Operska kuća

Teatro di San Karlo u Napulju, najstarija operska kuća na svetu.

Sidnejska opera je jedna od najprepoznatljivijih operskih kuća i znamenitosti na svetu.

Operska kuća je pozorište koja se koristi za izvođenje opera. Kao i mnoga pozorišta, obično uključuje pozornica, orkestarsku jamu, sedišta za publiku, bekstejdž prostore za kostime i građevinske garniture, kao i kancelarije za administraciju institucije.

Dok su neki prostori izgrađeni posebno za opere, druge operske kuće su deo većih centara scenskih umetnosti. Zaista, termin opera se često koristi kao termin prestiža za bilo koji veliki centar izvođačkih umetnosti.

Istorija

Grčko-rimska antika

Na osnovu Aristoksenovog muzičkog sistema i odajući počast arhitektama starogrčkog pozorišta, Marko Vitruvije je u 1. veku pre nove ere, u svojoj raspravi De architectura, opisao idealnu akustiku pozorišta. Objasnio je upotrebu mjedenih vaza koje je Lucije Mumije Ahaik doneo u Rim nakon što je srušeno pozorište u Korintu, i kako su se verovatno koristile u Pompejevom pozorištu. Kako su drvena pozorišta bila prirodno zvučna, ove vaze, postavljene između sedišta na tribinama, služile su kao rezonatori u kamenim zgradama: „Pomoću ovog aranžmana, glas koji će sa scene dolaziti kao iz centra, širiće se u krugovi, udariće u šupljine vaza, i postaće jači i jasniji, u skladu sa odnosom sazvučja koji će imati sa jednom od ovih vaza." Odeon koji je Perikle sagradio u blizini Dionisovog pozorišta u Atini bio je, prema Sudu, namenjen za probu muzike koja je trebalo da se peva u velikom pozorištu ili, prema Plutarhu, za žiri za audiciju muzičara koji se takmiče za nagradu.

Antička pozorišta su pružala idealne uslove, ali još nije bilo vreme za operu: cilj je bio da se obožavaju božanstva, a ne da se poštuju muze. Predmet je bio religiozan, bio je praćen pevanjem i instrumentalnom muzikom. Bogosluženje je bilo javno, a publiku su činili građani kao i druge kategorije stanovništva. Četiri veka kasnije, Crkva je napustila spektakle kakve su se praktikovale u antici. Histrioni, predstavnici grčko-rimske civilizacije, postepeno su nestali.

Srednji vek

U srednjem veku su napuštena antička pozorišta, koja su pretvorena u gigantske kamenolome, kao i mnoge druge antičke građevine, javne ili privatne. Muzika je i dalje imala svoje mesto u bogosluženju. Nastavio je da okuplja publiku, ali je njegov sadržaj potpuno obnovljen. "Danilova igra" je bila pevana predstava, karakteristična za srednjovekovnu renesansu 12. veka. Tema, preuzeta iz biblijske Knjige proroka Danila, bavi se Vavilonskim ropstvom. Komad su napisali i izveli učenici Episkopske škole u Boveu, koja se nalazi u severnoj Francuskoj. U 15. veku pevano pozorište religiozne prirode nalazilo je posebno mesto u predstavama misterija koje su se izvodile na katedralnim trgovima. Kao i ranije, bavili su se svetim temama, ali se nisu bavili bogosluženjem. Postojalo je i svetovno muzičko pozorište, ali je imalo popularniji i intimniji aspekt (videti, na primer, Jeu de Robin et Marion Adama de la Ala („Predstava Robina i Merion“), u 13. veku).

Moderni period

Početkom 17. veka u Italiji je pevanje doživelo još jednu obnovu, pojavom barokne umetnosti na vrhuncu renesanse. Italija i dalje ima mnogo operskih kuća, kao što je Teatro Masimo u Palermu (najveći u zemlji), Teatro di San Carlo u Napulju i Teatro alla Scala u Milanu. Teatro San Kasijano u Veneciji je bila prva javna operska kuća na svetu, otvorena kao takva 1637.

U 17. i 18. veku, operske kuće su često finansirali vladari, plemići i bogati ljudi koji su koristili pokroviteljstvo umetnosti da podrže svoje političke ambicije i društveni položaj. U Londonu nije bilo opere kada je Henri Persel komponovao, a prva opera u Nemačkoj, Oper am Gänsemarkt, izgrađena je u Hamburgu 1678. godine, zatim Oper am Brühl u Lajpcigu 1693. i Opernhaus vorm Salztor u Naumburgu 1701. godine. Sa usponom buržoaskih i kapitalističkih društvenih oblika u 19. veku, evropska kultura se udaljila od svog patronatskog sistema ka sistemu koji je podržavala javnost.

Rane opere u Sjedinjenim Državama služile su raznim funkcijama u gradovima, domaćinima plesova u zajednici, sajmova, predstava i vodvilj predstava, kao i opera i drugih muzičkih događaja. Tokom 2000-ih, većina operskih i pozorišnih kompanija je podržana sredstvima iz kombinacije državnih i institucionalnih grantova, prodaje ulaznica i privatnih donacija.

• 
  Opéra-Théâtre de Metz Métropole, sagradio dobrotvor Šarl Luj Ogist Fuke, vojvoda de Bel-Isl tokom 18. veka; to je najstarija operska kuća koja radi u Francuskoj.
• 
  Estejt Teatar u Pragu je jedino pozorište koje je preostalo u kome je Mocart nastupao.
• 
  Između 1847. i 1989. Liceu u Barseloni bila je najveća operska kuća u Evropi po kapacitetu, sa svojih 2.338 sedišta u to vreme.
• 
  Muzička akademija u Filadelfiji je najstarija operska kuća u SAD.
• 
  Bajrojt Festšpilhaus u Bajrojtu, sagradio ju je Rihard Vagner i posvetivši se isključivo izvođenju njegovih scenskih dela.

Druge upotrebe termina

U Sjedinjenim Državama u 19. veku, mnoga pozorišta su dobila naziv „operska kuća“, čak i ona u kojima se opera retko izvodila, ako je uopšte ikada izvođena. Na operu se gledalo kao na respektabilniji oblik umetnosti od pozorišta; nazivanje lokalnog pozorišta „operskom kućom” je stoga poslužilo da se ono uzdigne i prevaziđe prigovore onih koji su smatrali da je pozorište moralno neprihvatljivo.

Galerija

• 
  Teatro alla Scala u Milanu
• 
  La Feniče u Veneciji
• 
  Berlinska državna opera ns Unter den Linden
• 
  Nacionalni teatar u Minhenu, Germany; dom Bavarske državne opere
• 
  Teatro Real u Madridu
• 
  Boljšoj teatar u Moskvi, dom Boljšoj Baleta
• 
  Grand Teatar u Varšavi
• 
  La Mone u Briselu
• 
  Kraljevska opera u Londonu
• 
  Marinski teatar u Sankt Peterburgu
• 
  Bečka državna opera
• 
  Palais Garnier u Parizu
• 
  Opera de Monte Karlo u Monaku
• 
  Semperoper u Drezden
• 
  Mađarska državna opera u Budimpešta
• 
  Narodno pozorište u Pragu
• 
  Teatro Colón u Buenos Ajresu
• 
  Ciriška operska kuća u Cirihu
• 
  Teatro Municipal u Sao Paolu
• 
  Kenedijeva operska kuća u Vašingtonu
• 
  Metropolitska operska kuća na Linkolnovom trgu u Njujorku
• 
  Stopera u Amsterdamu
• 
  Novi Nacionalni Teatar u Tokiju
• 
  Opera u Kopenhagenu
• 
  Opera u Oslu
• 
  Nacionalni centar za scenske umetnosti u Pekingu,

Vidi još

• Spisak operskih kuća
• Spisak operskih festivala
• Spisak koncertnih sala
• Spisak zgrada
• Mala gradska opera

Dodatna literatura

• Allison, John (ed.), Great Opera Houses of the World, supplement to Opera Magazine, London 2003
• Beauvert, Thierry (1995). Opera Houses of the World. The Vendome Press. ISBN 0-86565-978-8. , New York,
• Beranek, Leo. (2004). Concert Halls and Opera Houses: Music, Acoustics, and Architecture. New York: Springer. ISBN 0-387-95524-0. ,
• Hughes, Spike. Great Opera Houses; A Traveller's Guide to Their History and Traditions, London: Weidenfeld & Nicolson, 1956.
• Kaldor, Andras. (2002). Great Opera Houses (Masterpieces of Architecture). Antique Collectors' Club. ISBN 1-85149-363-8.  Antique Collectors Club, (2002).
• Lynn, Karyl Charna (1991). Opera: the Guide to Western Europe's Great Houses. Santa Fe, New Mexico: John Muir Publications. ISBN 0-945465-81-5. 
• Lynn, Karyl Charna (2005). Italian Opera Houses and Festivals. Lanham, Maryland: The Scarecrow Press, Inc. ISBN 0-8108-5359-0. 
• Plantamura, Carol (1996). The Opera Lover's Guide to Europe. Citadel Press. ISBN 0-8065-1842-1. .
• Sicca, Luigi Maria, "The management of opera houses: The Italian experience of the Enti Autonomi", Taylor & Francis, International Journal of Cultural Policy, 1997, ISSN 1028-6632

Spoljašnje veze

• "The Layout of a Traditional Opera House" on h2g2
• "Great Opera Houses of the World" on h2g2
• Vintage postcard images of opera theaters from Historic Opera
• "History of Opera" on HistoryWorld