Ispitivanje seksualne orijentacije i rodnog identiteta
| Deo serije članaka o |
| LGBT+ temama |
|---|
|
 Portal LGBT+ |
Ispitivanje nečije seksualne orijentacije, seksualnog identiteta, rodnog identiteta ili sva tri[1][2] je proces istraživanja od strane ljudi koji možda nisu sigurni, još uvek istražuju ili zabrinuti zbog toga da li iz različitih razloga primenjuju neku društvenu etiketu na same sebe.[3][4] Slovo „K” se ponekad dodaje na kraj akronima LGBT (lezbejka, gej, biseksualac, transrodna osoba); „K” se može odnositi ili na kvir (engl. queer) ili na preispitivanje (engl. questioning).[5][6]
Seksualna orijentacija, seksualni identitet ili rodni identitet se ne poklapaju uvek jedni sa drugima; što, na primer, znači, ako se pojedinac identifikuje kao heteroseksualac, ne samo da može biti privučen nekome suprotnog pola i imati seksualne interakcije sa nekim ko je istog pola, a da se ne identifikuje kao biseksualac.[7] Shvatanje da ne treba da se primenjuje bilo kakav rod ili seksualnost na sebe je relativno javno i društveno istaknuto u savremenom vremenu, zajedno sa rodom i seksualnom fluidnošću, o čemu se otvorenije raspravlja i prihvata u današnjem društvu.[8] Pojedinci koji sebe ne identifikuju kao muške, ženske, transrodne, heteroseksualne, homoseksualne, biseksualne, aseksualne ili osećaju da je njihova seksualnost fluidna, mogu sebe da nazivaju rodno neutralnim, dženderkvir, nebinarnim ili arodnim osobama.[9]
Adolescenti i druga omladina
[uredi | uredi izvor]U fazi adolescencije, pojmovi o preispitivanju nečije seksualnosti ili roda, zajedno sa različitim oblastima u vezi sa tim, mogu se javiti kako konstrukcija identiteta počinje da se formira. To je faza u kojoj se često dešavaju istraživanje, učenje i eksperimentisanje.[10] Dok neki mladi nemaju problema sa samoidentifikovanjem, mnogi nailaze na veliku konfuziju i neizvesnost u ovoj fazi. Oni mogu imati problema u razumevanju svoje seksualnosti, seksualne orijentacije, rodnog identiteta ili da li se uklapaju u bilo koje unapred smišljene društvene normativne oznake. Istraživanja su pokazala da je 57% ljudi prvo postavilo pitanja o svojoj seksualnosti ili rodu između 11. i 15. godine[11]
Ponašanje i razvoj
[uredi | uredi izvor]Sara Gardner tvrdi da načini na koje se ljudi ponašaju zasnovani su na pet osnovnih potreba: opstanak, ljubav i pripadnost, moć, sloboda i uživanje.[12] Pojedinac će promeniti svoje ponašanje kako bi zadovoljio ove potrebe. U slučaju ispitivanja mladih, neke ili sve ove potrebe nisu zadovoljene. Kada jedna ili više od ovih potreba nisu ispunjene, njihovo ponašanje može postati agresivno, ili mogu postati zbunjeni ili obeshrabreni u pokušaju da zadovolje potrebu da prežive, da se osećaju voljeno ili da pripadaju, postignu slobodu, steknu moć ili osete osećaj uživanja.[13]
Rodni identitet je ključan u razvoju mladih pojedinaca jer je veliki deo njihovog ličnog društvenog identiteta. Na konfuziju i preispitivanje koji su uključeni u nečije formiranje rodnog identiteta može uticati potreba da se ta osoba u rodne binarnosti ili da se pridržava društvenih ideala koje je konstruisalo mejnstrim društvo.[7] Dodeljeni pol osobe pri rođenju, inače poznat kao natalni pol, nije uvek zamenljiv sa terminima rodni identitet i rodna uloga. Natalni pol i rodni identitet su, međutim, različite komponente identiteta, a rodni identitet se ne odvija nužno u pravcu nečijeg natalnog pola. Rodni identitet nije isto što i rodna uloga; rodni identitet je suštinski osećaj sopstva, dok rodna uloga uključuje prilagođavanje društveno konstruisanim markerima i smernicama (odeća, manirizam, ponašanje) koji se tradicionalno smatraju muškim i ženskim. Natalni pol, rodni identitet i rodna uloga interakuju jedni s drugims na složene načine i svaki od njih je takođe odvojen od pravca nečije seksualne privlačnosti.[14] Društveni konstrukti muškosti i ženstvenosti takođe mogu igrati faktor u izazivanju konfuzije kod mladih; to može uticati na način na koji osećaju da se moraju ponašati ako se identifikuju sa određenim rodnim identitetima ili seksualnim orijentacijama.[14]
Svest o seksualnoj orijentaciji snažno doprinosi formulisanju rodnog identiteta. To dvoje su podjednako važni u doprinosu razvoju pojedinca tokom adolescentne faze.[15] Preispitivanje seksualnosti ili seksualne orijentacije mlade osobe dolazi u igru u različitim situacijama; bez obzira na iskustvo ili nedostatak istog. Na primer, pojedinac koji se generalno identifikuje kao homoseksualac može takođe imati seksualne interakcije sa suprotnim polom, ali ne mora nužno da oseća da je biseksualan. Štaviše, pojedinac se takođe može identifikovati sa definitivnom seksualnom orijentacijom ili polom bez ikakvih ili samo nekih seksualnih interakcija ili iskustava.[16]
Društvo
[uredi | uredi izvor]Društveni aspekt je značajan faktor koji može dovesti do toga da mladi ispitanici osete da imaju nesigurno okruženje u utvrđivanju svoje seksualnosti ili roda. Potreba za društvenim prihvatanjem od strane vršnjaka i drugih članova društva tokom adolescencije daje pojedincu osećaj pripadnosti; stoga, strah od odbacivanja ili diskriminacije može sprečiti mlade da izađu u javnost sa svojim neizvesnim identitetom.[13]
Heteronormativnost može doprineti oklevanju mladih da budu javni sa svojim rodnim identitetom i seksualnošću. Ovo može biti zbog činjenice da se neko može osećati da se ne uklapa sa društvenim konstruktima heteroseksualnosti, muškosti ili ženstvenosti – što su ideali koji ne uključuju nužno izuzetke i razlike drugih rodova i seksualnosti.[14] Prihvatanje roda ima dva glavna uticaja: nerazumevanje i strah od nepoznatog. Unutrašnji sukob može nastati kada pojedinac pređe na neki drugi rod.[17] Društveni konstrukt heteronormativnosti je direktno povezan sa rodnom binarnošću; ova dva konstrukta su često uslovljena u mejnstrimu da budu više prihvaćena, stoga utiču na prihvatanje drugih polova i seksualnosti, onih koji se možda ne uklapaju u te norme ili su fluidni između više kategorija.[16]
Neki mladi izbegavaju da izađu ili čak priznaju svoju seksualnu orijentaciju zbog homofobije ili nekih drugih vrsta diskriminacije kao što su bifobija ili afobija.[18][19] Priznavanje njihovog lezbejskog, gej ili biseksualnog identiteta ili drugog identiteta može dovesti do kraja zabune.[18] Što se tiče rodnog identiteta, termini za one koji se ne pridržavaju rodnog binarnog sistema su, na primer, dženderkvir, arodna osoba ili rodno neutralna osoba.[9] Članak u časopisu The Journal of Counseling & Development navodi: „Seksualne manjine doživljavaju dve vrste stresa stigme koje se razlikuju na osnovu objektivne i subjektivne prirode stresa. Zbog svoje uporne prirode, stres stigme se može okarakterisati kao hronični stresor sa kojim se suočavaju seksualne manjine, stavljajući ih u veći rizik od razvijanja ruminativnog stila suočavanja od osoba koje nisu seksualne manjine.“[20] Kada pojedinac smatra da se nijedan od postojećih pojmova rodnog identiteta ne odnosi na njega, ili da se ne uklapaju tačno ni u jednu binarnost, to često može dovesti do osećanja pritiska, usamljenosti, abnormalnosti i beznađa.
Prema Američkom psihološkom udruženju, oni koji se bore sa priznavanjem svoje seksualnosti ili rodnog identiteta mogu biti izloženi većem riziku da dožive samoubilačke misli, depresiju, nezaštićeni seks ili da se okrenu štetnim mehanizmima suočavanja kao što su zloupotreba droga, alkohol ili samopovređivanje.[21] Studije pokazuju da su mladi koji ispituju izloženi većem riziku od viktimizacije, samoubilačkih misli i zloupotrebe droga i alkohola čak i više od lezbejskih, gej i biseksualnih mladih, verovatno zbog marginalizacije od strane strejt, kao i LGB vršnjaka.[22]
Organizacija Advocates for Youth Organization navodi da „studije uspostavljaju veze između pokušaja samoubistva i rodne neusaglašenosti, rane svesti o seksualnoj orijentaciji, stresa, nasilja, nedostatka podrške, napuštanja škole, porodičnih problema, beskućništva i upotrebe supstanci“.[16] Za adolescenate koji se preispituju je ne samo važno prihvatanje od strane vršnjaka, već je jednako važno i prihvatanje njihove porodice. Međutim, ne dobijaju svi mladi podršku koja im je potrebna od svojih porodica tokom procesa ispitivanja.[13] Rajan C. sa Državnog univerziteta u San Francisku, navodi: „GLBTK omladina sa više odbacujućih porodica ima osam puta veću verovatnoću da će prijaviti pokušaj samoubistva, skoro šest puta veća verovatnoća da će prijaviti visok nivo depresije, više je od tri puta više verovatno da će koristiti ilegalne droge i tri puta veća verovatnoća da će biti izloženi visokom riziku od HIV- a i polno prenosivih bolesti nego GLBTK mladi sa manje odbacujućim porodicama." Društvena zajednica je ključni aspekt u doprinosu dobrobiti nečijeg bića i mentalnom zdravlju. Pojedinci se često osećaju pozitivnije u pogledu svoje seksualne orijentacije i rodnog identiteta kroz podršku i pozitivno pojačanje, posebno od porodice, prijatelja i poznanika.[21]
Adolescenti koji se ispituju i dobijaju podršku često mogu da žive zadovoljavajućim i zdravim životima i da se kreću kroz uobičajeni proces razvoja adolescenata; oni koji se suočavaju sa maltretiranjem, ostrakizmom ili drugim oblicima ugnjetavanja imaju veću verovatnoću da budu izloženi riziku da dožive samoubilačke misli i da se upuste u aktivnosti visokog rizika, kao što su nezaštićeni seks i zloupotreba alkohola i droga.[18] Mladi koji ispituju su u većem riziku od viktimizacije, samoubilačkih misli i zloupotrebe droga i alkohola čak i više od lezbejskih, gej i biseksualnih mladih, verovatno zbog marginalizacije od strane strejt i LGB vršnjaka.[23] Poremećaj anksioznosti ili depresije povezan sa neizvesnošću o nečijem rodnom identitetu ili seksualnoj orijentaciji je Svetska zdravstvena organizacija klasifikovala kao poremećaj seksualnog sazrevanja u MKB-10, pod „Psihološki poremećaji i poremećaji ponašanja povezani sa seksualnim razvojem i orijentacijom“.[24] Seksualna orijentacija sama po sebi nije poremećaj i nije svrstana u ovaj naslov.[25] Takođe se razlikuje od egodistoničke seksualne orijentacije gde se seksualna orijentacija ili rodni identitet potiskuju ili negiraju.[26]
Podrška i pomoć
[uredi | uredi izvor]
Mnoge LGBT studentske grupe i literatura uključuju ispitivanje ; u slučaju grupa gej-strejt alijanse, one to čine delimično tako da studenti nisu primorani da se etiketiraju ili biraju seksualni identitet.[27][28] Pritisci, stigma i strah od diskriminacije od strane vršnjaka i društva mogu obeshrabriti mnoge da se suoče sa problemima koji nastaju preispitivanjem roda i seksualnosti. Podrška prijatelja i porodice je važna u fazi adolescencije, jer je to vreme kada se razvija svoj identitet i doživljava najviše promena fizički i mentalno.[13] LGBTK+ zajednica je formirala mnoge grupe za podršku, centre za pomoć i onlajn prostore koji mogu pomoći mladima koji traže smernice i pružaju korisne informacije u vezi sa nečijim pitanjem roda i seksualnosti.[29] Psihološki praktičari predlažu da pojedinci koji se preispituju da potraže pomoć preko platformi kao što su terapija,[30] grupe za podršku, forumi onlajn zajednice, organizacije za mentalno zdravlje, linije za prevenciju samoubistava i savetovališta.[31]
Primer nacionalne organizacije posvećene pružanju kriznih intervencija, podrške i usluga prevencije samoubistava za LGBTK mlade je Trevor Projekat. Oni pružaju usluge kao što su Trevor lajflajn, Trevor čet, Trevor poruke i Trevor centar za podršku.
Odrasli
[uredi | uredi izvor]Zbog fluidnosti identiteta i seksualnosti, istraživanje i ispitivanje mogu se desiti i u odraslom dobu. Studije su pokazale da odrasli u dobi od 18 do 75 godina mogu identifikovati promenu u svojim privlačnostima i/ili rodnom identitetu tokom svog života. U istraživanju koje su učestvovale samoidentifikovane transrodne osobe i odrasle rodno neusaglašene osobe, 58,2% je izjavilo da je promenilo privlačnosti tokom svog života.[32] U longitudinalnoj studiji sa učesnicima sastavljenim od poliamornih i monogamnih odraslih osoba sa različitim seksualnim identitetima i seksualnom orijentacijom, 34% učesnika je prijavilo neku vrstu promene seksualnosti tokom eksperimenta, a nešto više od 10% učesnika prelazilo je kroz sedam kodiranih kategorija seksualnog identiteta.[33]
Biti okružen heteronormativnim i ne-kvir prijateljskim okruženjem jedan je faktor koji može odložiti ili sprečiti pojedinca da ispituje ili istražuje svoju seksualnu orijentaciju i identitet. Studija je pokazala da je odsustvo tačnih i pozitivnih LGBTK+ informacija i diskusija snažno povezano sa višim nivoima stresa kod odraslih koji su u procesu ispitivanja ili istraživanja.[34]
Heteroseksualne žene
[uredi | uredi izvor]U poređenju sa muškarcima koji se identifikuju kao heteroseksualni i muškarcima i ženama koji se identifikuju kao neka seksualna manjina, heteroseksualno identifikovane žene su češće u fazi razvoja identiteta koja se zove zatvaranje identiteta, neistraživačko stanje u kojem pojedinac tek treba da dovode u pitanje deo svog identiteta uključujući njihovu seksualnu orijentaciju ili rodni identitet. Često rezultira usvajanjem standardnog seksualnog standarda društva, bez sumnje posvećenom heteroseksualnosti.[35] Adrijen Rič piše o tome kako društvo podstiče heteroseksualnost u svim aspektima ženske egzistencije u svom eseju „Obavezna heteroseksualnost i lezbejska egzistencija“ i da ono ne samo da oblikuje institucije koje obezbeđuju društvene i ekonomske koristi za usvajanje heterocentričnog načina razmišljanja, već i stvara barijere ponašanju koje je suprotno standardu, uključujući homoseksualnost.[36]
Kada se posmatraju događaji ili ponašanja koja bi mogla da započnu istraživanje ili ispitivanje među mladim ženama, studija sastavljena od studentkinja uspela je da kategorizuje 5 događaja koji su izazvali proces ispitivanja unutar njih. Među pet, najpopularnija iskustva su se vrtela oko toga da ste okruženi pozitivnijom i otvorenijom zajednicom naklonjenom LGBT+ zajednici i samoproceni ponašanja. Primeri takve samoprocene bi uključivali razmišljanje o njihovim osećanjima nakon poljupca sa ženom ili upoređivanje tog iskustva sa njihovim osećanjima prema muškarcima.[37]
Vidi još
[uredi | uredi izvor]Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ Webber, Carlisle K. (2010). Gay, Lesbian, Bisexual, Transgender and Questioning Teen Literature: A Guide to Reading Interests. Libraries Unltd Inc., ISBN 978-1-59158-506-0
- ^ Bahrampour, Tara (April 4, 2005). Silence Speaks Volumes About Gay Support. Washington Post
- ^ Martin, Hillias J.; Murdock, James R. (2007). Serving lesbian, gay, bisexual, transgender, and questioning teens: a how-to-do-it manual for librarians. Neal-Schuman Publishers, ISBN 978-1-55570-566-4
- ^ How to Cope With Your Sexual Identity, TeenIssues
- ^ Grisham, Lara (June 1, 2015). What does the Q In LGBTQ stand for? USA Today
- ^ Petrow, Steven (May 23, 2014). Civilities: What does the acronym LGBTQ stand for? Washington Post
- ^ a b Spinelli, Ernesto (2014). „Being Sexual: Human Sexuality Revisited” (PDF). Existential Analysis: Journal of the Society for Existential Analysis. 25 (1): 17—42. Šablon:GALE.
- ^ Diamond, Lisa M.; Butterworth, Molly (septembar 2008). „Questioning Gender and Sexual Identity: Dynamic Links Over Time”. Sex Roles. 59 (5–6): 365—376. doi:10.1007/s11199-008-9425-3.
- ^ a b Gevisser, Mark (23. 3. 2015). „Engendered”. The Nation.
- ^ Hollander, Gary (2000). Questioning Youths: Challenges to Working With Youths Forming Identities. School Psychology Review. str. 173.
- ^ Dawson, James (2014). This Book is Gay. Hot Key Books. str. 13. ISBN 978-1-4714-0395-8.
- ^ Gardner, Sarah (jesen 2015). „Choice theory: Gender roles and identity”. International Journal of Choice Theory and Reality Therapy. 35 (1): 31—36. ProQuest 1732270568.
- ^ a b v g Sherriff, Nigel S.; Hamilton, Wook E.; Wigmore, Shelby; Giambrone, Broden L.B. (novembar 2011). „'What do you say to them?' investigating and supporting the needs of lesbian, gay, bisexual, trans, and questioning (LGBTQ) young people”. Journal of Community Psychology. 39 (8): 939—955. doi:10.1002/jcop.20479.
- ^ a b v Istar Lev, Arlene (10. 9. 2010). „How Queer!-The Development of Gender Identity and Sexual Orientation in LGBTQ-Headed Families”. Family Process. 49 (3): 268—290. PMID 20831761. doi:10.1111/j.1545-5300.2010.01323.x.
- ^ Bergstrom-Borins, Adryan (leto 2015). „Theorizing Sexuality and Gender in Development”. Undercurrent. 11 (2): 6—13. ISBN 978-1-329-29586-5.
- ^ a b v „Gay, Lesbian, Bisexual, Transgender and Questioning (GLBTQ) Youth”. www.advocatesforyouth.org. Arhivirano iz originala 08. 12. 2015. g. Pristupljeno 2015-12-05.
- ^ Choi, Namok; Herdman, Kevin; Fuqua, Dale R.; Newman, Jody L. (septembar 2011). „Gender-Role Conflict and Gender-Role Orientation in a Sample of Gay Men”. The Journal of Psychology. 145 (5): 507—519. PMID 21902014. doi:10.1080/00223980.2011.590163.
- ^ a b v „Answers to Your Questions: For a Better Understanding of Sexual Orientation and Homosexuality” (PDF). Washington DC: American Psychological Association. 2008. str. 3—4. Pristupljeno 2011-02-01.
- ^ Thomas, Suzy R.; Larrabee, Timothy G. (2002). Gay, Lesbian, Bisexual, and Questioning Youth. In Sandoval, Jonathan (Ed.) Handbook of crisis counseling, intervention, and prevention in the schools, pp. 301 ff. Psychology Press, ISBN 978-0-8058-3616-5
- ^ Bauerband, L. Andrew; Galupo, M. Paz (april 2014). „The Gender Identity Reflection and Rumination Scale: Development and Psychometric Evaluation”. Journal of Counseling & Development. 92 (2): 219—231. doi:10.1002/j.1556-6676.2014.00151.x.
|hdl-pristup=zahteva|hdl=(pomoć) - ^ a b Answers to Your Questions: For a Better Understanding of Sexual Orientation and Homosexuality. Washington DC: American Psychological Association. 2008. pp. 3–4. Retrieved 2015-30-11.
- ^ Garofalo, Robert; Wolf, R. Cameron; Wissow, Lawrence S.; Woods, Elizabeth R.; Goodman, Elizabeth (1. 5. 1999). „Sexual Orientation and Risk of Suicide Attempts Among a Representative Sample of Youth”. Archives of Pediatrics & Adolescent Medicine. 153 (5): 487—493. PMID 10323629. doi:10.1001/archpedi.153.5.487
.
- ^ Hutchison, Elizabeth D. (2010). Dimensions of Human Behavior: The Changing Life Course. SAGE. str. 252. ISBN 9781412976411.
- ^ F66.0
- ^ ICD-10: See part F66.
- ^ „Chapter V Mental and behavioural disorders”. 2019. Pristupljeno 6. 3. 2021.
- ^ „Creating Safe Space for GLBTQ Youth: A Toolkit”. advocatesforyouth.org. Washington, DC: Advocates for Youth: Girl's Best Friend Foundation and Advocates for Youth. 2005. Arhivirano iz originala 02. 04. 2015. g. Pristupljeno 18. 3. 2015.
- ^ "Gay-Straight Alliances: Common Legal Questions and Answers", Courtney Joslin, National Center for Lesbian Rights.
- ^ „CenterLink Member Gay Lesbian Bisexual & Transgender LGBT Community Centers - search GLBT”. www.lgbtcenters.org. Arhivirano iz originala 13. 09. 2017. g. Pristupljeno 2015-12-05.
- ^ „» Worldwide [Online/Phone] International Therapist Directory”. internationaltherapistdirectory.com. Pristupljeno 2015-12-05.
- ^ „Get Help: Resource Center”. It Gets Better. Pristupljeno 2015-12-05.
- ^ Katz-Wise, Sabra L.; Reisner, Sari L.; Hughto, Jaclyn White; Keo-Meier, Colton L. (2015-07-08). „Differences in Sexual Orientation Diversity and Sexual Fluidity in Attractions Among Gender Minority Adults in Massachusetts”. The Journal of Sex Research. 53 (1): 74—84. ISSN 0022-4499. PMC 4685005 . PMID 26156113. doi:10.1080/00224499.2014.1003028.
- ^ Manley, Melissa H.; Diamond, Lisa M.; van Anders, Sari M. (jun 2015). „Polyamory, monoamory, and sexual fluidity: A longitudinal study of identity and sexual trajectories.”. Psychology of Sexual Orientation and Gender Diversity. 2 (2): 168—180. ISSN 2329-0390. doi:10.1037/sgd0000098.
- ^ Boyer, Steven J.; Lorenz, Tierney K. (mart 2020). „The impact of heteronormative ideals imposition on sexual orientation questioning distress.”. Psychology of Sexual Orientation and Gender Diversity. 7 (1): 91—100. ISSN 2329-0390. doi:10.1037/sgd0000352.
- ^ Konik, Julie; Stewart, Abigail (oktobar 2004). „Sexual Identity Development in the Context of Compulsory Heterosexuality”. Journal of Personality. 72 (4): 815—844. ISSN 0022-3506. PMID 15210018. doi:10.1111/j.0022-3506.2004.00281.x.
- ^ Rich, Adrienne Cecile (2003). „Compulsory Heterosexuality and Lesbian Existence (1980)”. Journal of Women's History (na jeziku: engleski). 15 (3): 11—48. ISSN 1527-2036. doi:10.1353/jowh.2003.0079.
- ^ Morgan, Elizabeth M.; Thompson, Elisabeth Morgan (januar 2011). „Processes of Sexual Orientation Questioning among Heterosexual Women”. Journal of Sex Research. 48 (1): 16—28. ISSN 0022-4499. PMID 19941193. doi:10.1080/00224490903370594.
