Sistem civilne odbrane Republike Srbije

Gotovo u svim zemljama sveta civilna odbrana se smatra sastavnim delom odbrane, kojim se predviđa sprovođenje kompleksa mera vojno-političkog i privrednog karaktera. Teoretski i praktično je oblikovana kao komponenta odbrane i tretira se kao područje odbrambenog delovanja. Profesor R. C. Jović u svojim studijama izvodi zaključak da u čitavom svetu odbranu zemlje i naroda obezbeđuju dva sistema: sistem vojne odbrane koji se priprema za vođenje odbrambenog rata u slučaju agresije na državnu teritoriju i njen integritet od strane spoljnog agresora, i sistem civilne odbrane koji se organizuje, priprema i deluje u ratu i svim kriznim i vanrednim situacijama u miru na zaštiti, bezbednosti i odbrani civilnog stanovništva, privrede, materijalnih i kulturnih dobara i u zaštiti životne sredine.

U Vojnom leksikonu civilna odbrana se definiše kao organizovana aktivost civilnog stanovništva radi smanjenja učinka neprijateljskog dejstva iz vazdušnog prostora, sa zemlje i mora, i održavanja ili obnavljanja bitnih uređaja i službi neophodnih za život naroda i održavanje njegovih ratnih napora. U nekim zemljama se stapa sa odbranom i dobija vojni karakter. Pod civilnom odbranom Sukjenjik podrazumeva sveukupnost preventivnih i spasilačkih akcija čiji je cilj otklanjanje posledica razaranja u oblastima ratnih operacija i smanjenje gubitaka civilnog stanovništva, koji se uglavnom javljaju kao posledica vazdušnih napada na teritoriju zaraćenih država. Osim toga, civilna odbrana je odgovorna za organizaciju i izvođenje efikasnih akcija spasavanja za vreme elementarnih nepogoda i katastrofa u vreme mira. Iako se civilna odbrana u raznim državama interpretira na različite načine, svi programi civilne odbrane znače odbranu civila i njihove imovine nasuprot odbrani oružanih snaga i vojnih objekata.

U okviru međunarodnog prava određenje civilne odbrane preuzeto je iz određenja civilne zaštite dopunskim protokolima iz Ženevske konvencije i definiše se kao vršenje nekih ili svih humaniratnih aktivnosti sa ciljem da se civilno stanovništvo zaštiti od opasnosti od neprijateljstva ili nesreće i da mu se pomogne da savlada njihovo neposredno dejstvo, kao i da mu se obezbede uslovi potrebni za njegov opstanak.

Ipak, pojam civilne odbrane treba razgraničiti od pojma civilne zaštite i shodno tome, dr Luka Kastratović, sistem civilne odbrane definiše kao skup mera i aktivnosti koje permanentno sprovode civilne strukture društva u uslovima narušenog funkcionisanja države i njenih institucija u ratu i miru (elementarnim nepogodama, prirodnim i tehničko-tehnološkim katastrofama i akcidentima). Da bi se pravilno shvatio, sistem civilne odbrane se mora posmatrati kao sistem koji ima i tehničke i političke komponente.

Istorijski razvoj sistema civilne odbrane u Republici Srbiji

Sistem civilne odbrane u Srbiji između dva svetska rata

Tokom bombardovanja Beograda 1941. dolazi do stradanja velikog broja civila i uništavanja materijalnih i kulturnih dobara kao posledica neefikasnosti planiranih mera zaštite

Porast opasnosti ugrožavanja ljudi i materijalnih dobara u 20. veku i stanje i razvoj civilne odbrane u svetu uticao je i na razvoj civilne odbrane u našoj zemlji. Početak funkcionisanja civilne odbrane u Jugoslaviji vezan je za 1932. godinu, kada je Ministarstvo vojske i mornarice Kraljevine Jugoslavije izdalo Opšte uputstvo za rad u cilju odbrane zemlje u slučaju neprijateljskog napada iz vazduha. Nastanak civilne odbrane u savremenom smislu vezan je za razvoj avijacije, koja je dejstvom iz vazdušnog prostora stvarala mogućnost brzog prenošenja borbenih dejstava van fronta i nanošenje velikih ljudskih i materijalnih gubitaka po celoj teritoriji države.

Pre Drugog svetskog rata Vlada Kraljevine Jugoslavije izdala je Uredbu o zaštiti od vazdušnih napada 1939. godine, i Uredbu o komandi teritorijalne vazdušne odbrane 1940. godine. Uredbom iz 1939. godine utvrđeno je organizaciono ustrojstvo teritorijalne vazdušne odbrane i formiran Središnji odbor pri inspekciji zemaljske odbrane, kao centralno rukovodeće telo. Središni odbor su činili predstavnici ministarstava koja su bila zainteresovana za ovu problematiku, a imao je pododbore za sanitetsku, hemijsku i tehničku službu, za evakuaciju i za propagandu. U banovinama su formirani banovski odbori, kojima je rukovodio ban, a područjem Beograda Uprava grada. U sastav Komande teritorijalne vazdušne odbrane, prema Uredbi iz januara 1940. godine, ušla je Komanda protivavionske odbrane i Direkcija za pasivnu zaštitu.

Prilikom nemačkog napada, aprila 1941. godine, planirane mere zaštite nisu došle do izražaja, a za vreme rata, na okupiranoj teritoriji stanovništvo je bilo bez organizovane zaštite. Na oslobođenim teritorijama formirani su zbegovi, u kojima je sklanjano stanovništvo i bolnice za lečenje ranjenih i obolelih, posebno u područjima zahvaćenih epidemijama.

Sistem civilne odbrane u Srbiji posle Drugog svetskog rata

Sistem civilne odbrane u Federativnoj Narodnoj Republici Jugoslaviji

Prvi nacionalni zakoni o civilnoj odbrani, sa programima mera koje se odnose na čitavu zemlju, doneti su u svetu tek 1948. godine. U Federativnoj Narodnoj Republici Jugoslaviji 1948. godine doneta je Uredba o organizaciji i delovanju Odeljenja za protivvazdušnu zaštitu. Odeljenje je obrazovano pri Državnom ministarstvu unutrašnjih poslova. Protivvazdušna zaštita bila je prvenstveno organizovana za zaštitu ljudi, materijalnih i kulturnih dobara od oružanog dejstva iz vazdušnog prostora. Organizacija i funcionisanje civilne zaštite tek su razrađeni Zakonom o narodnoj odbrani iz 1955. godine, ali kao deo narodne odbrane. Iako je bila deo narodne odbrane i organizovana uglavnom za ratne potrebe, civilna zaštita prerasla je u Službu civilne zaštite i preuzela zadatke zaštite i spasavanja ljudi i materijalnih dobara od elementarnih nepogoda i katastrofa.

Članom 47 Zakona regulisano je učešće državljana Federativne Narodne Republike Jugoslavije u službi civilne zaštite kao izvršavanja mera naređenih u cilju civilne zaštite kao dužnost. Regulisano je da obavezi služenja u civilnoj zaštiti podležu sposobni državljani oba pola počev od navršenih šesnaest godina života.

Službu civilne zaštite organizuje i njome rukovodi narodni odbor sreza preko organa unutrašnjih poslova, a pod neposrednim rukovodstvom i nadzorom Državnog sekreterijata za unutrašnje poslove Narodne Republike. Opšte rukovođenje i opšti nadzor na teritoriji zemlje vršio je savezni Državni sekretarijat za unutrašnje poslove.

U ovom periodu zakonodavstvo, u okviru svoje regulative, ima samo civilnu zaštitu kao sastavi deo odbrane. Sve do 1961. godine, organizacijsko-formacijska struktura Ministarstva odbrane nije predviđala poseban organ koji bi se bavio poslovima civilne odbrane. Tek je 1961. godine u formaciji Državnog sekretarijata za poslove narodne odbrane uveden pomoćnik državnog sekretara za civilni sektor, koji je, između ostalog, imao zadatak koordinacije poslova civilne zaštite. U ovom periodu civilna odbrana prvenstveno je funkcionisala za potrebe narodne odbrane, a postepeno je preuzimala zadatke zaštite i spasavanja ljudi i materijalnih dobara od elementarnih nepogoda i katastrofa.

Sistem civilne odbrane u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji

Simbol Teritorijalne odbrane, koja je prema Ustavu iz 1974. činila jedan od sastavnih elemenata sistema civilne odbrane

U Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji civilna odbrana se razvijala u skladu sa Ustavom iz 1963. i 1974. godine, Zakonima o narodnoj odbrani iz 1969. i 1974. godine i Zakonom o opštenarodnoj odbrani iz 1984. godine.

Ustav iz 1963. godine po prvi put, u posebnoj glavi o narodnoj odbrani, tretira pitanje civilne odbrane gde ističe da su za organizaciju civilne odbrane zemlje, predvojničke obuke i uopšte za pripreme i organizovanje civilne zaštite zemlje odgovorne federacija, republika, opština i druge društveno-političke zajednice. Na jačanje civilne odbrane, znatno je uticalo uvođenje pomoćnika saveznog sekretara za civilnu odbranu u formaciji Saveznog sekretarijata za poslove narodne odbrane 1964. godine.

U sektoru za civilnu odbranu Saveznog sekretarijata za poslove narodne odbrane, formirani su sledeći organi: Uprava za civilnu odbranu, Uprava za civilnu zaštitu, Odeljenje za studije i opšte poslove i Odeljenje za obuku, agitaciju i propagandu. Formiranjem organa civilnog sektora, Savezni sekretarijat je bio organizaciono i kadrovski ojačan i osposobljen za regulisanje pitanja civilne odbrane.

Prečišćenim tekstom Zakona o Narodnoj odbrani 1965. godine regulisana je obaveza služenja u civilnoj odbrani, zaštita i spasavanje stanovništva i materijalnih dobara, obrazovanje jedinica civilne zaštite, mere zaštite i spasavanja, obuka za odbranu i zaštitu i upotreba jedinica civilne zaštite u borbi protiv elementarnih nepogoda. Zakon je usklađen sa koncepcijom opštenarodne odbrane, koja je usvojena 1968. godine.

Na osnovu Zakona o narodnoj odbrani (1969), Savezni sekretarijat za narodnu odbranu odredio je orijentacioni nastavni predmet Prva pomoć i zaštita za osnovne škole, nastavni predmet Odbrana i zaštita za srednje škole i naučno-nastavnu oblast Osnove opštenarodne odbrane za više škole i fakultete. Realizacija programa započeta je školske 1970/71. godine.

Ustavom iz 1974. godine se ističe da su oružane snage jedinstvene, da ih čine Jugoslovenska narodna armija i Teritorijalna odbrana. Proširena su ovlašćenja republika i pokrajina, tako da je teritorijalna odbrana bila u nadležnosti republika i pokrajina, a civilna zaštita je iz sektora za civilnu odbranu preneta u nadležnost teritorijalne odbrane. U skladu sa Ustavom (1974) kao element civilne zaštite uvedena je samozaštita koja obuhvata mere i postupke za neposrednu ličnu zaštitu i uzajamnu kolektivnu zaštitu građana i radnih ljudi u stambenim zgradama, organizacijama udruženog rada i drugim organizacijama i državnim organima. U sprovođenju samozaštite građani i radni ljudi su dužni da se uzajamno pomažu. Zakonom o opštenarodnoj odbrani iz 1982. godine utvrđeno je da je civilna zaštita najmasovniji oblik organizovanja, pripremanja i učešća u zaštiti i zpasavanju ljudi i materijalnih dobara od ratnih razaranja, elementarnih i drugih nesreća i drugih opasnosti u miru i ratu, a organizuje se i sprovodi kao deo opštenarodne odbrane i društvene samozaštite. Ovim zakonom uvedena je i lična i uzajamna zaštita koja obuhvata mere i postupke za neposrednu ličnu i uzajamnu zaštitu.

Sistem civilne odbrane u Saveznoj Republici Jugoslaviji

Nedostatak doktrinarnih dokumenata na nivou zemlje nepovoljno je uticao na organizaciju i sprovođenje civilne odbrane tokom NATO agresije 1999. godine

U Saveznoj Republici Jugoslaviji civilna obrana se razvijala u skladu sa Ustavom od 1992. godine i Zakonom o odbrani iz 1993. godine. Za razliku od prethodne podruštvljene koncepcije odbrane, prema ovom zakonu, odbrana se organizuje i razvija isključivo kao državna funkcija. Ranije zakonodavstvo u okviru svoje regulative, imalo je samo civilnu zaštitu, a Zakon o odbrani iz 1993. godine, pored odredaba o civilnoj zaštiti, sadrži i odredbe o civilnoj odbrani.

Odredbe o civilnoj odbrani i zaštiti sistematizovane su u dva poglavlja: osmatranje i obaveštavanje i zaštita civilnog stanovništva. Zaštita civilnog stanovništva, pored opštih odredbi, raščlanjena je u tri celine: jedinice civilne zaštite, jedinice civilne odbrane i evakuacija. Jedinice civilne zaštite popunjavaju se licima koja podležu obavezi angažovanja u civilnoj zaštiti i dobrovoljcima. Jedinice civilne odbrane obrazovale su se odlukom Saveznog ministarstva za odbranu, od građana koji ne podležu vojnoj obavezi ili nisu uključeni u određene oblike zaštite, za vreme ratnog i vanrednog stanja i u slučaju neposredne ratne opasnosti.

Mere zaštite i spasavanja civilnog stanovništva i materijalnih i drugih dobara regulisane su Uredbom o organizovanju i osposobljavanju jedinica civilne zaštite i o merama zaštite i spasavanja civilnog stanovništva i materijalnih dobara. Prema Uredbi, mere zaštite i spasavanja obuhvataju: uzbunjivanje, evakuaciju, sklanjanje, zamračivanje, prvu medicinsku pomoć, zaštitu od požara, otkrivanje i označavanje opasnih zona, radiološko-hemijsko-biološku zaštitu, asanaciju, očuvanje dobara bitnih za opstanak i druge mere zavisno od vrste opasnosti koja može ugroziti stanovništvo i materijalna dobra.

Do 1994. godine, sistem civilne odbrane raspolagao je sa širokom mrežom centara za obuku kardova, koji su omogućavali kvalitetnu i stručnu obuku kadrova svih nivoa. Iste godine (1994) svi centri za obuku su predati u nadležnost Ministarstva unutrašnjih poslova. U nadležnosti Ministarstva odbrane ostali su samo delovi Saveznog centra, koji praktično nije imao naročitu funkciju, a postepeno je ukinut.

Godine 1999. u Sektoru za civilnu odbranu formirana je Uprava za mobilizaciju i popunu, a područni organi u republikama prerasli su u Uprave za odbranu u okviru istoimenog ministarstva. Uprava za mobilizaciju, organizaciju i popunu vodi radnu i materijalnu obavezu za potrebe svih subjekata odbrane u zemlji, a vojna obaveza je u nadležnosti Generaštaba Vojske Jugoslavije.

Sistem civilne odbrane Državne zajednice Srbija i Crna Gora

Državna zajednica Srbija i Crna Gora konstituisana je posle usvajanja Ustavne povelje od strane Narodne skupštine republike Srbije, skupštine Crne Gore i Savezne skupštine SR Jugoslavije 14. marta 2002. i funkcionisala je, kao prelazno rešenje, do referenduma u Crnoj Gori 21. maja 2006, kada se Crna Gora odvojila od Srbije.

Civilna odbrana Državne zajednica Srbija i Crna Gora bila je sastavni deo sistema odbrane, čijim delovanjem je predviđeno ostvarivanje pretpostavki za uspešno prevazilaženje različitih vrsta kriznih situacija u mirnodopskim i ratnim uslovima. Osnovna misija civilne odbrane trebalo je da obezbedi neophodne pretpostavke za planiranje, opremanje i stabilno funkcionisanje odbrane Srbije i Crne Gore, kao i zaštitu i spasavanje stanovništva i materijalnih dobara u uslovima prirodnih, tehničko-tehnoloških i drugih nesreća. Međutim, oblast civilne odbrane nije, kako je najavljeno, reformisana i unapređivana, već su pojedine delatnosti smanjene, a pojedine organizacione strukture postepeno ukidane, što se negativno odrazilo na zaštitu stanovništva i materijalnih dobara.

To se konkretno potvrdilo u katastrofalnoj poplavi u Srednjobanatskom okrugu, aprila 2005. godine. Poplavljena su brojna sela, posebno Jaša Tomić u opštini Sečanj, izlivanjem reke Tamiš, posle naglog topljenja snega na planinama susedne Rumunije. Javnost je bila zatečena, kako su mediji izveštavali, činjenicom da niko nije pratio i procenio opasnost od poplave zbog topljenja snega, niti je bilo snaga da reaguju. Takođe se prećutno prešlo preko činjenice da to nije imao ko da uradi, jer su, reogranizacijom Ministarstva odbrane, početkom 2005. godine, u ovim opštinama ukinuta odeljenja i odseci civilne odbrane, zaposleni dobili otkaze, jedinice civilne odbrane rasformirane, a skladišta opreme zatvorena.

U doktrinarnim dokumentima, civilna odbrana nije našla odgovarajuće mesto. Strategija odbrane Srbije i Crne Gore samo u jednoj rečenici pominje da postoje rizici i pretnje bezbednosti sa manjom ili većom verovatnoćom ispoljavanja i prepoznavanja, kao što su prirodne nepogode, industrijske nesreće i epidemije. Odlukom Saveta ministara 2005. godine, civilna odbrana prebačena je u nadležnost republika članica.

Načela organizovanja sistema civilne odbrane Republike Srbije

Da bi sistem civilne odbrane bio savremen, na nivou realnih potreba i mogućnosti društva, njegova organizacija treba da se zasniva na određenim načelima specifičnim za ovu vrstu organizovanja. Od mnogobrojnih načela organizovanja i pripremanja sistema civilne odbrane neophodno je obezbediti uvažavanje sledećih:

1. Načelo prevencije je opšteprihvaćeno u civilnoj odbrani, a izražava se u razvoju i primeni preventivnih mera u cilju smanjenja rizika od opasnosti ili (ukoliko se ne može sprečiti) umanjenja posledica.
2. Masovnost kao načelo podrazumeva plansko angažovanje svih ljudskih i tehničkih sredstava na zadacima civilne odbrane i zaštite. Ovo načelo insistira da celokupno stanovništvo treba da bude obučeno, pripremljeno i uključeno u sistem zaštite i spasavanja, prvenstveno u okviru lične i uzajamne zaštite građana.
3. Pravovremeno pripremanje sistema civilne odbrane u miru. Ovo načelo podrazumeva organizovanje i pripremanje sistema civilne odbrane pravovremeno, što znači još u miru, odnosno pre nastanka opasnosti. Sprovođenjem odgovarajućih preventivnih mera i postupaka, svestranom primenom ljudskih i materijalnih resursa, stvaraju se neophodni uslovi za brzo i efikasno stupanje u akcije zaštite i spasavanja u uslovima vanrednih situacija.
4. Maksimalna zastupljenost "kolektivnih obaveznika civilne zaštite". Pod pojmom kolektivnog obaveznika civilne zaštite podrazumevaju se sva ona preduzeća, organizacije, službe i ustanove koje obavljaju delatnosti značajne za zaštitu i spasavanje ljudi, materijalnih dobara i životne sredine. Doslednom primenom ovog načela koriste se već postojeća sredstva i stručni kadrovi tih preduzeća, organizacija, službi i ustanova.
5. Jedinstvenost i celovitost sistema. Bitan preduslov za uspešno izvršavanje zadataka civilne odbrane u vanrednim situacijama jeste da se pri organizovanju, pripremanju i sprovođenju sistema civilne odbrane, strukturalno i funkcionalno, mora delovati jedinstveno i celovito. Time se postiže usklađeno funkcionisanje i međusobno dopunjavanje svih elemenata sistema civilne odbrane.
6. Mobilnost kao načelo zahteva prisustvo snaga i sredstava u svim sredinama u kojima može biti ugroženo stanovništvo, materijalna dobra i životna sredina.
7. Autonomnost kao načelo ogleda se u sposobnosti sistema civilne odbrane da, dimenzioniranim snagama i sredstvima, na određenom prostoru, samostalno i u celini izvrši zadatke zaštite i spasavanja u planski predviđenom obimu i roku.
8. Načelo humanosti se ogleda u humanom i solidarnom delovanju civilne odbrane u svim uslovima i duhu međunarodnih konvencija.

Osnovni principi na kojima počiva sistem civilne odbrane Republike Srbije

Srbija ima potrebu da trajno razvija sistem civilne odbrane svesna njegovog značaja i nužnosti da stavovi uvek budu usaglašeni sa vojnopolitičkim položajem, međunarodnim prilikama, izazovima i rizicima, razvojem i fizionomijom savremenog rata i sopstvenim unutrašnjim prilikama, potrebama i mogućnostima. Osnovni principi na kojima treba da počiva razvoj sistema civilne odbrane u savremenim uslovima u odbrambenom sistemu Srbije su:

1. Princip međunarodnopravne usaglašenost. Sistem organizacije civilne odbrane, njegovo funkcionisanje i realizacija zadataka civilne odbrane, mora se odvijati uz potpuno poštovanje svih odredbi međunarodnog ratnog, a posebno Kodeksa međunarodnog humanitarnog prava.
2. Princip otvorenosti sistema je neophodan princip u sistemu civilne odbrane i podrazumeva mogućnost uspostavljanja međusavezničkih odnosa, u skladu sa opštim načelima Povelje Ujedinjenih nacija, kao i procenom nadežnih državnih organa o celishodnosti takvog postupka u konkretnim uslovima. Saveznički odnosi bitni su posebno za oblast prevencije, odnosno za praćenje i procenjivanje savremenih opasnosti koje prete ugrožavanju ljudi, dobara i životne sredine.
3. Princip opštosti u skladu sa savremenim tokovima razvoja društva izražava neophodnost da bude u potpunosti prihvatljiva, dovoljno široka i usmeravajuća osnova celokupne politike države i njenog odbrambenog sistema.
4. Princip savremenosti sistema civilne odbrane je logički zahtev koji proizilazi iz potrebe da se odgovori fizionomiji savremenog rata čije se razorna dejstva ubrzano povećavaju pod uticajem moderne tehnike i tehnologije. Ekspanzija u razvoju moderne tehnike i tehnologije povećala je izvore raznih opasnosti koje su sve više pretnja čovečanstvu u svakodnevnom životu, u miru.
5. Princip autentičnosti svakog sistema civilne odbrane, pa i našeg, proističe iz okolnosti da mora da odgovara na konkretne okolnosti, izazove, rizike i opasnosti koje su karakteristične za Srbiju, naravno uz uvažavanje međunarodnih standarda i korišćenje odgovarajućih iskustava drugih naroda i zemalja.
6. Princip naučne zasnovanosti podrazumeva neophodnost da su sva rešenja u sistemu civilne odbrane zasnovana na naučnim istraživanjima i objektivno potvrđena u praksi.
7. Princip transparentnosti civilne odbrane proizilazi iz potrebe da sistem civilne odbrane bude logičan, prihvatljiv i jasan svim subjektima sistema odbrane, svim građanima, a posebno najodgovornijim državnim i drugim strukturama.
8. Princip sinhronizovanosti sistema civilne odbrane podrazumeva da su doktrinarni stavovi, rešenja i aktivnosti usklađeni, da nema kontradiktornosti, da su rešenja saglasna u postavkama i u praksi.
9. Princip organizovanosti civilne odbrane podrazumeva potrebu da svi ljudski i materijalni potencijali kojima raspolaže Srbija budu kontinuirano organizovani u zavisnosti od uloge koja im je namenjena odgovarajućim planovima.
10. Princip pravne uređenosti civilne odbrane je i neminovnost i obaveza, kao jedna od bitnih pretpostavki njenog funkcionisanja i uspešnosti. Radi se o aktivnostima koje se ubrajaju u kategoriju najvažnijih društvenih i državnih zadataka koji se neminovno obavljaju u skladu sa doktrinom, strategijom, politikom i planovima odbrane.
11. Princip sveobuhvatnosti sistema civilne odbrane je logičan zahtev u opredeljenju Srbije da se u odbrani i zaštiti angažuju svi ljudski i materijalni potencijali.
12. Princip dinamičnosti civilne odbrane odražava stanje i neophodnost da se procene, planovi i odgovarajuća rešenja moraju ostvarivati pod uticajem permanentnih promena stanja u svim oblastima koje su za civilnu odbranu relevantne.
13. Princip etičnosti civilne odbrane izražava trajno opredeljenje Srbije da učestvuje samo u aktivnostima kojima se poštuju principi humanosti, moralne opravdanosti i pravičnosti, uz poštovanje odredbi međunarodnog prava.

Funkcije sistema civilne odbrane Republike Srbije

Kako bi se definisali mesto i uloga civilne odbrane, neophodno je uvažavati okolnosti da velike sile koje poseduju najmoćnije oružje izbegavaju, i da će izbegavati, konvencionalne oblike vođenja rata. Savremene armije su brojno manje, ali su uvođenjem savremenih sistema naoružanja i opreme povećale borbene mogućnosti i stvorile uslove za dejstva sa distance, bez prelaska granica kopnenim snagama. Dejstvom sa distance, bez neposrednog angažovanja na ratištu, postižu se odgovarajući ratni, politički i drugi ciljevi. Ovim dejstvima nanose se gubici u ljudstvu i razaranja po celoj teritoriji zemlje, pri čemu su najugroženiji stanovništvo, materijalna dobra i životna sredina. Stoga je sve veći značaj nevojnih potencijala, tj. civilnog sektora i civilne odbrane.

Ove okolnosti upućuju na koncipiranje civilne odbrane kao sastavnog dela odbrane zemlje, a funkcije modela civilne odbrane na odgovarajuće organizovanje i osposobljavanje potencijala zemlje za angažovanje u skladu sa prirodom opasnosti koje mogu ugroziti zemlju. To je trajna potreba odnosa prema okruženju, pri čemu je neophodno uvažavati i razvijati odgovarajuće funkcije sistema civilne odbrane, a prvenstveno to su:

• Planska funkcija
• Odbrambena funkcija
• Zaštitna funkcija
• Humanitarna funkcija

Planska funkcija

Planiranje je upravljačka funkcija kojom se vrši odabiranje ciljeva i koja obezbeđuje realizaciju politike, programa, postupaka i metoda za njihovo ostvarivanje. Planiranje u sistemu civilne odbrane podrazumeva permanentno i sveobuhvatno procenjivanje i sagledavanje ukupnih potreba zemlje. Ono obuhvata i procenjivanje raspoloživih ljudskih i materijalnih mogućnosti, za zadovoljavanje potreba života i rada u miru, ratu i u uslovima prirodnih i drugih katastrofa.

Planiranje je složen proces koji pretpostavlja planiranje, odnosno predviđanje budućih stanja i svrhu postojanja civilne odbrane. U skladu sa praksom i teorijom istraživanja sistema civilne odbrane, u svetu i kod nas, proces planiranja civilne odbrane obuhvata pretpostavke planiranja, planske akcije, realizaciju i kontrolu planiranja.

Pretpostavke planiranja podrazumevaju analizu šireg okruženja, spoljašnjih i unutrašnjih činilaca, što je osnova za doktrinarna i strateška opredeljenja u koncipiranju i razvijanju sistema civilne odbrane. Pretpostavke planiranja sistema civilne odbrane Srbije obuhvataju izvršene analize i predviđanje daljeh razvoja sistema civilne odbrane na nivou Srbije, određenih regiona, okruga i lokalne samouprave - opština.

Planske akcije se zasnivaju na osnovnim vrstama planiranja: strategijskom, operativnom, funkcionalnom i na pojedinim elementima planiranja. Funkcionalno planiranje u sistemu civilne odbrane je posebno značajno jer omogućava da civilna odbrana na nivou određene lokalne samouprave može da funkcioniše samostalno, a ujedno da bude deo sistema šire strukture.

Rezultat procesa planiranja je plan, zvaničan dokument o predviđenom stanju organizacije i akcijama kojima se dostiže to stanje. Plan sadrži kvalitet i kvantitet aktivnosti, a načelno ima sledeće elemente: ciljeve; aktivnosti za ostvarivanje ciljeva; resurse neophodne za ostvarivanje ciljeva; i usmeravanje aktivnosti ljudskih potencijala na izvršenju plana i organizacijska zaduženja.

Realizacija i kontrola planiranja obuhvata:

1. Organizaciju ljudskih i materijalnih potencijala za realizaciju utvrđenih ciljeva;
2. Kontrolu i usmeravanje u toku realizacije zadataka.

Odbrambena funkcija

Odbrambena funkcija sistema civilne odbrane strateški je važan segment sistema odbrane Srbije i obuhvata sve aktivnosti kojima se zadovoljavaju potrebe Vojske Srbije, Ministarstva unutrašnjih poslova, građana, državnih organa, privrednih i drugih organizacija i zajednica, kao i posebno organizovanih snaga civilne odbrane. Vojna komponenta i civilna odbrana su deo jedne celine, odbrambenog sistema zemlje kako po svojoj nameni, tako i po cilju i funkciji.

Vojska je faktor odbraćanja od oružane intervencije i snaga sposobna za oružanu borbu, a civilna odbrana predstavlja snagu koja obezbeđuje potrebe vojske (vojne sile), kao i zaštitu i funkcionisanje svih državnih i lokalnih institucija. Obuhvata sve državne i društvene delatnosti, sve ljudske i materijalne potencijale i njihove vrednosti od značaja za odbranu države. Bez ovakvih aktivnosti, vojska ne može ostvariti svoju funkciju. Zemlja se brani celinom svojih snaga, a zavisi od njene ukupne moći da adekvatno odgovori na sve moguće izazove i rizike.

Najznačajniji poslovi i obaveze od značaja za odbrambenu funkciju civilne odbrane su sledeći:

1. Osposobljavanje i pripremanje snaga civilne odbrane;
2. Neprekidno osmatranje, obaveštavanje i javljanje, i održavanje veza;
3. Aktivnosti na razvijanju rodoljublja i podrške snagama odbrane;
4. Realizacija zadataka vezanih za nosioce radne obaveze;
5. Održavanje javnog reda i sigurnosti u mestima stanovanja;
6. Asanacija terena;
7. Učešće u logističkom obezbeđenju potreba oružanih snaga;
8. Pružanje pomoći oružanim snagama u izgradnji fortifikacijskih i drugih objekata;
9. Učešće u obavljanju poslova proizvodnje i drugih aktivnosti, u skladu sa planom odbrane.

Zaštitna funkcija

Sistem civilne odbrane sve više dobija na značaju u miru i ratu, gde posebno do izražaja dolazi njena zaštitna funkcija. U ambijentu savremenog rata gde se angažuju sva čovekova područja života i rada, i gde sredstva masovnog uništenja nanose direktne i indirektne posledice, nametnula se potreba većeg organizovanja i angažovanja stanovništva na zaštiti materijalnih i kulturnih dobara i životne sredine kako od ratnih razaranja, tako i od prirodnih, tehničko-tehnoloških i drugih katastrofa u miru i ratu.

Razvojem i uspešnim funkcionisanjem zaštitne funkcije sistema civilne odbrane, odnosno njenog podsistema civilne zaštite stvaraju se realni uslovi za smanjenje ljudskih i materijalnih gubitaka i pravovremenu pomoć ljudima. Posebno je značajno stvaranje uslova za funkcionisanje društvenog i ekonomskog sistema u ratnim uslovima, kao osnovnih elemenata organizacije života i rada u složenim ratnim uslovima u pružanja svih oblika otpora agresoru. Težište razvoja u privredi je na one grane koje obezbeđuju logističke potrebe vojske i potrebe stanovništva za zaštitu, spasavanje i preživljavanje.

Funkcija zaštite treba da olakša vođenje oružane borbe i sačuva ljude i materijalna dobra kao njene najvažnije faktore. Zato kao značajna funkcija odbrambenog sistema treba da se razvija i prožima sve sfere družtvenog života.

U najznačajnije poslove zaštitne funkcije civilne odbrane ubrajaju se: priprema, osposobljavanje i opremanje stanovništva za sprovođenje mera zaštite i spasavanja; organizovanje, opremanje i obučavanje snaga civilne odbrane za sprovođenje mera zaštite i spasavanja; pripremanje i stvaranje uslova za preduzimanje mera zaštite i spasavanja; angažovanje naučnih institucija na istraživanjima koja doprinose razvoju zaštitne funkcije sistema civilne odbrane; diplomatske aktivnosti u odbrani interesa države; međunarodna saradnja u zaštiti interesa države; neprekidno osmatranje, obaveštavanje i javljanje; neprekidno održavanje veza; angažovanje građana na sprovođenju aktivnosti iz domena lične i kolektivne zaštite; pravovremeno angažovanje snaga i sredstava namenjenih zaštiti i spasavanju; zbrinjavanje ugroženog stanovništva; zdravstvena i veterinarska aktivnost; zaštita životinja, poljoprivrednih useva, šuma i voda.

Humanitarna funkcija

Humanitarni karakter sistema civilne odbrane prožima sve njene delatnosti i funkcije. Humanitarni karakter proizilazi iz ciljeva odbrambenog sistema države koji pored odbrane Srbije daje aktivan doprinos očuvanju mira, razvijanju povoljnog bezbednosnog okruženja, kao i razvijanju i unapređivanju partnerskih odnosa sa odgovarajućim institucijama sistema kolektivne bezbednosti i zajedničke odbrane u svetu i zemljama neposredno u okruženju.

Sistem civilne odbrane koncipiran je uz puno uvažavanje međunarodnih pravnih normi, a posebno Ženevskih konvencija o zaštiti žrtava rata iz 1949. godine i dopunskih Protokola (I i II) iz 1977. godine. On nije uperen protiv nekog naroda ili države, već je isključivo usmeren na zaštitu i spasavanje ljudi, materijalnih i kulturnih dobara i zaštitu životne sredine. Usmeren je na ublažavanje posledica ratnih razaranja i prirodnih nepogoda, tehničko-tehnoloških udesa i drugih ugrožavanja i opasnosti širih razmera.

U značajne poslove humanitarne funkcije civilne odbrane ubrajaju se: diplomatska aktivnost u odbrani interesa države i borbi za očuvanje mira u svetu, sprečavanju i širenju ratnih sukoba; međunarodna saradnja od interesa za Srbiju sa svim humanitarnim organizacijama; zbrinjavanje stanovništva; staranje o porodicama kojima je pomoć potrebna; proizvodnja za potrebe civilnog stanovništva i distribucija hrane i drugih neophodnih artikala; učešće u dobrovoljnim radnim aktivnostima od opšteg značaja; učešće u saniranju posledica nesreća i katastrofa; prihvat i zbrinjavanje nastradalih vojnika, i angažovanje na drugim poslovima humanitarnog karaktera.

U sistemu civilne odbrane, na humanitarnim poslovima, treba se se angažuju svi ljudski i materijalni potencijali države, u zavisnosti od potreba i mogućnosti, s težnjom da svi građani budu zaštićeni od svih vrsta opasnosti. To zahteva kontinuirano razvijanje odbrambene funkcije i jačanje međunarodne pozicije zemlje.

Struktura i organizacija civilne odbrane u Republici Srbiji

Krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina 20. veka nastupa nova epoha u međunarodnim odnosima. Kraj Hladnog rata, kao i nestanak blokovske podele sveta označio je početak epohe u kojoj se međunarodna zajednica suočava sa novim društvenim procesima, i pojavom novih bezbednosnih izazova, rizika i pretnji koje uglavnom dolaze od nedržavnih subjekata, pri čemu ugrožavanja prevazilaze opasnosti koje su do sada poznate. Civilna odbrana koja je do kraja Hladnog rata bila strukturisana i organizovana za delovanje u slučaju oružane agresije, proširuje koncept bezbednosti i postaje podjednako usmerena kako na zaštitu i odbranu u ratu, tako i u miru.

Danas, sistem civilne odbrane Republike Srbije konstituisan je kao deo odbrambenog sistema odbrane Srbije koji obuhvata sve organe, organizacije, službe, snage i sredstva civilne odbrane. U Zakonu o odbrani ,,civilna odbrana je deo jedinstvenog sistema odbrane, organizovan radi uspešnog funkcionisanja državnih organa, organa autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave, privrednih društava i drugih pravnih lica, zaštite i spasavanja i obezbeđivanja uslova za život i rad građana i zadovoljenje potreba snaga odbrane u vanrednom i ratnom stanju".

Ujedno, sistem civilne odbrane čini jedinstvenu celinu koja ima dva osnovna elementa, a to su organizacija i akcija. Organizacijsku strukturu sistema civilne odbrane opredeljuju aktivnosti koje je neophodno sprovesti u zaštiti, odbrani i spašavanju građana, materijalnih i kulturnih dobara i zaštite životne sredine u slučajevima ratnih i mirnodopskih opasnosti. Adekvatna organizacijska struktura presudno utiče na efikasnost sistema civilne odbrane.

Strukturu sistema civilne odbrane čine njegovi elementi i podsistemi koji su grupisani u okviru civilne odbrane, a predstvljaju deo raspoloživih ljudskih, materijalnih i drugih potencijala, koji se angažuju za potrebe civilne odbrane. Osnovni podsistemi koji čine sistem civine odbrane su:

1. Civilna zaštita
2. Služba osmatranja i obaveštavanja
3. Zaštita životne sredine
4. Privredna zaštita
5. Psihološko – propagandna zaštita.

Elementi sistema civilne odbrane

Plansko usmeravanje sistema civilne odbrane prema zahtevima koje nalažu odbrambene potrebe Republike Srbije omogućava veliki broj elemenata povezanih u jednu celinu. Elementi sistema civilne odbrane su:

1. Odbrambene mere   
2. Snage odbrane
3. Poslovi odbrane
4. Subjekti odbrane.

U cilju otklanja i sprečavanja posledica opasnosti u ratnim uslovima, prirodnih nepogoda, tehničko-tehnoloških nesreća i katastrofa, neophodno je preduzeti sledeće mere:

• Uzbunjivanje
• Evakuacija
• Sklanjanje
• Zamračivanje
• Prva pomoć
• Zaštita od požara
• Otkrivanje i označavanje opasnih zona
• Zaštita od poplava
• Očuvanje dobara bitnih za opstanak
• Asanacija
• Mere za održavanje reda i bezbednosti
• Druge mere zavisno od vrsta opasnosti koje mogu ugroziti građane.

Organizacija sistema civilne odbrane

Organizaciona struktura civine odbrane prati njeno teritorijalno ustrojstvo, odnosno razvijena je prema administrativno-teritorijalnoj podeli državnog organizovanja. Sistemom civilne odbrane Republike Srbije rukovodi Vlada Srbije, odnosno ministar odbrane. Stručni organi novog modela civilne odbrane Srbije su:

Uprava za civilnu odbranu u Ministarstvu odbrane:

1. Centar za civilnu odbranu
2. Odeljenja za civilnu odbranu
3. Odseci za civilnu odbranu.

Uprava za civilnu odbranu je nadležna za:

1. Operativno-planske poslove civilne odbrane
2. Planiranje i organizovanje priprema civilne odbrane
3. Normativnopravne poslove
4. Planiranje priprema državnih organa i organizacija
5. Sistem osmatranja i obaveštavanja.
6. Sistem civilne zaštite     
7. Mobilizaciju snaga civilne odbrane
8. Radnu i materijalnu obavezu
9. Pripremu subjekata civilne odbrane
10. Kadrovske poslove
11. Telekomunikaciju i kriptozaštitu
12. Međunarodnu saradnju u oblasti civilne odbrane
13. Informatičku podršku i administrativne poslove.

Subjekti sistema civilne odbrane

U skladu sa zakonima i odgovarajućim pravnim aktima subjekti sistema civilne odbrane su nosioci određenih poslova u okviru jedinstveno organizovanog sistema civilne odbrane.

Subjekti sistema civilne odbrane su:

1. Organi i organizacije državne uprave
2. Organi i organizacije lokalne samouprave
3. Javna preduzeća, privredna društva, preduzetnici i druga pravna lica
4. Organizacije i institucije javnih službi ili delatnosti
5. Društvene i druge organizacije
6. Građani.

Snage i sredstva sistema civilne odbrane Republike Srbije

Kako bi se ostvarile funkcije sistema civilne odbrane za sve aktivnosti, neophodno je definisati adekvatno organizovane i opremljene snage sistema civilne odbrane, pri čemu stepen organizovanosti opremljenosti snaga zavisi pre svega od strategijskog opredeljenja i politike odbrane zemlje, zatim procene o ratnim i mirnodopskim opasnostima, unutrašnje i ekonomske stabilnosti, kao i materijalne mogućnosti društva.

U širem smislu snage sistema civilne odbrane čine:

1. Građani
2. Državni organi i organizacije na nivou RS
3. Organi lokalne samouprave
4. Privredna i javna preduzeća
5. Ustanove javnih službi
6. Druge društvene i ostale organizacije.

Snage civilne odbrane u užem smislu:

1. Štabovi civilne odbrane se formiraju da bi rukovodili akcijama civilne odbrane, na zaštiti, odbrani i spasavanju stanovništva, materijalnih i kulturnih dobara i zaštite životne sredine, u ratu i miru, u slučaju elementarnih nepogoda, većih tehničko-tehnoloških katastrofa i drugih opasnosti. Utvrđuju organizacijsku strukturu jedinica, štabova jedinica i drugih jedinica civilne odbrane, izradu planova, obučavanje i osposobljavanje jedinica, štabova jedinica i drugih organa civilne odbrane i građana. Imenovanje rukovodioca i članova štabova civilne odbrane vrši Vlada Srbije na predlog nadležnih organa okruga i opština.
2. Jedinice civilne odbrane vrše zaštitu civilnog stanovništva i njihove imovine, obezbeđenje objekata u opštoj upotrebi, kao i dobara i objekata koji služe civilnoj nameni. Jedinicama civilne odbrane komanduju državni organi nadležni za poslove civilne odbrane. Jedinice civilne odbrane se organizuju kao združeni sastavi, za koje se formiraju, a mogu da se organizuju i kao odeljenja, vodovi i čete.
3. Jedinice civilne zaštite formiraju se za zaštitu i spasavanje ljudi imaterijalnih i kulturnih dobara i životne sredine od ratnih razaranja, elementarnih i drugih opasnosti. Jedinice civilne zaštite obrazuju se na teritorijalnom principu za celu teritoriju Srbije, za teritoriju opština i gradova. Organizuju se kao združeni sastavi jedinica opšte namene i specijalizovane jedinice civilne zaštite.
4. Jedinice veze su neophodne radi neprekidnog funkcionisanja sistema civilne odbrane.
5. Centri za obaveštavanje se obrazuju u cilju pravovremenog otkrivanja svih vrsta opasnosti i adekvatnog organizovanja zaštite građana, materijalnih i kulturnih dobara i životne sredine. Za teritoriju Srbije obrazuje se jedinstveni centar za obaveštavanje, kao i centri okruga i opština.
6. Jedinice službe osmatranja i obaveštavanja poseduju osmatračke stanice koje se organizuju na čitavoj državnoj teritoriji tako da obezbede blagovremeno otkrivanje svih vrsta opasnosti.

Sredstva sistema civilne odbrane

Kako bi sistem civilne odbrane adekvatno odgovorio na sve opasnosti neophodno je opremati snage civilne odbrane savremenim sredstvima koja omogućavaju njihovo kvalitetno obučavanje i osposobljavanje i efikasno funkcionisanje. Snage odbrane opremaju se sa materijalno-tehničkim sredstvima i drugom opremom odgovarajućih privrednih, uslužnih i drugih organizacija, sredstvima i opremom u svojini građana i specifičnim sredstvima i opremom. Od naoružanja, samo jedinice civilne odbrane imaju lako naoružanje neophodno za samoodbranu i zaštitu civilnog stanovništva i njihove imovine, obezbeđenje objekata u opštoj nameni i dobara objekata koji služe civilnoj nameni.

Kamion marke Mercedes Civilne zaštite Republike Srbije

Zavisno od namene, snage civilne odbrane opremaju se sledećim sredstvima:

Sredstva za atomsko-hemijsko-biološku odbranu:

• Sredstva za atomsko-hemijsko-biološku zaštitu
• Sredstva za atomsko-hemijsko-biološku kontrolu.

Inženjerijska sredstva:

• Kompleti za pronalaženje neeksplodiranih ubojnih sredstava
• Kompleti za uništavanje neeksplodiranih ubojnih sredstava
• Čamci
• Dizalice
• Kompresori itd.

Sanitetska materijalna sredstva:

• Sredstva za privremene zdravstvene sastave
• Sanitetski kompleti sterilnih zavoja
• Sanitetski kompleti za sanitetska vozila itd.

Materijalno-tehnička sredstva za specijalizovane jedinice:

• Geofoni
• Uređaji za detekciju duboko zatrpanih
• Oprema za spasavanje iz ruševina, na vodi, pod vodom
• Planinarska oprema
• Čamci za spasavanje
• Prenosne barokomore itd.

Letačka oprema i sredstva:

• Avioni za gašenje požara iz vazduha
• Helikopteri
• Vatrogasna oprema
• Protivpožarni kompleti.

Intendantska materijalna sredstva:

• Kompleti za pripremanje hrane
• Filteri za vodu
• Šatori za smeštaj ljudi itd.

Informatička sredstva i oprema

Moto-tehnička sredstva:

• Automobili putnički i autobusi
• Automobili terenski
• Automobili teretni
• Teretna vozila sa dizalicom
• Vučni vozovi
• Autoprikolice
• Autocisterne
• Kompleti za punjenje akumulatora itd.

Tehničko-materijalna sredstva veze:

• Radio-relejni uređaji i sistemi
• Radio uređaji i sistemi
• Telefonski uređaji i sistemi
• Teleprinterski uređaji i sistemi.

Ciljevi i zadaci sistema civilne odbrane Republike Srbije

Ciljevi sistema civilne odbrane

Ciljevi civilne odbrane su istovremeno i deo ciljeva sistema odbrane zemlje. Trajni ciljevi sistema civilne odbrane zasnovani su na osnovnim vrednostima, interesima i odbrambenoj politici, a to su:

1. Odbrana teritorijalnog integriteta i celovitosti Srbije
2. Zaštita suvereniteta i nezavisnosti Srbije
3. Zaštita nacionalnih vrednosti i interesa Srbije
4. Zaštita građana, materijalnih, kulturnih i drugih dobara.

Osnovni i trajni ciljevi civilne odbrane su:

1. Sačuvati u što je većoj meri moguće ljude, materijalna i kulturna dobra i životnu sredinu od svih oblika ugrožavanja, u miru i ratu
2. Obezneđenje najpovoljnijih uslova subjektima odbrane za odbranu, borbu i otpor u slučaju ratnih dejstava
3. Stvaranje najpovoljnijih uslova za odbranu i zaštitu od prirodnih i tehničko-tehnoloških katastrofa i drugih globalnih opasnosti
4. Obezbeđivanje povoljnih uslova za efikasno otklanjanje posledica od svih ugroženosti i globalnih opasnosti
5. Preventivno delovanje na smanjenju i neutralisanju izvora ugroženosti i opasnosti, a posebno na smanjenju rizika od rata i očuvanju mira.

Zadaci sistema civilne odbrane

Ciljevi sistema civilne odbrane se ostvaruju kroz opšte i posebne zadatke.

Opšti zadaci su:

1. Izgradnja sistema civilne odbrane sposobnog da odgovori na sve vojne i nevojne izvore ugrožavanja ljudi, materijalnih dobara i životne sredine u miru i ratu
2. Efikasno upravljanje sistemom civilne odbrane
3. Stabilno funkcionisanje sistema civilne odbrane
4. Saradnja na međunarodnom planu, u skladu sa politikom odbrane RS.

Posebi zadaci su:

1. Neprekidno praćenje i procenjivanje izvora opasnosti
2. Preventivno delovanje i suprotstavljanje bezednosnim izazovima, rizicima i pretnjama
3. Priprema svih struktura društva za odbranu
4. Obezbeđenje informacione i komunikacione strukture
5. Organizacija mreže osmatranja, javljanja i obaveštavanja
6. Obaveštavanje, upozoravanje i uzbunjivanje stanovništva
7. Odbrana, zaštita i spasavanje ljudi, materijalnih dobara i životne sredine
8. Obuka i odbrambeno osposobljavanje subjekata civilne odbrane
9. Usklađivanje i organizacija informacione i komunikacione infrastrukture za potrebe vojske i državnih organa
10. Materijalno obezbeđenje snaga odbrane
11. Saradnja sa društvenim organizacijama, savezima i udruženjima od značaja za odbranu
12. Međunarodna saradnja na polju civilne odbrane
13. Koordinacija i saradnja sa institucijama od značaja za civilnu odbranu.

Izvršavanjem zadataka civilne odbrane obezbeđuje se kontinuirana osposobljenost i mobilnost snaga civilne odbrane, pravovremeno preuzimanje adekvatnih mera odbrane i zaštite, uspešnost u spasavanju ljudi, materijalnih dobara i životne sredine i otklanjanje posledica od ratnih dejstava i prirodnih nepogoda i katastrofa.

Misije sistema civilne odbrane Republike Srbije

Osnovna misija civilne odbrane je da obezbedi neophodne pretpostavke za uređenje, opremanje, planiranje i stabilno funkcionisanje odbrane, zaštitu i spasavanje stanovništva i materijalnih dobara i olakšavanje preživljavanja stanovništva u uslovima prirodnih, tehničko-tehnoloških i drugih nesreća većih razmera, te za podršku vojsci u svim uslovima njenog operativnog delovanja.

Misije sistema civilne odbrane su:

1. Opastanak države i stvaranje uslova za efikasno funkcioisanje političkog, ekonomskog i svakog drugog sistema
2. Pružanje podrške oružanim snagama i drugim subjektima sistema odbrane
3. Upravljanje u krizama
4. Zaštita i spasavanje stanovništva, kao i otklanjanje posledica ratnih razaranja i drugih civilnih vanrednih situacija.

Dalji razvoj sistema civilne odbrane Republike Srbije

Savremeni izvori ugrožavanja ljudi, materijalnih dobara i životne sredine, i bez ratnih opasnosti, nameću neophodnost razvijanja i usavršavanja efikasnosti sistema civilne odbrane. Ratne opasnosti samo povećavaju potrebu razvijanja sistema civilne odbrane. Svedoci smo da se svet, gotovo svakodnevno, suočava i sa ratnim i sa mirnodopskim izvorima ugrožavanja sa ljudskim žrtvama i velikom materijalnom štetom.

Trenutni model civilne odbrane, kao podsistem odbrambenog sistema zemlje, je celovit, sveobuhvatan i zaokružen sistem koji omogućava efikasnu zaštitu, odbranu i spasavanje ljudi, materijalnih dobara i životne sredine u miru i ratu. On omogućava neprekidno praćenje i procenjivanje izvora opasnosti u realnom vremenu i prostoru, kao osnovne pretpostavke i uslove za adekvatno planiranje neophodnih mera, snaga i sredstava i njihovo pravilno usmeravanje.

Pored opasnosti, on se odlikuje elastičnošću i perspektivom da se prilagodi trenutnoj situaciji, da automatski reaguje na opasnosti i da prenosi težište aktivnosti sa jednog na drugo ugroženo područje.

Aktuelni model civilne odbrane je autonoman, obezbeđuje stalnu osposobljenost, oslanja se na sopstvene snage i kapacitete. Bez velikih ulaganja i naprezanja države, može se, u hodu, dograđivati i usavršavati, zavisno od situacije, potreba i mogućnosti. On pruža optimalnu mogućnost da u daljem razvoju racionalno usklađuje potrebe zemlje s postojećim ljudskim i materijalnim potencijalima.

Objektivne okolnosti povećanja opasnosti i rizika neminovno će uticati na dalji razvoj i usavršavanje sistema civilne odbrane. Neophodno je stalno praćenje i procenjivanje opasnosti iz naučnoistraživačke aktivnosti. Što su procene realnije, a preventivne mere blagovremene, posledice dejstava će biti manje, a društvo stabilnije, i obratno. U tom smislu, pravci daljeg razvoja sistema civilne odbrane bi bili:

1. Celovita reforma sistema civilne odbrane
2. Izgradnja savremenog i stabilnog sistema civilne odbrane koji će obezbediti odbranu, zaštitu i spasavanje ljudi, materijalnih dobara i životne sredine u mirnodopskim i u ratnim uslovima
3. Prilagođavanje organizacije i funkcionisanja sistema civilne odbrane prema realnim mogućnostima zemlje
4. Prilagođavanje sistema civilne odbrane u skladu sa novim izazovima i savremenim iskustvima i
5. Učešće u međunarodnim aktivnostima na polju razvoja i jačanja sistema civilne odbrane, u okviru Povelje OUN.

Vidi još

• Strateški koncept odbrane i odbrambeni zaštitni sistemi
• Javne službe u sistemu civilne odbrane
• Zdravstvena služba u funkciji sistema civilne odbrane
• Seizmološka služba u funkciji sistema civilne odbrane
• Hidrometeorološka služba u funkciji sistema civilne odbrane
• Geološka služba u funkciji sistema civilne odbrane
• Vojne snage u funkciji sistema civilne odbrane
• Vodoprivredna služba u funkciji sistema civilne odbrane
• Nevladine organizacije i udruženja građana u funkciji sistema civilne odbrane
• Organi unutrašnjih poslova u sistemu civilne odbrane
• Civilno-vojna saradnja u oblasti civilne odbrane

Literatura

• Kastratović, Luka (2015). Razvoj sistema civilne odbrane u Republici Srbiji - Novi model. Beograd: Inovacioni centar Fakulteta bezbednosti.
• Vejl, Lorens Dž. (1991). Civilna odbrana. Beograd: Vojnoistraživački i novinski centar.
• Đarmati, Šimon A., Aleksić, Đorđe Lj. (2004). Razorne sile. Beograd: Radnička štampa.
• Gačić, Jasmina (2008). Civilno planiranje za vanredne situacije. Beograd: Fakultet bezbednosti i Javno preduzeće Službeni glasnik.
• Jakovljević, Vladimir (2006). Sistem civilne odbrane. Beograd: Fakultet civilne odbrane.
• Sukjenjik, Konstantin (1978). Civilna odbrana stranih zemalja. Beograd: Vojnoizdavački Zavod.