Maksimijan

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Maksimijan
MSR - Tête de l'empreur Maximien Hercule - Inv 34 b (cropped).jpg
Maksimijan
Puno imeMarko Aurelije Valerije Maksimijan Herkulije Avgust
Datum rođenja240.
Mesto rođenjaSirmijum
Rimsko carstvo
Datum smrtiJul 310.
Mesto smrtiMasilija
Rimsko carstvo
SupružnikEvtropija
PotomstvoFlavija Makimijana Teodora , Maksencije , Fausta
Rimski car
Period1. april 286 - 1. maj 305.
PrethodnikKarin
NaslednikKonstancije Hlor i Galerije

Marko Aurelije Valerije Maksimijan Herkulije (lat. Marcus Aurelius Valerius Maximianus Herculius; rođen oko 250. godine, umro jula 310. godine) bio je rimski car, zajedno sa Dioklecijanom od 1. marta 286. godine do 305. godine.

Rođen je u siromašnoj porodici u okolini Sirmijuma, u Donjoj Panoniji, na tlu današnje Srbije. Maksimijan se probijao u vojsci sve do 285. godine, kada ga je novi car Dioklecijan, njegov prijatelj, načinio cezarom i vladarem zapadnog dela carstva. Sledeće godine Maksimijan je postao avgust, zajedno sa Dioklecijanom, a 293. kada je Dioklecijan uveo tetrarhiju, Konstancije Hlor je postao Maksimijanov cezar i oženio se njegovom ćerkom.

Tokom svoje vladavine, Maksimijan je imao nekoliko puta vojne uspehe, protiv Alemana i Burgunda u severnoj Germaniji, kao i protiv Karpa na Dunavu. Takođe, u Maksimijanovo vreme se pojavio protivcar u Britaniji, Karausije.

Dioklecijan i Maksimijan su 1. maja 305. zajedno odstupili sa trona. Jasno je da Maksimijan to nije učinio po sopstvenoj volji. Galerije i Konstancije Hlor postali su novi carevi, koji su uzeli za cezare Severa II i Maksimina Daju. Kada je Konstancije umro sledeće godine, Maksimijanov sin, Maksencije dobio je zapadni deo carstva na upravu i imenovao je Maksimijana za svog avgusta. Maksimijan je u bitkama pobedio Severa i Galerija i privukao na svoju stranu sina Konstancija Hlora, budućeg cara Konstantina Velikog, dajući mu za ženu svoju kći Faustu.

Ipak, 308. Maksimijan je podigao ustanak protiv svog sina, krenuo je na Rim, ali je bio poražen i sa Konstantinom je potražio utočište u Galiji. 310. godine proglasio se po treći put za cara, ali se nije mogao održati protiv Konstantina Velikog, koji ga je primorao da izvrši samoubistvo.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rođen u Panoniji od skromnih roditelja, toliko se pročuo po svojoj vojnoj službi da je to Dioklecijana pri realizovanju svog plana o podeli Carstva bez komadanja istog navelo da ga uzme sebi za kolegu, kao nekoga ko bi svojim ponašanjem i sposobnostima mogao biti od koristi u trenutno narušenom stanju javnih poslova. Shodno tome proizveo ga je prvo u cezara, a zatim u avgusta, dodelivši pri tome počasne nazive — njemu Herkulije, a sebi Jovije. Ovi epiteti pružali su panegiričarima ovog doba obilan materijal za otvoreno laskanje i neverovatne dosetke.

Dalja priča o Maksimijanu toliko je u prisnoj vezi sa pričom njegovog patrona i Konstantina da je gotovo svaka pojedinost sasvim podrobno ilustrovana u člancima o Dioklecijanu, Konstantinu i Maksenciju. Biće stoga dovoljno obratiti pažnju na glavne činjenice:

  • Nakon što ga je Dioklecijan ubeđivanjem, ako ne i prisiljavanjem, naterao da se najnevoljnije odrekne svoje vlasti u Milanu 1. maja 305, iduće 306, oberučke je prihvatio poziv svog sina Maksencija. Napustivši svoj miran život u Lukaniji, ponovo je bio obdaren svim insignijama carskog položaja.
  • Pošto je svojom srčanošću i umećem sprečio opasnosti koje su zapretile Italiji, pogubio Severa (307) i odbio Galerija, uspostavio je blisku vezu sa Konstantinom, kome je dodelio titulu avgusta i ruku svoje kćerke Fauste.
  • Pri povratku u Rim zbacio ga je Maksencije, koji se, pošto je izgubio strpljenje da bude pod kontrolom i diktatom svog oca, pravio ili verovao da je ovaj osmislio zaveru da ga obori sa vlasti.
  • Otišavši, dakle, na Galerijev dvor, odan je u prosekuciji izdajničkih intriga, te je morao da potraži pribežište kod zeta. Da bi skinuo sa sebe svaku sumnju, još jednom je formalno odložio purpur.
  • Pošto je iskoristio pripremeno odsustvo svog protektora i izdajnički prisvojio riznicu deponovanu u Arlu, bogatim mitom uspeo je da nagovori kor vojnika da ga po treći put proglase za avgusta.
  • Opkoljen u Marselju i prunđen da se preda, oduzeta su mu sva dostojanstva, ali mu je dozvoljeno da zadrži svoj život i slobodu (308).
  • Ali, konačno, dve godine kasnije, posle uzaludnog nastojanja da navede svoju kćerku da uništi svog muža, naloženo mu je da bira kako će da okonča život, te se zadavio februara 310.

Čitava istorija ovog burnog perioda svedoči o Maksimijanovim vojničkim talentima i sa jednakom sigurnošću pokazuje da je ovaj načisto bio lišen dostojanstva uma, da je bio potpuno neprincipijelan, da je bio ne samo sirov i strog, nego i podao i okrutan. Svi izvori se slažu da je bio potpuno lišen prefinjenosti i uglađenosti, a kaže se da su njegove crte lica i opšti izgled bili pokazatelj grubosti i okrutnosti duha unutar njega. Dok ga je vodio Dioklecijanov superioran genije i komandujući intelekt, valjano je obavljao svoj posao za koji je bio izabran. U kasnijim godinama njegovog života, pak, kada je bio prepušten da sam donosi odluke, ispoljava se tužan prizor slabe ambicije, nemira, podmuklosti i zločina.

Maksimijan je oženio Eutropiju, udovicu sirskog porekla, koja mu je rodila dvoje dece, cara Maksencija i Faustu, kasnije suprugu Konstantina Velikog. Eutropija je iz prethodnog braka dobila ćerku, Flaviju Maksimijanu Teodoru, kasnije suprugu Konstancija Hlora.

Izvori[uredi | uredi izvor]

  • Zosim. ii 7, 8, 10, 11.
  • Zonar. xii. 31, 32, 33.
  • Auct. de Mort. Persec. 8, 29, 30.
  • Paneg. Vet. ii passim, iii 3, 10, 14, vi 9, vii. 14&c.
  • Vict, de Caes. Epit. 39. 40.
  • Eutrop. ix 14, 16, x. 1. 2.
  • Oros. vii. 25, 28.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]