Милан Живадиновић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Милан Живадиновић
Лични подаци
Пуно име Милан Живадиновић
Надимак Бард, Жива, бата Жива
Датум рођења (1944-12-15)15. децембар 1944.(73 год.)
Место рођења Београд, Југославија
Позиција одбрана
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
1960-1963
1963
1963-1965
1965-1966
1966-1968
1968-1972
1972
1972-1974
Црвена звезда
Челик
Вардар
Слобода Ужице
Црвена звезда
Ријека
Црвенка
Судвест




Тренерска каријера
1974-1975
1975-1978
1980-1981
1981-1983
1983-1986
1986-1987
1987-1988
1989-1990
1990-1991
1991-1992
1992-1994
1997-1998
1998-1999
2000
2000-2001
2002
2002
2003-2004
2004-2005
2007
2011
Спартак Суботица
Нови Сад
Рад
Сутјеска Никшић
Сакарјаспор
Будућност
Раднички Ниш
Ал-Шахаб
ОФК Београд
Будућност
Црвена звезда
Југославија У-23
Југославија
Ал-Наср
Ирак
Обилић
Јемен
Гана
Сава Батери
Чангша Ђинде
Мјанмар
* Датум актуелизовања: 10. мај 2015.
** Датум актуелизовања: 10. мај 2015.

Милан Живадиновић (рођен 15. децембра 1944 у Београду) је српски фудбалски тренер и бивши југословенски фудбалер.[1]

Каријера[уреди]

Играчка[уреди]

Прошао је омладинску школу Црвене звезде, а шансу у првом тиму је добио 1963. године, као веома млад фудбалер. Пружио је запажене партије у Рапан купу исте године, када је одиграо пет утакмица и постигао гол против Полоније из Битома у победи од 4:3. Одиграо је и два меча у шампионату, али је повреда зауставила даљи напредак његове каријере. Играо је још за Челик из Зенице, Вардар, Слободу из Ужица, Ријеку, Црвенку и немачки Судвест Лудвигсхафен, где је завршио каријеру 1974. године. Најбоље партије имао је у дресу Ријеке, где је у сезони 1969/70 постигао осам голова у Другој лиги.

Тренерска[уреди]

У изузетно богатој тренерској каријери водио је велики број клубова и репрезентација. Био је тренер у јуниорима Црвене звезде од 1977. до 1979. године. Први тим црвено-белих водио је од 1992. до 1994. године и освојио један национални куп 1993. године, када је Звезда против Партизана у другој утакмици финала стигла до трофеја бољим извођењем пенала. Популарни Жива је тада у финишу меча на терен послао резервног голмана Милана Симеуновића, који је постао јунак утакмице, када је одбранио ударац Мијатовића, а затим реализовао последњи шут за освајање трофеја.[2] Био је тренер Звезде у тешком времену за државу, када је свим клубовима било забрањено учешће у Европи због санкција. Жива је био један од заслужних за долазак Дејана Савићевића у клуб, а забележио је и највећи број вечитих дербија као тренер Црвене звезде у последње две и по деценије, рачунајући и ревијалне мечеве, који су играни у то време.

Поред Звезде, у тренерској каријери водио је још Нови Сад, суботички Спартак, Рад, Сутјеску, Сакаријаспор из Турске, Будућност, Приштину, нишки Раднички, Ал Шахаб, ОФК Београд, Аполон са Кипра, Ал Наср, Обилић, Саба Батери, са којим има освојен Куп Ирана 2005. године и Чангша Ђинде из Кине. Био је селектор младе репрезентације Југославије. У периоду од 1998. до 1999. водио је национални тим као селектор на шест утакмица у време када је репрезентација била шеста на ФИФА ранг листи. Остварио је учинак од три победе, два ремија и једног пораза, а остаје забележено да није изгубио утакмицу у квалификацијама за Европско првенство (све три победе), и то у време када је репрезентација због политичке ситуације играла мечеве ван Србије и Црне Горе. Водио је још и националне селекције Ирака, Јемена, Гане и Мјанмара.

Остало[уреди]

Познат је по гостовањима у емисији КЦН Спорт Дејана Анђуса, где је стални стручни сарадник.

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]