Pomona

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Pomona u Versaju

Pomona (lat. Pōmōna) je u rimskoj mitologiji boginja plodnog drveća, naročito voćaka i vrtova. Osim što je boginja, takođe je i nimfa drveća - drijada. Atributi su joj plodovi voća i voćarski nož.[1] Pomona nikad nije bila povezana sa nekom grčkom boginjom, mada je slična Demetri[2], pa se zbog toga smatra isključivo rimskim božanstvom.[3]

Etimologija[uredi]

Pomonino ime potiče od latinske reči pomum – "voće".[4] Moguće je da je postojalo staro italsko božanstvo muškog pola koje se zvalo Pomunus i bilo identično Vertumnu.[5]

Mitologija[uredi]

Vertumno i Pomona, Robert Leloren, 1704.
Vertumno i Pomona, Kamij Klodel, 1905.

Prema Ovidijevim Metamorfozama, Pomona je bila lepa drijada koja je živela u Laciju za vreme vladavine kralja Proka.[6] Brinula se o voćkama, zalivala ih, orezivala i kalemila.[7] Nikada nije osetila potrebu za ljubavlju, naprotiv, njen voćnjak je zaokupljao svu njenu pažnju i činio je srećnom. Kada su najpre polubogovi Silvan, a potom Pik pokušali da je osvoje, ogradila je voćnjak visokom ogradom kako bi se zaštitila od njihovih grubih nasrtaja na njenu čednost.[8] I mnogi satiri su pokušavali da je osvoje, zatim Pan i Silen, ali niko nije uspeo.[7] Odbila je i Vertumna mada je on voleo više od drugih.[7] Nastojeći da je zavede, on se prerušavao u žeteoca, vrtlara, orača, ratnika i ribara.[6] Na kraju se preobrazio u pogurenu staricu da bi joj prišao. Divio se njenom voću i uspeo da je poljubi nekoliko puta. Zatim je seo na travu i posmatrao granje drveća otežalo od jesenjih plodova. Nasuprot njima bio je brest obavijen vinovom lozom i zrelim grozdovima. Rekao joj je da brest ništa ne bi vredeo da nema grožđa na njemu, a loza bi pala na zemlju da nema čvrstog brestovog stabla i ne bi mogla da rodi, i da to treba da joj bude upozorenje - da ne treba da bude sama. Onda je, i dalje u liku starice, posavetovao da od svih udvarača - bogova i polubogova koji su svi skloni neverstvu, izabere Vertumna jer mu je ona prva i poslednja ljubav, a osim toga je mlad i privlačan i može da menja oblik kad god zaželi. Uz to se oboje bave voćarstvom. Na kraju je zamolio da ima samilosti prema njemu, i da strepi od osvetoljubivosti bogova, naročito Venere, ako prezre ljubav.[7] Pristala je da se uda za njega, ali tek pošto se pred njom pojavio u svom pravom obliku lepoga mladića.[6]

Postoji i druga verzija mita o Pomoni koja kaže da je ona bila supruga kralja Pika koji je zbog nje odbio Kirkinu ljubav.[6]

I Pomona i Vertumno su zaštitnici voćaka i vrtova. Kao boginja plodnosti, Pomona simboliše izobilje. Posvećena joj je jabuka.[9] Plinije kaže da Pomona smatra da je voće dovoljno za hranu, ono i jeste prva ljudska hrana, a osim toga ono je prvo upravilo čovekov pogled ka nebu, tj. u službi je pobožnosti.[10] Njen visoki sveštenik je nazivan flamen Pomonalis.[11] Praznik Vertumna i Pomone slavio se 13. avgusta.[3] Imala je i sveti gaj posvećen njoj, Pomonal, nadomak Ostije.[11]

U umetnosti[uredi]

U umetnosti se prikazuje kao lepa mlada žena sa voćem, cvećem, rogom izobilja ili voćarskim nožem.[3] Naročito su česti prikazi scene sa Vertumnom iz Metamorfoza. Između ostalih, slikali su je Rubens i Rembrant[4] a vajali Marino Marini i Kamij Klodel.

U filmskom serijalu Hari Poter po njoj je nazvana profesorka Spraut koja predaje herbologiju, nauku o čarobnim biljkama.[3]

U romanu Princ Kaspijan od. K. S. Luisa nakratko se pominje Pomona.[2]

Zanimljivosti[uredi]

Po boginji Pomoni je nazvan asteroid 32 Pomona[12] i venac oko Venere.

Galerija[uredi]

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

  1. ^ „Pomona”. Hrvatska enciklopedija. Pristupljeno 9. 3. 2019. 
  2. 2,0 2,1 „Pomona (mythology)”. Revolvy. Pristupljeno 10. 3. 2019. 
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 Wigington, Patti. „Pomona, Goddess of Apples”. ThoughtCo. Pristupljeno 9. 3. 2019. 
  4. 4,0 4,1 „Goddess Pomona”. Journeying to the Goddess. Pristupljeno 9. 3. 2019. 
  5. ^ „Pomona”. 1911 Encyclopædia Britannica. Pristupljeno 10. 3. 2019. 
  6. 6,0 6,1 6,2 6,3 Srejović, Dragoslav; Cermanović-Kuzmanović, Aleksandrina. Rečnik grčke i rimske mitologije (3 izd.). str. 354. ISBN 978-86-379-0097-9. 
  7. 7,0 7,1 7,2 7,3 Ovidius. „Metamorphoses”. Perseus Digital Library. Pristupljeno 9. 3. 2019. 
  8. ^ „Pomona and Vertumnus”. Internet Sacred Text Archive. Pristupljeno 10. 3. 2019. 
  9. ^ „Goddess Pomona”. Goddess-Guide. Pristupljeno 10. 3. 2019. 
  10. ^ Pliny the Elder. „The Natural History”. Perseus Digital Library. Pristupljeno 9. 3. 2019. 
  11. ^ „32 Pomona Asteroid and Roman Goddess Pomona Sculpture - Barcelona, Spain”. Waymarking. Pristupljeno 10. 3. 2019. 

Literatura[uredi]

  • Srejović, Dragoslav; Cermanović-Kuzmanović, Aleksandrina. Rečnik grčke i rimske mitologije (3 izd.). str. 354. ISBN 978-86-379-0097-9. 

Spoljašnje veze[uredi]