Spomenik oslobodiocima Niša

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Spomenik oslobodiocima Niša
Spomenik oslobodiocima Niša.jpg
Prikaz spomenika
Opšte informacije
MestoNiš
OpštinaMedijana
Država Srbija
Vreme nastanka28.06.1937. god.
VlasnikRepublika Srbija
Nadležna institucija
Nadležna ustanova za zaštituZavod za zaštitu spomenika kulture Niš
SedišteNiš
AdresaDobrička 2. 18000
Zvanični veb-sajt

Spomenik oslobodiocima Niša nalazi se u samom centru grada, na Trgu kralja Milana i obeležava period oslobodilačkih ratova protiv Turaka, Bugara i Nemaca.

Kao najistaknutije godine ovog razdoblja, izdvajaju se: 1874. i 1877. godina, period borbi za oslobođenje Niša od Osmansko carstva i godine 1915. i 1918. kao početak okupacije i oslobođenje grada u Prvom svetskom ratu.[1][2]

Autor ove monumentalne skulpture je Antun Augustinčić, zagrebački vajar, a sam spomenik je jedno od najznačajnijih ostvarenja novije jugoslovenske skulpture, stavljena je pod zaštitu zakona 1983. godine.

Istorijat [3][uredi]

Povelja stavljena u temelj spomenika oslobodiocima Niša (3. maja 1937)

Spomenik oslobodiocima Niša, kao najznačajnija monumentalna skulptura u Nišu, ima svoju dugu predistoriju, koja je započela sa idejom u Odboru za podizanje spomenika 1897. i nerealizovanim prvonagrađenim radom vajara Simeona Roksandića na konkursu 1900., a završila svečanim otkrivanjem spomenika četrdeset godina kasnije (1937).

Na konferenciji 24. februara 1902. građani Niša, predstavnici svih društvenih slojeva, doneli su odluku o podizanju spomenika koji će biti spomenik svim oslobodiocima Niša i spomenik kralju Milanu. Za predsednika je izabran tadašnji predsednik niške opštine Todor Milovanović.

Poziv za novčanu pomoć Odbora za podizanje spomenika je naišao na dobar odziv kod Nišlija. Deset godina nakon početka projekta za podizanje spomenika počeli su Balkanski ratovi, mnoge znamenite Nišlije su uzele učešće u ratu 1912-1913, tako da je Niš je dugovao priznanje i njima.

Posle završenih Balkanskih ratova počeo je još strašniji Prvi svetski rat, Niš je živeo tri ratne godine pod bugarskom okupacijom. Po oslobođenju, ponovo je zaživela ideja o podizanju spomenika koji bi bio posvećen kako  oslobodiocima iz 1878, tako i oslobodiocima iz 1918. godine.

Direktor gimnazije u Nišu, Milan Banić, obrazovao je 1919. godine odbor koji je dobio zadatak da radi na podizanju spomenika ”borcima palim za oslobođenje i ujedinjenje otadžbine”. Međutim ubrzo je došlo do razlaza članova odbora a Milan Banić se odselio iz Niša.

Prilikom proslave pedesetogodišnjice oslobođenja Niša 1927. godine predsednik opštine Niš Dragiša Cvetković ponovo je pokrenuo pitanje izgradnje spomenika, prilikom same proslave postavljen je kamen temeljac na Trgu kralja Milana. Oblasni odbor Narodne odbrane, čiji je predsednik u to vreme bio niški episkop g. Dositej, preuzeo je inicijativu za rad na podizanju spomenika. Tek nakon pet godina od te inicijative, počelo se sa ozbiljnijim pripremama.

Na praznik Duhovi, 20. juna 1932, održana je konferencija predstavnika društva i korporacija iz Niša sa članovima Udruženja Nišlija iz Beograda i velikog broja građana. Dva dana pre toga je bio upućen zajednički apel građanstvu i na železničkoj stanici su svečano dočekane Nišlije iz Beograda. Na konferenciji su donete odluke o pristupanju radu u cilju što skorijeg podizanja spomenika. Na čelu Odbor našao se predsednik opštine.

Odbor je na svojoj prvoj konferenciji izabrao za predsednika inž. Mihajla Čavdarevića, za potpredsednika dr Jovana H. Bogdanovića i Andona Andonovića; sekretari: profesor Aleksandar Donković, direktor Eskortne banke; blagajnik: trgovac Mihajlo Petrović – Morena; članovi odbora: krojač Mihajlo Popović, trgovac Veljko Stefanović, građevinar Milan Stefanović, lekar dr Borivoje Behaja, Milan Kostić.

Udruženje Nišlija je nekoliko dana kasnije uputilo spisak prikupljenih priloga od svojih članova iz Beograda u iznosu od 42.000 dinara uz pismo sledeće sadržine: ”U ime članova Udruženja Nišlija u Beogradu, toplo blagodarim Vama i celokupnom niškom građanstvu na bratskom prijemu i pažnji, koja nam je ukazana za sve vreme našeg bavljenja u vašoj sredini prilikom našeg izleta, šaljući Vam ujedno naše najsrdačnije pozdrave…  pretsednik d-r Jovan H. Bogdanović’

Do kraja 1932. godine Odbor je održao deset sednica i sproveo detaljnu organizaciju svog poslovanja. Svi prilozi koje je Odbor prikupio slivali su se kod Hipotekarne banke. Do kraja 1932. godine prikupljeno je 118.000 dinara.

Od dolaska za predsednika opštine i Odbora Živkovića, dolazi do sukoba i neslaganja članova Odbora za podizanje spomenika. Taj nesporazum u Odboru je stvorio negativnu reakciju građana Niša, koji su se sve ređe odlučivali da daju doprinos za podizanje spomenika na Trgu kralja Milana. Najviše je nesporazuma bilo oko učešća sekretara Odbora Dušana Manojlovića.

Sednica održana 13. februara 1933. godine bavila se pitanjem: kakav spomenik treba podići i na kom mestu. Postignuta je saglasnost da se podigne spomenik u vidu statue u vrednosti od oko 800.000 dinara i postavi na Trgu kralja Milana. Tada je doneta odluka o raspisivanju konkursa za idejnu skicu spomenika.

Tri dana kasnije, 16. februara održana je sednica kojoj je prisustvovao, pored predsednika Čavdarevića i članova iz Niša, i prvi potpredsednik dr Jovan Bogdanović, predsednik Udruženja Nišlija iz Beograda. Sekretar Odbora Dušan Manojlović je podneo izveštaj da Odbor raspolaže sumom od 188.856 dinara, ne računajući prikupljene priloge Udruženja Nišlija iz Beograda.

Na sednici je takođe odlučeno da se još u istoj godini pristupi podizanju spomenika i da na četiri strane spomenika u reljefu imaju biti istaknuta četiri značajna događaja vezana za istoriju Niša, borba Sinđelića i drugova na Čegru, ustanak Kola Rašića i drugova, oslobađanje Niša 1877. godine i oslobođenje Niša 1918. godine. Doneta je odluka o prikupljanju istorijske građe za izdavanje spomenice. Na jednoj od narednih sednica izabran je žiri za izbor dela za spomenicu. U žiri su ušli: Todor Vidojković, direktor Ženske gimnazije, profesor dr Dušan Milačić, profesor Milan Marković i profesor Vlada Nikolić, školski nadzornik u penziji. Usvojen  je na istoj sednici predlog predsednika Čavdarevića o uslovima konkursa za idejnu skicu spomenika i određene nagrade: prva nagrada – 15.000 dinara, druga nagrada – 8.000 dinara, treća nagrada – 5.000 dinara.

Izbor modela za spomenik izvršen je na sednici ocenjivačkog suda, 30. maja 1934. godine, u dvorani škole «Kralj Aleksandar». Od 23 modela i jedne skice predloga za izradu spomenika, ocenjivački sud je izabrao za nagradu tri predloga, a odbor se saglasio sa ocenom i podelom nagrada.

Prva nagrada dodeljena je Antunu Avgustinčiću(pod šifrom „Vesnik slobode“), vajaru iz Zagreba, druga Risti Stijoviću, vajaru iz Beograda i treća Sretenu Stojanoviću, vajaru iz Beograda. Ocenjivački sud je dao i svoj predlog o mestu gde će se spomenik postaviti, kao i uslov da bude gotov do 1. maja 1935. godine.

U toku 1935. godine došlo je do promene, za predsednika Odbora izabran je Dragiša Cvetković, predsednik Niške opštine. Kada je Dragiša Cvetković službeno dolazio u Beograd, imao je susret sa potpredsednikom odbora Jovanom Bogdanovićem. Tada je postignut dogovor da se ubrza sa pripremama za podizanje spomenika oslobodiocima Niša. Usvojen je predlog donet od 5. avgusta 1935. godine da se Avgustinčiću isplati suma od 800.000 dinara, sa rokom isporuke od 15 meseci. Odbor je postavio uslov Avgustinčiću da se postament spomenika izradi od jablaničkog kamena, a ne kostovačkog kako je autor spomenika želeo. Odlučeno je da spomenik mora biti izrađen prema usvojenom i nagrađenom projektu, postament od jablaničkog kamena, a bronza da bude prvoklasnog kvaliteta livnice Umetničke akademije iz Zagreba.

Prema odluci Odbora bili su određeni za odlazak u Zagreb Milan Stefanović, građevinar i inženjer Rad. Novaković radi kontrolisanja rada na  spomeniku.

Pod rukovodstvom prvog potpredsednika Odbora Jovana Bogdanovića održana je sednica 20. avgusta 1936. godine, na kojoj je odlučeno da se stepenište na postamentu spomenika izradi iz celih komada i preduzimaču prizna višak od 15.000 dinara. Šest dana nakon sednice Poglavarstvo je dalo Odboru za spomenik još 100.000 dinara. Novi predsednik Odbora Dragi Živković, bio je ujedno i predsednik Gradskog poglavarstva .

Sednici od 5. aprila 1936. godine prisustvovao je i prvi potpredsednik Jovan Bogdanović, lekar i predsednik Udruženja Nišlija u Beogradu i referisao o izradi spomenika. Naredne sednice Izvršnog odbora bile su posvećene ubrzanju postavljanja i montiranja spomenika, kao i pripremama same svečanosti.

Sukob članova Odbora nastavio se ličnim sukobom potpredsednika Jovana Bogdanovića i Andona Andonovića. Sukob je kulminirao tako što je Andonović izbacio iz Odbora Bogdanovića zbog njegovog prebivališta u Beogradu. Ali sukob je prevaziđen i Odbor je nastavio sa radom, trebalo je požuriti sa pripremama za podizanje spomenika.

Konačno je na sednici od 15. maja 1936. godine skinuto sa dnevnog reda pitanje spomenika. Toj sednici su prisustvovali Jovan Bogdanović, član žirija, Branko Popović, profesor Univerziteta i vajar Antun Avgustinčić. Autoru spomenika Avgustinčiću je odato priznanje što je monumentalnim delom krunisao podvige oslobodilaca Niša, a Branko Popović je odao priznanje svim članovima Odbora za podizanje spomenika. Doneta je odluka da se vajaru Avgustinčiću isplate svi novčani viškovi koji nisu bili predviđeni ugovorom zaključenim između njega i Odbora. Doneta je i najvažnija odluka – spomenik će biti svečano otkriven na Vidovdan, 28. juna 1937. godine, tačno šezdeset godina nakon oslobođenja Niša od Turaka.

Skulpture su izlivene u livnici Umetničke akademije u Zagrebu 1937, a postament su izradili preduzimači Barberio i O. Adam. Spomenik je otkriven i osveštan 28. juna 1937. uz veliku svečanost priređenu u Nišu. Spomenik je svečano pred 10.000 Nišlija u prisustvu autora spomenika Antuna Avgustinčića otkrio knez namesnik Pavle Karađorđević.

Zastor sa spomenika pao je tačno u 11:20 časova. U vazduhu su kružile tri eskadrile aviona i iz jednog od njih bačen je venac na spomenik. Sve su oči bile okrenute ka spomeniku koji je delovao svečano i prelepo. Osveštenje spomenika obavili su mitropolit Josif i episkop Jovan uz asistenciju nekoliko sveštenika. Osvećenje je pratio hor Branko i grupa sveštenika bez odežde.

Karakteristike spomenika[uredi]

Moravac - Spomenik oslobodiocima Niša

Ovaj spomenik je izrađen od crnog mermera i sastoji se od postolja sa četiri reljefa, na kome se nalaze bronzane skulpture sa visokim postamentom u čijem je donjem delu postavljen splet figuralnih kompozicija ratnika u borbi. Na vrhu spomenika je nalazi konjanik, koji simbolizuje vesnika slobode (Moravac na konju, u prirodnoj veličini), koji drži visoko podignutu levu ruku, sa zastavom slobode u desnoj ruci, na kojoj su utisnuti inicijali „SSSS“ (koji predstavljajuslogan Samo sloga Srbina spasava).

Niže je friz koji predstavlja borbu Stevana Sinđelića na Čegru, a na severnoj strani Kole Rašić diže Nišlije na ustanak. Istočna i zapadna strana simbolišu događaje od 1809. do 1918. godine.

Još niže su četiri reljefa:

Dva od četiri reljefa na spomeniku – ulazak oslobodilačke vojske u Niš 1877. (levo) i ulazak oslobodilačke vojske u Niš 29. septembra 1918. (desno)

Napomene[uredi]

  1. ^ Počev od 1809. na prostoru današnje Srbije sledilo je nekoliko mesnih ustanaka širih razmera sa inicijativom i inicijatorima iz Niša i okoline, koje su Turci ugušili. Pred samo oslobođenje Niša zakletvom u kući Mihaila Božidarca 1874. potvrđena je zavera Koleta Rašića i drugova da mesnim ustancima ubrzaju oslobođenje Niša i ostalih krajeva i njihovo prisjedinjenje tada kneževini Srbiji[4]

Izvori[uredi]

  1. ^ spomenik-oslobodiocima-nisa.html Arhivirano na sajtu Wayback Machine (јануар 21, 2014) (на језику: енглески) приступљено 27.1.2014год.
  2. ^ Spomenik+Oslobodiocima+Niš Архивирано на сајту Wayback Machine (april 13, 2015) (na jeziku: engleski) pristupljeno 27.1.2014god
  3. ^ Grupa autora (1984). Spomenici i skulpture U:Istorija Niša, od oslobođenja 1878 do 1941. godine, knjiga II. Niš: Gradina i Prosveta pp. 460—461.
  4. ^ Niš od iskona do danas, povodom 60 godina od oslobođenja. Politika 26.jun (1937). str. 7

Literatura[uredi]

  • Spomenik oslobodionica Niša 1937, štampa o osvećenju spomenika 1937, Univerzitetska biblioteka „Nikola Tesla“ Niš, 2009 Digitalna biblioteka knjiga 19[mrtva veza]
  • Janićijević J. (2001) Kulturna riznica Srbije, Idea, Beograd.

Spoljašnje veze[uredi]