Sveta tri jerarha

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga
Sveta tri jerarha‎

Sveta tri jerarha su svetitelji: Vasilije Veliki, Grigorije Bogoslov i Jovan Zlatousti.

Praznovanje[uredi]

Oni imaju svaki posebno svoj dan praznovanja u mesecu januaru i to: Vasilije Veliki 1. januar (po crkvenom), Grigorije Bogoslov 25. januar (po crkvenom) i Jovan Zlatoust 27. januar i 13. novembar (po crkvenom). A ovaj zajednički praznik ustanovljen je u 11. veku za vreme cara Aleksija Komnina.

Jednom nasta odnekuda raspra u narodu oko toga, ko je od ove trojice najveći. Jedni uzdizahu Vasilija zbog njegove čistote i hrabrosti; drugi uzdizahu Grigorija zbog njegove nedostižne dubine i visine uma u bogoslovlju; treći uzdizahu Zlatousta zbog njegove čudesne krasnorečivosti i jasnoće izlaganja vere. I tako, jedni se nazvaše vasilijani, drugi grigorijani, a treći jovaniti. No promislom Božjim ovaj spor bi rešen na korist Crkve i na još veću slavu trojice svetitelja. Episkop evhaitski Jovan (27. juna) imade jednu viziju u snu, naime: najpre mu se javiše svaki od ova tri svetitelja, napose u velikoj slavi i neiskazanoj krasoti, a potom sva tri zajedno. Tada mu rekoše: "Mi smo jedno u Boga, kao što vidiš, i ništa nema u nama protivrečno... niti ima među nama prvog ni drugog". Još posavetovaše svetitelji episkopa Jovana da im on napiše jednu zajedničku službu i da im se odredi jedan zajednički dan praznika. Povodom ovoga divnog viđenja spor se reši na taj način što se odredi 30. januar/12 februar kao zajednički praznik za sva tri ova jerarha. Ovaj praznik grčki narod smatra ne samo crkvenim nego i svojim najvećim nacionalnim i školskim praznikom.

Srpska pravoslavna crkva slavi ih 30. januara po crkvenom, a 12. februara po gregorijanskom kalendaru.

Predanje[uredi]

U vreme cara Aleksija Komnena, došlo je među učenim ljudima u Carigradu do nesuglasica i prepirki, koji je od trojice svetitelja bio najveći. Po jednima je to bio Sveti Vasilije Veliki, jer je duboko prodro u tajnu bića, isti onaj Vasilije koji se svojim vrlinama upodobio Anđelima i takmičio se sa njima. On nije tako lako opraštao grešnicima, bio je strog, jer nemade u sebi ničeg zemaljskog.

Nasuprot njemu, bio je Sveti Jovan Zlatoust, koji je lako opraštao grešnicima i privlačio ih pokajanju. Zato ga jedni smatraše manjim od Vasilija Velikog, a drugi pak zbog njegove slatkorečivosti i razumevanja slabosti ljudskih većim od Vasilija. Postojala je i treća grupa, koja je veličala Svetog Grigorija Bogoslova, smatravši da je on najveći od njih trojice, jer odlikova se on kitnjastim i divnim stilom, kojim je prevazilazio sve crkvene mudrace. I tako dođe do podele među pristalicama njihovim na: Vasilijane, Grigorijane i Jovanite. Ali, po promislu Božjem sve se završi u korist Crkve i to čudesnim snoviđenjem episkopa Evhaitskog, Jovana kome se javiše sva tri svetitelja rekavši mu: „Mi smo jedno u Boga, kao što vidiš i nema u nama ništa protivrečno, nego smo svaki u svoje vreme pobuđivani Duhom Božjim, pisali razne knjige na spasenje ljudi. I među nama nema ni prvog, ni drugog, nego ako jednog spomeneš, odmah su i druga dvojica tu." Poučiše oni episkopa Jovana da se ustanovi jedan zajednički praznik i da se prestane sa deobom onih koji se spore i prepiru oko njih.

Sastavljena je jedna zajednička služba i određen je jedan zajednički praznik za svu trojicu - SVETA TRI JERARHA - koji se praznuje 12. februara (30. januara po julijanskom kalendaru), a svaki od ova tri svetitelja ima poseban dan u godini kada se praznuje. I to: Sveti Vasilije Veliki praznuje se 14. januara (1. januara po starom kalendaru), Sveti Grigorije Bogoslov 7. februara (25. januar, po starom kalendaru) i Sveti Jovan Zlatoust 9. februara (27. januara, po starom kalendaru).

TROPAR (glas 4): Jako apostolov jedinoravniji i vseljenija Učiteljije, Vladiku vsjeh molite, mir vseljenjej darovati i dušam našim veliju milost.

Vidi još[uredi]

Izvori[uredi]