Parastos

„Daća” preusmerava ovde. Ne poistovećivati sa Dača.

Iznošenje hrane na grob — daća

Kuvana pšenica, koljivo ili panaija (reči grčkog porekla)

Parastos ili panihida (grč. παννυχίς, παράστασις) molitva je za pokojne.

Iako je u početku postojala razlika između pojma parastos i panihida, danas to predstavlja isti pojam. Parastos je grčka reč i označava posredništvo, zastupništvo ili zauzimanje za nekog. Panihida je takođe grčka složenica koju čine reči πας (pas) — „sav”, „čitav”, νύχτα (nihta) — „noć” i αδο (ado) — „oglašavati se”. Zapravo označava svenoćnu službu ili pevam svu noć — svenoćno bdenje. U ranoj Crkvi, za vreme progonstava, pominjanje upokojenih zaista je obavljano noću sve do svitanja. Etimologija ovog naziva ukazuje na svenoćnu službu, to je i jedna vrsta bdenja. Međutim, u današnjem opštem smislu taj naziv podrazumeva molitvu za pokojne. Iako je u početku postojala razlika između pojma parastos i panihida danas to predstavlja isti pojam.

U narodu za parastos postoji izraz daća — od glagola dati, daje se, a u nekim krajevima naziva se mrtveno ili podušje. Daća — daje se — u spomen pokojniku ona hrana koja se iznosi na grob. Zadušnice — (za dušu) — dan posvećen umrlima, kada se čine molitve i daje milostinja za duše pokojnika.

Kada se vrši Parastos?

Pomeni za umrle (parastosi) se daju u 3, 9. i 40. dan posle smrti kao i na pola godine i godinu.

• Parastos u treći dan simboliše trodnevni boravak Hristov u grobu, i vrši se i u čast Svete Trojice.
• Deveti dan — zbog devet anđeoskih činova, sa molitvom da se duša umrlog pribroji njihovim činovima.
• Četrdeseti dan — u čast Vaznesenja Hristovog u 40. dan posle Vaskrsenja. Jer u četrdeseti dan posle smrti, duša čovekova izlazi pred pravedni sud Božiji.