Marija od Grčke i Danske

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Marija od Grčke i Danske
Princeza Marija
Lični podaci
Puno imeVelika Kneginja Marija Georgijevna od Rusije
Datum rođenja(1876-03-03)3. mart 1876.
Mesto rođenjaAtina, Kraljevina Grčka
Datum smrti14. decembar 1940.(1940-12-14) (64 god.)
Mesto smrtiAtina, Kraljevina Grčka
GrobTatoi palata
Porodica
SupružnikVeliki knez Georgije Mihajlovič od Rusije (1900—1919)
Perikle Joanidis (1920—1940)
PotomstvoPrinceza Nina Georgijevna
Princeza Ksenija Georgijevna
RoditeljiĐorđe I Grčki
Olga Konstantinovna
DinastijaGliksburg

Princeza Marija od Grčke i Danske (grč. Μαρία; rus. Mariя Georgievna) bila je ćerka grčkog kralja Đorđa i njegove žene kneginje Olge Konstantinovne od Rusije. Bila je sestra grčkog kralja Konstantina I i dalja rođaka ruskog cara Nikolaja II.

Rođena je kao princeza Grčke i Danske, školovala se u Atini kod privatnih učitelja. Otac joj je usadio veliku ljubav prema Grčkoj i čitavog života je ostala vatreni rodoljub. Udala se za velikog vojvodu Georgija Mihajloviča od Rusije, svog prvog rođaka koji joj je udvarao pet godina. Venčanje je održano 1900. godine na Krfu. Par se nastanio u Sankt Peterburgu i imali su dve ćerke: princezu Ninu (1901—1974) i Kseniju od Rusije (1903—1965).

Veliki knez Georgije Mihajlovič je za nju dao izgraditi kuću na Krimu i bio je odan otac i muž, ali je brak bio nesrećan. Princeza Marija, poznata po udaji kao velika vojvotkinja Marija Georgijevna od Rusije, nije volela ni svog muža ni svoju novu zemlju. Čeznula je za rodnom Grčkom i nikada se nije prilagodila životu u Rusiji. Tokom godina, ona se otuđila od svog muža koji je iskoristio svaku priliku da provede vreme u inostranstvu. Po izbijanju Prvog svetskog rata, bila je na odmoru u Engleskoj sa ćerkama i odlučila da se ne vraća u Rusiju.

Njen muž je bio zarobljen u Rusiji posle revolucije i streljali su ga boljševici sa još nekoliko rođaka Romanovih u januaru 1919. Tokom svog udovstva, lišena ruskih prihoda, princeza Marija se suočila sa ozbiljnim finansijskim poteškoćama. Vratila se da živi u Grčkoj sa svojim ćerkama 1920. Tamo je započela vezu sa admiralom Perikleom Joanidisom, koji je bio komandant broda koji je uzela po povratku u Atinu. Venčali su se 1922. Proglašenjem Druge Helenske republike 1924. godine, ona je poslata u izgnanstvo. Princeza se vratila da živi u Britaniji na nekoliko godina i nastanila se u Rimu 1926. godine sa svojim drugim mužem. Živela je u Italiji više od jedne decenije sve dok je izbijanje grčko-italijanskog rata 1940. nije primoralo da se vrati u svoju rodnu Grčku. Bila je lošeg zdravlja i o njoj su se brinuli njen nećak, kralj Pavle od Grčke i njegova supruga Frederika. Umrla je pošto se grčka kraljevska porodica spremala da ode u izgnanstvo. Ostavila je knjigu memoara koju su posthumno objavili njeni unuci pod naslovom Romanovski dnevnik.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Marija sa svojim roditeljima, sestrom i braćom

Princeza Marija od Grčke i Danske rođena je 3. marta 1876. u Kraljevskom dvoru u Atini. Bila je peto dete i druga ćerka grčkog kralja Đorđa i ruske velike kneginje Olge Konstantinovne. Marijin otac je rođen kao danski princ.[1] Tako je grčka kraljevska porodica bila deo Danske kraljevske porodice.[2]

Princeza Marija, prozvana „Grčka Mini“ da bi je razlikovala od starije „Mini“, njene tetke po ocu (ruske carice Marije Fjodorovne), odrasla je kao deo velike porodice od osmoro dece. Jedna sestra, po imenu Olga, umrla je u detinjstvu, ali je zato imala petoro braće: (Konstantin, Đorđe, Nikola, Andrej, Kristofer) i jednu preživelu sestru: Aleksandru.[3]

Princeza Marija od Grčke i Danske sa svoja tri najstarija brataːKonstantin (levo stoji), Đorđe (stoji desno) i Nikola (sedi).

Kralj Đorđe i kraljica Olga bili su odani roditelji koji su svojoj deci obezbedili srećno okruženje. Grčka kraljevska porodica nije bila bogata po kraljevskim standardima i živela je jednostavno. Tokom godine, po redovnom obrascu, kretali su se po svojim različitim imanjima. Godinu su započeli u Kraljevskom dvoru u Atini. Nedeljom su često posećivali Temistokla, kraljevo malo imanje na ulazu u luku Pirej. U proleće su se preselili u Mon Repos, porodičnu kraljevsku vilu na ostrvu Krf. Tokom aprila obišli su grčke provincije, birajući svake godine drugu regiju. Tokom leta, grčka kraljevska porodica je boravila u Tatoiju, u planinama severno od Atine, do sredine oktobra pre nego što se vratila na zimu u Kraljevski dvor. [4]

Mariju i njenu braću i sestre odgajale su britanske dadilje, a školovale su je guvernante i privatni učitelji. Engleski je bio prvi jezik dece. Govorili su grčki između sebe i engleski sa svojim roditeljima. Marijino obrazovanje sledilo je konvencije za princeze njenog vremena. Naglasak je bio na jezicima i naučila je nemački, engleski i francuski pored maternjeg grčkog. Učila je matematiku, istoriju, književnost i geografiju. Pored toga, učila se dvorskom bontonu, pravoslavnoj veri, crtanju, slikanju, muzici, plesu i učila da svira klavir. Bavila se i jahanjem, gimnastikom i pohađala časove pevanja. Kako su Marijina najstarija braća već bila zaokupljena učenjem, ona je bila bliskija svojoj sestri Aleksandri i bratu Nikolaju, koji su je godinama pretekli. Bila je niska i tamna, manje lepa od svoje sestre, ali živahnija. Porodična okupljanja su je mnogo puta vodila u inostranstvo. Posetila je Visbaden u Nemačkoj 1882. godine. Godine 1886. majka ju je prvi put odvela u Rusiju.[5] Oni su ostali kod Romanovih u Pavlovsku, domu njene bake po majci. Svake dve godine princeza Marija je provodila praznike u Danskoj, posećujući baku i dedu po ocu. U palati Fredensborg na ostrvu Zeland, Marija i njena braća i sestre upoznali su svoje ruske i britanske rođake na velikim porodičnim okupljanjima. Postala je doživotna prijateljica sa dve svoje rođake: velikom kneginjom Ksenijom od Rusije i princezom Viktorijom iz Ujedinjenog Kraljevstva.[6]

Marija u mladosti

Kralj Đorđe je svom potomstvu usadio veliku ljubav prema Grčkoj. Govorio im je: „Ne zaboravite da ste stranci među Grcima, i pazite da se oni nikada ne sećaju“. Kao posledica toga, ona bi celog života ostala patriotkinja. Kao dete, plakala je kada su joj rekli da pripada stranoj dinastiji i da nema grčke krvi. Kao odrasla osoba, uvek je gledala na Atinu kao na svoj dom. U svojoj knjizi memoara sebe je opisala kao: „Prava ćerka Grčke“.[2] Narodna želja da se svi Grci ujedine u okviru jedne teritorije dovela je do pobune na Kritu protiv turske vlasti. U februaru 1897. kralj Đorđe je poslao svog sina, princa Đorđa, da preuzme ostrvo. Da bi podržale kritsku stvar, grčke trupe su prešle makedonsku granicu i Abdul Hamid II je objavio rat. Tokom sukoba, kraljica Olga je organizovala vojnu bolnicu, a princeza Marija je služila kao medicinska sestra. Grčko-turski rat 1897. loše je prošao loše za nepripremljene Grke. Bili su prinuđeni da predaju Krit međunarodnoj upravi, i pristanu na manje teritorijalne ustupke u korist Turaka i na novčanu odštetu.[7]

Od udaje svoje sestre Aleksandre 1889. godine, princeza Marija je postala omiljeno dete i stalni pratilac svog oca. Pomogla je svom ocu u funkciji njegovog nezvaničnog sekretara jer je njena majka, kraljica Olga, patila od lošeg vida. Dana 27. februara 1898, otac i ćerka su se vraćali sa jahanja do plaže u Faleronu, kada su na njih pucala dva muškaraca. Kralj je pokušao da zaštiti svoju kćer; oboje su bili nepovređeni iako su oba konja bila ranjena.[8] Kasnije je na mestu pokušaja atentata podignuta crkva.

Brak[uredi | uredi izvor]

Georgije Mihajlovič sa Marijom 1896.

Princeza Marija je želela da ceo svoj život provede u Grčkoj umesto da sledi tradicionalni put princeza svog vremena koje su morale da se udaju za stranog princa i presele u inostranstvo. U kasnim tinejdžerskim godinama zaljubila se u jednog grčkog običnog čoveka, ali joj roditelji nisu dozvolili da sklopi neravnopravnu zajednicu. Upravo je napunila dvadeset godina kada ju je u aprilu 1896. godine, na Olimpijskim igrama održanim u Atini, zaprosio srpski kralj Aleksandar I (poslednji predstavnik dinastije Obrenović). Kneginja Marija je kralja Aleksandra našla previše ružnim i odbila ga je.[9]

Od svog detinjstva, princeza Marija od Grčke je mnogo puta posetila Rusiju sa svojom majkom, koja je ostala veoma vezana za svoju rodnu zemlju. Obično su boravili u Pavlovskoj palati kod bake kneginje Marije po majci, velike kneginje Aleksandre Josifovne. Dok je bila u Rusiji, u leto 1894. godine, na venčanju svoje rođake velike kneginje Ksenije sa velikim knezom Aleksandrom Mihajlovičem, kneginja Marija se zaljubila u mladoženjinog brata, velikog kneza Georgija Mihajloviča od Rusije, koji je bio prvi rođak njene majke. Međutim, on tada nije bio zainteresovan za nju.[10] U sledećoj poseti Rusiji u jesen 1895. ponovo su se okupili na balu. Ovaj put ga je smatrala prestarim i dosadnim i više nije bila zainteresovana. S druge strane, on se zaljubio u nju i zatražio da se uda za njega. Ona ga je odbila, na zgroženost Marijine majke, kraljice Olge, koja je navijala za rusku udaju svoje ćerke. U proleće 1896. veliki knez Georgije Mihajlovič je stigao u Atinu i zaprosio Mariju dok su igrali bilijar. Ona ga je prihvatila i veridba je zvanično objavljena 4. aprila 1896. godine. Venčanje je trebalo da se održi nekoliko meseci kasnije u leto. Međutim, ona se predomislila i nakon što je dva puta odlagala datum venčanja, raskinula je veridbu u oktobru.[11]

Veliki knez Rusije Georgije Mihajlovič je pet godina istrajao u svojoj nameri. Dvaput godišnje je prosio princezu Mariju koja ga je i dalje odbijala. Najzad se umešao car Nikolaj II, rekavši velikom knezu da pokuša da je zaprosi još jednom i da eventualno odustane. Mihajlovič je stigao u Grčku u proleće 1900. godine. Ovog puta, pod pritiskom svoje porodice, grčka princeza je konačno prihvatila njegov predlog, ali nevoljno. Jasno je stavila do znanja da je za nju to brak iz interesa i da se njena osećanja neće promeniti. Pre nego što se predomislila, kraljica Olga je požurila venčanje. Venčanje je obavljeno u Grčkoj u crkvi stare venecijanske tvrđave na Krfu 12. maja 1900. Bila je to relativno jednostavna ceremonija sa prijemom održanim u rezidenciji grčke kraljevske porodice na Krfu. Ona je tada imala 24 godine, a njen muž 37.[12]

Marija i njen suprug na Krfu za vreme Uskrsa 1900. godine[13]

Nakon venčanja, par se ukrcao na grčku kraljevsku jahtu i otplovio u Napuljski zaliv. Proveli su medeni mesec u Italiji i putovali po Austrougarskoj. Iz Beča su putem Varšave stigli u Rusiju. Grčku princezu Mariju, poznatu u Rusiji kao rusku veliku kneginju Mariju Georgijevnu, Romanovi su dočekali kao jednu od svojih. Njena majka, kraljica Olga od Grčke, bila je ruska velika kneginja po rođenju, prva rođaka ruskog cara Aleksandra III. Marijin otac, kralj Đorđe od Grčke, bio je omiljeni brat carice Marije Fjodorvne. Marija je bila prva rođaka cara Nikolaja II, koga je poznavala celog života. [14]

Velika kneginja Marija i njen muž su se naselili u stanovima koji se nalaze u okviru Nove Mihailove palate na Dvorskom keju u Sankt Peterburgu, u domaćinstvu njenog svekra, velikog kneza Mihaila Nikolajeviča. Veliku palatu su delili sa udovicom velikog kneza i dva neoženjena brata: velikim knezom Nikolajem Mihajlovičem i velikim knezom Sergejem Mihailovičem, sa kojima se Marija Gerogjevna posebno zbližila.[15] Veliki knez Georgije Mihajlovič je u mladosti imao povredu noge, što je umanjilo aktivnu vojnu karijeru koju je želeo; obavljao je svoje vreme kao direktor muzeja gde je preselio svoju veliku numizmatičku zbirku.

Dva dana nakon što je carica Aleksandra Fjodorovna rodila svoju četvrtu ćerku, veliku kneginju Anastasiju Nikolajevnu, velika kneginja Marija Georgijevna je 20. juna 1901. rodila svoje prvo dete, princezu Ninu Georgijevnu. Dve godine, dva meseca i dva dana kasnije, 22. avgusta 1903, rodila je drugu ćerku i poslednje dete princezu Kseniju Georgijevnu. Ubrzo nakon Ksenijinog rođenja, svekar kneginje Marije je bio paralizovan od moždanog udara i trajno se preselio na jug Francuske da se oporavi.[16]

Tokom godina života u Rusiji (1900—1914), velika kneginja Marija je često putovala u južnu Francusku, Dansku, Englesku, Nemačku, Italiju i svake godine u svoju rodnu Grčku. U leto 1900. godine Marija Georgijevna je sa mužem posetila Krim. Tamo, na komadu zemlje koji je veliki vojvoda Georgije kupio 1890-ih na visokoj litici iznad mora, par je odlučio da sagradi svoju rezidenciju. Izgradnju su naručili Nikolaju Petroviču Krasnovu, ruskom arhitekti. Kako je velika kneginja Marija Georgijevna veoma volela sve englesko, vila je izgrađena u engleskom stilu od lokalnog krečnjaka, ali su imanju dali grčko ime Haraks, u znak sećanja na drevnu tvrđavu koja je nekada stajala na vrhu. Par je bio veoma uključen u planiranje jer su oboje bili kreativnog duha. Velika vojvotkinja Marija je skicirala spoljne kote i nacrtala tlocrte, dok je veliki vojvoda Georgije slikao akvarele i skice perom i mastilom. Izgradnja se odvijala između 1905. i 1907. godine. Haraks, koji je obuhvatao 46 prostorija, ležao je na temeljima od sivog kamena koji se protezao do okolnih terasa u obliku krsta. Dvospratnu kuću, sa pogledom na Crno more sa krovom od crvenih crepova i prošaranim dimnjacima, Velika kneginja je ukrasila kuću engleskim nameštajem, srebrnim posuđem, tekstilom i tapetama uvezenim iz Engleske. Imanje je kasnije prošireno dodavanjem farme, igraonice za njihove ćerke, smeštaja za porodicu njihovog osoblja i crkve 1908. godine. Muž i žena su se bavili baštovanstvom sa entuzijazmom radeći na okolnom parku. Kako je Haraks bio na pešačkoj udaljenosti od Livadijske palate, rezidencije cara Nikolaja i njegove uže porodice na Krimu, car i njegova deca su bili česti posetioci.[17]

Haraks, vila Marije i Georgija na Krimu 1913.

Veliki knez i njegova supruga su sedam godina vodili miran život na Krimu, vraćajući se u Sankt Peterburg u zimu na sezonu druženja u prestonici carstva. Sa lošim znanjem ruskog, velika kneginja Marija je sa svojim mužem razgovarala na francuskom, a sa ćerkama na engleskom. Najstariju princezu Ninu baronica Agnes fon Štokl je opisala kao „mračnu, smirenu i indolentnu“, dok je najmlađa Ksenija bila „plava, živahna i puna života“. Obe devojčice su bile veoma obožavane od strane svojih roditelja. Velika kneginja Marija je unajmila englesku dadilju da ih školuje.[18]

Dana 18. marta 1913. godine, kralj Đorđe je ubijen u Solunu, gradu koji je Grčka zauzela tokom Prvog balkanskog rata. Za Mariju, koja je bila tako bliska sa ocem, to je bio strašan udarac. Mnogo nedelja je bila neutešna. Nekoliko nedelja kasnije, još uvek ožalošćena, morala je da učestvuje u ceremonijama obeležavanja tristogodišnjice dinastije Romanov. Do 1914. odnos između Velike kneginje i njenog muža se pogoršao. Veliki knez Georgije je bio odan otac i muž, ali se velika kneginja nikada nije zaljubila u njega. Ni ona nikada nije volela Rusiju i na kraju se otuđila od svog muža.[19]

Rat[uredi | uredi izvor]

Marija sa svojim ćerkama 1917.

U leto 1914, velika kneginja je napustila Rusiju sa svoje dve ćerke i baronesom Agnes fon Štokl, u Englesku da poboljša slabo zdravlje svoje ćerke Ksenije mineralnim vodama banjskog grada Harogejt, gde su bile tri puta godišnje puta. U stvarnosti, ona je želela da se razdvoji od svog muža. Nakon boravka u hotelu princeza se preselila u Harogejt, gde će im se nekoliko nedelja kasnije pridružiti veliki vojvoda Georgije Mihajlovič. Međutim, izbijanje Prvog svetskog rata 28. jula 1914. osujetilo je njihove planove. Veliki knez je bio primoran da otkaže svoje putovanje jer je morao da nastavi svoje dužnosti u carskoj vojsci. Sa svoje strane, velika kneginja Marija je odbila priliku da se vrati u Rusiju sa svojom tetkom, caricom Marijom Fjodorovnom, koja je tog leta bila u Londonu. Umesto toga, velika vojvotkinja je odlučila da produži boravak u Ujedinjenom Kraljevstvu sa svojim ćerkama i kasnije je iskoristila opasnosti koje su bile povezane sa povratkom tokom rata da ne pokuša da se vrati u Rusiju.[20]

Odlučna da pomogne u ratu Trojne Antante protiv Centralnih sila, velika kneginja Marija je osnovala malu vojnu bolnicu u Harogejtu. Namenjeno britanskim i kanadskim mornarima ranjenim u ratu. Pohađala je kurs medicinskih sestara Crvenog krsta i već je imala iskustvo vojne medicinske službe kao mlada princeza u Grčkoj, sama negujući pacijente. Ova institucija je bila toliko uspešna da je do 1915. Velika vojvotkinja na kraju stvorila još dve bolnice. Za četiri godine rata tamo je lečeno više od 1200 pacijenata. Impresioniran njenim radom, njen rođak, kralj Džordž V, dodelio joj je orden Kraljevski Crveni krst u julu 1915. godine. Tokom ratnih godina, velika vojvotkinja Marija je živela sa svojim ćerkama u Harogejtu do jula 1916. kada su se preselile u veliku vilu na Grosvenor skveru u Londonu. Veoma bliska britanskoj kraljevskoj porodici, skoro svako veče je odlazila u kuću Marlboro da večera i igra karte sa kraljicom Aleksandrom. Velika vojvotkinja Marija je takođe redovno posećivala svoju rođaku, princezu Viktoriju od Ujedinjenog Kraljevstva, svoju blisku prijateljicu od detinjstva. Ona je nastavila da često odlazi u Harogejt jer je bila i dalje zadužena za svoje bolnice.

Izbijanje Ruske revolucije 1917. poremetilo je svakodnevni život Velike kneginje Marije i njenih ćerki, koje su prestale da primaju prihode iz Sankt Peterburga. U nemogućnosti da više subvencioniše bolnice kojima je patronizovala, velika kneginja ih je poverila zaštiti svoje tetke kraljice Aleksandre. Na zahtev svojih pacijenata, međutim, ostala je direktorka do kraja rata. Njene smanjene finansijske prilike primorale su veliku vojvotkinju Mariju da se preseli u manju rezidenciju pored Ridžents parka. Velika vojvotkinja je uspela da održi svoje finansije zahvaljujući finansijskoj podršci svoje buduće snaje, bogate Amerikanke Nensi Lids. Godine 1918. boljševici su uhapsili velikog vojvodu Georgija Mihajloviča dok je pokušavao da emigrira u Britaniju. Uznemirena sudbinom svog muža, Marija Georgijevna je uložila mnogo napora da izdejstvuje oslobađanje svog muža, zajedno sa ostalim svojim ruskim rođacima. Preko danske ambasade, pokušala je da dobije njegovu slobodu u zamenu za 50.000 funti bez uspeha.[21] Posle nekoliko meseci neizvesnosti, veliki knez je konačno streljan 30. januara 1919. u Petropavlovskoj tvrđavi od strane boljševika. Zajedno sa mužem, Marija je izgubila svog zeta velikog kneza Nikolaja Mihajloviča, svog bivšeg zeta velikog kneza Pavla Aleksandroviča i svog mlađeg strica po majci, velikog kneza Dimitrija Konstantinoviča.[22]

Drugi brak[uredi | uredi izvor]

Tokom svog udovstva, princeza Marija od Grčke i Danske se vratila svom originalnom imenu i tituli i njen fokus se prebacio na sopstvenu porodicu. Po izbijanju Prvog svetskog rata, pošto je Grčka bila oslabljena Balkanskim ratovima, kralj Konstantin se opredelio za neutralnost svoje zemlje. I Kajzer, s jedne strane, i Britanci i Francuzi, s druge, ismevali su ga zbog toga. Njegov premijer Elefterios Venizelos, koji je želeo da Grčka uđe u sukob na strani saveznika, sukobio se sa kraljem.[23] Da bi naterali Grke da se pridruže savezničkoj stvari, Francuzi su bombardovali Atinu i zahtevali odlazak kralja Konstantina. Bio je prinuđen da napusti zemlju i 10. juna 1917. godine zamenio ga je na mestu kralja njegov drugi sin Aleksandar. Grčka je ušla u rat na strani saveznika, dok je grčka kraljevska porodica otišla u progonstvo u Švajcarsku sa izuzetkom kralja Aleksandra. Uz burnu političku situaciju u Grčkoj, princeza Marija nije mogla da računa na podršku svojih rođaka. Tokom posete Parizu, princeza Marija je upoznala svog nećaka Aleksandra kojeg je Venizelos držao izolovanog od grčke kraljevske porodice.

Kraljica Olga, princeza Marija i njen suprug Perikle Joanidis

Kralj Aleksandar je umro u oktobru 1920. nakon infekcije od ujeda majmuna, a plebiscit je vratio kralja Konstantina I na presto. Princeza Marija i njene dve ćerke su se zatim pridružile kralju Konstantinu i grčkoj kraljevskoj porodici u Italiji, gde se mala grupa ukrcala na brod Helenske mornarice prema Krfu. Zatim članovi kraljevske porodice nastavljaju putovanje na razaraču koji ih je odveo u Atinu. Tokom ovog putovanja, princeza Marija je srela komandanta broda, admirala Periklea Joanidisa. Udovica i odlučna da završi svoje dane sa „grčkom krvlju“, princeza je bila opsednuta grčkim admiralom. Pet godina mlađi od nje, Joanidis je upravo proveo tri godine u venizeliskim zatvorima zbog svoje podrške monarhiji.[22] Po povratku u Grčku, Marija se nastanila u Atini. Kraljevska porodica ju je mnogo volela, čak je pridobila naklonost žene dijadoha Đorđa, princeze Elizabete Rumunske, čija je veza sa ostatkom njenih tazbina bila teška. S druge strane, odnos princeze Marije sa ćerkama bio je zategnut. Princeze su negodovale što ih je majka za vreme rata udaljila od oca. To što nikada više nisu mogli da ga vide, pošto je veliki knez Georgije Mihajlovič ubijen tokom ruske revolucije, samo je povećalo njihovo ogorčenje i nisu odobravale vezu svoje majke sa Joanidisom. Delom da bi se udaljile od majke, obe ćerke su se rano udale. Godine 1921, 17-godišnja princeza Ksenija se udala za Vilijama Bejtmana Lidsa, mlađeg, sina Nensi Lids. Princeza Nina se udala u Londonu septembra 1922. za princa Pavla Čavčavadzea (1899–1971), sina princa Aleksandra Čavčavadzea i Marije Rodžanko u Gruzijskoj kraljevskoj porodici. Istog meseca kralj Konstantin je morao da abdicira nakon što je Grčka izgubila grčko-turski rat 1919–1922. Najstariji nećak princeze Marije nasledio ga je na mestu grčkog kralja Džordža II 27. septembra 1922. Tri meseca kasnije, uprkos protivljenju njenih ćerki, princeza Marija se udala za admirala Periklea Joanidisa 16. decembra 1922. u Visbadenu, Nemačka.[24]

Posle medenog meseca u Frankfurtu i Minhenu, princeza Marija od Grčke i njen drugi muž vratili su se u Atinu. Oni su napustili Grčku u vreme proglašenja Druge Grčke Republike 1924. godine. Par se preselio u London u kuću koju je princeza imala u Ridžents parku gde su živeli nekoliko godina. Grčka princeza se posvetila crtanju u tom periodu. Objavila je svoje crteže kao dečju knjigu 1925. godine sa rimama koje je napisala princeza Marija Trubeckoj, rođena Rođanko (1877–1958). Dve žene su knjigu posvetile svom zajedničkom unuku, princu Davidu Čavčavadzeu.

Princeza Marija od Grčke, njen nećak kralj Đorđe i njena nećaka Helena (sede ispred). Pozadi stoje: Princeza Irena, Princ Kristofer, admiral Perikle Joanidis i Pavle

Princeza Marija je bila omiljena nećaka kraljice Aleksandre i bila je njen stalni pratilac tokom kraljičinih poslednjih godina u Sandringemu. Nakon što su se njene dve ćerke preselile u Sjedinjene Države, a njena tetka kraljica Aleksandra umrla, princeza Marija i njen muž su se preselili u Rim 1926. godine. Mnogi članovi grčke kraljevske porodice takođe su živeli u Italiji. Princeza je dobila rezidenciju, Vilu Atika, koja se nalazi na ulici Antonio-Bertoloni. Par je sledio relativno jednostavnu egzistenciju, a princeza Marija je svoje vreme delila između baštovanstva i pisanja svojih memoara, koje su godinama kasnije objavili njeni unuci. Marija je bila okorela igračica bekgamona, dok je njen muž pažljivo pratio njihove troškove. Godine 1933. posetila je Sjedinjene Države na nekoliko meseci da vidi svoje ćerke i dvoje unučadi koji su boravili na Long Ajlendu.

Kasnije godine[uredi | uredi izvor]

Velika vojvotkinja Marija Georgijevna umrla je u svojoj rodnoj Atini tokom grčko-italijanskog rata (28. oktobar 1940 – 30. april 1941) Njena ćerka Ksenija je godinama živela na Long Ajlendu i jedno vreme je bila udata za milionera Vilijama Lidsa, sina Nensi Stjuart Vortington Lids. Prihvatila je na nekoliko meseci ženu za koju je kasnije utvrđeno da je varalica, Anu Anderson. Andersonova je lažno tvrdila da je velika vojvotkinja Anastasija Nikolajevna od Rusije, najmlađa ćerka cara Nikolaja II i bila je primorana da napusti Ksenijinu kuću na zahtev Vilijama Lidsa.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Van der Kiste, Kings of the Hellens: The Greek Kings 1863–1974, str. 6
  2. ^ a b Marie Georgievna, Grand Duchess of Russia, A Romanov Diary str. 1
  3. ^ Zeepvat, A True Daughter of Greece: Princess Marie of Greece. Part 1: A Marriage of Inconvenience, str. 49
  4. ^ Marie Georgievna, Grand Duchess of Russia, A Romanov Diary str. 9
  5. ^ Marie Georgievna, Grand Duchess of Russia, A Romanov Diary str. 23
  6. ^ Marie Georgievna, Grand Duchess of Russia, A Romanov Diary str. 20
  7. ^ Van der Kiste, Kings of the Hellens: The Greek Kings 1863–1974, str. 58
  8. ^ Marie Georgievna, Grand Duchess of Russia, A Romanov Diary str. 57
  9. ^ Marie Georgievna, Grand Duchess of Russia, A Romanov Diary str. 51
  10. ^ Zeepvat, A True Daughter of Greece: Princess Marie of Greece. Part 1: A Marriage of Inconvenience, str. 52
  11. ^ Zeepvat, A True Daughter of Greece: Princess Marie of Greece. Part 1: A Marriage of Inconvenience, str. 53
  12. ^ Korneva & Cheboksarova, Russia & Europe, str. 292
  13. ^ Hall & Beéche, The Romanovs, str. 267
  14. ^ Marie Georgievna, Grand Duchess of Russia, A Romanov Diary str. 79
  15. ^ Marie Georgievna, Grand Duchess of Russia, A Romanov Diary str. 80
  16. ^ Marie Georgievna, Grand Duchess of Russia, A Romanov Diary str. 102
  17. ^ King & Hall, Imperial Crimea, str. 385
  18. ^ King & Hall, Imperial Crimea, str. 365
  19. ^ Zeepvat, A True Daughter of Greece: Princess Marie of Greece. Part 2: From Harax to Harrogate, and beyond, str. 41
  20. ^ Zeepvat, A True Daughter of Greece: Princess Marie of Greece. Part 2: From Harax to Harrogate, and beyond, str. 45
  21. ^ Marie Georgievna, Grand Duchess of Russia, A Romanov Diary str. 232
  22. ^ a b Zeepvat, A True Daughter of Greece: Princess Marie of Greece. Part 2: From Harax to Harrogate, and beyond, str. 47
  23. ^ Marie Georgievna, Grand Duchess of Russia, A Romanov Diary str. 182
  24. ^ Marie Georgievna, Grand Duchess of Russia, A Romanov Diary str. 253

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Chavchavadze, David. The Artistic Legacy of Two Grand Mothers. Published in Royalty Magazine. 2005.
  • Hall, Coryne. Danish efforts to Help the Imprisoned Romanovs. Published in Royal Russia N 6. 2014. ISBN 1927604079.
  • Hall, Coryne & Beéche, Arturo. The Romanovs: An Imperial Tragedy. Eurohistory.com. 2018. ISBN 978-194420707-6.
  • King, Greg & Hall, Coryn. A Fragment of England in the South: Harax. Published in: Imperial Crimea: Estates, Enchantment & The Last of the Romanovs. Self-published. 2017. ISBN 9781981436828.
  • King, Greg; Wilson, Penny (2018). The Romanovs Adrift: The Russian Imperial Family in 1913–1919. Eurohistory and Kensington House Books. ISBN 978-1944207106. 
  • Korneva, Galina & Cheboksarova, Tatiana. Russia & Europe: Dynastic Ties . Eurohistory. 2013. ISBN 978-0-9854603-2-7.
  • Marie Georgievna, Grand Duchess of Russia. A Romanov Diary: The Autobiography of the Grand Duchess Marie Georgievna of Russia. Gilbert's Books. 2012. ISBN 978-09865310-6-4.
  • Mateos Sainz de Medrano, Ricardo. La Familia de la Reina Sofia: La Dinastia Griega, La casa de Hanover y Los Reales primos de Europa.La Esfera de los libros. 2006. ISBN 84-9734-195-3.
  • Palmer, Alan & Michael, Prince of Greece. The Royal House of Greece. Weidenfeld Nicolson Illustrated. 1990. ISBN 0297830600.
  • Stoeckl, Agness Baroness de. Not All Vanity. Published by John Murray, 1950. ASIN: B001PN8UYE.
  • Vickers, Hugo. Alice: Princess Andrew of Greece. Londres, Hamish Hamilton. 2000. ISBN 0-241-13686-5.
  • Van der Kiste, John. Kings of the Hellenes: The Greek Kings, 1863–1974. Sutton Publishing. 1994. ISBN 0750921471.
  • Zeepvat, Charlotte (2004). The Camera and the Tsars. Sutton Publishing. ISBN 0-7509-3049-7. 
  • Zeepvat, Charlotte. A True Daughter of Greece: Princess Maria of Greece and Denmark. Part I : A Marriage of Inconvenience. Royalty Digest Quarterly. 2014 N 2. ISSN 1653-5219
  • Zeepvat, Charlotte. A True Daughter of Greece: Princess Maria of Greece and Denmark. Part II: From Harax to Harrogate and beyond. Royalty Digest Quarterly. 2014 N 3. ISSN 1653-5219
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Марија_од_Грчке_и_Данске&oldid=27699072”