Dolina ruža (Bugarska)
Dolina ruža je područje između Stare planine i Srednje gore, u centralnoj Bugarskoj, poznato po viševekovnom gajenju ruža.
Prirodni uslovi[uredi | uredi izvor]
Teritorija ispod venca Balkanskih planina je zbog klimatskih odlika, ali i specifičnosti zemljišta i reljefa, idealna za gajenje ruža, ali i drugih vrsta cveća. Planine pružaju zaštitu od nepovoljnih vetrova, a razgranata mreža rečica i potoka snabdeva je vodom. Prednost čine i velike količine kiše tokom prolećnih meseci. Zime su uglavnom blage. Zemljište sadrži primese peska i šljunka; a prisutni su i aluvijalni tipovi zemljišta nastali taloženjem materijala koji nanose reke.
Ruže[uredi | uredi izvor]
Naziv „Bugarska ruža“ podrazumeva posebnu sortu – ružu „Damascenu“. Ova vrsta je hibridna – nastala je od galske i muskatne ruže. Raste kao listopadni grm nepravilnog oblika, maksimalne visine 2,2 m. Stabljika je pokrivena čvrstim trnjem i dlačicama, a listovi su perastog oblika, sa 5-7 listića. Boja cvetova se kreće od svetloroze, preko srednje roze do svetlocrvene.
Ruža „Damascena“ vodi poreklo iz Damaska u Siriji, odakle je preneta u Evropu. ref 3 [1]
Istorija[uredi | uredi izvor]
Uzgoj ruža ima dugačku tradiciju. Prema starim hronikama, prve ruže su u Trakiju doneli vojnici Aleksandra Velikog. U svom traktu „Poznavanje prirode“, Plinije Mlađi (61-113. godine) opisuje više od 20 vrsta ruža, a osim njihovih imena pominje im i poreklo. Jedna od opisanih ruža je i Trakijska ruža. Najverovatnije potiče iz Persije, gde je rasla kao divlje drvo. Još su drevni Asirci, Vavilonci, Indijci, Kinezi, Perzijanci, Egipćani prerađivali cvetove ruže i proizvodili aromatična ulja, mirise, vino, čaj i lekove. Danas se samo u tri države na svetu gaji ova vrsta ruža: u Bugarskoj, Turskoj i u malim količinama, u Maroku.
U Bugarskoj je zasađeno oko 3500 ha pod ružama. U Kazanlaku, koji je centar ove oblasti, još je 1907. godine osnovan Institut za ruže i eterično-uljne kulture.
Ružino ulje se čuva u posebnoj „banci“, u trezoru, u Sofiji. Skupocena tečnost se transportuje u posebnim mesinganim posudama, uvijenim u platno. Otvor se zatvara pečatnim voskom; pečat je napravljen 1934. godine i samo je jedan takav, a čuva se u posebnom trezoru. Ovo se sve sprovodi radi onemogućavanja falsifikata. ref 4 [2]
Muzej ruža[uredi | uredi izvor]
Muzej ruža je osnovan 1984. godine, uz podršku Muzeja istorije iz Kazanlaka, centra regiona. Nalazi i eksponati su smešteni u tri hale, i obuhvataju originalne dokumente i fotografije o gajenju ruža od 18-20. veka. Izloženi su predmeti i alati koji se koriste u gajenju ruža, čuvanju i prevozu ružinog ulja i mirisa. ref 1 [3]
Ružino ulje se proizvodi destilacijom ružinih latica. Prve destilerije su bile pored reka i sastojale su se od 3,4 ili više kazana. Tradicionalan kazan se sastojao od dva dela: samog kazana sa dve drške i poklopca. Kazan je bio u obliku levka, kako bi se pospešilo isparavanje tečnosti. Zahvaljujući svom iskustvu, bugarski proizvođači su razvili proces duple destilacije, kojim se povećava količina ekstrahovane tečnosti. ref 3 [1]
U etnografskom kompleksu „Damascena“ koji se nalazi se nadomak grada Pavel Banja, mogu se videti mala radionica za dobijanje ružinog ulja, muzejska zbirka, mehana, ružičnjak sa desetinama dekorativnih ruža. ref 2 [4]
Branje ruža[uredi | uredi izvor]
Svakog maja organizuje se tradicionalni Festival ruža. Ružoberačke, kako Bugari zovu žene koje obično čitav svoj radni vek provedu u poljima ruža, nose narodne nošnje, po ceo dan se igra i peva, održavaju se karnevali, izbor kraljice ruža.
Međutim, Festival je tek priprema za težak rad koji predstoji. Čim se turistička atrakcija okonča, počinje „prava“ berba. To je uvek rano ujutru, kada se otvaraju latice ruža. Nekada su se nosile korpe od pruća za skupljanje cveća, danas su to plastični džakovi. Za samo litar ružinog ulja neophodno je ubrati 4 tone latica. Sa bugarskih polja se godišnje dobije 600 litara ulja, koje proizvođači parfema plaćaju i po nekoliko hiljada evra za litar. ref 7 [5]
Prema nekim podacima Bugarska godišnje izveze od 1,2 do 2 t ružinog ulja, a rekordno visoka cena zabeležena je 2013. godine – 7200 evra/kg. ref 3 [1]
Proizvodi od ruža[uredi | uredi izvor]
Ružino ulje koristi se prvenstveno za parfeme i kozmetičku industriju (kreme, sapuni, ulja za masažu, ulja za aromaterapiju, tonici za negu kože), ali proizvodi se i med, ružino slatko, ratluk, liker i rakija. ref 2 [4]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v „Biznis od proizvodnje ruže: Kako se to radi u Bugarskoj”. agromedia.rs. Arhivirano iz originala 22. 09. 2020. g. Pristupljeno 9. 4. 2020.
- ^ Ivanova, Marija. „DOLINA RUŽA”. bugari-u-hrvatskoj.com. Pristupljeno 9. 4. 2020.
- ^ „Dolina ruža”. panacomp.net. Pristupljeno 9. 4. 2020.
- ^ a b „Dolina ruža u sezoni berbe”. bnr.bg. Pristupljeno 9. 4. 2020.
- ^ Isaković, Jelena. „Dolina ruža”. balkanskikulturnicentar.com. Pristupljeno 9. 4. 2020.