Dejan Petković

Za srpskog muzičara pogledajte stranicu Dejan Petković (pevač).

Dejan Petković
Dejan Petković
Lični podaci
Datum rođenja	(1972-09-10)10. septembar 1972.
Mesto rođenja	Majdanpek, Srbija
Pozicija	Sredina terena
Broj	43
Juniorska karijera
	Majdanpek
Seniorska karijera*
Godine	Klub	Nast.	(Gol)
1988-1992 1992-1995 1995-1997 1996 1997 1997-1999 1999-2000 2000-2001 2002-2003 2003 2004 2004-2005 2005-2006 2007 2007 2008 2009-2011	Radnički Niš Crvena zvezda Real Madrid → Sevilja (poz.) → Rasing Santander (poz.) Vitorija Venecija Flamengo Vasko da Gama Šangaj Vasko da Gama Al Itihad Fluminense Gojas Santos Atletiko Mineiro Flamengo	53 132 8 5 8 29 13 44 19 22 36 0 39 2 21 27 53	(34) (38) (1) (0) (1) (16) (1) (18) (2) (7) (18) (0) (11) (0) (1) (4) (13)
Reprezentativna karijera**
1995-1999	SR Jugoslavija	6	(1)
* Datum aktuelizovanja: 7. septembar 2014. ** Datum aktuelizovanja: 7. septembar 2014.

Dejan Petković (Majdanpek, 10. septembra 1972), srpski je bivši fudbaler i reprezentativac. Odigrao je šest utakmica za reprezentaciju SR Jugoslavije, uz jedan postignut gol.

U Srbiji je poznat pod nadimkom Rambo, dok je u Brazilu poznatiji pod nadimkom Pet.

Karijera

Rane godine

Dejan Petković je rođen u porodici od oca Dobrivoja, saobraćajnog tehničara iz Niša, i majke Milene, građevinskog tehničara iz Petrovca na Mlavi, koji su se upoznali u Majdanpeku, gde su oboje stigli u potrazi za poslom, a mladi Dejan je fudbal krenuo da trenira u RFK Majdanpek.

Radnički Niš

Njegova karijera je počela 1988. godine, igranjem u Radničkom iz Niša. On je postao najmlađi igrač koji je ikada igrao zvaničan meč u istoriji stare Jugoslovenska Prva liga, a debitovao je 25. septembra 1988. kada je imao 16 godina i 15 dana, protiv Željezničara iz Sarajeva, prestigavši rekord Mitra Mrkele za samo 1 dan. Radnički je na kraju osvojio 3 boda pobedivši 4-0. Petkovićev rekord su do sada samo oborili Slavko Perović i Danijel Aleksić. Do sada, Petković pomaže svom prvom klubu koji je zapao u tešku situaciju.

Crvena zvezda

U julu 1992, Petkovića je kupila Crvena zvezda. Iako nije imao ni 20 godina, u Zvezdu je stigao sa reputacijom, kao vešt tehnički plejmejker. Zbog napuštanja kluba Dejana Savićevića, Darka Pančeva, Vladimira Jugovića i Siniše Mihajlovića, najvećih zvezda kluba u to vreme, u toku istog leta, mladi Petković je ubačen u prvi tim od strane novog trenera Milana Živadinovića, a odigrao je 30 ligaških utakmica i postigao 5 golova u svojoj prvoj sezoni u Beogradu.

Svoju karijeru u Crvenoj zvezdi završio je decembra 1995. (tri i po sezone), osvojivši dve titule prvaka Jugoslavije. Njegov transfer u Real Madrid je dogovoren već tokom leta iste godine, ali je Crvena zvezda odlučila da ga zadrži za vreme UEFA kupa u sezoni 1995/96., u kojoj je klub očekivao veliki povratak, nakon što im je konačno dozvoljeno da se takmiče na evropskoj sceni, pošto je klub prethodno imao sportske sankcije zbog uopštenih sankcija SR Jugoslaviji. Ipak, Crvena zvezda je izgubila od Švajcarskog kluba Nešatel Ksamaks u preliminarnoj rundi.

Španija

Decembra 1995. Petković prelazi u Real Madrid. Igrajući pod trenerom Horheom Valdanom, Rambo nije dobio priliku da se dokaže, odigravši samo 3 ligaška meča (zamena u sva tri) pre nego što je pozajmljen Sevilji, gde je završio sezonu 1995/96 La Lige. 1997. je bio pozajmljen Rasingu, gde je odigrao 8 utakmica. Na kratko se vratio u Real Madrid do 1997. kada je primećen od strane brazilskog kluba Vitorija na prijateljskom turniru gde su igrala oba tima (Real sa B timom), pored Majorke i Flamenga.

Dolazak u Brazil sa Vitorijom

U Vitoriju je došao zajedno sa Bebetom i Tulio Koštom, tri igrača su potpisala za Vitoriju zahvaljujući sponzorstvu Banco Excel-a. Tu je počeo svoju uspešnu brazilsku karijeru, osvojivši dva državna prvenstva Baije i Kup Severoistoka. U Vitoriji je ostao do 1999.

Drugi put u Brazilu

Flamengo

1999. prelazi u Veneciju, ali tamo nije imao većeg uspeha pa se već 2000. vraća u Brazil, sada u Flamengo. U Flamengu njegove veštine su bile fundamentalne u pomaganju timu da osvoji poslednje dve titule u istorijskoj tri u nizu seriji protiv glavnog rivala Vasko da Game, od 1999. do 2001. Felipe Melo, veliki navijač Flamenga, je citiran rekavši „njegov neverovatan gol iz slobodnog udarca u 89-om minutu finala iz 2001. godine, koji je obezbedio titulu Flamengu, nikada neće biti zaboravljen“.

Mesec dana kasnije, još jedan gol Petkovića iz slobodnog udarca, protiv Sao Paula, obezbedio je trofej Kupa šampiona Brazila i povratak kluba u Kup Libertadores sledeće godine. Pošto je bio izuzetno popularan u to vreme, dobio je od navijača nadimak „Pet“.

Međutim, 2001. u Seriji A Brazila, Flamengo završava samo jednu poziciju iznad zone ispadanja. Klub je takođe izgubio, januara 2002, finale Kupa Merkosur od argentinskog San Lorensa, meč u kome je „Pet“ dobio crveni karton.

Vasko da Gama

2002. Petković iznenađujuće prelazi u Vasko da Gamu, glavnog rivala Flamenga, gde je ostao do 2004. Igrao je kratko vreme 2003. za kineski klub Šangaj Šenhua tokom ovog perioda. U drugom periodu u Vasko da Gami pomogao je timu da izbegne ispadanje u niži rang u Seriji A Brazila, pošto je bio najbolji strelac i asistent u timu. Vasko nije uspeo da obezbedi pobedu u 10 mečeva bez Petkovića, osvojivši samo 10% bodova; sa njim Vasko je osvojio 45,7% ovih bodova. Kao lider Vaskove kampanje spasenja, Petković je nagrađen Srebrnom loptom (Bola de Prata) od strane magazina Placar kao jedan od dva najbolja vezna igrača Brazilskog prvenstva 2004. godine.

Treći put u Brazilu

Fluminense

Posle pola godine u Saudijskoj Arabiji, gde je igrao za Al Itihad, avgusta 2005. se vraća u Rio de Žaneiro, sada da igra za Fluminense. Debi je imao 24. avgusta protiv Sao Paula u gostima, rezultat je bio 1:1. Pošto je tad već imao 33 godine, Petković je morao da se suoči sa određenim nepoverenjem navijača Trikolora. Međutim, njegova odlična partija u trećem meču protiv Kruzeira, stavila je tačku na sumnje navijača. Igrajući na terenu protivnika (Mineirao), doveo je Fluminense do ubedljive pobede od 6:2 nad Kruzeirom, postigavši dva gola. Njegov prvi je bio 1000-ti gol Fluminensea u Brazilskom šampionatu, čime je Petković zaradio spomen ploču u njegovu čast u sedištu kluba. Kod ovog gola, „Pet“ je prošao tri protivnička igrača u malom prostoru, nakon toga šutnuo je tačno na vreme da izbegne golmana.

Nakon odlične sezone, Petković 2005. po drugi put dobija Srebrnu loptu. Nakon loše sezone 2006, kada je Fluminense morao da se bori za opstanak, napustio je klub.

Ostali klubovi

Januara 2007. prelazi u Gojas. Nakon završetka Državnog prvenstva Gojasa (gde je Gojas završio kao drugi iza Atletiko Gojaniensea) Petković je prekinuo njegov ugovor pre početka prvenstva Brazila.

2007. prelazi u Santos, kada je postao 52 stranac u istoriji kluba. Ali zbog lošijih partija ostao je u klubu samo do kraja sezone.

Marta 2008. potpisuje ugovor sa Atletiko Mineirom, kao velika zvezda povodom proslave stogodišnjice kluba. Ipak, njegov ugovor nije obnovljen na kraju sezone po nalogu novopridošlog trenera, Emersona Leaoa, koji je prethodno takođe prekinuo saradnju sa Petkovićem u Santosu kada je stigao tamo u decembru 2007.

Flamengo

20. maja 2009. Flamengo najavio je potpisivanje ugovora sa srpskim ofanzivnim vezistom, koji je inače bio slobodan igrač pa klub nije morao da plaća obeštećenje, a Petković je u Flamengu već proveo dve veoma uspešne sezone od 2000. do 2001. Upravo nakon tog prvog perioda u klubu odnosi sa rukovodstvom kluba su se pogoršali do tačke da su čak išli na sud zbog neisplaćenih plata u iznosu od 9 miliona dolara. Iako su dve strane uspele da reše velika finansijska pitanja izvan suda pre potpisivanja ugovora, Petkovićev povratak je ipak dočekan sa dosta skepticizma od strane mnogih ljudi unutar kluba i spoljnih posmatrača koji su sumnjali u njegovu sposobnost da igra na najvišem nivou u tim godinama. Neki su izrazili zabrinutost zbog činjenice da je propustio državno prvenstvo Rio de Žaneira, što je značilo da nije igrao nikakav takmičarski fudbal šest meseci od njegovog odlaska iz Mineira.

Međutim, na iznenađenje mnogih ljudi, 37-godišnji Srbin igrao je ključnu ulogu za Flamengo, postigavši 8 golova (od toga 2 „olimpijska“) i vodeći Flamengo do konačnog osvajanja njegove šeste titule šampionata Brazila, prve u karijeri Petkovića. U vreme dolaska Petkovića u tim početkom juna 2009, Flamengo se nalazio na 14-om mestu u Brazilskom šampionatu. Osim toga, imao je problema da upadne u prvi tim pošto je trener Kuka preferirao druge igrače na njegovoj poziciji. 23. jula 2009. Kuka je smenjen zbog loših rezultata i dolazak novog trenera Horhea Luisa Andradea doneo je bolje dane za Petkovića i klub. Malo po malo, Flamengo je počeo da se penje na tabeli, velikim delom zahvaljujući njegovom doprinosu. „Pet“ je hvaljen od strane brazilske štampe za izuzetne performanse, posebno za svoju partiju u utakmici 30. kola 18. oktobra 2009. protiv Palmeirasa u gostima, u tom trenutku ligaškog lidera, gde je postigao dva gola i doneo Flamengu pobedu od 2:0, kao i za doprinos u utakmici 34. kola 8. novembra protiv Atletiko Mineira kada je Flamengo zabeležio važnu pobedu od 3:1, na tom meču je Petković takođe postigao svoj poslednji olimpijski gol.

20. novembra 2009. je primljen u Brazilsku Kuću slavnih na Marakani i tako postao tek peti stranac i treći Evropljanin koji je imao tu privilegiju i čast u Brazilu. Onda 7. decembra, nakon što se sezona završila i Flamengo slavio svoju titulu, Petković je osvojio tradicionalnu Srebrnu loptu (Bola de Prata) organizovanu od strane sportskog magazina Placar i ESPN Brasil kao najbolji igrač sredine terena u Brazilskom šampionatu 2009. To je bio treći put da je dobio tu nagradu, prethodno 2004. i 2005.

5. juna 2011. Petković se penzionisao kao profesionalni fudbaler, nakon što je odigrao prvo poluvreme na utakmici protiv Korintijansa sa kapitenskom trakom na ruci. U spomen njegovog odlaska u penziju, svi igrači Flamenga su na poleđini svojih dresova imali ispisano prezime Petković. Takođe navijači Flamenga su na početku utakmice napravili veliku koreografiju preko cele tribine, na kojoj je pisalo Petković, koja je prvo iza slova imala pozadinu srpske zastave, a posle je promenjena u boje Flamenga.

Reprezentacija

U dresu kadetske reprezentacije Jugoslavije, sa 15 godina, Dejan Petković je postigao najbrži gol. Naime, na Kipru, Rambo se upisao u listu strelaca tek što se krenulo sa centra, lopta je putovala samo tri sekunde pre nego što je završila u mreži.

Za seniorsku reprezentaciju SR Jugoslavije je debitovao 31. marta 1995. u prijateljskoj utakmici protiv Urugvaja na stadionu Crvene zvezde, kada je Jugoslavija pobedila sa 1:0. Prvi gol u dresu reprezentacije je postigao već u drugoj utakmici, prijateljskom meču protiv Rusije igranom 31. maja 1995. u Beogradu, postigao je izjednačujući gol, ali je Rusija na kraju ipak dobila sa 2:1. Do kraja 1995. je odigrao još tri meča i nakon toga do kraja mandata Slobodana Santrača na funkciji selektora 1998. nije bio pozivan u reprezentaciju, problem je nastao još na gostovanju reprezentaciji Argentine u Buenos Ajresu 1994, kada je Santrač hteo da ga uvede nekoliko minuta pre kraja, iako ga je poslao na zagrevanje još tokom prvog poluvremena. Petković je to odbio i od tada je počela priča o „neposlušnom mladiću“ i zbog neslaganja sa Santračem nije bio pozvan na Svetsko prvenstvo 1998.

U nacionalni tim se vratio, zanimljivo, baš za prijateljski meč protiv reprezentacije Brazila 23. septembra 1998. (1:1), kada je novi selektor postao Milan Živadinović, što je bio i njegov poslednji zvanični meč za reprezentaciju. Zanimljiva je činjenica da je Rambo na utakmicu doputovao u istom avionu kao i reprezentacija Brazila, pošto je tada igrao za brazilsku Vitoriju pa je morao da putuje u Sao Luis gde se utakmica igrala.

Nikada nije obukao dres reprezentacije Srbije, iako su mnogi kritikovali zbog toga, ali su ga selektori uvek zaobilazili.

Olimpijski golovi

Petković je u svojoj karijeri postigao ukupno 9 olimpijskih golova:

Br.	Takmičenje	Klub	Rezultat	Protivnik	datum	Stadion
1	Kup Brazila 1999.	Vitorija	2 – 2	Palmeiras	9. april 1999.	Fonte Nova
2	Prvenstvo Rio de Žaneira 2000.	Flamengo	3 – 3	Vasko da Gama	28. maj 2000.	Marakana
3	Prvenstvo Rio de Žaneira 2001.	Flamengo	4 – 1	Madureira	22. mart 2001.	Marakana
4	Prvenstvo Rio de Žaneira 2001.	Flamengo	4 – 2	Olarija	14. april 2001.	Žulit Koutinjo
5	Kopa Sudamerikana 2005.	Fluminense	2 – 1	Universidad Katolika	18. oktobar 2005.	Marakana
6	Prvenstvo Brazila 2006.	Fluminense	4 – 4	Gremio	16. jul 2006.	Olimpiko monumental
7	Prvenstvo Brazila 2006.	Fluminense	2 – 2	Sao Kaetano	22. jul 2006.	Marakana
8	Prvenstvo Brazila 2009.	Flamengo	2 – 0	Palmeiras	18. oktobar 2009.	Palestra Italija
9	Prvenstvo Brazila 2009.	Flamengo	3 – 1	Atletiko Mineiro	8. novembar 2009.	Mineirao

Nagrade

Druge nagrade

• 2014: Nagrada Braća Karić

Spoljašnje veze

• Zvaničan sajt
• Dejan Petković na sajtu reprezentacija.rs