Tomas Šeling

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Tomas Šeling
Thomas Schelling.jpg
Datum rođenja(1921-04-14)14. april 1921.(98 god.)
Mesto rođenjaKalifornija

Tomas Šeling (engl. Thomas Schelling; 14. april 1921 - 13. decembar 2016) je američki ekonomista, koji je dobio Nobelovu nagradu za ekonomiju 2005. godine. Nagradu je dobio zbog „doprinosa razumevanju konflikata i saradnje analizom uz pomoć teorije igara".

Rane godine[uredi]

Rođen je 14. aprila 1921. u Ouklandu u Kaliforniji. Srednju školu je završio u San Dijegu. Diplomirao je ekonomiju 1944. na Univerzitetu Berkli.[1] Doktorirao je ekonomiju 1951. na Univerzitetu Harvard.[1]

Karijera[uredi]

Od 1948. do 1953. učestvovao je u sprovođenju Maršalovoga plana u Evropi, a službovao je u Beloj kući i u izvršnom uredu Predsednika SAD. Napustivši vladu radio je na ekonomskom fakultetu Univerziteta Jejl od 1953. do 1958.[1] Izabran je 1958. za profesora ekonomije na Harvardu,[1] a od 1969. radi kao profesor političke ekonomije u Kenedijevoj školi na Harvardu. Na Harvardu je radio do 1990.[1] Na Univerzitetu Merilend radio je od 1990. do 2003.[1] Tokom 1993. dobio je nagradu Američke nacionalne akademije nauka zbog istraživanja značajnih za sprečavanje nuklearnoga rata. Dobio je 2009. počasni doktorat na Univerzitetu Jejl.

Strategija konflikta[uredi]

Njegova knjiga Strategija konflikta (1960)[2] predstavljala je pionirski korak u proučavanju cenkanja i pregovaranja i strateškoga ponašanja, a to Šeling naziva ponašanje za vreme konflikta. Strategija konflikta se smatra jednom od stotinu najuticajnijih knjiga na Zapadu od 1945.[3] U knjizi se uvode koncepti poput žarišne tačke i verodostojnoga angažovanja. Šeling je svoje teorije o ratu kasnije proširio u knjizi Rat i uticaj (1966).

Modeli segregacije[uredi]

Tokom 1969. i 1971. Šeling je objavio radove o rasnoj dinamici i o onome što je on nazivao ošta teorija prevrtanja. U tim radovima je pokazao da ako ljudi više vole da su im komšije iste boje kože ili ako vole da im je susedstvo izmešano, ali samo do neke granice da to može da vodi segregaciji. Na taj način pokazao je da motiv segregacije ne mora da bude mržnja, ali da će rezultat biti isti, tj segregacija rasa.

Globalno zagrevanje[uredi]

Uključio se i u rasprave o problemima globalnoga zagrevanja. Šeling veruje da klimatska promena predstavlja ozbiljnu pretnju zemljama u razvoju, a da je pretnja za SAD preuveličana. Tom prilikom pozivao se na iskustva posleratnoga Maršalovoga plana. Smatrao je da se tu isto tako radi o problemu cenkanja i da ako svet smanji emisiju da će najveću korist od toga imatii siromašnije zemlje, a da će većinu troškova pokriti bogatije zemlje.

Izbor radova[uredi]

  • „Satrategija konflikta“ (engl. The Strategy of conflict) (1960)
  • „Naoružanje i njegov uticaj“ (engl. Arms and Influence) (1966)
  • „Dinamički modeli segregacije“ (engl. Dynamic models of segregation), Žurnal za matematičku sociologiju, pp. 143—186 (1971)
  • „Mikromotivi i makroponašanje“ (engl. Micromotives and Macrobehavior) (1978)
  • „Izbor i posledice“ (engl. Choice and Consequence) (1984)[4]

Reference[uredi]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Thomas Crombie Schelling, Pristupljeno 25. 4. 2013.
  2. ^ Schelling, Thomas C. (1981). The strategy of conflict. Harvard University Press. ISBN 0-674-84031-3. 
  3. ^ „The Hundred Most Influential Books Since the War”. 
  4. ^ Udruženje banaka Srbije - Časopis „Bankarstvo“ br. 9—10: „Robert Auman i Tomas Šeling (2005) - Strategija konflikta i teorija igara“, (2010), pp. 162, pristup 29.5.2013

Literatura[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]