Merijen Mur

Merijen Mur
Merijen Mur na fotografiji Karla van Vehtena
Lični podaci
Puno ime	Merijen Krejg Mur
Datum rođenja	(1887-11-15)15. novembar 1887.
Mesto rođenja	Kirkvud, Misuri, SAD
Datum smrti	5. februar 1972.(1972-02-05) (84 god.)
Mesto smrti	Njujork, Njujork, SAD
Književni rad
Uticaji od	Ezra Paund, Idit Sitvel, Henri Džejms, Vilijam Džejms, T. S. Eliot,
Uticao na	Elizabet Bišop, Džon Ešberi, V. H. Oden
Najvažnija dela	„Pesme“ (1921) „Opservacije“ (1924) „Sabrane pesme“ (1951)

Merijen Krejg Mur (engl. Marianne Craig Moore; Kirkvud, 15. novembar 1887 — Njujork, 5. februar 1972) bila je američka pesnikinja i književna kritičarka, poznata po zbirkama Pesme (1921), Opservacije (1924), i Sabrane pesme (1951), kao i po pojedinačnim pesmama Poezija, Riba, Brak, Hobotnica i Meduza. Njeno stvaralaštvo nagrađeno je prestižnim nagradama za poeziju: Pulicerom (1951), Nacionalnom književnom nagradom (1952) i Boligenom (1953). Veći deo života provela je u Njujorku, gde je radila u narodnoj biblioteci, uređivala uticajni modernistički časopis Dajal i objavljivala eseje i književne prikaze. Bila je poznata i po nesebičnoj podršci i afirmaciji drugih pesnika. U starosti se našla u žiži interesovanja, zbog ekscentričnog ponašanja, neuobičajnog oblačanja i duhovitih opaski. Sa svojim nezaobilaznim plaštom i trorogim šeširom postala je jedna od kultnih ličnosti Njujorka šezdesetih.

U skladu sa poetikom visokog modernizma poeziju Merijen Mur odlikuje jezička preciznost, upečatljiv i hladan opis, kao i pažljiva zapažalja o ljudskoj prirodi, životinjama, predelima i umetnosti. Njena poezija je obojena moralističkim tendencijama, razvijajući ideju života kao stalne samokontrole i negovanja vrlina poput: hrabrosti, iskrenosti, odgovornosti i skromnosti. Često je u svoje pesme kolažnom tehnikom uključivala rečenice iz drugih tekstova, bilo da ih je uzimala iz književnih klasika, stručne literature ili popularnih časopisa. Zbog svojih lucidnih opisa spoljašnjeg sveta Elizabet Bišop ju je nazvala najvećim živim posmatračem na svetu, dok ju je Džejms Diki opisao kao jedinog pesnika koji bi bio u stanju da napravi raj od predmeta koji nas svakodnevno okružuju.

Biografija

Detinjstvo i obrazovanje

Merijen Krejg Mur je rođena 15. novembra 1887. u Kirkvudu, država Misuri, kao drugo dete Meri Vorner i građevinskog inžinjera i pronalazača Džona Miltona Mura. Imala je starijeg brata Džona Vornera Mura. Oca nikada nije upoznala pošto je neposredno pre njenog rođenja hospitalizovan usled nervog sloma, koji je bio prouzrokovan razočarenjem u neuspeh izuma bezdimne peći. Njena majka Meri se vratila u dom svog oca Džona Ridla Vornera, načitanog i obrazovanog prezviterijanskog sveštenika, gde se i porodila. Deda i prezbeterijanski oblik hrišćanstva izvršili su snažan uticaj na njen kasniji život i poeziju. Ostala je religiozna do smrti, doživljavajući hrišćansku veru kao usavršavanje u izdržljivosti koja se stiče savlađivanjem iskušenja. Smatrala je da nije moguće živeti bez vere. Nakon što joj je deda umro 1894, kada je Merijen imala sedam godina, porodica se preselila u Pitsburg, a zatim u Karlajl, gde je završila osnovnu i srednju školu. Sa sedamnaest upisala se na Brin mar koledž. Na koledžu je objavila svoje prve pesme i priče. Tokom školovanja pokazala je veliku ljubav prema biologiji i histologiji, želeći u jednom trenutku da studira medicinu. Donaldu Holu je u intervjuu iz 1961. objasnila da je iskustvo stečeno u laboratoriji uticalo na njenu poeziju: „Preciznost, kontrola izraza, logika upotrebljena do krajnje nepristrasnosti, skiciranje i saobrazovanje, oslobađaju - ili barem donekle utiču - na imaginaciju”. Diplomirala je 1909, a iste godine je upisala kurs za sekretarice u Karlajškoj trgovačkoj školi. Merijen je odmalena stvorila neobično duboku vezu sa bratom i majkom. Tokom života njih troje razmenilo je na hiljade pisama, često šaljujući i po nekoliko pisama dnevno. U njima su opisivali svoj život do najsitnijih pojedinosti, izražavali intimna osećanja, ali i razmenjivali mišljenja o svakojakim temama. U pismima su sebe nazivali nadimcima zasnovanim na likovima dečijeg romana Vetar u vrbaku, razvijajući čitav spektar internih šala, aluzija i šifara. Merijen ih je pisala neretko u muškom rodu, a u pismima upućena Vorneru potpisivala se kao „tvoj voljeni brat“.

Profesorka, odlazak u Njujork i Opservacije

U periodu od 1911. do 1915. predavala je u Indijanskoj mašinskoj školi (Indian Industrial School) u Karlaju. Jedan od njenih učenika bio je i Džim Torp, budući američki i olimpijski atletičar. Posle četiri godine dala je otkaz shvativši da posao profesora nije za nju. Otputovala je sa majkom u Pariz 1911, gde je posetila mnogobrojne muzeje, koji su u pesnikinji rasplamsali strast ka vizuelnom, što će se kasnije u njenoj poeziji manifestovati u upotrebi upečatljivih poetskih slika. U međuvremu, njen stariji brat Vorner sa kojim je bila izuzetno bliska, završio je koledž, da bi zatim bio rukopoložen za kapelana u Američkoj mornarici.

Od 1915. počela je da objavljuje pesme u uglednim modernističkim časopisima: Drugi (Others), Egoista (the Egoist), i Poezija (Poetry), koje su pozdravile značajne figure modernizma. Zajedno sa majkom preselila se u Njujork, gde je prvo radila kao predavač u privatnim školama, a zatim od 1921. kao bibliotekar u Njujorškoj javnoj biblioteci (New York Public Library). Merijen je ostala u Njujorku do kraja života, živevši veći deo svog života sa posesivnom majkom Meri, sa kojom je nastavila da spava u istom krevetu sve do Merine smrti 1947, kada je pesnikinja imala skoro 60 godina. U ranim dvadesetim upoznala se sa vodećim figurama američke modernističke poezije: Ezrom Paundom, Volasom Stivensom, Vilijam Karlosom Vilijamsom i obnovila poznanstvo sa pesnikinjom H. D, koju je poznavala sa koledža. H. D. i njena tadašnja ljubavnica Briher su bez njenog odobrenja prikupili Merijenine pesme i objavili ih u vidu zbirke Pesme (Poems, 1921). Tri godine kasnije izašla je zbirka pesama Opservacije (Observations, 1924) u kojoj je izbor stihova načinila sama autorka. U njoj su se našle neke od njenih danas najpoznatijih pesama poput Hobotnice (An Octopus) inspirisane pejzažom planine Rejnijer, i Braka (Marriage), duge pesme u slobodnom stihu u kojoj je kolažnom tehikom uključen niz citata i fragmenata. Ovaj satirični odnos prema braku ogledao se i u životu Merijen Mur, koja se nikada nije udavala, a kako biografi pretpostvaljaju, nikada nije bila zaljubljena.

Poezija tridesetih i četrdesetih

Merijen Mur na fotografiji Džordža Plata Lajnsa (1935)

U periodu između 1925 i 1929. uređivala je uticajni modernistički književni časopis Dajal (Dial). Tokom ove četiri godine u magazinu su se pojavili tekstovi i pesme važnih književnih pojava, poput Tomasa Mana, Rilkea, Eliota, Paunda, Vilijamsa, D. H. Lorensa, Jejtsa, Harta Krejna, Gertrude Stajn i mnogih drugih. Rad na časopisu učvrstio je njenu poziciju strogog i darovitog književnog kritičara, što će joj omogućiti da nakon gašenja časopisa, zaradi za život pišući članke i kritike za druge magazine. U ovom periodu Mur nije zarađivala mnogo novca. Iznajmljeni suterenski stan u Grinvič vilidžu bio je toliko mali, da su ona i majka kuvali u kupatilu, a obedovali u kadi. Sledeću zbirku Mur je objavila pod naslovom Odabrane pesme (Selected Poems, 1935) Ova zbirka je objedinila stihove iz Opservacija i petnaest novih pesama napisanih u periodu između 1932. i 1934, koje su potvrdile njenu poziciju jedne od vodećih modernističkih figura u poeziji. T. S. Eliot je u predgovoru napisao: Moje je uverenje da su pesme gospođice Mur sastavni deo malog opusa savremene poezije trajne vrednosti. Takođe je istakao da su njena originalna senzibilnost i živahna inteligencija angažovani u bogaćenju i održavanju engleskog jezika živim. Uskoro je postala mentorka i vrlo bliska prijateljica mladoj pesnikinji Elizabet Bišop.

Nakon Odabranih pesama objavila je zbirke: Ljuskavac i druge pesme (The Pangolin and Other Verse, 1936), Šta su godine? (What Are Years, 1941), i Bez obzira na (Nevertheless, 1944). U knjizi Bez obzira na prvi put je objavljena antiratna pesma Nepoverenje učincima (In Distrust of Merits), koju je V. H. Odn ocenio kao jednu od najboljih pesama napisanih tokom Drugog svetskog rata. Nagrađena je stipendijom Gugenhajm fondacije 1945.

Priznanja pedesetih i kultna figura sa plaštom

Ploča sa stihovima Merijen Mur na takozvanoj stazi biblioteka u Njujorku

Mur koja je veći deo svoje karijere provela u senci drugih modernističkih pesnika, početkom pedesetih je dobila priznanje od kritičke javnosti. Nagrađena je gotovo svim nagradama koje je američki pesnik toga vremena mogao da dobije. Dobila je Pulicerovu nagradu za poeziju 1951, Nacionalnu književnu nagradu 1952, i Boligen nagradu 1953. Uprkos priznanjima Mur je ostala skromna, govoreći sa omalovažavanjem o svom stvaralaštvu. Kada je primila nagradu američke kritike samu sebe je opisala kao „srećnog škrabala“. Njen stihovani prevod Lafontenovih basni izašao je 1954, ali je naišao na podeljena mišljenja američkih kritičara. Sa druge strane, francuska vlada bila je dosta imresionirana i zahvalna, te su je sledeće godine odlikovali ordenom viteza umetnosti i književnosti. Njena zbirka eseja o Lujzi Bogan, Žanu Koktou, E. E. Kamingsu, Paundu i Ani Pavlovoj izašli su objedinjeni u knjizi Sklonosti (Predilections, 1954). Nove pesme objavila je u zbirkama Poput bedema (Like a Bulwark, 1956), Biti zmaj (O to Be a Dragon, 1959), i Kaži mi kaži (Tell Me, Tell Me, 1966), dok su novi eseji izašli u zbirkama Idiosinkrazija i tehnika (Idiosyncrasy and Technique, 1959) i Poezija i kritika (Poetry and Criticism, 1965).

Mur je poslednjih godina svog života živela u žiži javnosti, koja je bila neobično velika s obzirom na prosečnu količinu publiciteta koju obično pesnici dobijaju. Prepoznatljiva po svom crnom plaštu i trorogom šeširu pojavila se na naslovnoj stanici Eskvajera i Saturdej rivjua i dala intevjue za popularne magazine: Lajf, Njujorker i Voug. Mur su 1955. nezvanično kontaktirali Dejvid Volas, menadžer marketinškog istraživanja za novi model fordovog električnog automobila, i njegov saradnik Bob Jang sa idejom da pesnikinja da predlog imena za novi automobil. Volas se vodio idejom da niko bolje od pesnika ne poznaje prirodu reči, neshvatajući da je pesnička imaginacija u suprotnosti sa komercijalnom prirodom marketinškog oglašavanja. U oktobru Mur je predala listu svojih predloga, koja je uključivala sledeće inspirativne nazive: „elastični metak“, „fordov srebrni mač”, „građanin mungos”, „pastelogram”, „inteligetni kit”, „utopijska kornjača” itd. Zbunjeni čelnici automobilskog magnata odbacili su ove poetske nazive i sami krstili automobil imenom Edsel. U ovom periodu se sprijateljila sa bokserom Muhamedom Alijem, čije je mečeve redovno pratila. Na njihovom prvom susretu u redakciji časopisa Paris rivju, gde su se slikali, čak su i sastavili jednu zajedničku pesmu sumnjive estetske vrednosti. Kasnije je Mur napisala propratne tekstove za Alijevu ploču motivacionih govora Ja sam najveći (I Am the Greatest). Pored ljubavi prema boksu, Mur je strastveno volela bejzbol, istaknuvši da navija za Njujork Jenkije. Uprava bejzbolskog tima je u znak zahvalnosti za ovu neočekivanu podršku pozvala pesnikinju da na stadionu Jenkija baci bejzbolsku lopticu i tako otvori sezonu 1968/69. Osamdesetogodišnja Mur je nedelju dana pred utakmicu neumorno vežbala ovo sportsko bacanje, koje je uspešno izvela.

Smrt

U periodu od 1968 do 1972 doživela je nekoliko moždanih udara. Preminula je 5. februara 1972. Sahranjena je u Getizburgu. U svom testamentu ustanovila je fond za brigu o stablu retkog drveta u bruklinskom parku, koje je proslavila u svojoj pesmi.

Politička uverenja

U mladosti se Merijen Mur politički deklarisala kao socijalistkinja, ali bez simpatija prema marksizmu. Na koledžu se uključila u borbu sifražetkinja za ženska prava. U kasnijem periodu života njen feminizam se većim delom usredsedio na borbu za obrazovanje žena.

Jedno od uverenja u njenom strogom moralnom kodeksu bila je i vera u jednakost svih ljudi i razvijanje duha tolerancije. Još na koledžu otvoreno se suprotstavljala antisemitskim komentarima. Kada je Brajher spasavala izbeglice i žrtve fašizma neposredno pre Drugog svetskog rata, Mur joj je napisala: „Voljna sam da potpišem, ili da ovlastim tebe da to učiniš u moje ime, bilo kakav dokument u bilo kojoj zemlji protiv ovog progroma“. Zbog ovakvih stavova našla se rastrzana kada je Ezra Paund, njen dugogodišnji prijatelj, počeo otvoreno da podržava fašizam i antisemitizam. Njegovo političko opredeljenje je u pismima nazvala „drskim“, „budalastim“ i „nepodnošljivim“. Međutim, nakon Drugog svetskog rata kada je Paund osuđen za izdaju zbog dugogodišnje podrške fašizmu, Merijen Mur je bila jedna od retkih osoba koja mu nije okrenula leđa. Novčano i moralno ga je pomogala tokom izdržavanja kazne u duševnoj bolnici, smatrajući da: „Nesreća ne utiče na prijateljstvo“.

Zalagala se za prava i obrazovanje Indijanaca, te je četiri godine predavala u njihovoj srednjoj školi. Takođe je tridesetih otvoreno kritikovala Ruzvelta što sarađuje sa rasističkim osobama. Javno je podržavala borbu crnaca za građanska prava.

Poetika

Stvaralaštvo Merijen Mur pripada modernističkim i avangardnim strujanjima prve polovine dvadestog veka. Ono se često dovodi u vezu sa stvaralaštvom njenih prijatelja: T. S Eliotom, Ezrom Paundom, H. D, Volasom Stivensom, Karlosom Vilijamsom, V. H. Odenom i Elizabet Bišop. U prvom periodu stvaralaštva bila je pod snažnim uticajem imažinizma.

Stihovi Merijen Mur zasnivaju se na vezama između svakodnevnog i neuobičajnog, odnosno između onog što se opaža i onog što se zamišlja na osnovu zapaženog. U fokusu se često nalazi predmet kao temelj polazne inspiracije za izvođenje nekog otkrića ili stava. Taj polazni objekat može biti životinja, politička i umetnička figura, kancelarijski nameštaj itd. U njenoj pesničkoj filozofiji ljudi pate kada izgube svrhovitost i kada postanu ravnodušni prema svetu. Budnost i zapažanje mogu izlečiti tu ravnodušnost. Mur insistira da je samokontrolisanje na fizičkom, emocionalnom i mentalnom nivou najbolje naoružanje u životu, i da ono dovodi do najviših vrlina: hrabrosti, skromnosti i iskrenosti. Ovakva filozofija oličena je u njenom poznatom stihu: „Najdublje osećanje se uvek manifestuje u tišini;/ ne u tišini, koliko u uzdržavanju.“

Mur je dosta pažnje posvećivala formi svojih pesama, insistirajući na jezičkoj preciznosti i složenim slojevima zvučanja koji sugerišu sadržaj pesme. Veći broj njenih pesama su napisani silabičkom versifikacijom. U skladu sa avangardnim tendencijama književnosti između dva rata bila je sklona eksperimentisanju i upotrebi kolažne tehnike u stihu. Pojedine pesme odlikuje humor.

Jedna od Murinih najfascinatnijih poetskih odlika, koja je ujedno razlog mnogobrojnih frustracija kod proučavalaca njenog stvaralaštva, podrazumeva stalnu autorsku prepravku prethodno objavljenih stihova. Pojedine pesme se drastično razlikuju zavisno od zbirke u kojoj se nalaze. Možda najpoznatiji primer ovakvog prepravljanja je pesma Poezija, koju je od pesničkog ostvarenja sastavljenog od 39 stihova, na kraju svela na tri zagonetna stiha. Mur se stalno poigravala uređivanjem svojih knjiga, menjajući njihov redosled ili izostavljajući pojedina ostvarenja. Sugerišući ovu poetičku osobenost, na početku zbirke Sabrane pesme stavila je komentar: „Izostavljeno nije slučajno“ (Omissions are not accidents).

Odabrana dela

Poezija

• Pesme (Poems, 1921)
• Opservacije (Observations, 1924)
• Izabrane pesme (Selected Poems, 1935)
• Ljuskavac i drugi stihovi (The Pangolin and Other Verse, 1936)
• Šta su godine (What Are Years?, 1941)
• Bez obzira na (Nevertheless, 1944)
• Sabrane pesme (Collected Poems, 1951)
• Poput bedema (Like a Bulwark, 1956)
• Biti zmaj (O to Be a Dragon, 1959)
• Mošusno goveče (The Arctic ox, 1964)
• Kaži mi kaži: granit, čelik i druge teme (Tell Me, Tell Me: Granite, Steel, and Other Topics, 1966)
• Sabrane pesme Merijen Mur (The Complete Poems of Marianne Moore, 1967)

Proza

• Sklonosti (Predilections, 1955)
• Idiosinkrazija i tehnika (Idiosyncrasy and Technique, 1959)
• Poezija i kritika (Poetry and Criticism, 1965).

Literatura

• Cuoco, Lorin; Gass, William H. (2000). Literary St. Louis: A Guide. Missouri History Museum. ISBN 978-1-883982-35-5. 
• Bloom, Harold (2004). Marianne Moore: Comprehensive Research and Study Guide. Chelsea House Publishers. ISBN 978-0-7910-7890-7. 
• Molesworth, Charles (1990). Marianne Moore: a literary life. Atheneum. ISBN 978-0-689-11815-9. 
• Fischer, Heinz-Dietrich (1997). The Pulitzer Prize Archive. Walter de Gruyter. ISBN 978-3-598-30181-0. 
• Fenton, James (2003). The Strength of Poetry. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-926139-0. 
• Gill, Jo (2007). Women's Poetry. Edinburgh University Press. ISBN 978-0-7486-2306-8. 
• Christensen, Lawrence O.; Foley, William E. (1999). Dictionary of Missouri Biography. University of Missouri Press. ISBN 978-0-8262-6016-1. 
• Champion, Laurie (2000). American Women Writers, 1900-1945: A Bio-bibliographical Critical Sourcebook. Greenwood Publishing Group. ISBN 978-0-313-30943-4. 
• Stapleton, Laurence (2015). Marianne Moore: The Poet's Advance. Princeton University Press. ISBN 978-1-4008-7124-7. 
• Bazin, Victoria (2013). Marianne Moore and the Cultures of Modernity. Ashgate Publishing, Ltd. ISBN 978-1-4094-7620-7. 
• Schulze, Robin G. (2002). Becoming Marianne Moore: The Early Poems, 1907-1924. University of California Press. ISBN 978-0-520-22139-0. 
• Leavell, Linda (2007). "Frightening Disinterestedness": The Personal Circumstances of Marianne Moore's "Marriage". Journal of Modern Literature Vol. 31, No. 1; Indiana University Press. 
• Chapman, Mary (2014). Making Noise, Making News: Suffrage Print Culture and U.S. Modernism. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-998829-7. 
• Chapman, Mary (2011). Treacherous Texts: U.S. Suffrage Literature, 1846-1946. Rutgers University Press. ISBN 978-0-8135-4959-0. 
• Erickson, Darlene Williams (1992). Illusion is More Precise Than Precision: The Poetry of Marianne Moore. University of Alabama Press. ISBN 978-0-8173-0570-3. 
• Leavell, Linda (2013). Holding On Upside Down: The Life and Work of Marianne Moore. Faber & Faber. ISBN 978-0-571-30183-6. 
• Marek, Jayne (2015). Women Editing Modernism: "Little" Magazines and Literary History. University Press of Kentucky. ISBN 978-0-8131-4928-8. 
• Schweik, Susan Marie (1991). A gulf so deeply cut: American women poets and the Second World War. University of Wisconsin Press. 
• Bloom, Harold (1991). American Women Poets, 1650-1950. Infobase Publishing. ISBN 978-0-7910-6330-9. 
• Lincoln, Kenneth (1999). Sing with the Heart of a Bear: Fusions of Native and American Poetry, 1890-1999. University of California Press. ISBN 978-0-520-92295-2. 
• Plimton, George (1978). Books and Bookmen. Ranson Books. 
• Himes, Audra (2008). Encyclopedia of American Literature 1607–to the Present. Facts On File,. ISBN 978-0-8160-6476-2. 

Spoljašnje veze

• (jezik: engleski) Izbor iz poezije
• (jezik: engleski) Intervju sa Merijen Mur