Titan (satelit)
| Titan | |
|---|---|
|
| |
| Planeta | Saturn |
| Otkriće | |
| Otkrio | Kristijan Hajgens |
| Datum otkrića | 25. mart 1655 |
| Karakteristike orbite | |
| Periapsis | 1.186.680±0 km km |
| Apoapsis | 1.257.060±0 km km |
| Ekcentricitet | 0,0288±0 |
| Period revolucije | 15,945421±0,000001 dan |
| Period rotacije | 15,945 Tage |
| Nagib | 0,33 |
| Fizičke karakteristike | |
| Srednji poluprečnik | 1.221.870±1 km[1] km |
| Površina | 8,3 · 107[2] km² |
| Masa | 134,52±0,02 jotagram[3] kg |
| Gustina | 1,88[4] g/cm³ |
| Magnituda | 8,4 |
| Albedo | 0,22[5] |
Titan ili Saturn VI je Saturnov najveći mesec i jedini poznati mesec koji ima gustu atmosferu, i jedino nebesko telo, izuzev Zemlje, na kojem je uočeno stalno prisustvo tečnosti na površini.[6][7]
Titan je drugi satelit po veličini u Sunčevom sistemu, posle Jupiterovog Ganimeda.
Otkriće[uredi | uredi izvor]
Titan je otkrio 25. marta 1655. godine holandski astronom Kristijan Hajgens.[8][9] Hajgens je bio inspirisan Galileovim otrkićem Jupiterova četiri najveća meseca 1610. godine i njegovim poboljšanjima teleskopske tehnologije. Kristijan je uz pomoć njegovog starijeg brata Konstantijna Hajgensa, započeo izgradnju teleskopa 1650. godine i otkrio prvi uočeni mesec sa orbitom oko Saturna sa jednim od teleskopa koje su oni izradili.[10] To je bio šesti mesec ikad otkriven, nakon Zemljinog Meseca i Galilejevih meseca Jupitera.[11]
Orbitalne osobine[uredi | uredi izvor]
| Velika poluosa | 1,221,870 Km |
| Ekscentricitet | 0.0288 |
| Orbitalni period | 15.945 dana |
| Inklinacija | 0.34854° (u odnosu na Saturnov ekvator) |
Fizičke karakteristike[uredi | uredi izvor]
| Srednja vrednost prečnika | 2576 ± 2.00 Km (0.404 Zemaljskih) |
| Površina | 8.3×107 Km² |
| Masa | (1.3452 ± 0.0002)×1023 Kg (0.0225 mase Zemlje) |
| Srednja gustina | 1.8798 ± 0.0044 g/cm³ |
| Ekvatorijalna gravitacija | 1.352 m/s² (0.14 G) |
| Druga kosmička brzina | 2.639 Km/s |
| Rotacija | sinhrona sa periodom revolucije |
| Nagib ose rotacije | 0 |
| Albedo | 0.22 |
| Temperatura | 93.7 K (−179.45 °C) |
| Prividna magnituda | 7.9 |
Naučnici su uz pomoć radara sonde Kasini-Hajgens utvrdili da su najviši vrhovi Titana malo iznad 3.000 m. Do sada najviši otkriveni se nalazi u regiji sa tri vrha iznad tri kilometra i njegova visina iznosi 3.337 m. Naučnici ipak smatraju da postoje i veći vrhovi, ali će za njihovo otkrivanje biti potrebno prikupljanje dodatnih radarskih snimaka.[12]
Titan je po svojim osobinama sličan drugim velikim satelitima Ganimedu, Kalistu i Tritonu, a možda i patuljastoj planeti Plutonu.
Građen je od leda i stena. Unutrašnjost mu je verovatno diferencirana u nekoliko slojeva, sa središnjom jezgrom prečnika od oko 3400 km, te nekoliko slojeva leda različitih kristalnih struktura. Unutrašnjost mu je možda još uvek vruća. Iako po sastavu sličan ostalim Saturnovim satelitima, Titan je nešto veće gustine. Razlog tome je što je dovoljno velik da pokrene proces gravitacione kompresije - zgušnjavanja prouzrokovano vlastitom težinom.
Letelice Vojager nisu otkrile postojanje značajnijeg magnetskog polja oko Titana.
Atmosfera[uredi | uredi izvor]
Titan je jedini planetarni satelit u Sunčevom sistemu koji ima značajniju atmosferu. Atmosfera na površini stvara pritisak od čak 1,5 bara, 50% više nego na Zemlji (na nivou mora). Atmosfera je po sastavu većim delom molekularni azot (94%), uz argon (6%) i nešto metana. Može se naći i voda, te neka organska jedinjenja u tragovima (cijanovodonik, ugljen-dioksid).
Cijanovodik je izrazito bitan jer je neophodan za stvaranje aminokiselina, osnove života na Zemlji. Smatra se da su ovi uslovi slični uslovima kakvi su vladali na Zemlji u vreme stvaranja života, pre nego je život u Zemljinu atmosferu počeo unositi kiseonik.
U višim slojevima atmosfere, pod delovanjem sunčeve svetlosti na metan, ugljen-dioksid i druga jedinjenja, nastaju ugljovodonici i još neka jedinjenja. Ta se jedinjenja u hladnoj atmosferi kondenziraju te na visini od oko 200 km iznad površine stvaraju sloj neprozirnih narandžastih oblaka. Ovaj proces je sličan procesu stvaranja smoga na Zemlji. U novije vreme, na Titanu su uočeni i mali oblaci koji se mogu pojaviti i nestati u samo jednom danu. Ovi su oblaci mogući izvor metanskih kiša.
Na Titanovoj površini vladaju temperature od oko 95 K (-178 °C), oko 4 K iznad trojne tačke metana. Vodeni led na ovim temperaturama ne sublimira, pa u atmosferi nema mnogo vodene pare. Pored spomenutih narandžastih oblaka i sveopšte magle, postoje i druge vrste oblaka, od molekula metana, etana i drugih jednostavnih organskih molekula. Postoji mogućnost da metanski oblaci proizvode čak i neku vrstu „kiše” tekućeg metana na površini, pa čak i da postoje reke, ledenjaci i okeani etana (sa otopljenim metanom) dubine do 1000 m. Ipak, poslednja radarska posmatranja sa Zemlje nisu potvrdila ove pretpostavke.
Vetrove na Titanu, za razliku od većine ostalih tela Sunčevog sistema, ne pokreće Sunčevo zračenje (koje je 100 puta slabije nego na Zemlji) već plimne sile. Plimne sile na Titanu su čak 400 puta jače nego na Zemlji. Plimna izbočina koju na pretpostavljenom okeanu metana stvara Saturn mogla bi biti visoka i do 100 m. Ova izbočina, zbog Titanove sinhronizirane rotacije, stoji uglavnom na istom mestu, ali zbog jačanja i slabljenja plimne sile (tokom Titanovog približavanja i udaljavanja Saturnu do kojeg dolazi zbog Titanove eliptične putanje) izbočina se periodično povećava i smanjuje. Kompjuterske simulacije pokazale su da visina plimne izbočine varira i do 10%.
Saturnove plimne sile pokreću Titanovu atmosferu stvarajući plimne vetrove u smeru sever-jug (za razliku od vetrova na većim visinama koji duvaju u smeru istok-zapad) brzine i do 1 m/s. Zbog niske gravitacije i velike gustine atmosfere, vetrovi ove brzine su mnogo delotvorniji nego na Zemlji, te mogu uzvitlati prašinu.
Slike sa Vojadžera pokazale su i razlike u boji između severne i južne polulopte, te odvojeni sloj smoga koji je s ostatkom bio spojen iznad severnog pola. Razlike u boji su objašnjene uticajem godišnjih doba - u vreme prolaska Vojagera na severnoj polulopti je bilo rano proleće, a na južnoj rana jesen. Postojanje odvojenog sloja smoga, kasnije su analize pokazale, rezultat je atmosferske cirkulacije u višim slojevima atmosfere.
Reljef[uredi | uredi izvor]
Zbog guste atmosfere, nije moguće videti Titanovu površinu u vidljivom svetlu. Letelica Kasini će mapirati Titanovu površinu radarom, kao što je letelica Magellan to učinila s Venerom. Nešto površinskih detalja je vidljivo na infracrvenim fotografijama teleskopa Habl, pa je uočen svetliji „kontinent” na Titanovoj strani okrenutoj Saturnu. Na osnovu ovih fotografija je odabrano mesto sletanja sonde Huygens.
Dolaskom letelice Kasini dobijene su bolje slike Titana, na kojima se ističe područje nazvano Ksanadu. Još uvek nije sasvim jasno kakav je tip terena u pitanju.
Atmosfera[uredi | uredi izvor]
| Površinski pritisak | 146.7 KPa |
| Sadržaj atmosfere | 98,4% N (azot), |
| 1,6% CH4 (metan) |
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Zebker1, Howard A.; Stiles, Bryan; Hensley, Scott; Lorenz, Ralph; Kirk, Randolph L.; Lunine, Jonathan (15. 5. 2009). „Size and Shape of Saturn's Moon Titan”. Science. 324 (5929): 921—923. PMID 19342551. doi:10.1126/science.1168905.
- ^ Iess, L.; Rappaport, N. J.; Jacobson, R. A.; Racioppa, P.; Stevenson, D. J.; Tortora, P.; Armstrong, J. W.; Asmar, S. W. (12. 3. 2010). „Gravity Field, Shape, and Moment of Inertia of Titan”. Science. 327 (5971): 1367—1369. Bibcode:2010Sci...327.1367I. PMID 20223984. doi:10.1126/science.1182583.
- ^ Jacobson, R. A.; Antreasian, P. G.; Bordi, J. J.; Criddle, K. E.; Ionasescu, R.; Jones, J. B.; Mackenzie, R. A.; Meek, M. C.; Parcher, D.; Pelletier, F. J.; Owen, Jr., W. M.; Roth, D. C.; Roundhill, I. M.; Stauch, J. R. (decembar 2006). „The Gravity Field of the Saturnian System from Satellite Observations and Spacecraft Tracking Data”. The Astronomical Journal. 132 (6): 2520—2526. Bibcode:2006AJ....132.2520J. doi:10.1086/508812.
- ^ Mitri, G.; Showman, Adam P.; Lunine, Jonathan I.; Lorenz, Ralph D. (2007). „Hydrocarbon Lakes on Titan” (PDF). Icarus. 186 (2): 385—394. Bibcode:2007Icar..186..385M. doi:10.1016/j.icarus.2006.09.004. Arhivirano (PDF) iz originala 27. 2. 2008. g.
- ^ Williams, D. R. (22. 2. 2011). „Saturnian Satellite Fact Sheet”. NASA. Arhivirano iz originala 30. 4. 2010. g. Pristupljeno 22. 4. 2015.
- ^ „News Features: The Story of Saturn”. Cassini-Huygens Mission to Saturn & Titan. NASA, Jet Propulsion Laboratory. Arhivirano iz originala 22. 8. 2011. g. Pristupljeno 8. 1. 2007.
- ^ S. F.Dermott, Carl Sagan (1995). „journal=Nature”. 374: 238—240. doi:10.1038/374238a0.
- ^ „Lifting Titan's Veil” (PDF). Cambridge. Arhivirano iz originala (PDF) 22. 2. 2005. g.
- ^ „Titan”. Astronomy Picture of the Day. NASA. Arhivirano iz originala 27. 3. 2005. g.
- ^ „Discoverer of Titan: Christiaan Huygens”. European Space Agency. 4. 9. 2008. Arhivirano iz originala 30. 4. 2009. g. Pristupljeno 18. 4. 2009.
- ^ Nemiroff, R.; Bonnell, J., ur. (25. 3. 2005). . 00.html „Huygens Discovers Luna Saturni” Proverite vrednost parametra
|url=(pomoć). Astronomy Picture of the Day. NASA. Pristupljeno 18. 8. 2007. - ^ Perez, Martin (24. 3. 2016). „Cassini Spies Titan's Tallest Peaks”. Nasa. Arhivirano iz originala 19. 08. 2016. g. Pristupljeno 24. 3. 2016.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Coustenis, Athéna; Taylor, F. W. (2008). Titan: Exploring an Earthlike World. World Scientific. ISBN 978-981-270-501-3.
- Lorenz, Ralph; Mitton, Jacqueline (2002). Lifting Titan's Veil: Exploring the Giant Moon of Saturn. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-79348-3.
- Lorenz, Ralph; Mitton, Jacqueline (2008). Titan Unveiled. Princeton University Press. ISBN 978-0691146331.
- Lorenz, Ralph (2017). NASA/ESA/ASI Cassini-Huygens: 1997 onwards (Cassini orbiter, Huygens probe and future exploration concepts) (Owners' Workshop Manual). Haynes Manuals, UK. ISBN 978-1785211119.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Cassini–Huygens Mission To Saturn & Titan. Multimedia Feature Titan Virtual Tour
- Titan Profile at NASA's Solar System Exploration site
- Video of Huygens’ descent from the ESA
- Cassini Imaging Central Laboratory for Operations (CICLOPS) site Titan image search Архивирано на сајту Wayback Machine (10. јануар 2016)
- European Space Agency. (2005). ESA—Cassini–Huygens. Приступљено March 28, 2005.
- The Planetary Society (2005). TPS: Saturn's moon Titan. Приступљено March 28, 2005.
- University of Arizona Lunar and Planetary Lab (2005). Lunar and Planetary Lab The Descent Imager-Spectral Radiometer of the Cassini–Huygens Mission to Titan. Приступљено March 28, 2005.
- The Alien Noise. This recording is a laboratory reconstruction of the sounds heard by Huygens' microphones.
- Movie of Titan's rotation from the National Oceanic and Atmospheric Administration site
- AstronomyCast: Titan Fraser Cain and Pamela Gay, 2010.
- Titan nomenclature and Titan map with feature names from the USGS planetary nomenclature page
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Ostale | |
