Википедија:Smernice za korišćenje stranice za razgovor

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Stranica za razgovor određenog članka ili projekta služi za razgovor i diskusiju o izmenama u dotičnom članku ili projektu. Stranice za razgovor ne treba da se koriste za širenje ličnih mišljenja o temi članka ili projekta. Isto se odnosi na stranice za razgovor drugih imenskih prostora.

Dok izvesni pristupi pri ostavljanju komentara na stranicama za razgovor mogu olakšati uređivanje, ima i onih koji mogu biti samo kontraproduktivni. Osnovne vrednosti kojih se treba držati na stranicama za razgovor jesu komunikacija, učtivost i obzir. Slede uputstva koja imaju za cilj da pomognu uređivačima Vikipedije kako da koriste stranice za razgovor na što efikasniji i produktivniji način.

Osnovne napomene[uredi]

Na stranicama za razgovor do izvesne mere ima mesta i spekulaciji, predlozima i izlaganju ličnih mišljenja s ciljem da se podstakne dalje istraživanje o temi, ali besmisleno je nastavljati svaku diskusiju oko bilo koje tačke koja ne zadovoljava kriterijume Vikipedijinih pravila. Spoljni linkovi koji ne zadovoljavaju kriterijume VP:PI ne bi trebalo da se postavljaju na stranice za razgovor i drugi korisnici ih mogu ukloniti. Uzdržite se od ličnih mišljenja o živim osobama na stranicama za razgovor, jer takve poruke mogu biti izbrisane, a korisnici koji ih ostavljaju mogu biti lišeni svojih uređivačkih prava. Obratite posebnu pažnju na pravila izložena na Vikipedija:Biografije živih osoba, koja se primenjuju kako u samim člancima, tako i na stranicama za razgovor. Urednici moraju voditi posebno računa kada dodaju podatke o živim osobama na bilo kojoj od stranica na Vikipediji.

Kako koristiti stranice za razgovor[uredi]

  • Razgovarajte: Ako niste sigurni, potrudite se da vas drugi razumeju. Ljubaznost uvek može samo da pomogne. Uvek dobro dođe da se objasne sopstveni pogledi — ako samo zastupate svoje mišljenje, a ne objasnite zašto ga zastupate, nije od velike pomoći. Ako objasnite zašto imate određeno mišljenje o određenim stvarima, to može pomoći u dokazivanju njegove vrednosti i postizanju konsenzusa.
  • Ne skrećite s teme: Stranice za razgovor služe za raspravljanje o članku, a ne za uopšteni razgovor o predmetu članka niti o drugim temama. Diskusiju zadržite na poboljšanju članka. Irelevantni komentari mogu biti uklonjeni.
  • Budite pozitivni: Stranice za razgovor treba da se koriste za predlaganje izmena koje bi poboljšale članak, a ne za kritikovanje trenutnog statusa članka ili njegove teme, pogotovu ako je u pitanju članak o živoj osobi. Međutim, ako mislite da članak nije dobar, ali ne znate kako da ga poboljšate, slobodno skrenite pažnju na to na stranici za razgovor i zatražite od drugih predloge za njegovo poboljšanje.
  • Ostanite objektivni: Stranice za razgovor nisu forum na kojem korisnici raspravljaju o nekoj kontroverznoj temi iznoseći svoja lična mišljenja. One su mesto gde urednici raspravljaju o tome na koji način različiti pogledi na temu članka izneti u pouzdanim izvorima mogu da se unesu u tekst tako da krajnji rezultat bude neutralan članak.
  • Bavite se činjenicima: Stranica za razgovor je idealno mesto za verifikaciju — na njoj možete tražiti pomoć u potrazi za izvorima, raspravljati o protivrečnostima i nedoslednostima izvora, preispitivati pouzdanost izvora. Traženje pouzdane reference koja bi podržala izjavu u članku uvek je bolje rešenje nego njeno osporavanje.
  • Delite materijal: Stranica za razgovor može se koristiti kao mesto za privremeno „parkiranje“ neproverenog materijala koji je uklonjen iz članka dok se ne pronađu reference koje će da ga potvrde ili dok traje rasprava o njeogvoj validnosti. Takođe se na stranici za razgovor može pripremati i nov materijal dok ne bude spreman za prenos u sam članak. Ovo je naročito korisno kad se radi o novom kontroverznom materijalu (ili temi u celini).
  • Raspravljajte o izmenama: Stranica za razgovor je posebno korisna za raspravljanje o izmenama. Ako je neka od vaših izmena vraćena, a vi je onda vratite u članak, dobro je ostaviti objašnjenje na stranici za razgovor i poruku u opisu izmene. Stranica za razgovor je takođe mesto gde se može diskutovati o tuđim izmenama. Ako neko dovede u pitanje neku vašu izmenu, potrudite se da odgovorite što kompletnijim i razumnim objašnjenjem.
  • Predlažite: Stranica za razgovor može poslužiti i za predloge izmena u članku, koje mogu biti menjanje određenih detalja u članku, premeštanje stranice, spajanje ili otvaranje novih naslova, tj. razbijanje većih celina u dugom članku na manje, ili razbijanje dužeg članka na manje, posebne članke.

Preporučeno ponašanje[uredi]

  • Pre nego što otpočnete novu diskusiju, proverite da slučajno nije već otvorena sekcija sa istom temom. Otvaranje više naslova sa istom temom na stranici za razgovor može izazvati zbrku, odvući pažnju sa bitnih momenata diskusije i remetiti tok diskusije.
  • Komentarišite sadržaj, a ne onog ko ga je dodao: Skoncentrišite razgovor na temu članka, a ne na ličnost urednika koji učestvuju u diskusiji.
  • Potpisujte svoje komentare: Za potpisivanje svojih komentara, koristite četiri tilde (~~~~). Kad sačuvate izmenu, one će automatski biti zamenjene vašim korisničkim imenom i vremenskom odrednicom, ovako: Primer 13:19, 1. avgust 2010.(CEST). Treba da znate da je nemoguće ostaviti anoniman komentar, jer vaše korisničko ime ili vaš IP ostaju zabeleženi u istoriji izmena.
  • Ne rasplinjujte se: Duge i nepovezane poruke je vrlo teško razumeti, a vrlo često se dešava da ih drugi korisnici ni ne čitaju, ili ako ih čitaju, pogrešno ih razumeju. Ako morate da vodite detaljnu raspravu po tačkama, pogledajte malo niže o raspoređivanju komentara na stranici za razgovor da biste znali kako da formatirate diskusiju.
  • Preglednost komentara: Vodite računa da stranica za razgovor ne gubi svoju preglednost — koristite standardne konvencije uvlačenja redova i formatiranja. Izbegavajte ponavljanje, ubacivanje među komentare, i nepotrebne digresije. Stranice za razgovor sa jasnim rasporedom komentara i razumnom količinom digresije imaju veću verovartnoću da privuku druge korisnike da se uključe u diskusiju. Pogledajte Vikipedija:Raspoređivanje komentara na stranici za razgovor.
  • Trudite se da diskusija urodi plodom: Krajnji rezultat diskusije trebalo bi da bude dogovor, a ne iscrpljivanje sagovornika.
  • Čitajte arhive: Ako ste se tek priključili uređivanju nekog članka, obavezno pročitajte arhivirane razgovore. Diskusije u vezi sa sadržinom članka su vredni primeri kako se treba ponašati na stranicama za razgovor, ali takođe sadrže i dosta znanja u vezi sa temom članka. Ako pregledate arhivirane razgovore, možda u njima možete naći da su primedbe ili pitanja koja želite da postavite već bila postavljena i rešena ili odgovorena.
  • Budite ljubazni prema novajlijama: Vrlo je moguće da tek pristiglim korisnicima nisu poznata pravila i smernice koje se poštuju na Vikipediji. Molimo vas, ne ujedajte novajlije. Ako neko radi nešto što nije uobičajeno, pretpostavite da se radi o nesvesnoj grešci. Možete učtivo i pažljivo da im ukažete na grešku, da ih uputite na relevantna pravila/smernice/stranice pomoći i da im predložite drugačiji pristup.
  • Obeležite kao manje izmene samo one izmene koje zaista jesu manje: Kućica za manje izmene treba da se koristi na stranicama za razgovor na isti način kao i u člancima — samo za manje i nebitne razlike između nove i prethodne izmene kao što su tipografske ispravke, formatiranje i reorganizacija teksta bez modifikovanja samog sadržaja poruke. Dodavanje novog teksta na stranice za razgovor, bez obzira koliko on bio kratak, ne treba da se obeležava kao mala izmena.
  • Izbegavajte preterano naglašavanje: Pisanje svim VELIKIM SLOVIMA na internetu se smatra vikanjem i praktično nema situacije kada je opravdano njihovo korišćenje. Za naglašavanje ključnih reči ili fraza možete koristiti podebljani tekst, ali koristite ovu opciju oprezno, jer takođe može da se protumači kao vikanje. Iskošeni tekst možete češće koristiti za isticanje ili izdvajanje ključnih reči ili fraza, ali ga izbegavajte kod dužih pasusa. Ne zaboravite da preterano isticanje može da umanji njegov efekat. Ako naglašavate citirani tekst, ne zaboravite da to napomenete. Iskošeni tekst se takođe može koristiti za citiranje, kao i za naslove knjiga i filmova, imena brodova, časopisa i sl.
  • Koristite srpski jezik: Bez obzira kome se obraćate, poželjno je da koristite srpski jezik na stranicama za razgovor na Vikipediji na srpskom jeziku. Takođe možete koristiti i neki od srodnih jezika s obzirom da su međusobno savršeno razumljivi (hrvatski i bošnjački). Ovo je poželjno kako bi vaši komentari bili razumljivi što većem broju članova zajednice. Ako morate da koristite neki drugi jezik, bilo bi dobro da takođe napišete i prevod svog komentara. Ako ne umete da prevedete, trebalo bi ili da nađete nekog ko bi vaš komentar preveo umesto vas, ili da zatražite pomoć prevodioca na našem trgu za engleski, ili trgu druge jezike.
  • Izbegavajte postovanje istog teksta na više mesta. Ovakav postupak rasparčava diskusiju. Ako je potrebno, započnite temu na jednom mestu, a onda na drugom (ili drugima, ukoliko je potrebno) obavestite zajednicu gde se vodi razgovor o datoj temi i dajte link ka istoj. Ako naiđete na raspračanu diskusiju, bilo bi dobro da premestite sve postove na jedno mesto, i da svuda odakle ste preuzeli postove postavite link ka jedinstvenom mestu gde ste premestili celokupnu diskusiju. Takođe, kad premeštate komentare, ne zaboravite da u opisu izmene precizno opišete šta radite i zašto to radite.
  • Nemojte ponavljati sopstvene dugačke poruke. Oni koji čitaju diskusiju mogu pročitati vaše prethodne postove, zato nema potrebe ponavljati ih. U nekim slučajima takva praksa može biti protumačena kao namerno opstruisanje diskusije u cilju sprečavanja njenog napredovanja.

Neprihvatljivo ponašanje[uredi]

Imajte na umu da su neki od navoda koji su u nastavku pobrojani, dovoljno bitni da budu zvanična pravila Vikipedije. Njihovo kršenje (a naročito ponovljeno kršenje) počiniocu može doneti privremeni, a u težim slučajima i beskonačni blok.

  • Bez ličnih napada: Lični napad je kad kažete nešto negativno o drugoj osobi. To uglavnom znači:
    • Bez uvreda: Uzdržite se od napada ad hominem, npr., ne nazivajte nekog idiotom ili fašistom. Umesto toga, bolje bi bilo da objasnite šta nije u redu s izmenom i kako je popraviti.
    • Ne pretite drugima: Na primer, nemojte pretiti drugima „administratorima koji su vam prijatelji“, ili blokom zato što se ne slažu s vama. S druge strane, ukoliko korisnik vandališe, treba mu staviti do znanja da takvo ponašanje vodi ka bloku zato što se radi o kršenju Vikipedijinih pravila.
    • Bez pravnih pretnji: Pretnje sudskim tužbama mogu biti vrlo kontraproduktivne, a razlozi su izloženi detaljnije u datom linku.
    • Nikad ne objavljujte tuđe lične podatke: Korisnici koji objave lične podatke drugih korisnika bez saglasnosti vlasnika tih podataka mogu biti blokirani na bilo koji period, uključujući i beskonačni blok.
  • Ne interpretirajte pogrešno druge korisnike: Ovo znači da kad prenosite tuđe reči ili doprinose, to treba da radite doslovno i u ispravnom kontekstu. To obično znači:
    • Kad citirate druge, činite to precizno i navodeći tačno ono što je taj drugi korisnik napisao.
    • Kad opisujete tuđe izmene, koristite „difove“. Prednost difova se sastoji u tome što oni uvek ostaju isti, pa čaki onda kad se stranica arhivira ili se komentar promeni.
    • Uopšte, ne menjajte tuđe komentare, uključujući i potpise. Izuzeci od ovog pravila prikazani su u sledećem odeljku.
  • Ne tražite tuđe lične podatke
  • Ne predstavljajte se kao drugi korisnik
  • Ne tvrdite da ste administrator ili da imate neki korisnički nivo pristupa koji zapravo nemate, pošto takvo ponašanje može biti veoma kontraproduktivno, pogotovu zato što svako može proveriti korisničke nivoe pristupa na Posebno:ListUsers.
  • Ne koristite stranice za razgovor kao forum ili četovanje. Stranice za razgovor služe isključivo za diskusije o temi članka.

Uređivanje komentara[uredi]

Tuđi komentari[uredi]

Stranice za razgovor ne moraju biti gramatički, stilski i pravopisno savršene, tako da zaista nema potrebe za ispravkom tipografskih, gramatičkih i drugih grešaka. Takve ispravke mogu iritirati korisnike čije komentare ispravljate. Osnovno pravilo koje treba da poštujete — uz izvesne izuzetke koji su navedeni nešto niže — jeste da ne treba da menjate ili brišete tuđe komentare bez njihovog odobrenja.

Nikad ne menjajte ili ne premeštajte tuđ komentar kako biste mu promenili značenje, uključujući i vašu stranicu za razgovor. Svako menjanje komentara znači menjanje njegovog značenja, a takve promene treba da vrši samo sam korisnik koji ga je napisao ili neko ko to radi na eksplicitni zahtev autora komentara.

Ponekad je menjanje pa čak i uklanjanje tuđih komentara dozvoljeno. Međutim, to treba raditi vrlo oprezno, i treba odmah prestati ukoliko se neko usprotivi. Slede nek primeri kada je menjanje tuđih komentara opravdano.

  • Ako imate dozvolu autora komentara.
  • Ako uklanjate zabranjen materijal, kao što je klevetanje, lični podaci, kršenje pravila o biografijama živih osoba, ili kršenja autorskih prava.
  • Ako uklanjate uvredljiv materijal, što podrazumeva lične napade, trolovanje i vandalizme. Ovo se obično ne odnosi na poruke koje su samo neučtive; brisanje običnih grubljih reči je kontroverzna tema. Poruke koje se mogu smatrati kontraproduktivnim jesu granični slučaj i obično je najbolje da se ostave ili da se arhiviraju.
  • Ako uklanjate materijal koji nema veze s temom glavne diskusije o članku (off-topic): Arhiviranje materijala koji nije relevantan za unapređenje članka (prema ranije navedenom podnaslovu #Kako koristiti stranice za razgovor). Ranije je bilo sasvim uobičajeno da se poruke koje su odlutale od teme jednostavno obrišu, ali to je vodilo ka povremenim svađama, tako da je najbolje takve postove jednostavno arhivirati. I dalje je sasvim u redu i ne dovodi se u pitanje brisanje budalaština i besmislica, kukanja na temu članka ili testiranja, kao i nedozvoljenog materijala kako je ranije u ovom tekstu objašnjeno. Još jedan veoma dobar način rešavanja ovakve situacije jeste premeštanje ličnih komentara dva urednika na stranicu za razgovor onog urednika koji je prvi skrenuo s teme rasprave o članku.
  • Ako potpisujete nepotpisani komentar: Ako je neko ostavio komentar i nije ga potpisao (bilo zato što ne zna ili je zaboravio, razlog nije bitan), možete dodati ime tog korisnika (što se može videti iz istorije izmena). To se obično radi uz pomoć šablona {{БП|име корисника}} koji kao rezultat daje — Prethodni nepotpisani komentar ostavio/la je KORISNIČKO IME (razgovordoprinosi)
  • Ako dovodite potpis pod viki standarde: Ako potpis krši pravila za potpise, ili je pokušaj falsifikovanja tuđeg potpisa, možete ga izmeniti i dati mu standardnu formu sa tačnom informacijom (— {{Корисник|КОРИСНИЧКОИМЕ}} ВРЕМЕ ОСТАВЉАЊА КОМЕНТАРА (CEST))ili upotrebiti neki jednostavniji način. Ne menjajte tuđe potpise iz bilo kog drugog razloga. Ako potpis nekog korisnika ima grešku u kodu, kontaktirajte tog korisnika i recite mu da popravi svoj potpis onako kako on to želi.
  • Ako prekidate dugačak komentar: Ponekad je sasvim prihvatljivo prekinuti veoma dugačak komentar, bilo kratkim komentarom (kao replika na neku određenu tačku u komentaru) bilo naslovom (ako sam dugačak komentar uvodi teme i podteme; u tom slučaju, možete dodati :<small>Наслов додат због РАЗЛОГ с потписом ~~~~</small> ispod naslova kako biste što jasnije objasnili razlog izmene). Kada ubacujete komentar u komentar, molimo vas da koristite {{subst:убачен коментар|КОРИСНИЧКО ИМЕ ИЛИ IP}} pre ubacivanja komentara. Takođe možete kopipejstovati potpis korisnika čiji komentar prekidate i zalepiti ga pre vašeg ubačenog komentara, kako bi i dalje bilo jasno kome pripada komentar na koji replicirate.
  • Ako popravljate greške u formatiranju koje otežavaju čitanje dodatog materijala. U tom slučaju, ograničite se samo na ispravke formatiranja i potrudite se da u što većoj meri sačuvate originalni sadržaj poruke. Primeri popravljanja formatiranja su popravke nivoa uvlačenja redova, uklanjanje glasanja iz diskusija koje nisu glasanja o konsenzusu ili molba za komentar, koristeći <nowiki> i druge tehničke mogućnosti za sređivanje pokvarenih kodova i šablona, kao i linkovanje ka odrešenim stranicama kako bi se olakšala navigacija.
  • Ako sređujete raspored komentara: Ovo uključuje pomeranje komentara sa vrha stranice na dno, dodavanje podnaslova onim komentarima koji ga nemaju, popravka nenamerno pokvarenog tuđeg komentara, dodavanje oznaka za zatvaranje kod šablona i sl. koji obično poremete celokupno formatiranje stranice, precizno menjanje tabele u HTML kodu vikitabelom, i sl.
  • Ako delite kompleksnije diskusije na manje: Ako se diskusija razgranala i istovremeno se vodi razgovor o više nepovezanih tema, potpuno je u redu ako podelite tu diskusiju na više manjih sa različitim temama i posebnim naslovima i podnaslovima. Ako je tema podeljena na dve nove teme, umesto otvaranja podnaslova u istoj temi, onda je preporučljivo dodati i link ka novoj temi kod stare i obrnuto. To se najčešće radi tako što se na kraju originalne teme obavesti o promeni, a pod novim naslovom se doda nenametljiva napomena, npr. :<small>Ова дискусија је издвојена из претходне дискусије, [[#FOOBAR]]. Verovatno će biti potrebno i da promenite formatiranje kako bi se održao smisao diskusije do podele, i kako bi se diskusija neometano mogla nastaviti. Veoma je bitno da podela diskusije ne izmeni smisao komentara.
  • ako dodajete HTML kod sa identifikatorom Kad podela po naslovima nije odgovarajuća, možete umesto otvaranja novog podnaslova (== Нови поднаслов ==) dodati kod HTML span sa odgovarajućim identifikatorom (<span id="Поднаслов123">'''Нови поднаслов'''</span>), kako bi se kasnije moglo linkovati na njega tj. na njegov identifikator (id): [[Наслов странице#Поднаслов123]].
  • Kada menjate naslove sekcija: U diskusijama obično učestvuje mnogo učesnika, tako da bez obzira na to koliko je ko pisao u datoj diskusiji, ni jedan korisnik, uključujući i samog pokretača diskusije, ne može da pretenduje na vlasništvo nad stranicom za razgovor niti nad naslovom. Generalno gledano, dopušteno je da se promeni i naslov sekcije kada za to postoje opravdani razlozi, kao npr. naslov je uvredljiv, liči na prozivku, jednostran je, pristupačniji je i sl. Da ne biste upadali u nepotrebne svađe, najbolje je da se prvo konsultujete s pokretačem diskusije ukoliko bi promena bila kontroverzna. Ponekad je bolje sastaviti više posebnih odeljaka pod jedan te isti naslov (gde se oni kasniji zadrže kao podnaslovi), ako se u njima diskutuje o istoj stvari. Da bi ranije postavljeni linkovi ka prethodnom naslovu i dalje radili, potrebno je upotrebiti sledeći šablon: {{anchor}}.
  • Ako popravljate pokvarene linkove: Ako je stranica na koju je u nekoj diskusiji linkovano premeštena, ili je stranica za razgovor arhivirana, ili je link pokvaren zbog tipografske greške, i sl. slobodno ih popravite. Vodite računa da ne menjate linkove koji vode na sasvim druge stranice. Ako niste sigurni, zamolite autora komentara da ažurira svoj komentar, ili dodajte svoj komentar u kome napominjete da bi trebalo ažurirati link. Linkove ka šablonima koji su zamenjeni ili zastareli menjajte samo ukoliko novi šablon ima apsolutno isti efekat kao onaj koji je upotrebio autor komentara. U suprotnom, ostavite jednostavno crveni link, jer je komentar s crvenim linkom bolji nego komentar sa izmenjenim smislom.
  • Ako sliku pretvarate u link ili joj menjate veličinu: Nakon završetka diskusije o nekoj slici, možete je sakriti kako ne bi zauzimala prostor i smetala (npr. dodajte dve tačke ispred koda a unutar uglastih zagrada, ovako: kod [[File:Foo.jpg|<var>...детаљи...</var>]] promenite u [[:File:Foo.jpg|<var>...детаљи...</var>]]). Ovo je naročito korisno kad se radi o ikonicama upozorenja i obaveštenja koja postuju botovi i koja se obično vrlo brzo reše. Takođe, možete slobodno smanjiti veličinu slike koja je postovana u punoj veličini pa zbog toga zauzima previše mesta čime smanjuje preglednost stranice.
  • Dezaktiviranje šablona i kategorija: Možete da sprečite uključivanje šablona na stranici za razgovor (npr. promenite kod {{име шаблона}} u {{tl|име шаблона}}) ukoliko je jasno da je onaj koji ga je postavio hteo da diskutuje o šablonu a ne da ga konkretno upotrebi. Takođe možete dezaktivirati kategorije (npr. promenite [[Категорија:Име категорије]] u [[:Категорија:Име категорије]] dodavanjem dve tačke) kako bi se izbeglo uključivanje stranice za razgovor u tu kategoriju.
  • Sakrivanje primera kodova: Veoma dugačke kodove možete zameniti napomenom ili ih staviti u padajući šablon kada se diskusija o njima završi.
  • Ako čistite sopstvenu stranicu za razgovor: Svoju stranicu za razgovor možete arhivirati prema sopstvenom nahođenju. Takođe možete jednostavno obrisati tuđe komentare sa svoje stranice za razgovor, mada je uobičajena praksa da se oni ipak arhiviraju. Novajlije često misle da brisanjem komentara mogu da uklone kritike na njihov račun, što naravno, nije istina: komentari su i nakon brisanja dostupni u istoriji izmena korisničke stranice za razgovor. Takođe, uklanjanje komentara podrazumeva da je komentar pročitan.

Sopstveni komentari[uredi]

Najbolje bi bilo da ne menjate svoje komentare, jer možda su vas drugi korisnici već citirali koristeći „difove“ (vidi gore) ili odgovorili na vaš prvobitan komentar. Zato je najbolje koristiti dugme „pretpregled“ dok pišete komentar, i da tako menjate svoj komentar sve dok ne budete potpuno njime zadovoljni pre nego što ga sačuvate.

Značajno menjanje sopstvenog komentara nakon što se na njega odgovorilo može obesmisliti odgovor. Može biti zbunjujuće za one koji čitaju diskusiju, a može uticati na koherentnost i smisao celokupne diskusije. Pre nego što krenete da menjate značajno svoj komentar, razmotrite sledeće mogućnosti:

  • Kontaktirajte osobu koja vam je odgovorila (preko njegove stranice za razgovor), i pitajte da li se slaže da izbrišete ili promenite svoj tekst.
  • Koristite kod za brisanje ili ubacivanje teksta, ili pak napomenu na delu obrisanog teksta kako biste naznačili da je komentar menjan.
    • Brisanje, koje većina pregledača obeležava kao precrtan tekst, dobija se sledećim kodom: <del>ВАШ ТЕКСТ</del>; a vidi se ovako: VAŠ TEKST.
    • Ubacivanje, koje većina pregledača obeležava kao podvučen tekst, dobija se sledećim kodom: <ins>ВАШ ТЕКСТ</ins>; a vidi se ovako: VAŠ TEKST.
    • Napomena na delu obrisanog teksta bi otprilike izgledala ovako „[Autor je uklonio besmislen i glup komentar.]“. Ovo će doprineti da neljubazni odgovori drugih korisnika zadrže svoj smisao. Štaviše, vrlo je moguće da nakon vaše reakcije, oni odgovore u istom stilu, i zamene svoje neljubazne odgovore komentarom tipa „[Neljubazan odgovor na obrisan komentar je obrisan. Izvinjenje je prihvaćeno.]“.
    • Molimo vas, ne primenjujte takve izmene na tuđe komentare bez odobrenja.
  • Kad menjate svoj komentar, dodajte u zagradi napomenu da je komentar menjan. Takođe možete da se dodatno potpišete koristeći četiri tilde (~~~~~).

Sukobi[uredi]

Ako vam smeta nečije ponašanje, molimo vas da pročitate Vikipedija:Rešavanje sukoba.

Tehnički standardi i standardi za formatiranje[uredi]

Raspoređivanje[uredi]

  • Počnite novu temu na dnu stranice: Ako počnete na vrhu stranice, vaš komentar može da zbuni ili da ostane neprimećen. Najnovije teme treba da se nalaze na dnu stranice. Sledeća poruka će ići ispod vaše i tako dalje. Ovakav način postavljanja komentara omogućava lak i brz uvid u njihov hronološki raspored. Brz način da se to uradi jeste klikanje na tab „novi naslov“, koji je na stranicama za razgovor obično obeležen znakom plusa (+) i nalazi se odmah pored taba „uredi“.
  • Razdvojite teme vaše poruke po pasusima: Ako vaša poruka sadržio više tačaka, razdvojte ih u posebne pasuse (tj. praznim redom). Prazni red nije neophodan ukoliko ste započeli poruku redom uvučenim sa dve tačke; dovoljno je da započnete novi red sa istim nivoom uvlačenja i automatski će se pojaviti prazan red između dva pasusa. Prazan prostor je takođe nepotreban između linija bilo koje liste sa tačkama ili brojevima, jer samo komplikuje HTML kod.
  • Koristite uvlačenje redova: Koristite uvlačenje redova kao što je to objašnjeno na stranici Pomoć:Stranica za razgovor#Osobina „Dodaj komentar“ (ili Vikipedija:Uvlačenje redova, gde je postupak detaljnije objašnjen) kako biste jasno naznačili kome odgovarate, kao što je to uobičajeno u diskusijama gde se komentari nadovezuju jedan na drugi. Za uvlačenje redova koristi se dvotačka (:).

Nove teme i naslovi na stranici za razgovor[uredi]

  • Počnite novu temu na dnu stranice: Ako počnete na vrhu stranice, vaš komentar može da zbuni ili da ostane neprimećen. Najnovije teme treba da se nalaze na dnu stranice.
  • Stavite naslov svakoj novoj temi: Tako ćete jasno odvojiti svaku temu u sopstvenu sekciju, i svaka će se pojaviti u sadržaju na vrhu strane. Otvaranje novih naslova je vrlo jednostavno: upotrebite znak == sa obe strane naslova, kao npr. u == Наслов ==. Tab „započnite novi odeljak“ koji je na Vikipediji na srpskom označen znakom plus (+), otvara automatski novi naslov i nalazi se odmah pored taba „uredi“. Unesite naslov odeljka u kućicu „naslov“ i kad sačuvate komentar, to će se automatski pretvoriti u naslov.
  • Naslovi tema moraju biti u vezi s člankom. Naslov treba jasno da pokazuje o kom delu članka želite da diskutujete. Ne postavljajte naslove tipa „Ovaj članak ništa ne valja“, nego napišite šta tačno ne valja o čemu želite da diskutujete.
  • Naslovi treba da budu neutralni: Naslov treba da govori o temi diskusije, a ne da izražava određeni pogled na datu temu.
    • Naslovi ne treba da sadrže pohvale: Možda je po vama neka izmena vredna pohvale, ali verovatno ima neko ko ne misli kao vi, štaviše, možda misli baš suprotno, tako da vaša pohvala može imati kontraproduktivan efekat.
    • Naslovi ne treba da sadrže kritike: Ovde se podrazumevaju kritike na delove članka ili ceo članak. Oni koji su napisali članak mogu da dožive naslov kao lični napad.
    • Ne obraćajte se drugim korisnicima u naslovu: Naslov treba da zvuči kao poziv svim urednicima na diskusiju. Naslovi mogu da govore o izmenama nekog korisnika, ali ne treba da budu upućeni nekom posebnom korisniku. Ne pominjite druge korisnike u naslovima na stranicama za razgovor članaka.
    • Ne koristite naslove kao napad na druge korisnike: Pravila „Bez ličnih napada“ i „Pretpostavite najbolju nameru“ mogu se primeniti u svakoj situaciji na Vikipediji, tako da je korišćenje naslova za napad na druge korisnike stavljanjem njihovih imena u naslov posebno težak prestup zato što se time njihovo ime pojavljuje u sadržaju stranice, a time i u opisima izmena u istoriji stranice. Pošto opisi izmena i istorija izmena ne podležu reviziji, pogrdne reči uz njihovo ime mogu naneti zauvek štetu kredibilitetu tih urednika, iako su istorije izmena izuzeti parametri kod internet pretraživača.[1] Prijavljivanje nečije izmene koja narušava neutralnu tačku gledišta je izuzetak, kao i prijavljivanje rata izmenama ili drugih incidenata na Administratorskoj tabli.
  • Stvaranje podnaslova je korisno. Diskusije na stranicama za razgovor treba da budu koncizne, ali dešava se da se diskusije oduže, i kad se to desi, korisno je dodati podnaslove i podsekcije radi lakšeg dodavanja komentara, a naročito zbog toga što može olakšati učešće onih korisnika sa sporijim kompjuterima ili internet vezama. Pošto se onda glavni naslov više neće pojavljivati u istoriji i opisu izmena, dobro bi bilo izabrati podnaslov koji asocira na glavni naslov, npr. u diskusiji pod naslovom „Reference koje se ponavljaju“, dobar podnaslov bi bio „Reference: kad se mogu ponavljati?“

Linkovi, vreme ime stranice[uredi]

  • Slobodno stavljajte linkove: Linkovi ka člancima na stranicama za razgovor su isto tako korisni kao i u samim člancima ili bilo gde drugde, a crveni linkovi nepostojećih članaka mogu samo da ubrzaju njihov dolazak na spisak Vikipedija:Potrebni članci.
  • Koristite srednjoevropsko vreme kada govorite o vremenu, na primer o vremenu izmene ili premeštanja stranice.
  • Kad pominjete ime stranice, navedite njeno trenutno ime: Ovo se odnosi na slučaj kad je stranica premeštena (tj. preimenovana), kada je i stranica za razgovor takođe preimenovana. Ako nastavite da koristite staro ime, može doći do konfuzije, naročito za nove urednike na članku.

Arhiviranje stranice za razgovor[uredi]

Dugačke stranice za razgovor postaju teške za čitanje i predstavljaju napor za starije brauzere. Takođe učitavanje stranice se znatno usporava kod slabijih internet veza. Stoga je dobro arhivirati ih kada premaše 50 kilobajta, ili imaju više od 10 podnaslova.

  • Arhivirajte — ne brišite: Kada je stranica za razgovor postala predugačka, ili diskusija na određenu temu više nije aktuelna, ne brišite sadržaj, nego ga arhivirajte. Pogledajte Pomoć:Kako arhivirati stranicu za razgovor gde možete naći detaljnija uputstva.

Korisničke stranice za razgovor[uredi]

Dok je svrha stranica za razgovor članaka diskusija o sadržaju članaka, svrha korisničkih stranica za razgovor jeste skretanje pažnje i diskusija o izmenama korisnika. Vikipedija nije društvena mreža i sve diskusije bi trebalo da budu usmerene isključivo ka unapređenju enciklopedije.

Korisnici slobodno mogu ukloniti komentare sa svojih stranica za razgovor, iako je poželjnije da ih arhiviraju. Takođe mogu ukloniti deo sadržaja i kad arhiviraju. Uklanjanje upozorenja shvata se kao dokaz da ga je korisnik pročitao. Ovo se naročito odnosi kako na prijavljene, tako i na neprijavljene korisnike.

Postoje određena obaveštenja koja korisnici ne smeju ukloniti sa svojih stranica za razgovor, kao npr. obaveštenje o odbijanju ukidanja bloka i sl.

Korisničke stranice za razgovor podležu opštim smernicama o upotrebi korisničkih stranica i odnosu prema nedoličnom sadržaju na njima. Za više informacija pogledajte Vikipedija:Korisničke stranice#Uklanjanje neodgovarajućeg sadržaja.

Napomene[uredi]

  1. ^ URL istorija izmena i revizija izmena počinju sa http://sr.wikipedia.org/w/, a Vikipedijini robots.txt fajl ne dozvoljava /w/.

Vidi još[uredi]