Likvor

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Likvor
MRI pokazuje pulsaciju cerebrospinalne tečnosti
Detalji
Identifikatori
Latinskiliquor cerebrospinalis
Akronim(i)CSF
MeSHD002555
TAA14.1.01.203
Anatomska terminologija

Likvor (cerebrospinalna tečnost, moždano-moždinska tečnost) je bistra tečnost koja ispunjava subarahnoidni prostor mozga i kičmene moždine, moždane komore i cisterne. Likvor okružuje mozak i kičmenu moždinu sa svih strana u vidu ”jastuka” i pruža im zaštitu u njihovom koštanom oklopu. Subarahodidalni prostor je prostor između paučinaste (srednje) (lat. Arachnoidea) moždane opne i mekane (unutrašnje) moždane opne (lat. Pia matter).

Osobine[uredi | uredi izvor]

Likvor je bistra tečnosti približno iste gustine kao mozak, tako da mozak ”lebdi njoj”. Ukupna zapremina likvora je oko 150 mililitara.[1] Dnevno se stvori oko 500 mililitra, što je oko 3-4 puta više od zapremine celokupnog likvora. Likvor se neprestano proizvodi, ali i rasorbuje.

Osmotski pritisak likvora je približno jednak osmotskom pritisku krvi (oko 300 miliosmola). Koncentracija jona natrijuma je takođe približno ista kao u krvnoj plazmi, dok je koncentracija hloridnih jona za oko 15% veća nego u krvi. Koncentracija kalijuma je za oko 40%, a glukoze za oko 30% manja nego u krvnoj plazmi.

Likvor sadrži vrlo malo ćelija. Normalan broj je do 4 ćelije u mililitru likvora (uglavnom monocita i limfocita). U slučaju zapaljenja moždanih opni-meningitisa je broj ćelija povećan (pogotovo kod bakterijskog meningitisa više stotina i hiljade puta), takođe povećana je i koncentracija proteina u likvoru koja normalno iznosi 0,15-0,45 grama po litru.

Normalan pritisak likvora je oko 10 mm Hg.

Stvaranje i put likvora[uredi | uredi izvor]

Mikrografija cerebrospinalne tečnosti

Stvaranje[uredi | uredi izvor]

Likvor nastaje u horoidnom pleksusu (lat. Plexus chorideus) moždanih komora. To je struktura polipoidnog oblika bogata krvnim sudovima, koji su prekriveni tankim slojem epitelnih ćelija. Horoidni pleksusi se nalaze u slepoočnom rogu bočnih moždanih komora, zadnjem delu treće moždane komore i na krovu četvrte moždane komore. Kroz ove epitelne ćelije se aktivno sekretuju natrijumovi joni. Joni natrijuma pošto su pozitivno naelektrisani povlače za sobom negativne jone hlora. Ova dva jona svojim prelaskom u subarahnoidni prostor dovode do povećanja osmolariteta što uzrokuje osmozu vode kroz ovaj ćelijski sloj, tako da nastaje likvor. Drugim transportnim procesima se transportuju manje količine glukoze, dok se bikarbonati i kalijum reapsorbuju iz likvora u krv.[1][2]

Put likvora[uredi | uredi izvor]

Najvećim delom likvor nastaje u bočnim komorama mozga i odatle prolazi kroz međukomorske, Monroove otvore najpre u treću moždanu komoru, iz nje prolazi kroz Silvijev akvedukt do četvrte moždane komore. Iz otvora na ovoj komori: Mažandijev i Luškin otvor dolazi u subarahnoidni prostor i cisterne mozga. Subarahnoidni prostor se nalazi između paučinaste i mekane (unutrašnje) moždane opne. Ovaj prostor ispunjen je likvorom i kroz njega prolaze krvni sudovi mozga.

Apsorpcija likvora[uredi | uredi izvor]

Moždane komore.

Apsorpcija likvora vrši se kroz arahnoidalne resice. To su prstoliki izdanci paučinaste opne (arahnoidea) koje su povezane sa venskim sinusima, posebno sa gornjim sagitalnim sinusom (lat. Sinus sagitalis superior), tako da se likvor iz subarahnoidalnog prostora apsorbuje u venski sistem. Ove resice su raspoređene u grupama koje se zovu arahnoidalne granulacije. Kako se likvor neprestano proizvodi njegov pritisak se reguliše putem apsorpcije preko arahnoidalnih resica. Kod nekih bolesti npr. krvarenja u subarahniodalni prostor, meningitis, tumori se ove resice zapuše pa je apsorpcija likvora otežana. Tada se javlja stanje hidrocefalus. Likvor tada zbog povećanog pritiska potiskuje mozak, a kako se mozak nalazi u čvrstoj lobanji, gde je vrlo malo slobodnog mesta, može doći i do kompresije nekih važnih centara u mozgu što može izazvati teške posledice: mučninu, povraćanje, glavobolju, gubitak svesti, poremećaj motorike, disanja, rada srca...[3][4]

Pritisak i sastav likvora mogu se meriti lumbalnom punkcijom.

Funkcija[uredi | uredi izvor]

CST služi nekoliko svrha:

  • Uzgona: Stvarna masa ljudskog mozga je oko 1400–1500 grama; međutim, neto težina mozga suspendovanog u CST je ekvivalentna masi od 25-50 grama. Mozak stoga postoji u neutralnom uzgonu, što omogućava mozgu da održi svoju gustinu bez oštećenja sopstvenom težinom, što bi prekinulo snabdevanje krvlju i ubilo neurone u donjim delovima bez CST.
  • Zaštita: CST štiti moždano tkivo od povreda kada se udari, obezbeđujući tečni pufer koji deluje kao amortizer od nekih oblika mehaničkih povreda.
  • Prevencija ishemije mozga: Prevenciji ishemije mozga pomaže smanjenje količine CST u ograničenom prostoru unutar lobanje. Ovo smanjuje ukupni intrakranijalni pritisak i olakšava perfuziju krvi.
  • Homeostaza: CST omogućava regulaciju distribucije supstanci između ćelija mozga, i neuroendokrinih faktora, kod kojih male promene mogu izazvati probleme ili oštećenje nervnog sistema. Na primer, visoka koncentracija glicina remeti kontrolu temperature i krvnog pritiska, a visok pH CST izaziva vrtoglavicu i sinkopu.
  • Čišćenje otpada: CST omogućava uklanjanje otpadnih produkata iz mozga, i kritičan je u limfnom sistemu mozga, koji se naziva glimfatički sistem. Metabolički otpadni proizvodi brzo difunduju u CST i uklanjaju se u krvotok kako se CST apsorbuje. Kada ovo krene po zlu, CST može biti toksična, kao što je amiotrofična lateralna skleroza, najčešći oblik bolesti motornih neurona.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Wright, Ben L. C.; Lai, James T. F.; Sinclair, Alexandra J. (2012). „Cerebrospinal fluid and lumbar puncture: A practical review”. Journal of Neurology. 259 (8): 1530—1545. PMID 22278331. S2CID 2563483. doi:10.1007/s00415-012-6413-x. .
  2. ^ Hall, John E. (2011). Guyton and Hall textbook of medical physiology. Arthur C. Guyton (Twelfth izd.). Philadelphia, Pa. ISBN 978-1-4160-4574-8. OCLC 434319356. 
  3. ^ Guyton, Arthur C. (2006). Textbook of medical physiology. John E. Hall (11th izd.). Philadelphia: Elsevier Saunders. ISBN 0-7216-0240-1. OCLC 56661571. 
  4. ^ Dennis L. Kasper, Anthony S. Fauci, Stephen L. Hauser, Dan L. Longo, J. Larry Jameson, Joseph Loscalzo. Harrison's principles of internal medicine. ISBN 9780071802154. OCLC 893557976. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Arthur C. Guyton John E. Hall Medicinska fiziologija savremena administracija Beograd . 1999. ISBN 978-86-387-0599-3.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Likvor na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ликвор&oldid=26918499”