Sergej Ajzenštajn

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Sergej Ajzenštajn
Sergei Eisenstein 02.jpg
Sergej Ajzenštajn
Datum rođenja (1898-01-23)23. januar 1898.
Mesto rođenja Riga
 Ruska Imperija; danas Letonija
Datum smrti 23. januar 1948.(1948-01-23) (50 god.)
Mesto smrti Moskva
 Sovjetski Savez; danas Rusija

Sergej Mihajlovič Ajzenštajn (rus. Сергей Михайлович Эйзенштейн, 18981948) je sovjetski reditelj i filmski teoretičar. Najpoznatiji filmovi su mu: „Oklopnjača Potemkin“, „Oktobar“, „Aleksandar Nevski“. Njegovi filmovi pripadaju žanru politički angažovanih filmova.

Među istoričarima filma postoji uverenje da je upravo Sergej Ajzenštajn doprineo najviše razvoju montaže, kao ne samo tehničkog postupka povezivanja kadrova, nego kao i načina da se filmski jezik bitno izmeni i unapredi. Sa Lavom Kulješevim razvio je izuzetno značajan teoretski rad na polju razvoja montaže.

Sve delo Sergeja Ajzenštajna karakteriše inovativna upotreba montaže, ritma, odabira dominantnih motiva, vrste osvetljenja, u poslednjem filmu i upotreba boja. Ove je bila inovacija u filmskom rečniku svoga doba.

Život i delo[uredi]

Potiče iz porodice u kojoj je dominantno religijsko uverenje bilo pravoslavlje, iako mu je otac, po nacionalnosti bio Jevrejin koji je prihvatio pravoslavlje,[1][2] a majka Ruskinja.

U svojim prvim filmovima nije koristio glumce profesionalce. Bavio se pitanjima klasnih konflikta u kojima su glumci imali stereotipne uloge. Ajzenštajn je bio odan idejama komunizma u vreme Staljina koji je odlično shvatao značaj filma kao propagandnog oružja. Popularnost i značaj Sergeja Ajzenštajna je rastao i opadao u funkciji uspeha njegovih filmova.

Godine 1925, stvorio je film „Oklopnjača Potemkin“. Čuvenu scenu sa kolicima koja padaju niz stepenište u Odesi snimio je 22. septembra. Centralni komitet KPSS je organizovao obeležavanje jubileja revolucije iz 1905, a narodni komesari Lunačarski i Maljevič su angažovali Ajzenštajna da napravi film posvećen ovoj komemoraciji. Od mnoštva događaja, Sergej je odabrao pobunu na oklopnjači kao centralni motiv filma.

U jesen 1928. godine napušta Sovjetski Savez i odlazi na dvogodišnje studijsko putovanje po Evropi sa saradnicima Edvardom Tiseom i Grigorijem Aleksandrovim. Tamo ih je poslala komunistička partija da bi usavršili saznanja o tehnici zvučnog filma. Tu je napravio jedan film u Francuskoj (Sentimentalna romansa iz 1930). Studio Paramaunt ga 1930. poziva u SAD i nudi ugovor na 100.000 dolara. Ajzenštajn stiže u Njujork 20. maja. Trebalo je da ekranizuje jedan od romana Teodora Drajzera, ali se od tog projekta odustalo zbog sukoba reditelja i producenata. Time dolazi u poziciju da ga prijatelji Epton Sinkler i Čarli Čaplin spašavaju od neke vrste progona. Odlazi u Meksiko da snima film za bračni par Sinkler, ali se i tu njegova umetnička priroda susreće sa, za njega u to vreme neprihvatljivim uslovima stvaranja. Film o Meksiku nije dovršen, a Staljin ga u međuvremenu poziva nazad u SSSR. Od snimljenog materijala je 1933. izmontirana verzija filma „Gromovi nad Meksikom“, kasnije poznatog kao „Živeo Meksiko!“ (¡Que Viva México!).

Godine 1938. prikazan je prvi Ajzenštajnov zvučni film, „Aleksandar Nevski“. On opisuje istorijsku bitku Rusa i tevtonskih vitezova iz 13. veka na zaleđenom Čudskom jezeru. Filmom dominira ideja patriotizma i stoga je intenzivno korišćen kao propaganda u SSSR-u tokom Drugog svetskog rata.

Ajzenštajnov boravak na zapadu ga je učinio sumnjivim u očima Staljina i komunističke nomenklature. Rad na nekim filmovima je otkazan, a rad na filmu „Ivan Grozni“ je često ometan. Prvi deo ovog filma iz 1944. primljen je sa simpatijama i nagrađen je, dok je drugi deo bio cenzurisan i nije prikazan do 1958. U nastavku filma, Ivan nije prikazan kao heroj već kao paranoični tiranin. Neki delovi su snimljeni u koloru, zahvaljujući nemačkim kolor kamerama zaplenjenim u bici kod Staljingrada. Treći deo filma, iz 1946, konfiskovala je komunistička partija.

Sergej Ajzenštajn je umro od srčanog udara, 11. februara 1948. u Moskvi.

Glavna dela[uredi]

Neki od najboljih radova su:[3]

  • Dnevnik Glumova (Дневник Глумова, 1923)
  • Štrajk (Стачка, 1925)
  • Oklopnjača Potemkin (Броненосец „Потемкин“, 1925)
  • Oktobar: deset dana koji su potresli svet (Октябрь: Десять дней, которые потрясли мир, 1927)
  • Staro i novo (Генеральная линия или Старое и новое, 1929)
  • Sentimentalna romansa (Сентиментальный романс/Le Romance sentimentale, 1930)
  • Zemljotres u Oahaki (Землетрясение в Оахаке, dokumentarni film iz 1931)
  • Živeo Meksiko! (¡Que Viva México!, Да здравствует Мексика!, nedovršen film, 1930-1932)
  • Bežin lug (Бежин луг, nedovršen film, 1935 – 1937)
  • Aleksandar Nevski (Александр Невский, 1938)
  • Канал Фергана (недовршен филм из 1939)
  • Иван Грозни:
    • први део (1945)
    • други део (1946/1958)
    • трећи део (1946, незавршено)

Извори[uredi]

  1. "Almost nothing is known of his paternal grandparents, though the wife of his cousin once remarked that her husband mentioned that the grandmother was thought to be Swedish." in Ronald Bergan, Sergei Eisenstein – The New York Times.
  2. Literaty Encyclopedia
  3. Christie, Ian; Taylor, Richard, ур. (1994), The Film Factory: Russian and Soviet Cinema in Documents, 1896–1939, New York, New York: Routledge, ISBN 0-415-05298-X .
    • Eisenstein, Sergei (1949), Film Form: Essays in Film Theory, New York: Hartcourt 

Литература[uredi]

  • Bergan, Ronald (1999), Sergei Eisenstein: A Life in Conflict, Boston, Massachusetts: Overlook Hardcover, ISBN 978-0-87951-924-7 
  • Bordwell, David (1993), The Cinema of Eisenstein, Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press, ISBN 978-0-674-13138-5 
  • Geduld, Harry M.; Gottesman, Ronald, ур. (1970), Sergei Eisenstein and Upton Sinclair: The Making & Unmaking of Que Viva Mexico!, Bloomington, Indiana: Indiana University Press, ISBN 978-0-253-18050-6 
  • Goodwin, James (1993), Eisenstein, Cinema, and History, Urbana: University of Illinois Press, ISBN 0-252-06269-8 
  • Leyda, Jay (1960), Kino: A History of the Russian And Soviet Film, New York: Macmillan, OCLC 1683826 
  • Leyda, Jay (1986), Eisenstein on Disney, London: Methuen, ISBN 0-413-19640-2 
  • Leyda, Jay; Voynow, Zina (1982), Eisenstein At Work, New York: Pantheon, ISBN 978-0-394-74812-2 
  • Montagu, Ivor (1968), With Eisenstein in Hollywood, Berlin: Seven Seas Books, OCLC 8713 
  • Neuberger, Joan (2003), Ivan the Terrible: The Film Companion, London; New York: I.B. Tauris, ISBN 1-86064-560-7 
  • Nizhniĭ, Vladimir (1962), Lessons with Eisenstein, New York: Hill and Wang, OCLC 6406521 
  • Seton, Marie (1952), Sergei M. Eisenstein: A Biography, New York: A.A. Wyn, OCLC 2935257 
  • Howes, Keith (2002), „Eisenstein, Sergei (Mikhailovich)”, Ур.: Aldrich, Robert; Wotherspoon, Garry, Who's Who in Gay and Lesbian History from Antiquity to World War II, Routledge; London, ISBN 0-415-15983-0 
  • Stern, Keith (2009), „Eisenstein, Sergei”, Queers in History, BenBella Books, Inc.; Dallas, Texas, ISBN 978-1-933771-87-8 
  • Antonio Somaini, Ejzenstejn. Il cinema, le arti, il montaggio (Eisenstein. Cinema, the Arts, Montage), Einaudi, Torino 2011
  • The Secret Life of Sergei Eisenstein (1987) by Gian Carlo Bertelli
  • Eisenstein (film) (2000) by Renny Bartlett, "a series of loosely connected (and unevenly acted) theatrical sketches whose central theme is the director's shifting relationship with the Soviet government" focusing on "Eisenstein the political animal, gay man, Jewish target and artistic rebel".
  • Eisenstein in Guanajuato (2015) by Peter Greenaway.
  • Sergei Mikhailovich Eisenstein Collection is housed at the Museum of Modern Art Museum Archives.
  • Sergei Eisenstein Scrapbook of photographs and manuscripts, [ca. 1900]-1930 (2 volumes) is house at the Museum of Modern Art Museum Archives.
  • Sergei Eisenstein Correspondence with Theodore Dreiser, 1931-1941 (9 letters) is housed at the Rare Book and Manuscript Library at the University of Pennsylvania.

Спољашње везе[uredi]