Vladimir Veličković

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Vladimir Veličković
Lični podaci
Puno imeVladimir Veličković
NadimakVlada
Datum rođenja(1935-08-11)11. avgust 1935.
Mesto rođenjaBeograd, Jugoslavija
Datum smrti29. avgust 2019.(2019-08-29) (84 god.)
Mesto smrtiSplit, Hrvatska
Porodica
SupružnikMaristela Veličković
RoditeljiDušan Veličković
Vladimir Veličković u ateljeu

Vladimir Veličković (Beograd, 11. avgust 1935 — Split, 29. avgust 2019) bio je jedan od najeminentnijih srpskih slikara i predstavnik nove (moderne) figuracije i član van radnog sastava SANU[1] od 12. decembra 1985. godine.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Završio je Arhitektonski fakultet u Beogradu. Od 1962. do 1963. godine bio je saradnik Majstorske radionice Krste Hegedušića u Zagrebu. Seli se u Pariz 1966. godine. Za profesora na École Nationale Supérieure des Beaux-Arts u Parizu je izabran 1983. godine[2] i na tom mestu ostaje do 2000. Za člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 1985. godine.[3] Odlikovan je najvišim francuskim priznanjem iz oblasti kulture i umetnosti, Commandeur dans l'ordre des Arts et des Lettres. Izložbe priređuje od 1951. godine. Izlagao je u većem broju zemalja Evrope i Amerike.

Izabran je 7. decembra 2005. za člana francuske Akademije lepih umetnosti (franc. Académie des beaux-arts) u odeljenju za slikarstvo. Jedan je od deset akademika ovog odeljenja, na poziciji br. 7. koja ima istoriju dugu dva veka. Prvi je Srbin član ove Akademije, dok je u srodnoj Francuskoj akademiji nauka za dopisnog člana izabran akademik Ivan Đaja, 1956. godine.

Dana 2. novembra 2006. promovisan je za počasnog doktora Univerziteta u Kragujevcu.[4] Predavao je kao gostujući profesor na Fakultetu savremenih umetnosti[5] u Beogradu.

U aprilu 2007, Veličković je odlikovan francuskim Ordenom legije časti. U maju 2013. godine je imao izložbu u Galeriji SANU, u istoj galeriji imao je izložbu 2002. godine. Na izložbi iz 2002. motivi su bili vezani za gavrane koji su na zemlji, a 2013. za gavrane koji su poleteli.[6]

Njegovom radu posvećeno je više monografija.[7][8] Preminuo je 29. avgusta u splitskoj bolnici u koju je primljen nakon što mu je pozlilo.[9][10][11]

Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu. Komemoracija je održana u Skupštini grada Beograda.[12]

Posthumno je 2020. dobio nagradu Muzeja grada Beograda za sveukupni doprinos stvaralaštvu na teritoriji Beograda.[13]

Svojim delom i delatnošću dao je veliki doprinos aktivnostima SANU, posebno u okviru Odeljenja likovne i muzičke umetnosti. Ostavio je trajni beleg u oblasti kulture i umetnosti Srbije i njene afirmacije u svetskim razmerama.[14]

Realizovao je više od sto samostalnih izložbi u mnogim gradovima sveta. O radu Vladimira Veličkovića snimljeno je 12 dokumentarnih filmova i objavljeno 15 monografija.[14]

Njegova dala se čuvaju u brojnim javnim i privatnim kolekcijama u Argentini, Austriji, Belgiji, Brazilu, Venecueli, Velikoj Britaniji, Grčkoj, Danskoj, Iranu, Italiji, Japanu, Nemačkoj, Norveškoj, Poljskoj, Slovačkoj, SAD, Finskoj, Francuskoj, Holandiji, Čileu, Švedskoj, Švajcarskoj, zemljama bivše Jugoslavije i Srbiji.[14]

Nagrade i priznanja[uredi | uredi izvor]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. V-Đ. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 34. ISBN 86-331-2112-3. 
  2. ^ „Vladimir Veličković: Figura kao izraz egzistencije”. Muzej savremene umetnosti u Beogradu (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2021-10-25. 
  3. ^ „Biografija na sajtu SANU”. Arhivirano iz originala 05. 03. 2016. g. Pristupljeno 08. 04. 2011. 
  4. ^ „Svečana promocija slikara Vladimira Veličkovića u počasnog doktora nauka Univerziteta u Kragujevcu”. Arhivirano iz originala 07. 03. 2014. g. Pristupljeno 07. 03. 2014. 
  5. ^ „Profesor - Vladimir Veličković”. Fakultet savremenih umetnosti (na jeziku: srpski). 2018-01-11. Arhivirano iz originala 23. 01. 2021. g. Pristupljeno 2020-12-08. 
  6. ^ Gavrani su nažalost poleteli u nebo („Politika“, 21. maj 2013)
  7. ^ Treća monografija Veličkovićevih crteža („Politika”, 17. januar 2017)
  8. ^ Dimitrijević, Milica. „Crtež je otisak prsta Vladimira Veličkovića”. Politika (21. 7. 2019.). Pristupljeno 22. 7. 2019. 
  9. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Preminuo slikar Vladimir Veličković”. rts.rs. Pristupljeno 29. 8. 2019. 
  10. ^ „Umro jedan od najistaknutijih srpskih slikara Vladimir Veličković”. B92 (29. 8. 2019.). Pristupljeno 3. 9. 2019. 
  11. ^ Dimitrijević, Milica (29. 8. 2019). „Odlazak likovnog maga”. Politika. Pristupljeno 3. 9. 2019. 
  12. ^ Dimitrijević, Milica (5. 9. 2019). „Kolosalan umetnik i plemenita ličnost”. Politika. Pristupljeno 6. 9. 2019. 
  13. ^ Posthumno nagrada Vladimiru Veličkoviću („Politika”, 16. oktobar 2020)
  14. ^ a b v „Preminuo slikar Vladimir Veličković”. Srpska akademija nauka i umetnosti. Pristupljeno 7. mart 2022. 
  15. ^ Beograd, Beta, N1 (2021-03-25). „Urošu Đuriću nagrada "Sava Šumanović"”. N1 (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-01-26. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Intervjui[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Владимир_Величковић&oldid=27455539”