Gracijan
Flavijan Gracijan Avgust | |
---|---|
Lični podaci | |
Datum rođenja | 8. april 359. |
Mesto rođenja | Sirmijum, Rimsko carstvo |
Datum smrti | 25. avgust 383.24 god.) ( |
Mesto smrti | Lugdunum, Rimsko carstvo |
Porodica | |
Supružnik | Flavija Maksima Konstancija |
Roditelji | Valentinijan I Marina Severa |
Dinastija | Valentinian dynasty |
Prethodnik | Valens |
Naslednik | Teodosije I |
Flavije Gracijan Avgust (lat. Flavius Gratianus Augustus; Sirmijum, 8. april 359 — Lugdunum, 25. avgust 383), poznat kao Gracijan, bio je car Zapadnog rimskog carstva od 375. do 383. godine. Bio je sin Valentinijana I iz braka sa Marinom Severom i bio je rođen u Sirmijumu u Donjoj Panoniji, na tlu današnje Srbije.[1][2][3][4]
Rana vladavina
[uredi | uredi izvor]Gracijan je postavljen za konzula 366. godine i od oca dobio titulu Nobilissimus|nobilissimus puer.[1][5] Dana 4. avgusta 367. godine od oca je dobio titulu avgusta.[6] Posle Valentinijanove smrti, 17. novembra 375. godine, vojska iz Panonije je proglasila za cara Valentinijanovog mladog sina, Valentinijana II iz braka sa Justinom.[7] Gracijan je stao uz ovaj izbor vojske; za sebe je zadržao neke provincije na zapadu, a pomogao da se mladom polubratu preda Italija, Ilirik i Afrika. No, ubrzo se pokazalo da je ova podela samo nominalna i da stvarna vlast leži u Gracijanovim rukama.[8]
Gracijan je 374. godine, sa 15 godina, oženio 13-godišnju posthumnu ćerku Konstancija II, Flaviju Maksimu Konstanciju u Triru.[9][10][11] Istočno rimsko carstvo bilo je pod vlašću Gracijanovog ujaka Valensa. Godine 378. Gracijan je porazio neke Alemane, a te iste godine Valens je poginuo u bici kod Hadrijanopolja.[12][13]
Gracijan privremeno ujedinjuje Carstvo
[uredi | uredi izvor]Gracijan je tako dobio upravu i nad Istočnim Carstvom, ali je Gracijan, svestan da ne može efikasno upravljati, predao vlast nad istočnim delom Teodosiju I 19. januara 379. godine. Zajedničkim snagama Teodosije i Gracijan su uspeli da poraze varvare na Balkanu do 382. godine. Valensove novčanice i novčanice iz četvrtrog veka nove ere mogu se videti na jugoistoku Srbije. Što ukazuje na trgovačku komunikaciju.
Gracijan gubi popularnost
[uredi | uredi izvor]Nekoliko godina Gracijan je tako upravljao čitavim Carstvom, ali je vremenom gubio uticaj, odajući se raznim uživanjima. Tako su ljudi iz njegovog okruženja, naročito milanski biskup Ambrozije, ostvarili veliki uticaj na upravljanje državom.
Među svoje telohranitelje Gracijan je uvrstio i Alane. Pored toga pojavljivao se u javnim prilikama obučen kao skitski ratnik. To je izazvalo otpor prema caru u vojsci. Rimski vojskovođa Magnus Maksimus poveo je ustanak u Britaniji i napao je Galiju sa velikom vojskom. Gracijan se tada nalazio u Luteciji, pa je morao brzo da pobegne u Lugdunum. Tu je bio izdan i bio je predat svojim protivnicima. Odmah je ubijen, 25. avgusta, 383. godine.[14][15][16][17]
Crkva u Gracijanovo doba
[uredi | uredi izvor]U Gracijanovo doba Pravoslavlje je postalo vodeća vera u Carstvu. Pod Ambrozijevim uticajem, Gracijan je zabranio paganske kultove u Rimu. Sam više nije nosio obeležja vrhovnog sveštenika (pontifex maximus) rimskog paganskog kulta (što je čak i Konstantin Veliki činio), a naredio je da se iz rimskog senata ukloni oltar boginje Pobede. U sukobu sa pristalicama Arijevog učenja Gracijan se u početku nije isticao, ali je kasnije, pod Ambrozijevim uticajem, naročito nakon objavljivanja njegove polemičke rasprave de fide protiv pristalica Arija i donatista, stao na stranu pravoslavlja i zabranio ovim jereticima božiju službu.
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ a b Bond & Nicholson 2018.
- ^ Kienast 2017c.
- ^ Lenski 2002, str. 50.
- ^ Vanderspoel 1995, str. 183.
- ^ Lenski 2002, str. 90.
- ^ Lee 2013, str. 21.
- ^ Kienast 2017d.
- ^ McEvoy 2013, str. 62.
- ^ Lenski 2002, str. 103.
- ^ Sivan 2011, str. 182.
- ^ McEvoy 2013, str. 105.
- ^ Lenski 2002, str. 339.
- ^ Heather 2006, str. 181.
- ^ McEvoy 2013, str. 83–84.
- ^ Harries 2018.
- ^ Halsall 2007, str. 186.
- ^ White 2011, str. 154.
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Curran, John (1998). „Chapter 3: From Jovian to Theodosius”. Ur.: Cameron, A.; Garnsey, P. The Cambridge Ancient History XIII: The Late Empire, A.D. 337–425. Cambridge University Press. str. 78—110. ISBN 0-521-30200-5.
- Clark, Gillian (2011). Late Antiquity: A Very Short Introduction. Oxford University Press. ISBN 978-0199546206.
- Cooley, Alison E. (2012). The Cambridge Manual of Latin Epigraphy. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-84026-2.
- Crosby, Daniel J. (2015). „"Arrows Fletched from Our Own Wings": The Early Church Fathers and the "Delphi of the Mind"”. Ur.: Johnston, W. Marshall; Crosby, Daniel J. A Dangerous Mind: The Ideas and Influence of Delbert L. Wiens. Wipf and Stock Publishers. ISBN 978-1498203975.
- Dill, Samuel (1958). Roman Society in the Last Century of the Western Empire (2nd izd.). Meridian. ISBN 978-1346615486.
- Grainger, John D (2020). The Roman Imperial Succession. Pen & Sword. ISBN 978-1526766045.
- Halsall, Guy (2007). Barbarian Migrations and the Roman West, 376–568. Cambridge University Press. ISBN 978-0521435437.
- Harries, Jill (2018). „Magnus Maximus”. Ur.: Nicholson, Oliver. The Oxford Dictionary of Late Antiquity, Volume 2: J–Z. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-881625-6.
- Heather, Peter (2006). The Fall of the Roman Empire: A New History of Rome and the Barbarians. Oxford University Press. ISBN 978-0195159547.
- Hebblewhite, Mark (2019). The Emperor and the Army in the Later Roman Empire, AD 235–395. Routledge. ISBN 978-0367880682.
- Hebblewhite, Mark (2020). Theodosius and the Limits of Empire. Routledge. ISBN 978-1138102989.
- Hinson, E. Glenn (1995). The Church Triumphant: A History of Christianity Up to 1300. Mercer. ISBN 0-86554-436-0.
- Johnson, Mark Joseph (2009). The Roman Imperial Mausoleum in Late Antiquity. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-51371-5. OCLC 309835740.
- Jolly, Karen Louise (1997). Tradition & Diversity: Christianity in a World Context to 1500. M.E. Sharpe. ISBN 978-1563244674.
- Kienast, Dietmar (2017b) [1990]. „Theodosius I”. Ur.: Kienast, Dietmar; Eck, Werner; Heil, Matthäus. Römische Kaisertabelle: Grundzüge einer römischen Kaiserchronologie (na jeziku: nemački) (6 izd.). Darmstadt: Wissenschaftliche Buchgesellschaft. ISBN 978-3-534-26724-8.
- Kienast, Dietmar (2017c) [1990]. „Gratian”. Ur.: Kienast, Dietmar; Eck, Werner; Heil, Matthäus. Römische Kaisertabelle: Grundzüge einer römischen Kaiserchronologie (na jeziku: nemački) (6 izd.). Darmstadt: Wissenschaftliche Buchgesellschaft. ISBN 978-3-534-26724-8.
- Kienast, Dietmar (2017d) [1990]. „Valentinian I”. Ur.: Kienast, Dietmar; Eck, Werner; Heil, Matthäus. Römische Kaisertabelle: Grundzüge einer römischen Kaiserchronologie (na jeziku: nemački) (6 izd.). Darmstadt: Wissenschaftliche Buchgesellschaft. ISBN 978-3-534-26724-8.
- Kienast, Dietmar (2017e) [1990]. „Valens”. Ur.: Kienast, Dietmar; Eck, Werner; Heil, Matthäus. Römische Kaisertabelle: Grundzüge einer römischen Kaiserchronologie (na jeziku: nemački) (6 izd.). Darmstadt: Wissenschaftliche Buchgesellschaft. ISBN 978-3-534-26724-8.
- Kienast, Dietmar (2017f) [1990]. „Valentinian II”. Ur.: Kienast, Dietmar; Eck, Werner; Heil, Matthäus. Römische Kaisertabelle: Grundzüge einer römischen Kaiserchronologie (na jeziku: nemački) (6 izd.). Darmstadt: Wissenschaftliche Buchgesellschaft. ISBN 978-3-534-26724-8.
- Kulikowski, Michael (2019). The Tragedy of Empire: From Constantine to the Destruction of Roman Italy. Harvard University Press. ISBN 978-0674660137.
- Lee, A. D (2013). From Rome to Byzantium AD 363 to 565. Edinburgh University Press. ISBN 978-0-7486-2790-5.
- Lenski, Noel Emmanuel (2002). Failure of Empire: Valens and the Roman state in the fourth century A.D. University of California Press. ISBN 978-0-520-23332-4.
- McEvoy, Meaghan (2013). Child Emperor Rule in the Late Roman West, AD 367–455. Oxford University Press. ISBN 978-0199664818.
- McEvoy, Meaghan (2016). „Constantia: The Last Constantinian”. Antichthon. 50: 154—179. S2CID 151430655. doi:10.1017/ann.2016.10.
- Medina, Néstor (2018). Christianity, Empire and the Spirit: (Re)Configuring Faith and the Cultural. Brill. ISBN 978-9004357365.
- Oost, Stewart Irvin (1968). Galla Placidia Augusta. A Biographical Essay. University of Chicago Press. ISBN 978-0226630502.
- Radde-Gallwitz, Andrew (2018). Gregory of Nyssa's Doctrinal Works: A Literary Study. Oxford University Press. ISBN 978-0199668977.
- Sivan, Hagith (2011). Galla Placidia: The Last Roman Empress. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-537912-9.
- Testa, Rita Lizzi (2015). „The Famous 'Altar of Victory Controversy' in Rome: The Impact of Christianity at the End of the Fourth Century”. Ur.: Wienand, Johannes. Contested Monarchy: Integrating the Roman Empire in the Fourth Century AD. Oxford University Press. ISBN 978-0199768998.
- Tomlin, R. (1973). The Emperor Valentinian I. Oxford University Press. [nedostaje ISBN]
- Vanderspoel, John (1995). Themistius and the Imperial Court: Oratory, Civic Duty, and Paideia from Constantius to Theodosius. University of Michigan Press. ISBN 978-0472104857.
- White, Cynthia (2011). The Emergence of Christianity: Classical Traditions in Contemporary Perspective. Fortress Press. ISBN 978-0472104857.
- Williams, Stephen; Friell, Gerard (1995). Theodosius: The Empire at Bay. Yale University Press. ISBN 978-0300061734.
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]