Pređi na sadržaj

Robinzon Kruso

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Srpsko izdanje romana iz 1799. godine.

Robinzon Kruso (engl. Robinson Crusoe) avanturistički je roman engleskog pisca Danijela Defoa, prvi put objavljen 25. aprila 1719. godine. Smatra se jednim od dela koja su obeležila početak realistične fikcije kao književnog žanra i često je opisivan kao prvi roman, ili barem prvi engleski roman — premda neki osporavaju ova tvrđenja.

Roman je napisan kombinacijom epistolarnog, konfesionalnog i didaktičkog stila. Praktično predstavlja autobiografiju naslovnog lika — Robinzona Krusoa (rođenog kao Robinzon Krojcnar) — koji nakon brodoloma ostaje nasukan na napuštenom tropskom ostrvu blizu obala Venecuele i Trinidada, gde provodi 28 godina. Tokom svog vremena na ostrvu susreće kanibale, zarobljenike i pobunjenike pre nego što bude spasen.

Priča je bila inspirisana stvarnim dogodovštinama Aleksandra Selkirka, škotskog brodolomnika koji je nešto više od četiri godine živeo na pacifičkom ostrvu koje se zvalo „Mas a Tijera” i koje je 1966. godine preimenovano u Ostrvo Robinzona Krusoa, u Čileu.[1] Prvo izdanje romana je greškom potpisalo Robinzona Krusoa kao autora, što je navelo mnoge čitaoce da poveruju da je on zaista postojao.[2]

Radnja

[uredi | uredi izvor]
Mapa ostrva iz romana

Robinzon Kruso (čije prezime potiče od nemačkog „Krojcnar”) isplovljava iz engleskog grada Kingstona na Halu na putovanje morem u avgustu 1651. godine, protiv želja svojih roditelja, koji su hteli da se posveti pravničkoj karijeri. Posle burnog putovanja, tokom kog je brod potonuo u oluji, njegova želja za morem ipak ostaje toliko snažna da ponovo kreće na plovidbu. I ovo putovanje se završava nesrećom: brod zauzimaju gusari iz Salea, a Mavri uzimaju Robinzona kao roba. Dve godine kasnije on uspeva da pobegne u čamcu zajedno sa dečakom po imenu Ksuri; kasnije ih spasava kapetan portugalskog broda kod zapadne obale Afrike, koji putuje za Brazil. Robinzon prodaje Ksurija kapetanu. Uz njegovu pomoć, Robinzon kupuje plantažu u Brazilu.

Nekoliko godina kasnije, Robinzon se pridružuje ekspediciji koja ima za cilj kupovinu robova u Africi, ali brod biva skrenut sa kursa tokom oluje, oko četrdeset milja od obale, i nasukava se na peščani sprud jednog ostrva kod venecuelanske obale (koje on naziva „Ostrvo očajanja”), blizu ušća reke Orinoko, 30. septembra 1659. godine. Posada spušta čamac, ali ga plima preplavljuje, pa se posada davi, a Robinzon ostaje jedini preživeli. On utvrđuje geografsku širinu na 9 stepeni i 22 minuta severno. Na ostrvu vidi pingvine i foke. Pored Robinzona, brodolom preživljavaju kapetanov pas i dve mačke. Savladavši očajanje, on donosi oružje, alate i druge zalihe sa broda pre nego što ga sledeća oluja potpuno uništi. Na ostrvu gradi ograđeno stanište blizu jedne pećine. Praveći zareze na drvenom krstu, stvara kalendarski stub kako bi pratio vreme provedeno na ostrvu. Tokom godina, koristeći alate spasene sa broda i one koje sam pravi, Robinzon lovi životinje, uzgaja ječam i pirinač, suši grožđe, uči da pravi grnčariju i zamke i uzgaja koze. Takođe pripitomljava malog papagaja. Čita Bibliju i postaje religiozan; zahvaljuje Bogu na svojoj sudbini u kojoj mu, kako kaže, ništa ne nedostaje osim ljudskog društva. Gradi i dva čamca: jedan veliki izdubljeni kanu koji namerava da koristi za plovidbu do kopna, ali se ispostavlja da je prevelik i predaleko od vode da bi mogao da ga porine, i jedan manji čamac kojim istražuje obalu ostrva.

Prolaze godine i Robinzon otkriva kanibale koji povremeno dolaze na ostrvo da ubijaju i jedu zarobljenike. Uznemiren time, štedi municiju koju je koristio za lov (koja je tada već na izmaku) za odbranu i utvrđuje svoj dom u slučaju da kanibali otkriju njegovo prisustvo. U početku planira da ih poubija, ali kasnije shvata da nema pravo na to, jer smatra da oni ne čine zločin svesno. Jednog dana Robinzon otkriva da se španski galeon nasukao na ostrvu tokom oluje, ali mu nada u spas propada kada ustanovi da je posada napustila brod. Ipak, netaknute zalihe hrane i municije sa napuštenog galeona, kao i brodski pas, uvećavaju njegove rezerve. Svake noći sanja kako oslobađa jednog ili dvojicu zarobljenika i time stiče sluge; prilikom sledećeg dolaska kanibala, kada jedan zarobljenik pobegne, Robinzon mu pomaže i novom saputniku daje ime „Petko”, po danu u nedelji kada ga je upoznao. Robinzon uči Petka engleskom jeziku i preobraća ga u hrišćanstvo.

Robinzon ubrzo od Petka saznaje da je posada nasukanog galeona uspela da pobegne na kopno i da sada živi sa njegovim plemenom. Videći novu nadu za spas, i uz Petkovu pomoć, Robinzon gradi još jedan, manji izdubljeni kanu, sa namerom da otplovi do kopna. Kada ponovo dođu kanibali radi gozbe, Robinzon i Petko ubijaju većinu ljudoždera i spasavaju dvojicu zarobljenika. Jedan je Petkov otac, a drugi Španac, koji obaveštava Robinzona o ostalim Špancima nasukanim na kopnu. Osmišljavaju plan po kom će se Španac vratiti na kopno sa Petkovim ocem, dovesti ostale, izgraditi brod i otploviti u neku špansku luku.

Pre nego što se Španci vrate, pojavljuje se engleski brod; njegovi mornari su podigli pobunu protiv svog kapetana i nameravaju da njega i njegove verne ljude ostave na ostrvu. Robinzon sa kapetanom sklapa dogovor po kojem će pomoću kapetanu i njemu odanim mornarima da povrate brod. Nakon što kapetan pogubi vođu pobunjenika, ostali prihvataju Robinzonovu ponudu da ostanu na ostrvu, umesto da budu vraćeni u Englesku kao zatvorenici kojima preti vešanje. Pre polaska za Englesku, Robinzon pokazuje pobunjenicima kako je preživeo na ostrvu i kaže im da će Španci uskoro doći.

Robinzon napušta ostrvo 19. decembra 1686. i stiže u Englesku 11. juna 1687. godine. Saznaje da ga je porodica smatrala mrtvim; samim tim, ništa mu nije ostavljeno u očevom testamentu. On odlazi u Lisabon da povrati prihode sa svog imanja u Brazilu, koje mu je donelo veliko bogatstvo. Na kraju, prebacuje svoje bogatstvo kopnenim putem u Englesku iz Portugalije, kako bi izbegao putovanje morem. Petko ga prati i, usput, zajedno prolaze kroz još jednu poslednju avanturu boreći se protiv izgladnelih vukova prilikom prelaska Pirineja.

Istorija romana

[uredi | uredi izvor]

Pravi puni naslov romana

[uredi | uredi izvor]

Pravi puni naslov romana bio je: Život i neobični i iznenađujući doživljaji Robinzona Krusoa, mornara iz Jorka, koji je proživeo 28 godina na pustom ostrvu u Americi, blizu ušća reke Orinoko, na čiju je obalu izbačen posle brodoloma broda u kojemu su poginuli svi članovi posade, osim njega, S opisom toga kako su ga na kraju spasili gusari. Napisao on sam.[3] Naslov sledećeg izdanja knjige, u jesen iste godine, Defo je promenio i na kraju dodao — Poslano po prijatelju.[3]

Nastanak i pozadina romana

[uredi | uredi izvor]

Danijel Defo napisao je Robinzona kad je imao šezdeset godina, nakon brojnih životnih padova i uspona. Njegov otac je hteo da postane pastor, ali on se posvetio trgovini i doživeo bankrotstvo. Spasilo ga je pisanje raznoraznih članaka, dok mu je pisanje romana donelo slavu i bogatstvo pred kraj života.[4] U to vreme u engleskoj književnosti postojala su samo dva tematska žanra, ljubavni i putopisni romani (sa puno avantura). Nešto pre pisanja Robinzona britansku javnost uzbudila je knjiga Krstarenje oko sveta Vudsa Rodžersa, objavljena 1712. godine. On je u njoj između ostalog ispričao sudbinu škotskog mornara Aleksandra Selkirka, koji je nakon svađe sa kapetanom na vlastiti zahtev iskrcan i ostavljen na pustom ostrvu Mas a Tijera (pored čileanske obale) 1704. godine. Na tom hladnom ostrvu je Selkirk živeo sve do 1709,[5] hraneći se kozama, kad ga je spasila ekspedicija Vudsa Rodžersa. Mnogi i danas smatraju da je to bila inspiracija Defou za njegov roman,[5][4] iako ima i drugih teza. Po jednoj on je samo preuzeo i prepravio spis vojvode Roberta Harlija, za kog je pisao političke pamflete, zapravo ga pokrao.[3] Možda mu je inspiracija bila sudbina mornara Roberta Noksa koji je 1659. živeo kao brodolomac na Cejlonu.

Nešto pre Defoa — 1668, Henri Nevil napisao je roman Ostrvo borova,[3] u kom njegov junak Džordž Pajn sa četiri suputnice doživi brodolom i spasi se dočepavši se pustog tropskog ostrva, gde ima hrane u izobilju. Njegova zla sudbina, ispadne potpuna suprotnost — jer se za hranu ne mora truditi, već život provodi u ljubavi sa svoje četiri partnerke. Pa se može pretpostaviti da mu to delo ipak nije bilo uzor.

Petko se klanja Robinzonu posle svog izbavljenja.

Literarna vrednost i pravi smisao

[uredi | uredi izvor]

Defo je pre svega bio novinar, koji je pisao o ekonomiji, pa njegov roman nema izuzetnu literarnu vrednost.[4] Robinzon Kruso je pre svega optimistička himna u slavu života, i oda tek rađajućoj engleskoj kolonijalnoj ekspanziji i budućoj industrijskoj revoluciji i kapitalizmu u njegovoj devičanskoj fazi.[4] Svet je u Defoovo doba još bio velika neistražena bajkovita nepoznanica, dovoljno velik da pruži rajsko obilje — svakom onom koji ga marljivo iskoristi u vlastitu korist. Na zemlji je tad živelo samo 610 miliona stanovnika,[6] a po nekim delovima niti jedan. Trebalo se dakle samo odvažiti i krenuti na put, jer ko traži taj će i naći. Naslovni junak romana Robinzon Kruso nije uzvišeni lik (kakvi su dotad bili predmet literature), već sasvim obični čovek svog vremena, nošen prizemnim i pragmatičnim ciljevima, da preživi i zbog tog je bio blizak i čitaocima kasnijih naraštaja. On je tipični engleski puritanac svoga doba, koji spašava Petka od ljudoždera, i nastoji da ga civilizuje u skladu sa svojim hrišćanskim moralom, ali isto tako se saznaje da mu uopšte nije bilo nemoralno da krene u kupovinu robova za svoju plantažu. On nije ni previše pametan — par meseci utroši na gradnju piroge, koju kasnije ne može da porine u more, ali je neverovatno uporan i nikad previše ne očajava. Kad ga uhvati malodušnost, postane racionalni knjigovođa života i jednostavno stavi na jednu stranicu loše stranice svog položaja (sam je na pustom ostrvu) a na drugu pozitivne (živ je i ima šta da jede) dakle dobro je.

Uspeh i nastavci

[uredi | uredi izvor]

Defo je nakon uspeha Robinzona napisao i nastavak romana pod naslovom — Novi doživljaji Robinzona Krusoa (engl. The Farther Adventures of Robinson Crusoe) 1719. godine.[5] To je trebalo da bude poslednji nastavak serijala, kako je objavio u naslovu knjige.[3] Knjiga nije ponovila uspeh prvog romana, jer avanture već ostarelog Robinzona koji se sa sedamdeset godina, vraća na svoje ostrvo u pratnji sinovca i Petka, nije više imala čar borbe za samoodržanje i onu životnu energiju kojom je odisao naslovni lik u prvom delu serijala. Iako u njoj Robinzon doživljava puno više peripetija dok se preko Madagaskara, Kine i Sibira ne vrati u Englesku.[3]

Defo je i pored neuspeha nastavka sage o Robinzonu, napisao i njegov treći deo, Važna razmišljanja tokom života i neobičnih doživljaja Robinzona Kruza i njegova vizija anđeoskog sveta (engl. Serious Reflections During the Life & Surprising Adventures of Robinson Crusoe, With His Vision of the Angelic World), koji je objavio u avgustu 1720. godine. U njemu se kroz usta Robinzona bavio uglavnom moralnim i političkim razmišljanjima o tadašnjem svetu. Robinzonu u tadašnjem svetu — najviše smeta paganstvo, ali misli da hrišćanstvo ne treba širiti mačem, ali onda par redova dalje kaže — kada bi se evropski kneževi ujedinili, lako bi pomeli Turke i Persijance i iskorenili ime Muhameda, najgoreg varalice.[3]

Uticaj i refleksije na Robinzona

[uredi | uredi izvor]

Defoov Robinzon podstaknuo je celi novi žanr sličnih romana takozvanih „robinzonijada”, u nizu zemalja.[3] Pod uticajem Robinzonovog uspeha nastala su i Sviftova Guliverova putovanja iz 1726, a i Žil Vern se reflektovao na Robinzona u svom Tajanstvenom ostrvu 1874. godine.

Robinzonijade postoje i danas u brojnim novelama Naučne fantastike i sapunicama tog žanra

Slavni irski književnik Džejms Džojs rekao je da je Robinzon Kruso simbol britanskog kolonijalizma:

On je pravi prototip britanskog koloniste .... Sav anglosaksonski duh je sintetisan u Krusou: muška nezavisnost, nesvesna okrutnost, upornost, spora ali efikasna inteligencija, seksualna ravnodušnost i sračunata uzdržanost.

Čak se i Karl Marks bavio analizom Robinzona u svom klasičnom delu Kapital, rugajući se raširenoj modi citiranja pozitivnih iskustava Robinzonovog vrednog i upornog rada u klasičnoj ekonomiji tog vremena iz ipak izmišljene priče. Ali je i primetio u skladu sa marksističkim pogledom na svet, da Robinzonovo iskustvo preživljavanja na pustom ostrvu predstavlja priznanje veće ekonomske vrednosti rada nad kapitalom, jer sam Robinzon zaključuje da je novac koji je pronašao na olupini broda, za njega bezvredan, naročito u poređenju sa pronađenim alatom.

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Fiction as Authentic as Fact
  2. ^ Heitman, Danny (11. 1. 2013). „Fiction as authentic as fact”. Wall Street Journal. Архивирано из оригинала 2. 8. 2017. г. Приступљено 8. 8. 2017. 
  3. ^ a b v g d đ e ž „Pravi pustinjaci imaju otok u sebi” (na jeziku: hrvatski). Slobodna Dalmacija. 3. 9. 2009. Приступљено 8. 09. 2012. 
  4. ^ a b v g Tvrtko Kulenović (1989). Robinzon Kruzo (na jeziku: srpskohrvatski). Svjetlost, Sarajevo. ISBN 86-01-0129-4 Проверите вредност параметра |isbn=: length (помоћ). 
  5. ^ a b v „Robinson Crusoe” (na jeziku: engleski). Encyclopedia Britannica. Приступљено 2. 09. 2012. 
  6. ^ „World Population” (na jeziku: engleski). THISTLEROSE PUBLICATIONS. Архивирано из оригинала 13. 04. 2011. г. Приступљено 2. 09. 2012. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Robinzon Kruso na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Робинзон_Крусо&oldid=31123743”