Stefan Bundalo

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Stefan Bundalo
Lični podaci
Datum rođenja(1988-03-04)4. mart 1988. (36 god.)
Mesto rođenjaBosanska Gradiška, SFR Jugoslavija
Zanimanjeglumac
Rad
Bitna ulogaBez pardona — više uloga
Mali Budo — Brajan
Urgentni centar — Miško
Klan — Đunta
Turneja — Ađutant Đorđević
Neprijatelj — Guzica
Veza do IMDb-a

Stefan Bundalo (Bosanska Gradiška, 4. mart 1988) srpski je pozorišni, televizijski, filmski i glasovni glumac.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Stefan Bundalo je rođen 4. marta 1988. u Bosanskoj Gradišci, kao sin Perice Bundala, pravnika, preduzetnika i političara iz Kozarske Dubice, bivšeg ministra unutrašnjih poslova Republike Srpske i Mirjane Bundalo, rođene Matanović. Ima jednu sestru.[1]

Odrastao je u Kozarskoj Dubici, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. Prve glumačke korake načinio je u amaterskom Dramskom studiju „Artist“, zajedno s glumcima Markom Makivićem i Srđanom Sekulićem, odnosno režiserom Markom Misiračom. Prva televizijska pojavljivanja ostvario je u humorističkoj emisiji Bez pardona, koja se prikazivala na Radio-televiziji Republike Srpske u periodu od 2003. do 2006. godine.[2] Diplomirao je na Akademiji umetnosti Alfa univerziteta u Beogradu, u klasi profesora Nebojše Dugalića. Sa njim u klasi studirali su Hana Selimović, Milica Stefanović, Dušica Novaković, Sandra Sara Oklobdžija, Tijana Pečenčić, Iskra Brajović, Slobodan Roksandić, Nemanja Vanović, Marko Milovanović, Milan Bosiljčić i Bojan Perić.[3] Prvu profesionalnu ulogu ostvario je u beogradskom Narodnom pozorištu, tumačeći više likova u predstavi Figarova ženidba i razvod.[4] U istom teatru je naredne godine odigrao i predstavu Nova Stradija, po tekstu Svetislava Basare, u dramatizaciji Branislave Ilić i režiji Kokana Mladenovića. Komad se na repertoaru zadržao tri sezone.[5][6][7]

Posle nekoliko manjih uloga u različitim projektima,[8] Bundalo je dobio jednu od uloga u glumačkoj podeli filma Neprijatelj iz 2011. godine, reditelja Dejana Zečevića.[9] Kasnije je, kao gostujući umetnik, dobio angažmane u nekoliko predstava na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta.[10][11][12]

U ostvarenju Mali Budo iz 2014, Bundalo je igrao jednog od zapaženijih likova, Brajana, koji progoni glavnog junaka, čiji je lik tumačio Petar Strugar.[13] Iste godine, pojavio se u televizijskoj seriji Urgentni centar, rađenoj po licenci istoimenog američkog naslova,[14] gde je tumačio jednu od uloga zastupljenu u prvoj sezoni.[15] U periodu nakon toga, ostvario je još nekoliko uloga na filmu i televiziji, uključujući i angažmane u reklamama.[16] U aprilu 2016, zajedno sa nekoliko kolega, premijerno je izveo predstavu Ukalupljivanje, na sceni Ustanove kulture „Vuk Stefanović Karadžić“, u režiji Maksima Miloševića.[17]

Marta 2018, sa ansamblom Ateljea 212, premijerno je izveo komad Noćna straža, kojih je već na jesen naredne godine odigran 50 put.[18][19][20] U međuvremenu, Bundalo je nagrađen na međunarodnom festivalu pozorišta za decu, Kotor art, za ulogu u predstavi Pitam se, pitam, koliko sam bitan, Pozorišta Boško Buha.[21] Pojavio se i u dve epizode humorističke serije Državni posao, koje su prikazane krajem oktobra 2019. godine.[22][23]

Uloge[uredi | uredi izvor]

Ovo je dinamičan spisak i možda nikada neće moći da zadovolji određene standarde u potpunosti. Možete pomoći tako što ćete ga proširiti pouzdano referenciranim unosima.

Pozorišne predstave[uredi | uredi izvor]

Predstava Uloga Tekst Dramaturgija
/adaptacija/		 Režija Pozorište Premijera
Figarova ženidba i razvod Treći graničar / Juvelir /
Bazil / Straža / Kerubin		 Bomarše, Horvat, Mocart Slavko Milanović
Maja Pelević		 Slobodan Unkovski Narodno pozorište u Beogradu 16. novembar 2008.[24]
Nova Stradija Hakija Svetislav Basara Branislava Ilić Kokan Mladenović 12. mart 2009.[7]
Otelo Montano Vilijam Šekspir Periša Perišić Miloš Lolić Jugoslovensko dramsko pozorište 23. decembar 2012.[25]
Gospođica Novinar / Advokat /
Prvi pijanac		 Ivo Andrić Marko Fotez Gorčin Stojanović 26. april 2013.[26]
Miloš Krečković
Unosno mesto Prvi činovnik Aleksandar Ostrovski Egon Savin 7. mart 2014.[27]
San letnje noći Njuška Vilijam Šekspir Milena Depolo Đurđa Tešić Pozorište „Boško Buha“ 6. novembar 2014.[28]
Ukalupljivanje Selektor Strahinja Madžarević Maksim Milošević UK „Vuk Stefanović Karadžić“ 4. april 2016.[29]
Noćna straža Torvald Hjorvaldson Fedor Šili Jelena Mijović Boris Liješević Atelje 212 29. mart 2018.[30]
Pitam se, pitam,
koliko sam bitan		 Kurt Erlend Lu Milena Depolo Jana Maričić Pozorište Boško Buha 1. april 2018.[31]
Homo Faber Herbert Henke / Putnik na brodu /
Doktor / Makro / Inženjer		 Maks Friš Tamara Baračkov Ana Tomović Atelje 212 7. mart 2019.[32]

Filmografija[uredi | uredi izvor]

God. Naziv Uloga
2000-e
2003—2006. Bez pardona više uloga
2006. Mi nismo anđeli 3 bolničar
2007. Doba nevinosti (kratki film) Sveta
2008. Između sna i sna (kratki film)
2008. Turneja ađutant Đorđević
2010-e
2010. Kao rani mraz bolničar
2010. Neke druge priče (Srpska priča) bolničar vozila 1
2011. Neprijatelj Guzica
2011. Turneja (serija) ađutant Đorđević
2011. Pevaj, brate! Edo
2012. Crna Zorica Herkul
2012. Uloga moje porodice u ratu svetova (kratki film) Lale
2014. Top je bio vreo Kec
2014. Mali Budo Brajan
2015. Nebo iznad nas
2014—2015. Urgentni centar Miško
2015. Okidač (kratki film) Pavle
2015. Hoću kusur, neću žvaku
2015. Andrija i Anđelka majstor Milanče
2016. Glavom kroz zid Faraon Metnemnamog II [Sic]
2017. Mamurluci paparaco
2017. Horizonti veterinar
2017. The Books of Knjige — Slučajevi pravde Dante
2018. Nemanjići — rađanje kraljevine Leonardo Tjepolo
2019. Državni posao Jovo Bundalo
2020-e
2020. Mama i tata se igraju rata Srđan
2022. U klinču Fešn Maca
2023. Munje opet

Sinhronizacije[uredi | uredi izvor]

Godina Naziv Uloga Studio
2016.[33] Engri brds Bomba
2018.[34] Zec Petar Zec Petar Son animejšon

Nagrade i priznanja[uredi | uredi izvor]

  • Nagrada za glumačko ostvarenje na međunarodnom festivalu pozorišta za decu, Kotor art, za ulogu u predstavi Pitam se, pitam, koliko sam bitan, u Kotoru, 2019. godine[21]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Perica Bundalo”. CIN - Imovina Političara u Bosni i Hercegovini. Arhivirano iz originala 16. 4. 2012. g. Pristupljeno 25. 4. 2013. 
  2. ^ „Retrovizor › BEZ PARDONA”. Radio-televizija Republike Srpske. 20. 5. 2011. Arhivirano iz originala 16. 2. 2016. g. Pristupljeno 11. 12. 2019. 
  3. ^ „Studenti Akademije dočekani ovacijama na Sterijinom pozorju”. Akademija umetnosti Beograd. 1. 6. 2008. Arhivirano iz originala 11. 12. 2019. g. Pristupljeno 11. 12. 2019. 
  4. ^ Lejić, Blaženka (11. 9. 2010). „Kozarska Dubica grad glumaca”. Nezavisne novine. Arhivirano iz originala 31. 5. 2017. g. Pristupljeno 11. 12. 2019. 
  5. ^ „Nova Stradija”. seecult.org. 12. 3. 2009. Arhivirano iz originala 23. 05. 2009. g. Pristupljeno 11. 12. 2019. 
  6. ^ „Predstava "Nova Stradija" izazvala sporne reakcije dijaspore”. Novinska agencija Beta. Blic. 9. 5. 2011. Arhivirano iz originala 11. 12. 2019. g. Pristupljeno 11. 12. 2019. 
  7. ^ a b „Predstava “Nova Stradija” odigrana poslednji put”. Narodno pozorište u Beogradu. 26. 6. 2012. Arhivirano iz originala 11. 12. 2019. g. Pristupljeno 11. 12. 2019. 
  8. ^ Tanja (22. 6. 2017). „OTKRIVAMO Ko je slatki debeljko kog uvek viđate u reklamama”. piplmetar.rs. Arhivirano iz originala 28. 06. 2017. g. Pristupljeno 11. 12. 2019. 
  9. ^ „Neprijatelj”. Filmski centar Srbije. Arhivirano iz originala 11. 12. 2019. g. Pristupljeno 11. 12. 2019. 
  10. ^ Ivanović, Rastko (24. 12. 2012). „„Otelo“: Inteligencija zla”. B92. Arhivirano iz originala 5. 1. 2013. g. Pristupljeno 11. 12. 2019. 
  11. ^ „ANDRIĆEVA GOSPOĐICA U JDP: Podeljena mišljenja o predstavi po romanu nobelovca (FOTO)”. Tanjug. Telegraf. 27. 4. 2013. Arhivirano iz originala 2. 5. 2013. g. Pristupljeno 11. 12. 2019. 
  12. ^ Stojanović, Nikola (8. 11. 2016). „Predstava „Unosno mesto” u JDP-u”. adriadaily.com. Arhivirano iz originala 11. 12. 2019. g. Pristupljeno 11. 12. 2019. 
  13. ^ Kostadinović, Filip (14. 11. 2018). „Stefan Bundalo: "Umetnost je u preispitivanju!"”. oblakoder.org.rs. Arhivirano iz originala 11. 12. 2019. g. Pristupljeno 11. 12. 2019. 
  14. ^ „Stefan Bundalo: Priželjkujem uloge koje pomjeraju moje granice”. frontal.rs. 2. 1. 2015. Arhivirano iz originala 11. 12. 2019. g. Pristupljeno 11. 12. 2019. 
  15. ^ Stojanović, Nikola (17. 9. 2018). „Premijera epizoda druge sezone TV serije „Urgentni centar””. adriadaily.com. Arhivirano iz originala 11. 12. 2019. g. Pristupljeno 11. 12. 2019. 
  16. ^ „Stefan Bundalo - Glumac (iz Telenor reklame)”. The Barbers. Fejsbuk. 28. 8. 2016. Arhivirano iz originala 11. 12. 2019. g. Pristupljeno 11. 12. 2019. 
  17. ^ Aleksić, Natalija (25. 4. 2019). „„Postigli smo treći gol“ – Predstava „Ukalupljivanje“ proslavila treći rođendan”. oblakoder.org.rs. Arhivirano iz originala 2. 9. 2019. g. Pristupljeno 2. 9. 2019. 
  18. ^ Nježić, Tatjana (29. 3. 2018). „PREMIJERA "NOĆNE STRAŽE" Šta biva kad nestane para”. Blic. Arhivirano iz originala 10. 6. 2018. g. Pristupljeno 11. 12. 2019. 
  19. ^ Đurić, Dimitrije (11. 4. 2018). „Predstava "Noćna straža": "Slika postoji, ali slike nema"”. Nedeljnik. Arhivirano iz originala 11. 12. 2019. g. Pristupljeno 11. 12. 2019. 
  20. ^ „Atelje 212 slavi jubilej: 50. izvođenje predstave "Noćna straža"”. B92. 3. 10. 2019. Arhivirano iz originala 4. 10. 2019. g. Pristupljeno 11. 12. 2019. 
  21. ^ a b Pilipović, Milan (16. 7. 2019). „Stefan Bundalo nakon nagrade u Kotoru: Bez dobrog dječjeg pozorišta nema budućnosti pozorišta za odrasle”. srpskainfo.com. Arhivirano iz originala 11. 12. 2019. g. Pristupljeno 11. 12. 2019. 
  22. ^ „Ep.1281: Bundalo”. Državni posao, zvanična prezentacija. 29. 10. 2019. Arhivirano iz originala 11. 12. 2019. g. Pristupljeno 11. 12. 2019. 
  23. ^ „Ep.1282: U Novome Sadu”. Državni posao, zvanična prezentacija. 30. 10. 2019. Arhivirano iz originala 11. 12. 2019. g. Pristupljeno 11. 12. 2019. 
  24. ^ „Figarova ženidba i razvod”. Narodno pozorište u Beogradu. 16. 11. 2008. Arhivirano iz originala 08. 04. 2014. g. Pristupljeno 11. 12. 2019. 
  25. ^ „Otelo”. Jugoslovensko dramsko pozorište. 23. 12. 2012. Arhivirano iz originala 11. 12. 2019. g. Pristupljeno 11. 12. 2019. 
  26. ^ „Gospođica”. Jugoslovensko dramsko pozorište. 26. 4. 2013. Arhivirano iz originala 11. 12. 2019. g. Pristupljeno 11. 12. 2019. 
  27. ^ „Unosno mesto”. Jugoslovensko dramsko pozorište. 7. 3. 2014. Arhivirano iz originala 11. 12. 2019. g. Pristupljeno 11. 12. 2019. 
  28. ^ „San letnje noći”. Pozorište „Boško Buha“. 6. 11. 2014. Arhivirano iz originala 20. 04. 2020. g. Pristupljeno 20. 4. 2020. 
  29. ^ „Ukalupljivanje”. Ustanova kulture „Vuk Stefanović Karadžić“. 4. 4. 2016. Arhivirano iz originala 30. 8. 2019. g. Pristupljeno 11. 12. 2019. 
  30. ^ „Noćna straža – F. Šili”. Atelje 212. 29. 3. 2018. Arhivirano iz originala 11. 12. 2019. g. Pristupljeno 11. 12. 2019. 
  31. ^ „Pitam se, pitam, koliko sam bitan”. Pozorište „Boško Buha“. Arhivirano iz originala 11. 12. 2019. g. Pristupljeno 11. 12. 2019. 
  32. ^ „HOMO FABER (Homo Faber ) – Maks Friš, dramatizacija Tamara Baračkov”. Atelje 212. 7. 3. 2019. Arhivirano iz originala 11. 12. 2019. g. Pristupljeno 11. 12. 2019. 
  33. ^ R, LJ. (5. 5. 2016). „Glumac Stefan Bundalo: Zaljubio sam se u Angry birds”. Kurir. Arhivirano iz originala 11. 12. 2019. g. Pristupljeno 11. 12. 2019. 
  34. ^ „Stefan Bundalo u ulozi najzabavnijeg zeca na svetu (VIDEO)”. Tanjug. Radio-televizija Vojvodine. 28. 2. 2018. Arhivirano iz originala 11. 12. 2019. g. Pristupljeno 11. 12. 2019. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Стефан_Бундало&oldid=27732803”