Pređi na sadržaj

Vilijam Bernbah

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Vilijam Bernbah
Druga imenaBil
Datum rođenja(1911-08-13)13. avgust 1911.
Mesto rođenjaNjujork, SAD
Datum smrti2. oktobar 1982.(1982-10-02) (71 god.)
Mesto smrtiNjujork, SAD
ObrazovanjeUniverzitet u Njujorku, stekao diplomu osnivnih akademskih studija – smer engleski jezik, 1932.
ZanimanjeOglašavanje i odnosi s javnošću
DelovanjeOsnivanje agencije DDB
SuprugaEvelin Karbon
Deca2 sina

Vilijam Bernbah (engl. William Bernbach; 13. avgust 1911 — 2. oktobar 1982) je bio američki kreativni direktor. Bio je jedan od trojice osnivača međunarodne reklamne agencije  Doyle Dane Bernbach (DDB) 1949. godine. Osmislio je brojne revolucionarne reklamne kampanje i na taj način  ostvario trajni uticaj na stvaranje kreativne organizacione strukture, koju sada često koriste reklamne agencije.

Mladost[uredi | uredi izvor]

Bil Bernbah je rođen u jevrejskoj porodici[1] u Bronksu u Njujorku, kao dete Rebeke i Džejkoba Bernbaha. Pohađao je državne škole u Njujorku, a potom je 1932. završio osnovne studije na Univerzitetu u Njujorku, smer engleski jezik, ali se takođe posvetio izučavanju poslovne administracije, filozofije, muzike, i klavira.

Karijera[uredi | uredi izvor]

Godine 1933, Bernbah je prihvatio posao upravljanja poštanskim skladištem u Šenlijevoj destileriji.[2] Ovo se desilo za vreme Velike svetske ekonomske krize, a posao mu je obezbedila porodična veza. Na svoju inicijativu, pravovremeno i efikasno je napisao reklamu za Šenlijev američki krem viski (eng. Shanley’s American Cream Whiskey), koju je dostavio u prave ruke, nakon čega je ista objavljena. Posle ovoga, dobio je unapređenje za rad u sektoru za oglašavanje.

Napustio je Šenli 1939. godine da bi pisao u ime Grovera Vejlena, vodećeg člana Svetske izložbe, koji je održan iste godine, a naredne godine  pridružio se idustriji oglašavanja, kroz rad u „Vilijam Vajntraub“ agenciji. Aktivno je služio dve godine u Drugom svetskom ratu, a nakon toga radio je u marketinškoj agenciji Grey Advertising u kompaniji Coty. Počeo je kao kopirajter, ali je unapređen u kreativnog direktora do 1947. godine.

Bernbah je ubrzo postao frustriran istovetnošću koja je bila prisutna  u svim segmentima oglašavanja. Uputio je pismo molbe u kom je izrazio zabrinutost povodom te situacije. Jedan paragraf pogotovo ističe njegovu želju da izmeni kreativnost u oglašavanju:

U sektoru oglašavanja postoji puno odličnih reklamnih tehničara. Nažalost, oni o ovome pričaju u najlepšem svetlu. Znaju sva pravila. Mogu da kažu da ćete imati veću čitanost, ako pomenete ljude u oglasu. Mogu da kažu da rečenica mora da sadrži toliko i toliko reči. Mogu da kažu da bi tekst trebalo podeliti na pasuse radi lakšeg čitanja. Mogu navoditi činjenicu za činjenicom. Oni su naučnici  u oglašavanju. Ali postoji mala začkoljica. Oglašavanje je pre svega ubeđivanje, a ubeđivanje nije nauka već umetnost.[3]

Bernbah je osnovao agenciju za oglašavanje 1949. godine na Menhetnu, zajedno sa Džejmsom Edvinom Dojlom, sa kojim je sarađivao u kompaniji Grey Advertising, i Maksvelom Dejnom, koji je već vodio malu agenciju. Bernbah je osnovao agenciju za oglašavanje, čiji se naziv sastojao od inicijala njihovih imena. Njegova filozofija o kreativnom oglašavanju bila je da je kreativan način prenošenja poruke (način na koji je poruka preneta) podjednako bitan kao i njena suština (sadržaj poruke).[4]

Od osnivanja te agencije, Bernbah je imao ulogu koordinatora u pisanju oglasa, izbegavajući administrativne i promotivne aspekte posla, kojima se bavio Dejn. Igrao je ulogu pokretača kreativnosti, koja je upravo doprinela tome da agencija poveća svoja naplate sa približno jednog miliona dolara na više od 40 miliona, do trenutka kada se penzionisao.

DDB izrasla je u jedanaestu najveću reklamnu agenciju u Sjedinjenim Američkim Državama do 1976. godine, kada je Bernbah odstupio od pozicije izvršnog direktora[5], da bi bio imenovan za generalnog direktora izvršnog odbora.

Njegova najupečatljivija kampanja bila je za Folksvagen, koja je obuhvatala reklame poput ”Think small” i ”Lemon”.  Druge kampanje vredne pomena koje je vodio Bernbahov tim su:

  •    Juan Valdez
  •   We Try Harder for Avis Rent a Car System
  •   Mikey for Life Cereal
  •   You Don't Have to be Jewish to Love Levy's for Levy's Rye Bread
  •   It's so simple for Polaroid

Bernbahova kampanja za Avis Rent-a-Car efektivno je prokrčila put za „autsjadersko“ oglašavanje i postala je trenutni hit na tržištu. Objavljena je 1962. godine, kada je Avis gubio udeo na tržištu u korist direktnog suparnika kompanije Herc, a potpomogla je finansijsku poziciju kompanije koja je gubitke preokrenula u profit za samo godinu dana. Slogan kompanije ostao je nepromenjen narednih 50 godina i jedna je od najtrajnijih kampanji u oglašavanju.[6]

Nasleđe[uredi | uredi izvor]

Bernbah je bio poznat po svojoj posvećenosti kreativnosti i specifičnim temama, zbog čega se smatralo da je glavni pokretač Kreativne revolucije tokom 1960-ih i 1970-ih. Njegov rad često je odlikovan jednostavnošću.

Zasluge mu se pripisuju i zato što je bio prva osoba koja je ujedinila kopirajtere i kreativne direktore u timove od dve osobe, model koji i dan-danas postoji u agencijama za oglašavanje. Pre toga bili su podeljeni po odeljenjima. Tokom karijere osvojio je mnoge nagrade i priznanja za rad u okviru industrije za oglašavanje. Uvrstili su ga u Kuću slavnih kopirajtera 1964. godine, dobio je nagradu „Čovek godine u oglašavanju“ 1964. i 1965. godine, i nagradu korporacije Puls za „Čoveka godine“ 1966. godine. Pored toga je imenovan i za „Najboljeg rukovodioca reklamne agencije“ 1969. godine, primio je nagradu „Zlatna ploča“ Američke akademije za dostignuća[7] 1976. godine i uveden je u Kuću slavnih Američke oglašavačke federacije iste godine. Dizajnirao je trofej Oglašavačke kuće slavnih pod nazivom ”Zlatne merdevine”.[8]

AMC program, Ljudi sa Menhetna, koji je usredsređen na izmišljenu reklamnu agenciju Sterlinga Kupera ranih 1960-ih, sadrži brojne aluzije na Bernbarha. Bernbahove inovativne tehnike se često porede s konvencionalnijim stilom Sterlinga Kupera, dok se DDB često pominje kao jedan od rivala u drugoj sezoni.

Lični život[uredi | uredi izvor]

Jedna od Bernbahovih pomoćnica u poštanskom skladištu u okviru Šenlijeve destilerije 1930-ih bila je i Evelin Karbon, studentkinja Hanter koledža, koja je lepila markice na odlaznoj pošti. Dok je Bernbarh pokušavao da dobije poziciju u sektoru oglašavanja, Evelin je postala recepcionerka. Zaljubili su se jedno u drugo, a potom ih je matičar venčao 1938. godine. Njegova porodica je bila protiv tog braka na verskoj osnovi, ali uprkos tome su živeli srećno i imali su dva sina, Džona El.[9] i Pola[10].

Nakon Bilove smrti, Evelin i Bob Levenson, kreativni direktor DDB-a, objavili su knjigu pod nazivom  "Bill Bernbach's Book: A History of Advertising that Changed the History of Advertising".

Bernbahovi citati[uredi | uredi izvor]

  • „Dokažimo svetu da se dobar ukus, dobra umetnost, i dobra književnost mogu dobro prodati.“[11]
  • „Svi mi koji, pri obavljanju posla, koristimo medije oblikujemo zajednicu. Možemo da joj umanjimo na značaju — Možemo da je osakatimo. Ili je možemo podići na viši nivo.“[12] 
  • „Istina nije istina dok vam ljudi ne veruju, a ne mogu da vam veruju ako ne znaju šta govorite. Ne mogu da znaju šta govorite — ako vas ne slušaju, a ne mogu da vas slušaju ako im niste zanimljivi. Nećete im biti zanimljivi, osim ako stvari koje govorite nisu jedinstvene, maštovite i sveže.“ [13]
  • „Može biti da je kreativnost poslednja nepravedna prednost kojom na zakonit način možemo pobediti konkurenciju.“[14]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Race & Ethnicity in Advertising—America in the 20th Century: Jews and American Advertising”. Association of National Advertisers Educational Foundation. 
  2. ^ Matthew Creamer. „What You Missed Last Night on 'Mad Men'”. Advertising Age. Pristupljeno 2010-10-19. 
  3. ^ Generated from: Quote
  4. ^ Kazmi, D.H.H. and Batra, S.K., Advertising and Sales Promotion, Excel Books, 2009, pp. 381-382
  5. ^ American Advertising Federation. „Bill Bernbach at the Advertising Hall of Fame”. American Advertising Federation. Pristupljeno 2010-10-19. 
  6. ^ Richards, K., "How Avis Brilliantly Pioneered Underdog Advertising With 'We Try Harder'" Adweek, 24 July 2017
  7. ^ „Golden Plate Awardees of the American Academy of Achievement”. www.achievement.org. American Academy of Achievement. 
  8. ^ American Advertising Federation. „Bill Bernbach at the Advertising Hall of Fame”. American Advertising Federation. Pristupljeno 2010-10-19. 
  9. ^ Forbes: "Matchmakers - Two venerable admen aim to introduce big brands to newfangled marketing in blogs, hospitals and hotels–for a price" by Melanie Wells September 19, 2005
  10. ^ New York Times: "Paul Bernbach, 57, Investor and Art Patron" by Eric Pace June 22, 2003
  11. ^ Bob Garfield. „Top 100 Advertising Campaigns of the Century”. Advertising Age. Arhivirano iz originala 11. 05. 2011. g. Pristupljeno 2006-08-15. 
  12. ^ Keith Reinhard (2006-05-05). „Response to "Distinguished Communicator" Award”. California State University, Fullerton. Arhivirano iz originala 19. 07. 2011. g. Pristupljeno 2006-08-16. 
  13. ^ Luke Sullivan (2003). Hey, Whipple, Squeeze This. ISBN 9780471281399. Pristupljeno 2008-11-12. 
  14. ^ Dave Trott. „Dave Trott Twitter”. Twitter. Pristupljeno 2013-01-24. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Вилијам_Бернбах&oldid=26840845”