Talmud

Talmud (hebr. תלמוד‎) predstavlja ogroman korpus jevrejskih tekstova prvenstveno teološke sadržine, ali sadrži i tekstove iz drugih oblasti života - bajke, legende, pravo, filozofiju, odredbe o održavanju higijene, o održavanju domaćinstva i raspolaganju imovinom, međuljudskim i socijalnim odnosima.[1][2] U njega su inkorporisane zbirke rasprava koje su vodili rabini o jevrejskom pravu, etici, običajima i istoriji.[3] Talmud se sastoji iz dva dela: Mišnah, koji predstavlja prvi pisani pregled jevrejskom usmenog prava: i Gemara, koja predstavlja raspravu o Mišnah i o srodnim Tanatičkim spisima koji često obrađuju raznorodne teme i široko tumače Tanakh. Izrazi Talmud i Gemara se često koriste naizmenično. Gemara je osnova za sve kodifikacije rabinskog prava i često se citira u rabinskoj literaturi. Ceo Talmud se često tradicionalno naziva Šas (hebrejska abveracija izraza „šišah sedarim“ što se odnosi na „šest zapovesti“ Mišnaha).

Prema jevrejskom učenju, posredstvom Mojsija, jevrejskom narodu dat je dvostruki zakon: pisani i usmeni. Pisani zakon sastavljen je u pet knjiga od Mojsija, koje sačinjavaju glavni deo Starog zaveta. Svih pet knjiga Jevreji nazivaju: Tora. Usmeni zakon Mojsije nije napisao, nego ga je usmeno predao Jošui (u Daničićevom prevodu Starog zaveta pominje se pod imenom Isus Navin), a ovaj najstarijim Jevrejima, pa je na taj način od generacije do generacije predavan, kroz stoleća dopunjen i prilagođen novim običajima. Ovaj usmeni zakon, ogroman po svome obimu, kasnije je napisan. Na ovom trudnom i velikom poslu radilo je oko 2.500 rabina punih pet stotina godina, od 100. godina pre Hrista, do 400. godina posle Hristovog rođenja. Taj napisani usmeni zakon zove se: Talmud.[4]

Talmud je sveta knjiga za Jevreje. On sadržava ne samo religioznu nauku Jevreja, nego i građanske zakone: privatno pravo, porodično pravo i kazneno pravo. Talmud je na srpski preveo Eugen Verber, „Otokar Keršovani“, Rijeka, 1982,

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Steinsaltz, Adin (2009). „What is the Talmud?”. The Essential Talmud (30th anniversary izd.). Basic Books. ISBN 9780786735419. 
  2. ^ Neusner, Jacob (2003). The Formation of the Babylonian Talmud. Wipf and Stock Publishers. str. ix. ISBN 9781592442195. 
  3. ^ Safrai, S. (1969). „The Era of the Mishnah and Talmud (70–640)”. Ur.: Ben-Sasson, H.H. A History of the Jewish People. Prevod: Weidenfeld, George. Harvard University Press (objavljeno 1976). str. 379. ISBN 9780674397316. 
  4. ^ Goldberg, Abraham (1987). „The Palestinian Talmud”. Ur.: Safrai, Shmuel. The Literature of the Jewish People in the Period of the Second Temple and the Talmud, Volume 3 The Literature of the Sages. Brill. str. 303—322. ISBN 9789004275133. doi:10.1163/9789004275133_008. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Логика и методологија[uredi | uredi izvor]

Savremena naučna dela[uredi | uredi izvor]

  • Hanoch Albeck, Mavo la-talmudim
  • Daniel Boyarin, Sephardi Speculation: A Study in Methods of Talmudic Interpretation (Hebrew), Machon Ben Zvi: Jerusalem, 1989
  • Yaakov Elman, "Order, Sequence, and Selection: The Mishnah’s Anthological Choices,” in David Stern, ed. The Anthology in Jewish Literature (Oxford: Oxford University Press, 2004) 53–80
  • Y.N. Epstein, Mevo-ot le-Sifrut haTalmudim
  • Uziel Fuchs, Talmudam shel Geonim: yaḥasam shel geone Bavel lenosaḥ ha-Talmud ha-Bavli (The Geonic Talmud: the Attitude of Babylonian Geonim to the Text of the Babylonian Talmud): Jerusalem 2017
  • David Weiss Halivni, Mekorot u-Mesorot (Jerusalem: Jewish Theological Seminary, 1982 on)
  • Louis Jacobs, "How Much of the Babylonian Talmud is Pseudepigraphic?" Journal of Jewish Studies 28, No. 1 (1977), pp. 46–59
  • Saul Lieberman, Hellenism in Jewish Palestine (New York: Jewish Theological Seminary, 1950)
  • Moses Mielziner, Introduction to the Talmud: repr. 1997, hardback ISBN 978-0-8197-0156-5, paperback ISBN 978-0-8197-0015-5
  • Jacob Neusner, Sources and Traditions: Types of Compositions in the Talmud of Babylonia (Atlanta: Scholars Press, 1992).
  • Aviram Ravitzky, Aristotelian Logic and Talmudic Methodology (Hebrew): Jerusalem 2009, ISBN 978-965-493-459-6
  • Andrew Schumann, Talmudic Logic: (London: College Publications 2012), ISBN 978-1-84890-072-1
  • Strack, Herman L. and Stemberger, Günter, Introduction to the Talmud and Midrash, tr. Markus Bockmuehl: repr. 1992, hardback ISBN 978-0-567-09509-1, paperback ISBN 978-0-8006-2524-5

О индивидуалним трактатима

  • Moshe Benovitz, Berakhot chapter 1: Iggud le-Farshanut ha-Talmud (Hebrew, with English summary)
  • Stephen Wald, Shabbat chapter 7: Iggud le-Farshanut ha-Talmud (Hebrew, with English summary)
  • Aviad Stollman, Eruvin chapter 10: Iggud le-Farshanut ha-Talmud (Hebrew, with English summary)
  • Aaron Amit, Pesachim chapter 4: Iggud le-Farshanut ha-Talmud (Hebrew, with English summary)
  • Netanel Baadani, Sanhedrin chapter 5: Iggud le-Farshanut ha-Talmud (Hebrew, with English summary)
  • Moshe Benovitz, Sukkah chapters 4–5: Iggud le-Farshanut ha-Talmud (Hebrew, with English summary)

Историјска студија

  • Shalom Carmy (ed.) Modern Scholarship in the Study of Torah: Contributions and Limitations Jason Aronson, Inc.
  • Richard Kalmin Sages, Stories, Authors and Editors in Rabbinic Babylonia Brown Judaic Studies
  • David C. Kraemer, On the Reliability of Attributions in the Babylonian Talmud, Hebrew Union College Annual 60 (1989), pp. 175–90
  • Lee Levine, Ma'amad ha-Hakhamim be-Eretz Yisrael (Jerusalem: Yad Yizhak Ben-Zvi, 1985), (=The Rabbinic Class of Roman Palestine in Late Antiquity)
  • Saul Lieberman, Hellenism in Jewish Palestine (New York: Jewish Theological Seminary, 1950)
  • John W. McGinley, 'The Written' as the Vocation of Conceiving Jewishly. ISBN 0-595-40488-X
  • David Bigman, Finding A Home for Critical Talmud Study

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]