Petar Dobrnjac

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Petar Todorović
Petar Dobrnjac.JPG
Petar Dobrnjac
Puno ime Petar Vlahović Todorović Dobrnjac
Datum rođenja oko 12. jul 1771.
Mesto rođenja Dobrnje
 Osmansko carstvo
Datum smrti 6. oktobar 1831.
Mesto smrti Jaši
 Ruska Imperija

Petar Todorović Dobrnjac je bio ustanički zapovednik u Prvom srpskom ustanku. Sin trgovca Todora Vlahovića. Imao je i dva brata, kneza Stevana Todorovića Dobrnjca i trgovca Nikolu Todorovića Dobrnjca. Vlahovići su poreklom iz Crne Gore. Došli su na teritoriju Srbije sa prostora grada Kolašin za vreme Velike seobe Srba u XVII veku.

Biografija[uredi]

Rodio se 1771. godine u požarevačkoj nahiji, u selu Dobrnju kod Petrovca na Mlavi. U mladosti je bio hajduk neko vreme, a potom je održavao imanje i trgovao uglavnom živom stokom. Karađorđe je od ranije znao za Petra. Pozvao ga je da se priključi u borbi protiv Turaka. Godine 1804. bio je buljubaša (zapovednik čete) pod Milenkom Stojkovićem. 1805. godine učestvovao je u boju na Ivankovcu protiv Hafiz-paše, posle koje ga je Sovjet proglasio bimbašom (zapovednik nad 1000 ljudi) i vojvodom. Na njegovu iniciajtivu su se Srbi na Ivankovcu pregrupisali i ušančili. Posle bitke kod Deligrada (1806), protiv skadarskog Ibrahim-paše, dolazi u red prvih starešina u zemlji. Kada je Karađorđe 1809. godine podelio vojsku na četiri dela, južni deo, koji je bio usmeren ka Nišu vodio je Miloje Petrović. Zbog svađe između Dobrnjca i Miloja Petrovića Trnavca izostala je pomoć vojvodi Stevanu Sinđeliću, u boju na Čegru (1809), što je dovelo do srpskog poraza. Miloje se uplašio da ako Petar i Stevan napadnu zajedno imaju mnogo veće šanse da osvoje grad Niš i time bi stekli veliko bogatstvo. Zbog toga je zaustavio Petra i doveo do velikog poraza, mada je Stevan Sinđelić pokazao veliku hrabrost i odlučnost. Niko nije mogao da mu stane na put da sa svojih 2000 Resavaca u Niš uđe prvi. Petar Dobrnjac i Stevan Sinđelić su bili kumovi. Posle pada Deligrada (1809.) napustio je Srbiju zbog neslaganja sa Karađorđem. 1810. se vratio u zemlju na intervenciju Rusije, ali je 1811. ponovo proteran. Po slomu I srpskog ustanka (1813. godine), Petar je pokušao da učini nešto za Srbe i Srbiju, ali mu se nije dalo. Išao je čak do Pariza i Peterburga kod Rodofinikina, ali bezuspešno.

Reljef - portret Petra Dobrnjca (spomen školi kralja Aleksandra Karđorđevića u Orašcu)

Petar je primao od Rusije godišnju penziju od 300 dukata, a posle zaključenog mira između Rusa i Turaka 1812. godine iz Karavlaške se seli u Besarabiju, gde je držao boljarska sela pod zakup i vratio se trgovini.

Spomenik u Požarevcu

U II srpskom ustanku (1815.) je bio poverenik kneza Miloša kod ruskog cara Aleksandra I, ali se nije vraćao u Srbiju.

Petar Dobrnjac je imao tri sina, dvojica su umrla u Peterburgu, u kadetskom korpusu, a treći je živeo na obali Morave u selu Praćini (danas Končarevo) blizu Jagodine. Kuća u kojoj je živeo više ne postoji. Morava je tokom poplave presekla meandar i odnela kuću. Pored tri sina imao je i ćerku Ljubinku. Ona je bila udata za Kuzmana, sina Luke Lazarevića. Petar je umro u Jašiju 1831. godine. Lečio se u bolnici pokraj crkve Svetog Spiridona u Jašiju. U toj Bolnici je i umro od zapalenja pluća. Crkva više nije verski objekat, ali je pretvorena u bolnicu koja i dalje nosi ime ovog sveca. Sahranjen je u dvoruštu crkve mada nigde ne postoji obeležje tačnog mesta njegove večne kuće. Kada se potpisivao po prvi put u životu potpisao se kao Petar od Jagodine na austrijskom dokumentu.

Petar Dobrnjac na konju. Krećemo u boj, đogane moj. Pobeda na Deligradu.

Potomci Petra Dobrnjca i danas žive u selu Končarevu kod Jagodine. Deo zemlje na kome je bila stara kuća, koju je odnela Morava, ostao je sa vlaške strane (desna obala). Budući da u blizini nije bilo mosta, pre više decenija, vlasnici zemlje iz porodice Todorović su je prodali zbog nepristupačnosti. Kumstvo porodice Todorović (Miroslava i Miroljuba) sa porodicom Sinđelić je očuvano do danas.

Vuk Karadžić ga ovako opisuje: "Bio je krupan i pun čovjek, i više plav nego smeđ. Kad je izišao iz Srbije (1811. godine), može biti da mu nije bilo još punijeh 40 godina. Bio je šaljiv i ne samo govorljiv nego i rječit: kad bi što pripovijedao, tako je znao redom govoriti kao da čita iz knjige. Kao starješina, bio je veliki junak, osobito znajući ljude k sebi privući i nagovoriti ih da ga slušaju; nepogodan je bio za one koji su htjeli da mu zapovijedaju, ali prema svojijem područnicima i drugovima bio je vrlo ljubazan. Čitati nije znao, ali je bio onda jedini starješina u Srbiji ovoga reda koji je pisarima znatnija pisma (na veliku gospodu) kazivao riječ po riječ."

Zanimljivosti[uredi]

Petar Dobrnjac je ostao zapamćen po izreci koju je prvi izgovorio Karađorđe:[1]

Vikicitati „Govoriti, a mom k...., a Petru Dobrnjcu, sve jedno!”

koja je izrečena početkom 1807. godine kada je Karađorđe saznao da je Dobrnjac u Paraćinu na svoju ruku pobio turske poslanike koji su pošli na pregovore u Beograd. Danas se slična poslovica koristi za opis nekoga ko je tvrdoglav i nedokazan.

Vidi još[uredi]

Literatura[uredi]

^ Milan Đ. Milićević, Karađorđe u govoru i tvoru, Čigoja, Beograd, 2002

Spoljašnje veze[uredi]