Pređi na sadržaj

Viminacijum

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Za zbornik radova, pogledajte stranicu Viminacium (zbornik radova).
Viminacijum
Maketa antičkog Viminacijuma u arheološkom parku Viminacijum
Viminacijum na karti Srbije
Viminacijum
Prikaz lokaliteta Grad (Dupljaja) na mapi Srbije
MestoSrbija
RegijaKostolac, Braničevski upravni okrug
Koordinate44° 44′ 13″ S; 21° 13′ 32″ I / 44.736980° S; 21.225605° I / 44.736980; 21.225605
TipUtvrđenje, mešoviti rimski grad i legionarsko utvrđenje
DeoMezija
Obim450 hektara
Istorija
Osnovan1. vek
Napušten580–620
Podaci
Datum zaštite?
Javni pristupda
ID?
Arheološko nalazište od izuzetnog značaja[1]

Viminacijum (lat. Viminacium[2][3]) je arheološko nalazište u blizini Starog Kostolca, 12 km od Požarevca. Rimski vojni logor i grad nastao je u I i trajao do početka 7. veka.[4] Bio je jedan od najznačajnijih legijskih logora na Dunavu, a izvesno vreme i glavni grad rimske provincije Gornje Mezije, koja je obuhvatala najveći deo Srbije, severnu Makedoniju i deo severozapadne Bugarske. Nakon podele Mezije 87. godine, posle Domicijanovog Dačanskog rata, postao je prestonica Gornje Mezije. Prema podacima iz 2018. godine, samo 3-4% lokaliteta je istraženo.[5]

Lokalitet se nalazi 12 km (7,5 mi) od modernog grada Kostolca u istočnoj Srbiji. Grad datira iz 1. veka nove ere, a na svom vrhuncu veruje se da je imao 40.000 stanovnika,[6] što ga čini jednim od najvećih gradova na Balkanu tog vremena. Leži na rimskom Carigradskom drumu. Viminacijum su opustošili Huni u 5. veku, ali ga je kasnije obnovio Justinijan I. Potpuno je uništen dolaskom Slovena u 6. veku. Danas arheološko nalazište zauzima ukupno 450 ha (1.100 acres),[4] i sadrži ostatke hramova, ulica, trgova, amfiteatara, palata, hipodroma i rimskih kupatila.[7]

Viminacijum se odlikuje najvećim brojem otkrivenih grobova na bilo kom rimskom arheološkom nalazištu.[8] Prema podacima iz 2023. godine otkriveno je 16.000 grobova.[9]

Istorija

[uredi | uredi izvor]
Viminacijum

Ostaci Viminacijuma, glavnog grada rimske provincije Gornje Mezije, nalaze se na teritoriji sela Stari Kostolac i Drmno, oko 12 km od grada [Kostolac[Kostolca]] i oko 145 km jugoistočno od savremenog Beograda. Viminacijum je bio jedan od najznačajnijih rimskih gradova i vojnih logora u periodu od 1. do 4. veka. Njegov izuzetan strateški značaj se ogledao u njegovoj ulozi kako u odbrani Limes Mezije (severne granice) Rimskog carstva, tako i kao rezultat toga, kao velikog komunikacionog i trgovačkog čvorišta.

Ništa manje nije bilo privlačno Rimljanima ni njeno zaleđe u dolini reke Mlave, bogato rudom i žitaricama. U rimsko doba, odbrana grada na severnoj strani direktno je izlazila na južni krak Dunava, a na zapadnoj na reku Mlavu – mada se kasnije Viminacijum širio na levu obalu Mlave. Zahvaljujući lokaciji, zemljištu i plovnim putevima, Viminacijum je predstavljao jedno od onih područja gde je susret kultura Istoka i Zapada bio neizbežan. Iako su primarne funkcije njegovih puteva i drugih saobraćajnih veza bile vojne i strateške, one su tokom antike takođe pružale veoma živ saobraćaj i svakako doprinele prosperitetu Viminacijuma i značajnom trgovačkom i poslovnom centru.

Grad je počeo kao vojni logor.[9] Legija je možda bila stacionirana ovde još u vreme Avgusta (27. p. n. e. – 14. n.e.). Godine 33/34 nove ere izgrađen je put koji povezuje Viminacijum i Racijariju, u današnjoj Bugarskoj. Car Klaudije (41–54) je postavio garnizone u Viminacijum, Eskus i Nove kao logore za mezijske legije.

Prva legija potvrđena u Viminacijumu bila je Legija VII Klaudija koja je došla iz Dalmacije 52. godine.[10] Iz vojnog logora nastalo je obližnje civilno naselje.

Godine 117, za vreme Hadrijanove vladavine, dobija status grada.[8] Hadrijan je posetio Viminacijum i organizovao lovačke zabave.[9] U samom logoru je bilo stacionirano oko 6.000 vojnika, a u blizini je živelo oko 30.000–40.000 ljudi. U ranijoj polovini 3. veka grad je bio u punom razvoju, o čemu svedoči činjenica da je tada stekao status rimske kolonije, i pravo kovanja lokalnog novca. Ovde je 196. godine Septimije Sever proglasio svog sina Karakalu za svog naslednika i sledećeg „cezara“.[8]

Sedište cara Trajana (98–117) tokom Dačanskih ratova između 101. i 106. godine je bilo u Viminacimu. On je postao kolonija sa privilegijom kovanja novca 239. godine, za vreme vladavine Gordijana III (238–244), gde tu su se nalazile legija VII i legija IV.[11] Drugi rimski carevi koji su posetili Viminacijum su Filip Arabljanin, Trebonijan Gal, Konstantin Veliki i Julijan Flavije Klaudije.[9]

Veruje se da je kripta u mauzoleju carska grobnica cara Hostilijana, koji je kratko vladao i umro 251. Hostilijan je bio sin cara Decija, koji je ubijen u zasedi u blizini drevnog grada Abruta koji se nalazi u današnjoj Bugarskoj. Prema grčkom istoričaru Zosimu iz 5. veka, car Hostilijan i njegova majka Herenija Etruskila došli su u Viminacijum da nadgledaju organizaciju odbrane severnih granica carstva, ali su oboje umrli tamo zbog Kiprijanove kuge koja je poharala carstvo tokom 250-ih godina. Zbog velike udaljenosti od Rima i straha od širenja kuge, njegovo telo je sa svim počastima sahranjeno u Viminacijumu, umesto da bude preneto u Rim.[9]

Viminacijum je bio glavni grad provincije Gornje Mezije. U kasno proleće 293–294, Dioklecijan je putovao kroz svoje carstvo i reorganizovao je Viminacijum kao glavni grad nove provincije Moesia Superior Margensis. On je registrovao da je narod ovde pisao na latinskom, za razliku od grčkog u južnim provincijama.[12] Viminacijum je bio bazni logor Legije VII Klaudije i neko vreme je bio domaćin Legije IV Flavije Feliks. U to vreme grad je imao amfiteatar kapaciteta 12.000 ljudi.[7]

Godine 382, grad je bio mesto susreta Teodosija i Gracijana usred Gotskog rata.[13] Prema Obaveštenju o počasti, Viminacijum je ugostio deo Dimske dunavske flote.[14][15]

Viminacijum je 441. godine uništio Atila Hun, ali ga je obnovio Justinijan I (527–565). Tokom Mavrikijevih balkanskih pohoda krajem 6. veka, Viminacijum je doživeo uništenje od strane Avara 582. godine i težak poraz avarskih snaga na severnoj obali Dunava 599. godine, što je uništilo reputaciju nepobedivosti Avara.[11] I pored svog strateškog položaja, i generalno dobrih uslova za život (široke ulice, vile, višespratnice, veliki i brojni javni objekti (terme, hramovi, amfiteatar), rečna luka), Viminacijum nikada nije ponovo naseljen.[9]

Arheološka istraživanja

[uredi | uredi izvor]
Novčić iskovan u Viminacijumu 243. godine

Viminacijum se nalazi u Starom Kostolcu, srpskom naselju na reci Dunav, istočno od Beograda. Lokalitet se prostire na 450 hektara. Procenjuje se da je oko 5% eskavirano.[16]

Viminacijum je bio mesto prvog arheološkog iskopavanja u Srbiji, koje je 1882. započeo Mihailo Valtrović, osnivač arheologije u Srbiji i prvi profesor arheologije na fakultetu u Beogradu, ali i sam neprofesionalni arheolog (bio je arhitekta). Jedina pomoć koju je dobio bila je od dvanaest zatvorenika za fizičke poslove, jer država nije imala dovoljno sredstava da mu obezbedi bolju radnu snagu.[5] Početkom 20. veka istraživanja je nastavio Miloje Vasić kada je kraljica Draga Obrenović dala donaciju od 100 zlatnika za nastavak radova.[17]

Obimna arheološka istraživanja započeta su zbog izgradnje termoelektrane i površinskog kopa Drmno, 1977. godine, na prostoru nekropola, jugozapadno od kastruma. Istraživanja su dala izuzetno bogat i značajan arheološki materijal. Pronađene su zanatske radionice, u okvirima kojih su se nalazile peći za pečenje opeke, a grad je takođe posedovao terme, koje su bile glavno sastajalište Rimljana. U središtu termi bile su prostorije za masažu. Iskopano je šest bazena, u kojima ponegde mogu da se nazru oslikani zidovi sa cvetnim i životinjskim motivima. Kupatilo je bilo parno a topao vazduh je cirkulisao između stubića i zagrevao opeku ispod podnica dok je voda stizala sa izvora u slobodnom padu, akveduktom istraženim u dužini od deset kilometara. Pronađene su i svetiljke koje su služile za noćno kupanje.

Iskopan je Mauzolej, za koji se pretpostavlja da je grobnica cara Hostilijana, sina cara Trajana Decija, koje je boravio u Viminacijumu tokom 251. godine. Hostelijan je došao na presto posle tragične smrti njegovog oca Trajana i brata Herenija. Ni Hostelijan nije dugo poživeo, umro je verovatno od kuge a smatra se da je da je spaljen u Mauzoleju. Pronađeno je više grobnica sa izuzetnim freskama.[18] Dve od njih su oslikane freskama i potiču iz doba paganstva, što se zaključuje po dekoraciji florom i faunom živih boja, dok je treća grobnica ukrašena likom devojke koja je pripadala višim društvenim slojevima, na šta upućuju pronađeni delovi zlatnom bojom obrubljene haljine. Do sada je istraženo više oko 14.000 grobnica, a Fresko-slikarstvo je uz nalaze grobnica pružalo značajne podatke o počecima hrišćanstva na ovim prostorima. Nalaz grobnica sa Nebeskim jahačem i Hristovim monogramom pružaju ideju kako se paganstvo preobražavalo u hrišćanstvo.

Otkrivena je Severna kapija utvrđenja a postojale su još tri, što ukazuje na moćni sistem. Na celom prostoru nalazišta je pronađeno i mnoštvo novčića a najviše ipak u grobnicama, u koje su umrli polagani sa tri krčaga (za ulje, vino, vodu) i novčićem u ustima - da Heronu plate prevoz na onaj svet.

Otisak legije, Narodni muzej u Požarevcu

U 19. veku još su se jasno nazirali obrisi naselja, široke ulice koje se seku pod pravim uglom, trgovi, pozorišta, kupatila, vodovod i gradski bedemi. Danas su ostali samo delovi. Mermerne skulpture, nadgrobne ploče i sarkofazi, nakit i posuđe iz Viminacijuma čuvaju se u Narodnim muzejima u Beogradu i Požarevcu.[19]

U Viminacijumu je 2012. godine otkrivena figurina ženskog božanstva stara oko 4000 godina. U pitanju je bliznakinja Kličevačkog idola otkrivenog 1881. godine.[20] Godine 2013. je pronađen žrtvenik posvećen nimfama,[21] a tokom 2014. pronašli su mermerne statue i zlatnu ogrlicu iz rimskog perioda.[22] Početo je sa iskopavanjem rimskog vojnog logora 2017. godine.[23] Tokom 2018. pronađeni su sarkofazi iz rimskog doba koji nisu ranije opljačkani i grobnica za koju se smatra da pripada nekom mladom imperatoru.[24][25]

Dobitnik je međunarodne nagrade „Živa” za najbolji slovenski muzej 2018. godine.[26]

Arheološko nalazište

[uredi | uredi izvor]
  • Skelet mamuta star milion godina otkriven je na lokalitetu Viminacijum u junu 2009. godine.[27] Veliki primerak, visok preko 4 m (13 ft) i težak 10 t (9,8 long tons; 11 short tons), jedan je od 20 do sada otkrivenih kompletnih skeleta mamuta. Dobila je ime Vika, a procenjuje se da je u trenutku smrti imala 60 godina. Otkrivena je na dubini od 27 m (89 ft) u rudniku lignita. Ostaci drugih mamuta su iskopani u močvarnim slojevima pleistocena. Izloženi su u delu Paleontološkog parka Viminacijuma.[9]
  • Izvanredan nalaz skulpture od žada od 35 cm (14 in). Ovo delu ukazuje na mogućnost postojanja radionice u rimsko doba.[7]

Godine 1980, izbila je afera Seusovo blago, kada su Mađarska, Jugoslavija i Liban osporile vlasništvo nad ostavom srebrnih predmeta koja se pojavila na tržištu. Jugoslovenski novinari započeli su istragu koja je trajala godinama. Otkriveno je da su brojni artefakti krijumčareni i ilegalno prodavani van granica Jugoslavije. Iako samo Seusovo blago nije sa ovog lokaliteta, Viminacijum je, zbog lošeg održavanja i slabe zaštite u to vreme, specifično imenovan kao nalazište koje je „obogatilo mnoge strane kolekcije vrednim artefaktima, prodatim ispod njihove prave vrednosti“.[28]

Glavni rukovodilac projekta Viminacijum, arheolog Miomir Korać, izjavio je u aprilu 2018. da je do sada istraženo samo 3 do 4% lokaliteta. Viminacijum se geofizički istražuje od sredine 1990-ih. Zahvaljujući tome, potvrđeno je postojanje brojnih objekata, ali do 2018. godine još uvek nisu eskavirani: hipodrom, forum, carska palata, nekoliko hramova, pozorište itd.[5]

Postoje dokazi da je od 1. do 3. veka u logoru postojala široka medicinska mreža jer su bolnice u vojnim logorima bile regulisane zakonom. Otkriveni su ostaci hirurških instrumenata i opreme za proizvodnju lekova (posude, avani s tučkom). U jednoj od takvih posuda, otkrivenoj u ordinaciji očnog lekara 1985. godine, pastile su preživele i imale su utisnut natpis koji je objašnjavao da lek sadrži ekstrakt šafrana. U bronzanoj kutiji je bilo 8 instrumenata (pinceta, skalpel, igle, igle za katarakte, kamena paleta, stakleni balzamarijum). Pastile su se čuvale u patronama u obliku luka, a same su bile okrugle, ravne i vretenaste. Instrumenti se jedva razlikuju od savremenih i na osnovu toga i sastava lekova smatra se da su lekari lečili kataraktu i trahom. Ovo otkriće se smatra najznačajnijim medicinsko-farmaceutskim otkrićem sa područja Srbije, i pokazuje da su se medicina i farmacija zasnovana na nauci razvili pre Galena, koji se smatra ocem naučne medicine. Pored toga, postoje još samo četiri nalaza sačuvanih rimskih lekova u Evropi (Lion i Rajm u Francuskoj, lokalitet Morlungo u Padovi u Italiji, Keln u Nemačkoj). Hemijsko ispitivanje lekova započeli su 2019. godine stručnjaci iz Laboratorije za molekularnu i strukturnu arheologiju Sorbone. Nakon završetka, laboratorija će pokušati da rekonstruiše dva pisana medicinska recepta otkrivena u Viminacijumu: collyria crocodes i collyria stactum. Pored toga, postoje i dokazi o trepanaciji, hirurškom zahvatu otvaranja lobanje.[29][30]

  • U junu 2012, iskopavanje je otkrilo gladijatorsku arenu sa mnogo ostataka divljih životinja – medveda i kamila. Skelet medveda datira iz 2. veka nove ere kada su se mnoge takmičarske igre održavale u amfiteatru. Medved je skoro sigurno uginuo tokom spektakla, bilo u borbi sa drugom životinjom ili sa čovekom. Kamila je umrla oko jednog veka kasnije.[31] Od amfiteatra su ostali samo temelji, ali su sedeći slojevi delimično rekonstruisani. Gladijatorske predstave su se održavale često, iako su gladijatori bili hranjeni velikim količinama žitne kaše i bili su gojazni, „ni nalik Raselu Krou u Gladijatoru“.[9]
  • Arheolozi su 21. juna 2012. otkrili rimsko groblje iz 2. i 3. veka nove ere sa izuzetno vrednim komadima finog nakita, kao i uljanicama koje su pokojnicima služile da osvetle put u onaj svet. Nedaleko od ove nekropole otkriven je „industrijski kompleks“ sa ostacima ogromnih peći čija namena tek treba da se utvrdi.[32]
  • Godine 2012, otkrivena je figurina ženskog božanstva, stara 4.000 godina.[8]
  • Godine 2013, otkriven je oltar posvećen nimfama.[8]
  • Dana 19. aprila 2018. objavljeno je otkriće mauzoleja. Sagrađena je u 3. veku i bila je počivalište neke veoma značajne osobe. Nalazi se na severnoj nekropoli, 830 m (2.720 ft) severno od Hostilijanovog mauzoleja. Kamene skulpture i ornamenti otkriveni u njemu opisani su kao „izvanredni“. Uključuju glavu rimskog cara, mladića koji drži mač i delove drugog mača, kao fragmente orlovih krila. Mauzolej pokriva površinu od 15 m × 15 m (49 ft × 49 ft), dok je centralna prostorija 6 m × 8 m (20 ft × 26 ft). Verovatno je imala ritualnu upotrebu i sa 3 strane je opasana sa 11 grobova. Jedan grob je kremiranog pokojnika u grobnoj jami, dva imaju drvene grobne svodove, jedan je od opeke sa lukom, a ostali su od obične cigle. Većina grobova je opljačkana. Objekat je napravljen od velikih ploča lomljenog kristalnog škriljaca, sa četiri sloja hidrauličnog maltera debljine 5 do 10 cm (2,0 do 3,9 in). Kada je izgrađen, mauzolej je već bio 1 m (3 ft 3 in) ukopan u zemlju. Dva puta je uništavan. Prvi put u antici kada je temeljno uništen, verovatno kao deo damnatio memoriae. U kasnijim periodima oštećenja su nastala uglavnom zbog odnošenja građevinskog materijala na ponovnu upotrebu. U ovom periodu najviše oštećenja došlo je na ogradnom zidu koji je sačinjen od masivnih ploča kockastog oblika. Iskopavanja se nastavljaju na severnom delu gde bi trebalo da se nalazi ulaz. Preko puta mauzoleja se takođe istražuje još jedna lučna grobnica.[5][33][34]
  • Izveštaj o dva sarkofaga objavljen je 31. maja 2018. Bili su netaknute, sadržavali su dva kostura i bili su puni zlata i srebra. Jedan kostur je visokog, sredovečnog muškarca u 50-im godinama, sa srebrnom kopčom za kaiš i ostacima cipela pored sebe. Drugi skelet je vitke, mlađe žene, u dvadesetim godinama. Pored nje su otkrivene tri fine staklene bočice u kojima su se nalazili parfemi, kao srebrno ogledalo. Samo telo je bilo ukrašeno zlatnim minđušama, nekoliko skupih ukosnica i ogrlicom. Sve ovo ukazuje na pripadnike više klase.[6] Oboje su stavljeni u jedan sarkofag, držeći se jedan drugog, dok je u drugi sarkofag postavljena urna. Muškarac je bio visok 180 cm (71 in), dok je žena imala 148 cm (58 in). Stanje muškog skeleta pokazuje da nije radio težak, fizički posao. Ženska haljina je očigledno bila zlatotkana, sa ugrađenim perlama od bisera, zlata i stakla i malim zlatnim prstenovima sa dragim kamenjem. Imala je i jedinstveni srebrni komplet za struka. Dve ukosnice su napravljene od kosti, a dve od gagata, dok je ogledalo ima dršku u obliku Herkulovog čvora. Pronađen je i zlatni verenički prsten sa natpisom SIMP, za koji se pretpostavlja da su inicijali verenika.[8]
  • U februaru 2019. objavljeno je otkriće dobro očuvane grobnice. Osoba je bila visoka 178 cm (70 in) i predmeti pronađeni u grobu uključuju 92 cm (36 in) dugačak mač sa dve oštrice sa bronzanim drškom, u, još uvek uočljivim, drvenim koricama, veliki koštani češalj ispod levog ramena u kućištu takođe od kostiju i gvozdenim pojasom preko karlice. Grob je datiran u period Velike seobe naroda i na osnovu artefakata je zaključeno da je osoba pripadnik germanskog plemena Gepida, koje je naselilo ovo područje u 6. veku. Do sada je pronađeno 106 gepidskih grobova raštrkanih po Viminikajumu, ali ne na ovom području, te su iskopavanja nastavljena da se utvrdi da li se radi o izolovanom grobnom mestu ili delu nekropole. Od 106, 31 Gepid je imao karakterističnu deformaciju lobanje, običaj koji su preuzeli od Huna.[35]
  • Veliki i dobro očuvani ratni brod pronađen je u martu 2020. godine i najavljuje se da će postati deo stalne arheološke postavke.[36] Kasnije tokom leta otkriveno je nekoliko olovnih sarkofaga od 2. do 4. veka, koji se retko nalaze. Jedan je sadržao srebrni pergament sa natpisom na starogrčkom.[37]
  • Principijum rimskog kastruma (ukupno najmanje 50 sa 70 m (160 sa 230 stopa)) zajedno sa nizom rimskih novčića i drugih artefakata pronađen je u novembru 2020. godine.[38] Principijum je bio glavni štab Legije VII Klaudije. Masivni objekat, koji se prostire na 3.500 m2 (38.000 sq ft) i ima 40 prostorija, sadrži kancelarije, oružarnice, svetilište, trezor, baziliku i prostoriju za čuvanje vojnih zastava i obeležja. Centralni deo je unutrašnje dvorište sa peristilom. U okviru kompleksa se nalazi skladište vode i fontana, koji su sa svih strana okruženi kolonadama. Čvrsti zidovi ukazuju na postojanje gornjih spratova. Na ostacima enterijera vidljivo je popločavanje poda ukrasnim pločicama (stakleni sat ili ornamenti u obliku leptira), dok su zidovi ukrašeni crveno-belim šarama, floralnim motivima, natpisima i bordurama. U trezoru su pronađeni novčići denarija i antoninijana, uglavnom sa prikazima careva iz 3. veka Galijena, Klaudija II Gotskog i Aurelijana.[37]
  • Grad Viminacijum u 4. veku
    Grad Viminacijum u 4. veku
  • Kovanice sa likom Antoninijana iskovane u kovnici Viminacijuma pod Pakacijanom da se proslavi 1001. rođendan Rima.
    Kovanice sa likom Antoninijana iskovane u kovnici Viminacijuma pod Pakacijanom da se proslavi 1001. rođendan Rima.
  • Rimske provincije na donjem Dunavu i glavnim putevima
    Rimske provincije na donjem Dunavu i glavnim putevima

Viminacijumska luka

[uredi | uredi izvor]

Prema rimskom dokumentu Notitia Dignitatum, deo rimske dunavske flote bio je usidren u Viminacijumu. Kako se lokalitet ne nalazi ni na jednom savremenom vodotoku, ili je Dunav tekao južnije nego danas, ili se neki veliki rukavac odvajao od glavnog toka u ovom pravcu, ostavljajući savremeno fosilno korito reke koje daje brojne mornaričke artefakte. Godine 2019, na starom ušću Mlave u Dunav (danas površinski kop Drmno) otkriveno je veliko gvozdeno sidro, koje je ukradeno iste noći kada je iskopano. U februaru 2020. godine na istom lokalitetu pronađen je tesani čamac (monoksil).[15]

Samo mesec dana kasnije objavljeno je otkriće zakopanog broda u istom nekadašnjem koritu reke. Nalazio se 500 m (1.600 ft) zapadno od prethodnog otkrića. Brod je otkriven na dubini od 7 do 8 m (23 do 26 stopa). Delimično je bio usađen u pesak, aluvijalni sediment reke, a delom u močvarni glineni sediment, kada je reka promenila tok, a preostala mrtvaja se pretvorila u močvaru. Slojevi iznad broda su takođe bili pomešani, uključujući les koji je doneo vetar, i očvrsnulo blato od čestih poplava.[15]

Iskopan je i delimično oštećen velikim bagerom, kada su u njegovoj lopati uočene daske. Brod je izuzetno dobro očuvan zahvaljujući specifičnim uslovima i visokoj vlazi. To je brod ravnog dna, izgrađen za plitke vode. Sačuvano je i kućište za jarbol pomoćnog jedra, kao i kormilo, krma i četvrtasta brava za krmeno veslo. Sačuvani deo broda je dugačak 9,5 m (31 ft), ali se procenjuje da je ceo brod bio dugačak 15 m (49 ft). To je definitivno bio ratni brod, jer ima ostataka kljunastog udarača. Pored njega su otkrivena dva monoksila.[15]

Tačno datiranje će biti sprovedeno primenom tehnike fiksacije ugljenika C4. Geolozi će pregledati iskopinu da bi utvrdila vremensku liniju kada je reka tekla kroz ovo mesto. Iako se sugeriše da je brod možda čak i praistorijski, sve ukazuje na rimski tip broda (rimski, vizantijski, ranosrednjovekovni). Ova brod je jedini takav nalaz u Srbiji. On će biti u potpunosti rekonstruisan, uključujući delove koji nedostaju, i izložen sa dva monoksila.[15]

U aprilu 2021, objavljeno je otkriće drugih plovila. Otkrivena su u nekadašnjem rukavcu Dunava, zakopana 7 m (23 ft) duboko u glinene sedimente, što ukazuje na period stariji od zlatnog doba Viminacijuma. Najveći brod je dugačak 19 m (62 ft), a otkriveno je ukupno sedam plovila, različitih oblika i veličina. Pronađeno je i nešto grnčarije. Ugljenično datiranje je pokazalo da su najstariji brodovi iz 1. veka pre nove ere, dok neki potiču iz 15. i 17. veka. Svi su napravljeni od hrastovine, a opstale su gvozdene stege za vezivanje drveta. Nedavna otkrića brodova ukazuju na nekadašnje, očigledno izobilne, hrastove šume u tom području i više od milenijuma staru, ranije nezabeleženu tradiciju brodogradnje koja je prethodila i preživela Viminacijum.[39]

Još veći brod, za koji se procenjuje da je dugačak preko 20 m (66 ft), iskopan je bagerom u fosilnom koritu reke Dunav u julu 2023. Nalazio se u peščanom mulju na dubini od 8 m (26 ft). Delimično ga je oštetio bager, ali su ostaci bili u odličnom stanju. Sa porastom broja otkrivenih plovila, počela je izgradnja Muzeja brodova u okviru kompleksa.[40][41]

Kuća nauke Viminacijum

[uredi | uredi izvor]
Rekonstruisana rimska vila

Kuća nauke Viminacijum je novi naučno-istraživački i turistički centar izgrađen na obodu Arheološkog parka. Objekat je izgrađen u maniru rimske vile, sa sobama i laboratorijama grupisanim oko nekoliko atrija. U objektu se nalaze arheološki muzej, naučna biblioteka, laboratorije za obradu arheoloških nalaza, informacioni centar, konferencijske sale, restoran sa trpezarijom i SPA centar u vidu rimskog kupatila. Na raspolaganju su i spavaće sobe za istraživače, studente i posetioce. Jedna od najspektakularnijih karakteristika je velika konferencijska sala koju je dekorisao srpski mozaičar koji je postavio mozaike u kasnoantičkom stilu.

Spavaće sobe su stilizovane po stilu rimskih kasarni i imaju šest kreveta u jednoj prostoriji. Kompleks je postao arheološki kongresni centar, nazvan „kongresnim (vojnim) kampom” koji uključuje centralni trg, dve sale za debate i veliku trpezariju po uzoru na rimske vojne trpezarije. Kada se ne koristi za naučne skupove, deo kompleksa se adaptira u „rimski dečji kamp”, sa pratećim avanturističkim parkom koji je delimično napravljen po rimskim poligonima za obuku legionara.[4] Neki od eksperimenata uključuju pokušaje da se ponovo kreiraju druge prakse rađene na „rimski način“, poput kremacije ili sadnje vinove loze.[4] Limes Park, rekonstruisani rimski poligon za obuku, završen je u septembru 2018, dok je susedni avanturistički park otvoren u decembru 2018. On pokriva površinu od 2 ha (4,9 acres) i sastoji se od 48 atrakcija.[42]

U 2017. godini Viminacijum je imao 100.000 posetilaca, najveći broj turista u njegovoj istoriji.[4] Od tog broja, 17.000 je došlo brodovima pošto je izgrađeno pristanište za turiste.[5] U obližnjem gradu se gradi međunarodna putnička luka „Kostolac“, koja bi trebalo da bude uskoro završena. U julu 2021. godine, Arheološkom parku Viminacijum je data uprava nad lukom.[43] Luka je postala operativna 1. aprila 2022. godine.[44]

Od 2018. godine u Kostolcu i Arheološkom parku Viminacijum održava se godišnji pozorišni festival „Viminacijum fest“.[45]

Stanovnici

[uredi | uredi izvor]
Sarkofag iz Viminacijuma ispred Narodnog muzeja u Požarevcu.

Procenjuje se da je grad na svom vrhuncu imao 40.000 stanovnika.[6] Ljudski ostaci pokazuju mešavinu različitih naroda. Na nekoliko lobanja urađena je rekonstrukcija lica za potrebe izložbe „Rimski limes i gradovi u Srbiji“ 2018. u galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti koju je pripremio arheolog i forenzički antropolog Ilija Mikić. Ostaci pokazuju da je stanovništvo pripadalo raznim tipovima, poput mediteranskih, ali i neuobičajenim za ovaj region poput nordijskih ili crnačkih. Neka od ovih različitih lica su rekonstruisana.[46]

Drugi važni nalazi uključuju lobanje sa punim zubima ili izdužene lobanje. Iako ih je javnost odmah označila kao vanzemaljske, one su zapravo proizvod specijalne tehnike za veštačku deformaciju lobanje, koja bi počela vezivanjem dečjih glava. Izduženje se smatralo veoma lepim i poželjnim. Mikić je takođe naveo da je, na osnovu brojnih skeleta, prosečan životni vek u Viminacijumu bio 35 godina, dok je prosečna visina bila 165 cm (65 in) za muškarce i 155 cm (61 in) za žene.[46]

Crkvena istorija

[uredi | uredi izvor]

Kao glavni grad provincije Gornje Mezije, Viminacijum je takođe postao mitropolitska arhiepiskopija, verovatno od oko 300. do oko 400. godine.

Srpska pravoslavna eparhija braničevska smatra se naslednicom i Viminacijuma i Horeum Margi.

Nadbiskupija je nominalno obnovljena 1925. godine kao titularna arhiepiskopija latinokatoličke mitropolije Viminacium (latinski) / Viminacio (kurijatski italijanski).[47][48]

Galerija

[uredi | uredi izvor]
  • Maketa grada
    Maketa grada
  • Ostaci Viminacijuma
    Ostaci Viminacijuma
  • Ostaci majke i deteta, sahranjenih zajedno oko 250. godine nove ere
    Ostaci majke i deteta, sahranjenih zajedno oko 250. godine nove ere
  • Rimska kupatila
    Rimska kupatila
  • Rekonstrukcija amfiteatra u Viminacijumu
    Rekonstrukcija amfiteatra u Viminacijumu
  • Mamut izložen u Viminacijumu
    Mamut izložen u Viminacijumu
  • Igračke izložene u Narodnom muzeju u Požarevcu
    Igračke izložene u Narodnom muzeju u Požarevcu
  • Svećnjaci izloženi u Narodnom muzeju u Požarevcu
    Svećnjaci izloženi u Narodnom muzeju u Požarevcu
  • Nadgrobna stela sa reljefnim prikazom iz Viminacijuma, dvorište Narodnog muzeja u Požarevcu
    Nadgrobna stela sa reljefnim prikazom iz Viminacijuma, dvorište Narodnog muzeja u Požarevcu
  • Nadgrobna stela iz Viminacijuma, dvorište Narodnog muzeja u Požarevcu
    Nadgrobna stela iz Viminacijuma, dvorište Narodnog muzeja u Požarevcu

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „Informacioni sistem nepokretnih kulturnih dobara”. 
  2. ^ Viminacium Arhivirano na veb-sajtu Wayback Machine (3. април 2017) dare.ht.lu.se
  3. ^ Градови и места: Горња Мезија - Доња Мезија - Дакија (Urbes et Loca: Moesia Superior - Moesia Inferior - Dacia)
  4. ^ а б в г д Darko Pejović (23. 4. 2018). „Srbija leži na turističkoj imperiji” [Serbia is laying on the touristic empire]. Politika (на језику: српски). стр. 11. 
  5. ^ а б в г д Mirjana Sretenović (25. 4. 2018). „Istraženo svega 3% Viminacijuma” [Only 3 % of Viminacium is explored (interview with the Viminacium chief manager Miomir Korać)]. Politika (на језику: српски). стр. 13. 
  6. ^ а б в Aleksandar Vasović (31. 5. 2018). „Serbian archaeologists find sarcophagus with two skeletons and jewellery in ancient city”. Reuters. 
  7. ^ а б в „B92 – News – "Remarkable find" at Roman dig in east”. Архивирано из оригинала 28. 7. 2010. г. Приступљено 28. 7. 2010. 
  8. ^ а б в г д ђ Gradimir Aničić (4. 6. 2018). „Ljubav nastavljena u grobnicama” [Love continued in tombs]. Politika] (на језику: српски). стр. 01 & 07. 
  9. ^ а б в г д ђ е ж Dorotea Čarnić (21. 5. 2023). „Sjaj i propast carskog Viminacijuma” [Glory and demise of imperial Viminicaium]. Politika Magazine No. 1338 (на језику: српски). стр. 20-21. 
  10. ^ The Provincial at Rome: And, Rome and the Balkans 80BC–AD14 на веб-сајту Гугл књиге
  11. ^ а б Ancient Coin Collecting IV: Roman Provincial Coins на веб-сајту Гугл књиге
  12. ^ Lives behind the Laws: The World of the Codex Hermogenianus на веб-сајту Гугл књиге
  13. ^ Barbarians Within the Gates of Rome: A Study of Roman Military Policy and the Barbarians, ca. 375–425 A.D. на веб-сајту Гугл књиге
  14. ^ Notitia Dignitatum, Pars Orient., XLI.
  15. ^ а б в г д Gradimir Aničić (23. 3. 2020). „"Isplovio" brod u Viminacijumu” [Ship in Viminacium "resurfaced"]. Politika (на језику: српски). стр. 8. 
  16. ^ „Serbian archaeologists unearth Roman triumphal arch”. Reuters. 2024-01-23. 
  17. ^ Истражено свега три одсто Виминацијума („Политика”, 24. април 2018)
  18. ^ Korać, Miomir. 2007. Slikarstvo Viminacijuma. Beograd: Centar za nove tehnologije – Viminacium
  19. ^ Даутова Рушевљан, Велика. 2006. Римски предмети од олова из Срема. ГСАД 22:333–352.
  20. ^ „Сензационално откриће у Виминацијуму („Вечерње новости“)”. 17. октобар 2012. Приступљено 14. 4. 2013. 
  21. ^ Виминацијум: Пронађен жртвеник посвећен нимфама („Вечерње новости“, 19. јул 2013)
  22. ^ Мермерне статуе и златна огрлица пронађени у Виминацијуму („Вечерње новости“, 28. новембар 2014)
  23. ^ У Виминацијуму пронађен фасцинантни римски легијски логор (Б92, 8. март 2017)
  24. ^ Љубав настављена у гробницама („Политика”, 3. јун 2018)
  25. ^ Откривен царски маузолеј у Виминацијуму („Вечерње новости”, 19. април 2018)
  26. ^ Велико признање Виминацијуму („Политика”, 20. септембар 2018)
  27. ^ „Blic Online in English | Culture & Showbiz | Vika is five million years old”. Архивирано из оригинала 21. 6. 2009. г. Приступљено 22. 6. 2009. 
  28. ^ „Afera "Sevso" i druge krađe”, Politika (на језику: српски), стр. 05, 26. 5. 2017 
  29. ^ Rajna Popović (21. 5. 2018). „Istorija sačuvana u apotekama” [History preserved in pharmacies]. Politika (на језику: српски). стр. 07. 
  30. ^ Olivera Milošević (11. 7. 2019). „Farmacija stara osam milenijuma” [Eight millennia old pharmacy]. Politika (на језику: српски). стр. 12. 
  31. ^ Subašić, B. (22. 6. 2012). „Viminacijum: Arena Krije Tragove Gladijatora I Zveri”. novosti.rs. Приступљено 4. 5. 2016. 
  32. ^ „Zlato I Nova Otkrića Viminacijuma”. novimagazin.rs. 21. 6. 2012. Приступљено 4. 5. 2016. 
  33. ^ „U Viminacijumu otkriven mauzolej” [Mausoleum discovered in Viminacium]. Politika (на језику: српски). 20. 4. 2018. 
  34. ^ Beta (19. 4. 2018). „U Viminacijumu otkriven mauzolej iz trećeg veka” [3rd century mausoleum discovered in Viminacium] (на језику: српски). N1. Архивирано из оригинала 28. 08. 2018. г. Приступљено 06. 10. 2024. 
  35. ^ Gradimir Aničić (12. 2. 2019). „Археолошко откриће из времена Велике сеобе народа” [Archeological findings from the Great Migration period]. Politika (на језику: српски). стр. 8. 
  36. ^ Аничић, Градимир. „"Испловио" брод у Виминацијуму”. Politika Online. Приступљено 2020-03-25. 
  37. ^ а б M.Dimitrijević (25. 11. 2020). „Otkriven Principijum Sedme Klaudijeve legije” [Principium of the Legio VII Claudia discovered]. Politika (на језику: српски). стр. 14. 
  38. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Богатства Виминацијума опет изненађују, још једно вредно откриће”. www.rts.rs. Приступљено 2020-11-24. 
  39. ^ Radio Television Serbia (24. 4. 2021). „Arheolozi kod Kostolca otkrili brodove koji potiču iz prvog veka pre nove ere” [Archaeologists discovered 1st century B.C. ships at Kostolac] (на језику: српски). N1. 
  40. ^ Politika's Society section editorial staff (28. 7. 2023). „Pronađeni ostaci drevnog broda” [Remains of an ancient ship discovered]. Politika (на језику: српски). стр. 08. 
  41. ^ Дрвени брод у одличном стању [Wooden ship in excellent condition]. Politika (на језику: српски). 31. 7. 2023. стр. 08. 
  42. ^ Olivera Milošević (15. 12. 2018). „Љајић отворио "Авантура парк" у Виминацијуму” [Ljajić opened the Adventure park in Viminacium]. Politika (на језику: српски). стр. 09. 
  43. ^ „Park Viminacijum upravljaće pristaništem u Kostolcu” [Viminacium Park will manage the Kostolac port]. Politika (на језику: српски). 31. 7. 2021. стр. 12. 
  44. ^ Večernje Novosti (1. 4. 2022). „International Passenger Terminal for 30,000 to 50,000 Tourists a Year Opens in Kostolac”. eKapija. 
  45. ^ Olivera Milošević (31. 8. 2021). „Završen treći "Viminacijum fest"” [Third "Viminacijum Fest" finished]. Politika (на језику: српски). стр. 13. 
  46. ^ а б Aleksandra Mijalković (26. 8. 2018). „И црнац житељ Виминацијума” [Black man, inhabitant of Viminacium]. Politika-Magazin, No. 1091 (на језику: српски). стр. 24—25. 
  47. ^ GCatholic – Titular Metropolitan See of Viminacium
  48. ^ Catholic hierarchy – Viminacium (Titular See)

Литература

[uredi | uredi izvor]
  • Mirković, Miroslava (1968). Rimski gradovi na Dunavu u Gornjoj Meziji. Beograd: Arheološko društvo Jugoslavije. 
  • Мирковић, Мирослава (1970). „Провинцијски сабор Горње Мезије”. Зборник Филозофског факултета у Београду. 11 (1): 83—90. 
  • Mirković, Miroslava (1976). Inscriptions de la Mésie Supérieure. 1. Belgrade: Centre d'études épigraphiques et numismatiques. 
  • Mirković, Miroslava (1986). Inscriptions de la Mésie Supérieure. 2. Belgrade: Centre d'études épigraphiques et numismatiques. 
  • Mirković, Miroslava (2007). Moesia Superior: Eine Provinz an der mittleren Donau. Mainz am Rhein: Zabern. 
  • Микић, Илија Ж. (2016). Виминацијум - интердисциплинарна интерпретација односа насељености и становништва од касне праисторије до касног средњег века. Београд: Центар за мултидисциплинарне студије Универзитета у Београду. 
  • Народни музеј Пожаревац — Виминацијум
  • М. Арсенијевић, Два мања налаза римског новца из Народног музеја у Пожаревцу, Viminacivm 12, Пожаревац 2001, 185–201.
  • М. Арсенијевић, Каталог збирке римског царског новца од I до III в. Народног музеја у Пожаревцу, Viminacivm 13–14, Пожаревац 2003, 109–142.
  • М. Арсенијевић, Периоди похрањивања остава римског новца током III века н. е. у Горњој Мезији, Гласник Српског археолошког друштва 20, Београд 2004, 225–234.
  • M. Arsenijević, M. Tapavički-Ilić, S. Redžić, Dva nova tipa reversnih predstava kovnice Nikeje sa nekropole Više grobalja, Arheologija i prirodne nauke 1, Beograd 2006, 107–110.
  • M. Arsenijević, S. Redžić, M. Tapavički-Ilić, Jedan redak primerak kovanja Avgusta Oktavijana pronađen na Viminacijumu, Arheologija i prirodne nauke 2, Beograd 2006, 87–90.
  • I. Bogdanović, Rezultati arheološko-geofizičkih istraživanja na lokalitetu „Kod Koraba“ (istočna nekropola Viminacijuma), Arheologija i prirodne nauke 5 (2009), Beograd 2010, 83–110.
  • Б. Борић-Брешковић, Две оставе бакарног римског новца Виминацијума и Дакије, Зборник Народног музеја XIII-1, 1988, 89–101 и 8 табли.
  • B. Borić-Brešković, Reversne predstave na novcu kolonije Viminacijuma, magistarski rad, Beograd 1971, rukopis.
  • Б. Борић-Брешковић, Новац колоније Виминацијума, Збирка Светозара Ст. Душанића (изд. Народни музеј Београд), Београд 1976.
  • Б. Борић-Брешковић, Реверсне представе на новцу колоније Виминацијума, Зборник Народног музеја XII-1, 1986, 138–142.
  • Б. Борић-Брешковић, Ковање Филипа II у Виминацијуму и проблем VI године виминацијумске ере, Нумизматичар 10, Београд 1987, 24–33.
  • Б. Борић-Брешковић, Aureus Aurelijana (270–275), Римски цaрски градови и палате у Србији (ed. Д. Срејовић), Галерија САНУ, књ. Београд 1993, 363, кат. бр. 163.
  • B. Borić-Brešković, Tokovi srebrnog novca u rimskom i predrimskom periodu, Antičko srebro u Srbiji, Beograd 1994, 33–45.
  • Ђ. Бошковић, Извештај и кратке белешке са путовања, Старинар III, Београд 1931, 188–189.
  • J. Brunšmid, Unedierte Münzen von Dacien und Moesien im kroatischen Nationalmuseum in Agram, Numismatische Zeitschrift XXXV, Wien 1903, 205–220.
  • Д. Ђокић, Д. Јацановић, Топографска грађа Стига, Пожаревац, Viminacivm 7, Пожаревац 1992, 61–110.
  • M. Ђорђевић, Римски камени саркофази из Виминацијума, Viminacivm 4–5/1989–1990, Пожаревац 1990, 133–147.
  • Ј. Драгашевић, Археологијско-географска истраживања, Гласник српског ученог друштва 45, Београд 1877, 19–20.
  • Б. Дрча, Увод у типолошко разврставање бронзаног новца Gloria Romanorvm, Нумизматичар 21/1998, Београд 2000, 32–53.
  • Б. Дрча, Допринос сврставању бронзаног новца валентинијанског периода у његове историјске оквире, Нумизматичар 22–23/1999–2000, Београд 2003, 93–104.
  • Б. Дрча, Сепулкрални налаз посребреног новца Констанција и Констанса из Виминацијума, Нумизматичар 24–25/2001–2002, Београд 2005, 141–142.
  • С. Душанић, Новац колоније Виминацијум и датуми из римске историје средине III века, I. Локална ера Виминацијума (The coins of colonia Viminacium and the dates from the roman history of the middle third century. I The local era of Viminacium), Старинар XII, Београд 1961, 141–143.
  • M. Dušanić, Vojnički poznoantički natpisi sa našeg limesa, magistarski rad, Beograd 1973, rukopis.
  • S. Dušanić, The era of Viminacium, Kovanje i kovnice antičkog i srednjovekovnog novca, Narodni muzej Beograd, Beograd 1976, 53–58.
  • E. Georg, Die Münzprägung von Viminacium und die Zeitrechnung der Provinz Ober-Moesien, Numismatische Zeitschrift 68, Wien 1935, 35–43.
  • Ö. Gohl, Daciai es Moesiai pénzek, Numizmatikai Közlöny V, Budapest 1906, 77.
  • S. Golubović, A Grave in the Shape of a Well from the Necropolis of Viminacium, Archaeologica Bulgarica 3, Sofia 1999, 9–22.
  • С. Голубовић, Обућа из триконхалне гробнице из Виминацијума, Viminacivm 10, Пожаревац 2000, 83–100.
  • С. Голубовић, Прилог проучавању оловних саркофага у Горњој Мезији, Viminacivm 12, Пожаревац 2001, 135–158.
  • S. Golubović, Decorated lead sarcophagi in Moesia Superior, LIMES XVIII, Proceedings of the XVIIIth International Congress of Roman Frontier Studies held in Amman, Jordan (September 2000), BAR International Series 1084 (II) 2002, 629–640.
  • S. Golubović, Jewellery and the Costume Decorations in the Cremation Graves from Viminacium, Anodos, Studies of the Ancient World 3/2003, Trnava 2004, 79–90.
  • S. Golubović, Graves in the Shape of a Well or Sacrificial Pits at Viminacium?, The Lower Danube in Antiquity (VI C BC–VI C AD), International Archaeological Conference 6–7. 10. 2005, Bulgaria-Tutrakan, ed.: Lyudmil F. Vagalinski, Bulgarian Academy of Sciences, National Institute of Archaeology and Museum, Sofia 2007, 121–130.
  • S. Golubović, Grobovi u obliku bunara sa nekropola Viminacijuma, Beograd 2008.
  • S. Golubović, Izveštaj o arheološkim istraživanjima na lokaciji Kod Koraba (Viminacijum), Arheološki pregled 2/3, Beograd 2008, 46–50.
  • S. Golubović, N. Mrđić, S. C. Speal, Killed by an Arrow – Grave 152 from Viminacium, XVI ROMEC (The Roman Military Equipment Conference), Xantener Berichte 16, 2009, 55–63.
  • S. Golubović, M. Korać, Cremation Burials at Viminacium (I–III c. AD.), Funerary Practices in Central and Eastern Europe (10th c BC – 3rd c. AD), Brăila–Braşov 2008, 109–118.
  • V. Ivanišević, Katalog novca sa lokaliteta Svetinja u Kostolcu, Starinar XXXVIII, 1987, 59–63.
  • В. Иванишевић, Византијски новац (491–1092) из збирке Народног музеја у Пожаревцу, Нумизматичар 11, 1988, 87–99, сл. 1–96.
  • Д. Јацановић, Келтски гроб из Костолца, Viminacivm 2, Пожаревац 1988, 7–14.
  • Д. Јацановић, Остава републиканских римских денара из Виминацијума, Viminacivm 2, Пожаревац 1988, 25–39.
  • Д. Јацановић, Каснолатенски лок. „Дунавац” у Костолцу, Гласник Српског археолошког друштва 13, Београд 1997, 127–134.
  • M. Jeremić, Viminacium – Kostolac, Arhitektura na lokalitetu „Više burdelja”, Arhеološki pregled 19/1977, 55–57.
  • M. Jeremić, Viminacium – Kostolac, Grobne konstrukcije nekropole na lokalitetu „Više burdelja”, Arheološki pregled 19/1977, 57–60.
  • К. Јиречек, Војна цеста од Београда за Цариград, Зборник, књ. 1, Београд 1959.
  • Č. Jordović, Velika Kapija – rimska nekropola i naselje, Arheološki pregled 21/1980, Beograd 1980, 123–126.
  • Ч. Јордовић, Виминацијум 1983–1989. година, Гласник Друштва конзерватора Србије 14, 1990, 63–65.
  • Ч. Јордовић, Грнчарски и цигларски центар у Виминацијуму, Саопштења РЗ XXVI, Београд 1994, 95–106.
  • А. Јовановић, Римске некрополе на територији Југославије, Београд 1984.
  • Б. Јовановић, Некропола на Пећинама и старије гвоздено доба Подунавља, Старинар XXXVI, Београд 1985, 13–17.
  • Ф. Каниц, Србија. Земља и становништво, од римског доба до краја XIX века, прва књига, Београд 1985, 177– 87.
  • F. Kanitz, Römische Studien in Serbien, Denkschriften der kaiserlichen Akad. der Wiss. in Wien, 1892, 16–20.
  • V. Kondić, Lj. Zotović, Viminacium – rezultati arheoloških istraživanja u 1974. god., Arheološki pregled 16/1974, 94–98.
  • M. Korać, The Paintings in the Late Classical Tombs in Viminacium, in: The Age of Tetrarchs (ed. D. Srejović), Belgrade 1995, 166–183.
  • M. Korać, R. Pavlović, N. Mrđić, Viminacijum – daljinska detekcija i GIS, Arheologija i prirodne nauke I, Beograd 2006, 21–36.
  • M. Korać, N. Mrđić, V. Stojanović, Primena georadara u istraživanjima rimskog akvedukta na Viminacijumu, Arheologija i prirodne nauke I, Beograd 2006, 37–46.
  • M. Korać, N. Mrđić, M. Mikić, Kartiranje rimskog akvedukta na Viminacijumu pomoću globalnog sistema za pozicioniranje (GPS), Arheologija i prirodne nauke II (2006), Beograd 2006, 7–26.
  • M. Korać, S. Marković, J. Obradović, Primena VR panorama u vizuelizaciji kulturnog nasleđa na interaktivnom CD ROM-u „VIMINACIUM LUMEN MEUM“, Arheologija i prirodne nauke II (2006), Beograd 2006, 97–104.
  • M. Korać, The Paintings of Viminacium, Die Malkunst Viminaciums (Slikarstvo Viminacijuma), Center for New Technologies Viminacium, Beograd 2007.
  • M. Korać, S. Golubović, N. Mrđić, ITINERARIUM ROMANUM SERBIAE, Putevima rimskih imperatora, Center for New Technologies Viminacium, Beograd 2009.
  • M. Korać, N. Mrđić, Cemetery as a battlefield. Weapon finds from Viminacium cemeteries XVI ROMEC (The Roman Military Equipment Conference), Xantener Berichte 16, 2009, 107–123.
  • M. Kosorić, Humka kod Kostolca, Starinar XI /1960, Beograd 1961, 197–198.
  • L. F. Marsili, Danubius pannonico-mysicus observationibus geographicis, astronomicis, hidrographiicis, historicis, physicis perilustratus, Hagae 1726.
  • M. Mikić, V. Stojanović, N. Mrđić, Primena gradiometra za potrebe zaštitnih arheoloških istraživanja na Viminacijumu – lokalitet Rit, Arheologija i prirodne nauke II (2006), 21–26.
  • Ž. Mikić, Trepanacija lobanja na antičkom Viminacijumu – antropološke informacije, Arheologija i prirodne nauke I (2006), 9–20.
  • Ž. Mikić, Nekropole seobe naroda na Viminacijumu – antropološka revizija, Arhaika 1, Beograd 2007, 209–217.
  • Ž. Mikić, Deux necropoles de la Grande migration des peuples a Viminacium, Balcanica XXXVIII/ 2007, Belgrade 2008, 45–55.
  • J. Milkovic, Viminacium – city reborn , M.A. diss., Corcoran College of Art + Design, 2011, 70 pages; AAT 1506363.
  • Г. Милошевић, Рановизантијска архитектура на Светињи у Костолцу, Старинар XXXVIII/1987, Београд 1988, 39–58.
  • G. Milošević, Medieval Settlement in the Subur-bium of Braničevo, Старинар XLII/1991, Београд 1993, 187–195.
  • Б. Миловановић, Вегетабилни мотиви на надгробним споменицима из Виминацијума, Viminacivm 12, Пожаревац 2001, 109–134.
  • B. Milovanović, Earring – Symbol of Femininity of Roman Ladies of Viminacium, Anodos, Studies of the Ancient World 3/2003, Trnava 2004, 131–143.
  • Б. Миловановић, Случајни налази стаклених посуда из Виминацијума и околине, Гласник Српског археолошког друштва 21, Београд 2005, 293–317.
  • B. Milovanović, A. Raičković, S. Rеdžić, Stilsko-tipološke odlike i poreklo formi naušnica rimskog perioda u Srbiji, Arheologija i prirodne nauke 1, Beograd 2006, 61–80.
  • B. Milovanović, A. Raičković, S. Redžić, Posude sa apliciranim zmijama iz zanatskog centra Viminacijum, Arheologija i prirodne nauke 2, Beograd 2006, 69–76.
  • B. Milovanović, A. Raičković, Delovi olovnih vodovodnih cevi sa Viminacijuma, Arheologija i prirodne nauke 3, Beograd 2007, 25–30.
  • B. Milovanović, D. Rogić, D. Despotović, Fragmenti zidnog slikarstva sa Termi iz Viminacijuma, Arheologija i prirodne nauke 3, Beograd 2007, 75–81.
  • B. Milovanović, Simbolika prikazanih životinja na nadgrobnim stelama iz Viminacijuma, Arheologija i prirodne nauke 4, Beograd 2008, 15–25.
  • B. Milovanović, A. Raičković, Rezultati istraživanja jugozapadnog dela lokaliteta Pirivoj (Viminacijum), Arheologija i prirodne nauke 5, Beograd 2009, 7–29.
  • B. Milovanović, Neki od hrišćanskih motiva u antičkoj umetnosti, Zbornik radova – Ikonografske studije 2, Beograd 2009, 99–106.
  • M. Mirković, Die christliche Kirche und das Christentum in de zentralillyrischen Provinzen im 4. und 6. Jahrhundert, Late Roman and Early Byzantine Cities on the Lower Danube from the 4th to the 6th Century A. D., International Conference, Poznań, Poland, 15–17 November 1995 (ed. A. B. Biernacki and P. Pawlik), Poznań 1997, 39–56.
  • M. Mirković, The Legionary Camps at Singidunum and Viminacium in the Defensive System in the fourth – fifth and sixth centuries: Romans and Barbarians, Studia Danubia. Pars Romaniae, Seria Symopsia I, The Roman Frontier at the Lower Danube 4th–6th, The second International Symposium (Murighio / Halmirys, 18–24 August 1996), Bucharest 1998, 117–130.
  • M. Mirković, Eine Schiffslände des späten 6. Jahrhunderts bei Viminacium?, Der Limes an der unteren Donau von Diokletian bis Heraklos, Vorträge der Konferenz Svištov, Bulgarien 1–5 September 1998 (ed. G. von Bülow und A. Milčeva), Sofia 1999, 17–25.
  • D. Rogić, N. Mrđić, Vlaga – uzrok štete na fresko slikarstvu, Arheologija i prirodne nauke I (2006), 119–126.
  • С. М. Ненадовић, А. Јуришић, Археолошки радови, Римске циглане у Новом Костолцу, Саопштења I, Београд 1956, 129–130.
  • S. Nikolić, A. Raičković, Ceramic Balsamaria-Bottles: the Example of Viminacium, Starinar LVI/2006, Beograd 2008, 327–336.
  • S. Nikolić, A. Raičković, Prosopomorphic vessels from Moesia Superior, Starinar LVIII, Beograd 2009, 135–146.
  • Г. Орлов, Нове варијанте виминацијских монета царева Гордијана III и Филипа Оца, Зборник Филозофског факултета III, Beograd 1955, 29–43.
  • B. Pick, Die antiken Münzen Nordgriechenlands I 1: Dacien und Moesien, Berlin 1898.
  • B. Pick, K. Regling, Die antiken Münzen Nordgriechenlands, I 2: Dacien und Moesien, Berlin 1910.
  • M. Pindić, Retrospektiva terenskih radova na ostacima Viminacijuma i novi nalazi, Limes u Jugoslaviji I, Beograd 1961, 125–130.
  • И. Поповић, Pадионица оловних предмета или светилиште култа дунавских коњаника у Виминацијуму, Viminacivm 7, Пожаревац 1992, 29–56.
  • I. Popović, Rimski monetarni nakit u Srbiji, Numizmatičar 16, Beograd 1993, 59–60, T. I–IV.
  • М. Поповић, Светиња, нови подаци о рановизантијском Виминацијуму, Старинар XXXVIII/1987, Београд 1988, 1–37.
  • М. Поповић, В. Иванишевић, Град Браничево у средњем веку, Старинар XXXIX/1988, Београд 1988, 125–179.
  • M. Pravilović, Viminacium, Kostolac. 1. Pećine – rimska nekropola, Arheološki pregled 21/1979, 118–123.
  • A. Raičković, S. Redžić, B. Milovanović, Posude sa apliciranim zmijama iz zanatskog centra Viminacijum, Arheologija i prirodne nauke 2, Beograd 2006, 69–76.
  • A. Raičković, S. Redžić, Keramičke i opekarske peći Viminacijuma – lokacije „Pećine” i „Livade kod Ćuprije”, Arheologija i prirodne nauke 1, Beograd, 2006, 81–106.
  • A. Raičković, S. Redžić, D. Rogić, Terakote sa prostora centra Viminacijuma, Arheologija i prirodne nauke 2, Beograd, 2006, 77–86.
  • A. Raičković, S. Vuković, Keramičarska peć sa istočne nekropole Viminacijuma, Arheologija i prirodne nauke 4, Beograd 2009, 7–14.
  • S. Redžić, A. Raičković, V. Miletić, Arheološka istraživanja lokaliteta Stig na osnovu georadarskih ispitivanja, Arheologija i prirodne nauke 1, Beograd, 2006, 47–56.
  • S. Rеdžić, A. Raičković, B. Milovanović, Krstaste fibule u grobovima viminacijumskih nekropola, Arheologija i prirodne nauke 2, Beograd 2006, 27–45.
  • S. Redžić, A. Raičković, S. Golubović, Hronologija viminacijumskih nekropola u svetlu pronađenih fibula, Arheologija i prirodne nauke 1, Beograd 2006, 57–60.
  • S. Redžić, Military Belts from Eastern Cemeteries of Viminacium, XVI ROMEC (The Roman Military Equipment Conference), Xantener Berichte 16, 2009, 215–220.
  • S. Redžić, VTERE FELIX Belt Sets on the Territory of Viminacium, Starinar LVIII/2008, Beograd 2009, 155–161.
  • Д. Рогић, Д. Деспотовић, Предлог рестаурације и презентације делова декоративног сликарства виминацијумских терми, Иконографске студије 2, 2008, 271–276.
  • М. Ростовцевъ, Двь позне – античныя раписныя гробницы изъ Костолца (Viminacium) и Рька Девне (Marcianopolis), Петроградь 1915.
  • Д. Спасић, Средњовековна некропола „Код гробља” у Старом Костолцу, Viminacivum 4–5/1989&‐1990, Пожаревац 1990, 157–175.
  • Д. Спасић, Случајни налази келтског порекла са локалитета „Чаир” у Старом Костолцу, Viminacivum 7, Пожаревац 1992, 5–20.
  • Д. Спасић, Једна гробна целина из Виминацијума, Гласник Српског археолошког друштва 12, Београд 1996, 99–106.
  • Д. Спасић, Прилог проучавању традиције Скордиска у Виминацијуму, Гласник Српског археолошког друштва 13, Београд 1997, 33–45.
  • Д. Спасић-Ђурић, Виминацијум: главни град римске провинције Горње Мезије, Пожаревац 2002.
  • Д. Срејовић, Римске некрополе раног царства у Југославији, Старинар XIII–XIV/1962–1963, Београд 1963, 49–84.
  • М. Станојловић, Скидање зидних слика из једног гроба у Виминацијуму августа–септембра 1990, Гласник Друштва конзерватора Србије 15, 1991, 53–58.
  • М. Станојловић, Нека опажања о употребљеним малтерима за зидање и малтерисање гробова у Виминацијуму, Гласник Друштва конзерватора Србије 16, 1992, 56–59.
  • М. Станојловић, Конзервација зидних слика скинутих из једног гроба у Виминацијуму, Гласник Друштва конзерватора Србије 18, 1994, 82–84.
  • М. Станојловић, Могућа презентација конзервираних зидних слика из Виминацијума, Гласник Друштва конзерватора Србије 21, 1997, 59–60.
  • В. Стојановић, М. Тапавички-Илић, Келтски гробови са Рудина у Старом Костолцу, Гласник Српског археолошког друштва 23, Београд 2007, 245–252.
  • M. Tapavički-Ilić, The Romanization of Scordiscian Pottery (as shown by the example of bowl finds from Viminacium), Rei Cretariae Romanae Acta 40, (2008), 195–197.
  • M. Tapavički-Ilić, Finds of Dacian Pots from the Roman Graves in Viminacium, Proceedings of the 10th International Colloquium of Funerаry Archaeology, Funerary Practices in Central and Eastern Europe (10th century B. C. to 3rd century A. D.), Editura Istros Muzeul Brăilei, Tulcea, Румунија, Brăila–Braşov 2008, 215–224.
  • M. Tapavički-Ilić, Glazed pottery as grave goods (shown on the examples from Viminacium), in: Late Roman glazed pottery in Carlino and in central-east Europe. Production, function and distribution, Carlino 2009, BAR International Series 2068, 2010, 123–131.
  • Д. Тодоровић, Заштита меморија у Виминацијуму, Гласник Друштва конзерватора Србије 15, 1991, 164–165.
  • M. Томовић, Прилог проучавању камених вотивних икона са територије Виминацијума, Viminacivm 4–5, Пожаревац 1989–1990, 89–132.
  • М. Томовић, Проконески саркофаг са гирландама из VIMINACIVMA, Viminacivm 6, Пожаревац 1991, 69–82.
  • Л. Трбуховић, Нека разматрања о локалитету „Светиња” у Костолцу, Viminacivm 4–5, Пожаревац 1989–1990, 193–198.
  • M. Валтровић, Откопавање у Костолцу, Старинар 3/1886, 23–27; 116.
  • M. Валтровић, Откопавање у Костолцу, Старинар 4/1887, 130.
  • M. Валтровић, Откопавање у Костолцу, Старинар 6/1889, 112; 114–115.
  • M. Васић, Годишњак Српске краљевске академије 17/1903, 248 и даље.
  • M. Васић, Годишњак Српске краљевске академије 19/1905, 267–268.
  • M. Васић, Новци колоније Виминацијума, Глас Српске краљевске академије LII, Београд 1896.
  • M. Васић, Извештај Српској Краљевској Академији Наука о ископавањима у Костоцу у 1902, Годишњак Српске краљевске академије 16/1903, 201–228.
  • N. Vulić, Prägungen der Dacia und von Viminacium, Numismatische Zeitschrift XXXIV, Wien 1902, 139–141. J. Zeiler, Les origines chrétiens des provinces danubiennes de l’Empire romain, Paris 1918.
  • Љ. Зотовић, Некрополе спаљених покојника на територији Горње Мезије, Лесковачки зборник VIII, Лесковац 1968, 19–30.
  • Љ. Зотовић, Историјски услови развоја оријенталних култова у римским провинцијама на територији Југославије, Старинар XIX/1968, Београд 1969, 59–74.
  • Љ. Зотовић, Промене у формама сахрањивања забележене на територији Југославије у времену од I до VI векa, Лесковачки зборник X, Леcковац 1970, 19–24.
  • Lj. Zotović, Viminacium, Arhеološki pregled 15/1973, 47–50.
  • Љ. Зотовић, Рано хришћанство у Виминацијуму кроз изворе и археолошке споменике, Viminacivm 8–9/1994, Пожаревац 1994, 59–72.
  • Lj. Zotović, Christianity in Viminacium, in: The Age of Tetrarchs (ed. D. Srejović), Belgrade 1995, 336–348.
  • Lj. Zotović, Der Paganismus in Viminacium, Starinar XLVII/1996, Beograd 1996, 127–137.
  • M. Tapavički-Ilić, The Romanization of Scordiscian Pottery (as shown by the example of bowl finds from Viminacium), Rei Cretariae Romanae Acta 40, (2008), 195.
  • M. Kovać/M.Ricl, New Gold and Silver Amulets from Moesia Superior (Serbia), Zeitschrift für Papyrologie und Epigraphik 203, (2017), 164–176.

Спољашње везе

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Виминацијум&oldid=30624002”