Zavida

Zavida
Mesto rođenja	Srbija
Mesto smrti	Srbija
Porodica
Potomstvo	Tihomir Zavidović, Stracimir Zavidović, Miroslav Zavidović, Stefan Nemanja, Vojislava Zavidović
Roditelji	Uroš I Vukanović
Dinastija	Vukanovići
Prethodnik	-
Naslednik	Miroslav Zavidović

Zavida (umro posle 1127) je bio jedan od srpskih vlastelina iz raške dinastije Vukanovića. Po ženskoj liniji je bio u srodstvu i sa porodicom Vojislavljevića koji su u to doba vladali Zetom.

Zavida je otac četvorice sinova:

• Tihomir (umro 1169), vladao kao veliki župan Raške (1163 — (1166) 1168).
• Stracimir (umro posle 1189), vladao oblastima oko Zapadne Morave (1163 — (1166) 1168, 1169—?).
• Miroslav (umro 1196. ili 1199), vladao Zahumljem (1163 — (1166) 1168, od 1169 do smrti).
• Nemanja (1113 — 1199), najmlađi sin, poznatiji kao Stefan Nemanja nakon što je svrgao najstarijeg brata i postao veliki župan Raške ((1166) 1168 — 25. mart 1196).

Zavida je sem četvorice sinova imao i najmanje jednu ćerku (Vojislava) pošto se Nemanja i njegova braća pominju kao ujaci poslednjeg dukljanskog kneza Mihaila Vojislavljevića u pismu koje je dukljanski arhiepiskop Grigorije oko 1180. poslao papskom legatu u Split.

Sem imena, Zavidino poreklo i ličnost su nam potpuno nepoznati zbog fragmentarnosti izvora. On se naime pominje samo u jednom natpisu i u jednom zapisu. Ktitorski natpis na crkvi Sv. Petra i Pavla u Bijelom Polju pominje Zavidu kao oca humskog kneza Miroslava, jednog od Nemanjine braće . Zapis na rukopisu Miroslavljevog jevanđelja takođe spominje Miroslava, sina Zavidina. Do tridesetih godina 20. veka istoričari su se domišljali o Nemanjinom ocu, mnogi su ga pogrešno vidjeli u županu Desi. Narodno predanje i svi stariji srpski letopisi i istoričari pretkritičke istoriografske škole Zavidu pamte kao Belu Uroša. Prema Vladimiru Ćoroviću, Zavidina, odnosno, Nemanjina porodica je poreklom iz Zete, današnje Crne Gore.

Samo ime Zavida spada u tzv. zaštitna imena tj. u imena koja je trebalo svom nosiocu da obezbede zdravlje i dug život. Moguće je da je Zavida ime dobio pošto njegova porodica nije mogla da održi u životu mušku decu. U Žitiju Svetog Simeona Stefan Prvovenčani je zapisao kako je (neimenovani) otac Nemanjin zbog pobune svoje braće bio prisiljen da pobegne iz Raške i skloni se u svoju rodnu Zetu gde mu se u Ribnici (danas okolina Podgorice) rodio sin Nemanja. Međutim, ako je Zavida zaista bio jedino muško dete u svojoj porodici svakako nije imao starije braće, mada se iskaz prvovenčanog kralja mogao odnositi i na ostale Zavidine muške rođake.

Pored toga, Stefan Prvovenčani piše i kako je Nemanja po drugi put kršten, ovoga puta po obredu istočne, pravoslavne crkve kada se njegov otac vratio na stolno mesto. Pošto se ovo stolno mesto nalazilo u Rasu sasvim je moguće da nam Nemanjin biograf u stvari saopštava da je Zavida u dva navrata bio raški veliki župan.

Ostale detalje Zavidinog životopisa moguće je rekonstruisati samo pomoću hipoteza. U nauci se živo raspravljalo o identitetu Zavidinog oca. Tako je Ljubomir Kovačević 1900, kao i Tibor Živković 2006, pretpostavio da je Zavidin otac bio veliki župan Vukan, dok je po Stanoju Stanojeviću (1930) to bio Vukanov sinovac, Stefan Vukan. Za češkog istoričara Jana Lesnog Zavidin otac je bio Uroš I .

Po pretpostavkama Tibora Živkovića, Zavida je u Raškoj vladao prvi put posle smrti oca Vukana 1112. godine. Tada je srušen i proteran od strane Uroša I, svog brata od strica. Iz Letopisa Popa Dukljanina poznato nam je da je dukljanski kralj Đorđe, sin Konstantina Bodina, 1126/7 izveo upad u Rašku i oslobodio iz tamnice Uroša I koga su svrgli njegovi srodnici. Živković je Zavidin povratak na stolno mesto pokušao da interpretira u svetlu vizantijsko-ugarskih borbi za primat na Balkanu. Iz spisa vizantijskog istoričara Jovana Kinama, poznato je da je car Jovan II Komnin sa brojnom vojskom 1122/3 poveo veliki pohod protiv Pečenega. Moguće da je tom prilikom jedan deo vizantijske vojske poslat u Ras gde je pomogao Zavidi da se dočepa prestola. Otprilike u to vreme je na teritoriju carstva prebegao Almoš, slepi stric ugarskog kralja Stefana II. Almoš je u Vizantiji ponovo kršten, ovoga puta po pravoslavnom obredu, i dobio je ime Konstantin. On je postao vizantijski kandidat za ugarski tron. Moguće je i da je i Zavida, zbog približavanja Vizantiji, javno pospešio drugo krštenje Stefana Nemanje. Kako Jovan II Komnin nije hteo da ugarskom kralju izruči Almoša, Stefan II je 1126. izveo upad na teritorije pod vizantijskom kontrolom što je bio uvod u otvoreni ugarsko-vizantijski rat 1127—1129. godine. Po beleški anonimnog notara kralja Bele III (1172 - 1198) u Gesta Hungarorum, ugarska vojska je tom prilikom zarobila i sa sobom odvela i neimenovanog raškog župana. Ukoliko se ovaj župan identifikuje kao Zavida to bi značilo da je njegova druga vladavina trajala od 1122/3 do 1126. Isto tako, srodnici Uroša I, koji su ga držali u tamnici sve do pohoda Đorđa Vojislavića mogla su biti četiri brata Zavidovića: Tihomir, Stracimir, Miroslav i Stefan Nemanja. Pošto je Đorđe bio antivizantijski raspoložen i pošto je na vlast vratio Uroša I, koji je već 1129. u savetu sa Ugrima ratovao protiv cara Jovana II Komnina, Zavida i njegovi sinovi su bar u to vreme bili štićenici Vizantije

Ukoliko prihvatimo Živkovićevu opservaciju o Zavidi kao velikom županu koga su Ugri zarobili i odveli sa sobom 1126, moguće je da je Nemanjin otac umro u ugarskom zarobljeništvu. Ni Zavidovići nisu mogli da se održe dugo i vlast u Raškoj je preuzela rivalska grana dinastije Vukanović koja je imala snažan oslonac u vidu podrške ugarskog kralja.

Literatura

• Veselinović, Andrija; Ljušić, Radoš (2001). Srpske dinastije. Novi Sad. ISBN 978-86-83639-01-4. 
• Živković, Tibor (2006). Portreti srpskih vladara (IX-XII). Beograd. ISBN 978-86-17-13754-8. 

Spoljašnje veze

• Rodoslov Zavide Vukanovića