samo starenje, već prestanak bavljenja onim svakodnevnim aktivnostima, koji su koristili njihovu snagu.[16]. U većini slučajeva ovakva atrofija je reverzibilna, te stanje mišića može da se vrati u pređašnje stanje, u koliko se na vreme otklone uzroci, poveća fizička aktivnost, poboljša ishrana. Međutim, ako se ovakvo stanje nastavi, mišićna vlakna se smanjuju usled apoptoze, što u kasnijim fazama može biti propraćeno osteoropozom usled resorcije kostiju, odnosno uklanjanja koštanog tkiva i oslobađanja minerala.

Atrofija usled bolesti nervnog sistema[uredi | uredi izvor]

Jedan od najtežih oblika atrofije mišića je usled povrede ili bolesti nerava koji su vezani za mišiće. Ovaj poremećaj ima tendenciju da se javi iznenada, mnogo više nego atrofije mišića izazvane fizičkom neaktivnošću. Kao primer se izdvaja atrofija izazvana dečjom paralizom. U tom smislu ova atrofija je poseban slučaj atrofije usled neaktivnosti.

Hormonska neaktivnost[uredi | uredi izvor]

Kao posebna podgrupa mogla bi se izdvojiti atrofija usled hormonske neaktivnosti. Funkcionisanje i metabolizam mnogih endokrinih žlezda, zavise od endokrinog podsticaja.

Na primer grudi i polni organi zavise od estrogena, čije lučenje se posle menopauze smanjuje, te dolazi do fiziološke atrofije grudi, endometrijuma i sluzokože vagine. Međutim, slična pojava se dešava i posle dugotrajne hormonske kontracepcije sa visokim sadržajem progesterona.[17]

Takođe, hipopituitarizam[18] - prestanak lučenja ili nedostatak bilo kog od 8 hormona koje proizvodi hipofiza, izaziva smanjenu funkciju onih žlezda, koje u normalnim uslovima taj hormon kontroliše. Kao poseban slučaj hipopituitarizma izdvaja se Simondsova bolest (Simonds Moris (1855.–1925), ili panhipopituitarizam, koji se opisuje kao atrofija ili uništenje prednjeg režnja hipofize, koje izaziva atrofiju gonada (polnih žlezda), štitne žlezde i kore nadbubrežnih žlezda[19], odnosno njihov delimičan ili potpuni prestanak rada[20].

Atrofija izazvana otrovima[uredi | uredi izvor]

Atrofija može biti izazvana otrovnim materijama kao što su olovo, jod, fosfor, arsen, mikrobiološkim otrovima, narkoticima, gde oni mogu biti sadržani u raznim hemijskim proizvodima, koji se svakodnevno koriste, hrani ili lekovima. Otrovi najčešće dovode do atrofije u obliku neaktivnosti ćelija.

Idiopatska atrofija[uredi | uredi izvor]
Nadbubrežne žlezde

I ako mehanizam atrofije na ćelijskom nivou još uvek nije do kraja objašnjen, ponekad se koristi i termin idiopatska[21] atrofija, u koju spadaju poremećaji na organima ili tkivima, čiji su uzroci nepoznati, pa se u tom smislu ne mogu povezati sa bolešću ili procesom bilo kog drugog organa u organizmu.

Ženski polni organi

U tom smislu se može reći da je takva atrofija uzrok samoj sebi ili da potiče od organa na kome se pojavila.

Česti su slučajevi ove atrofije kod parnih organa.

Tako na primer Adisonova bolest javlja se kao posledica uništavanja kore nadbubrežne žlezde, najčešće kao posledica obostrane atrofije. Mada se veruje da se radi o autoimunom procesu, ova atrofija nije potpuno razjašnjena.

Idiopatska atrofija se takođe javlja i kod polnih žlezda. Ako se odstrane jedan jajnik ili jedan testis, često atrofira i onaj drugi. Ni kod ove pojave uzroci i mehanizam nastanka nisu poznati.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Ivan Klajn, Milan Šipka - „Veliki rečnik stranih reči i izraza"
  2. ^ Milan Vujaklija - ”Leksikon stranih reči i izraza”
  3. ^ International Union of Pure and Applied Chemistry (1993). Quantities, Units and Symbols in Physical Chemistry, 2nd edition, Oxford: Blackwell Science. ISBN 0-632-03583-8. pp. 41. Electronic version.
  4. ^ a b Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. A-B. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 81. ISBN 86-331-2075-5. 
  5. ^ „de Salamanka - Diccionario médico-biológico, histórico y etimológico}-”. Arhivirano iz originala 20. 06. 2012. g. Pristupljeno 22. 06. 2012. 
  6. ^ Vokabular beta „involucija"
  7. ^ „{Ocean Portal by The Smithsonian Institution Did Whale Evolution Go Backwards}-?”. Ocean.si.edu. 31. 03. 2011. Arhivirano iz originala 06. 05. 2013. g. Pristupljeno 10. 10. 2013. 
  8. ^ UNESCO World Heritage Centre (14. 07. 2005). „”Dolina kitova” - fosili ukazuju na gubitak zadnjih udova”. Whc.unesco.org. Pristupljeno 10. 10. 2013. 
  9. ^ Vokabular beta „hipoplazija"
  10. ^ Vokabular beta „agenezija"
  11. ^ Vokabular beta „aplazija"
  12. ^ Vokabular beta „kaheksija"
  13. ^ Vokabular beta „marazam"
  14. ^ „Atrophy and Degeneration”. Chestofbooks.com. Pristupljeno 10. 10. 2013. 
  15. ^ „Pseudo-Hypertrophic Paralysis”. Chestofbooks.com. Pristupljeno 10. 10. 2013. 
  16. ^ „MedlinePlus "Active vs. inactive muscle"”. Nlm.nih.gov. Pristupljeno 10. 10. 2013. 
  17. ^ USA (25. 03. 2013). „{Effects of hormone therapy on the endometrium}”. Ncbi.nlm.nih.gov. Pristupljeno 10. 10. 2013. 
  18. ^ „{Hypopituitarism}”. Nlm.nih.gov. Pristupljeno 10. 10. 2013. 
  19. ^ „{Simmonds' disease}”. Merriam-webster.com. Pristupljeno 10. 10. 2013. 
  20. ^ „{Whonamedit? - "Simmonds syndrome"}”. Whonamedit.com. Pristupljeno 10. 10. 2013. 
  21. ^ Vokabular beta „idiopatija"

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]



Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Атрофија&oldid=27441358”