UEFA superkup
| UEFA superkup | |
|---|---|
 | |
| Osnovano | 1972. (od 1973. priznat od UEFA) |
| Regija | Evropa (UEFA) |
| Br. timova | 2 |
| Trenutni prvak |  Mančester Siti (2023 — 1. titula) |
| Najuspešniji klub |  Milan Barselona Real Madrid (5 trofeja) |
 2023. | |
UEFA superkup (engl. UEFA Super Cup; ranije poznat kao Evropski superkup ili Superkup Evrope) fudbalski je meč koji svake godine igraju pobednici dva najviša evropska klupska takmičenja u fudbalu: UEFA Lige šampiona i UEFA Lige Evrope. Prvi meč je odigran 1972. godine.
Od 1972. do 1999. to je bilo između pobednika Kupa evropskih šampiona i Kupa pobednika kupova, a od 2000. između pobednika Lige šampiona i UEFA kupa, koje je 2009. postalo UEFA Liga Evrope. Do 1997. igrane su dve utakmice u mestima učesnika, a od 1998. igra samo jedna utakmica i to do 2012. uvek na stadionu Luj II u Monaku. Od 2013. pa nadalje svake godine se koristi drugi stadion.
Aktuelni osvajač superkupa je Mančester Siti koji je u finalu savladao Sevilju.
Stadioni[uredi | uredi izvor]
Takmičenje se prvobitno sastojalo od dve utakmice; jedna utakmica se igrala na stadionu jednog kluba finaliste, a druga utakmica na stadionu drugog finaliste. Bilo je i izuzetaka — 1991. godine kada Crvenoj zvezdi nije bilo dozvoljeno da ugosti suparnički Mančester junajted u Jugoslaviji zbog tadašnjeg rata koji se vodio pa je tako igrana samo jedna utakmica. Od 1998. igra se jedna utakmica na neutralnom terenu.[1] Od 1998. do 2012. superkup se igrao na Stadionu Luj II u Monaku. Od 2013. koriste se stadioni širom Evrope.
Spisak stadiona od 1998.[uredi | uredi izvor]
- 1998—2012: Stadion Luj II, Monako
- 2013: Arena Eden, Prag, Češka Republika[2]
- 2014: Stadion Kardif siti, Kardif, Vels, Ujedinjeno Kraljevstvo[3]
- 2015: Dinamo arena Boris Pajčadze, Tbilisi, Gruzija[4]
- 2016: Stadion Lerkendal, Trondhejm[5]
- 2017: Arena Filip II, Skoplje, Makedonija[6]
- 2018: Arena A. Le Kok, Talin, Estonija[7]
- 2019: Vodafon park, Istanbul, Turska
- 2020: Arena Puškaš, Budimpešta, Mađarska (prvobitno Stadion Dragao, Porto, Portugalija)[8]
- 2021: Vindzor park, Belfast, Severna Irska, Ujedinjeno Kraljevstvo[9]
- 2022: Olimpijski stadion, Helsinki, Finska
- 2023: Stadion Karaiskakis, Pirej, Grčka
- 2024:
Nagrade[uredi | uredi izvor]
Trofej[uredi | uredi izvor]
.jpg)
Trofej UEFA superkupa sve vreme zadržava UEFA. Replika trofeja se dodeljuje pobedničkom timu. Četrdeset zlatnih i srebrnih medalja se predaju pobedniku finalisti respektivno.[10]
Trofej superkupa je pretrpeo nekoliko promena u svojoj istoriji. Godine 1973, prvi trofej je dodeljen Ajaksu. Godine 1977, originalni trofej je zamenjen plaketom sa zlatnim UEFA-inim amblemom. Trofej iz 1987. bio je najmanji i najlakši od svih evropskih klupskih trofeja sa težinom od 5 kg i visinom od 42,5 cm (radi poređenja, trofej Lige šampiona teži 8 kg a Lige Evrope 15 kg). Novi model, koji je veći od prethodnog, predstavljen je 2006. i teži 12,2 kg a visok je 58 cm.[11]
Do 2008. godine, ekipa koja je osvojila takmičenje tri puta zaredom (ili pet puta ukupno) dobijala je originalu kopiju trofeja i posebno priznanje. Od tada je UEFA isključivi vlasnik originalnog trofeja. Italijanski Milan i španska Barselona jedini su klubovi koji su uspeli da osvoje superkup pet puta. Međutim, samo je italijanska strana trajno dobila službeni pehar 2007.
Nagradni fond[uredi | uredi izvor]
Novčana nagrada za klubove koji učestvuju u superkupu (za 2020):
- Finalista: 3.800.000 evra
- Pobednik: 5.000.000 evra
Sponzori[uredi | uredi izvor]
Sponzori UEFA superkupa isti su kao i sponzori za UEFA Ligu šampiona. Trenutno glavni sponzori takmičenja, za 2020, su:[12]
- Banco Santander[13]
- Expedia Group[14]
- Gazprom[15]
- Heineken International[16]
- MasterCard[17]
- Nissan[18]
- PepsiCo[19]
- Sony Interactive Entertainment[20]
- Adidas
Adidas je sporedni sponzor i obezbeđuje loptu za meč i uniforme za sudije.
Ulaznice[uredi | uredi izvor]
Šezdeset posto ulaznica distribuira se među navijačima klubova koji učestvuju u takmičenju. Ostala mesta UEFA prodaje onlajn.[21]
Statistike[uredi | uredi izvor]
Pobednici[uredi | uredi izvor]
| Klub | Pobednik | Finalista | Godina/e kada je klub bio šampion[a] | Godina/e kada je klub bio finalista |
|---|---|---|---|---|
| Barselona
|
5 | 4 | 1992, 1997, 2009, 2011, 2015. | 1979, 1982, 1989, 2006. |
| Real Madrid
|
5 | 3 | 2002, 2014, 2016, 2017, 2022. | 1998, 2000, 2018. |
| Milan
|
5 | 2 | 1989, 1990, 1994, 2003, 2007. | 1973, 1993. |
| Liverpul
|
4 | 2 | 1977, 2001, 2005, 2019. | 1978, 1984. |
| Atletiko Madrid
|
3 | 0 | 2010, 2012, 2018. | — |
 Bajern Minhen
|
2 | 3 | 2013, 2020. | 1975, 1976, 2001. |
| Čelsi
|
2 | 3 | 1998, 2021. | 2012, 2013, 2019. |
 Ajaks[b]
|
2 | 1 | 1973, 1995. | 1987. |
 Anderleht
|
2 | 0 | 1976, 1978. | — |
| Valensija
|
2 | 0 | 1980, 2004. | — |
| Juventus
|
2 | 0 | 1984, 1996. | — |
| Sevilja
|
1 | 6 | 2006. | 2007, 2014, 2015, 2016, 2020, 2023. |
 Porto
|
1 | 3 | 1987. | 2003, 2004, 2011. |
| Mančester junajted
|
1 | 3 | 1991. | 1999, 2008, 2017. |
 Dinamo Kijev[v]
|
1 | 1 | 1975. | 1986. |
| Notingem forest
|
1 | 1 | 1979. | 1980. |
| Aston Vila
|
1 | 0 | 1982. | — |
 Aberdin
|
1 | 0 | 1983. | — |
 Steaua Bukurešt
|
1 | 0 | 1986. | — |
| Mehelen
|
1 | 0 | 1988. | — |
| Parma
|
1 | 0 | 1993. | — |
| Lacio
|
1 | 0 | 1999. | — |
 Galatasaraj
|
1 | 0 | 2000. | — |
 Zenit Sankt Peterburg
|
1 | 0 | 2008. | — |
| Mančester Siti
|
1 | 0 | 2023. | — |
| Hamburger
|
0 | 2 | — | 1977, 1983. |
| PSV Ajndhoven
|
0 | 1 | — | 1988 |
| Sampdorija
|
0 | 1 | — | 1990. |
 Crvena zvezda[g]
|
0 | 1 | — | 1991. |
| Verder Bremen
|
0 | 1 | — | 1992. |
| Arsenal
|
0 | 1 | — | 1994. |
| Real Saragosa
|
0 | 1 | — | 1995. |
 Pari Sen Žermen
|
0 | 1 | — | 1996. |
| Borusija Dortmund
|
0 | 1 | — | 1997. |
| Fajenord
|
0 | 1 | — | 2002. |
| CSKA Moskva
|
0 | 1 | — | 2005. |
| Šahtjor Donjeck
|
0 | 1 | — | 2009. |
| Inter
|
0 | 1 | — | 2010. |
| Viljareal
|
0 | 1 | — | 2021. |
| Ajntraht Frankfurt
|
0 | 1 | — | 2022. |
Po državama[uredi | uredi izvor]
| Država | Br. pobednika | Br. finalista | Ukupno |
|---|---|---|---|
| Španija
|
16 | 15 | 31 |
| Engleska
|
10 | 10 | 20 |
| Italija
|
9 | 4 | 13 |
| Belgija
|
3 | 0 | 3 |
| Nemačka[d]
|
2 | 8 | 10 |
| Holandija[b]
|
2 | 3 | 5 |
| Portugalija
|
1 | 3 | 4 |
| Rusija
|
1 | 1 | 2 |
 Sovjetski Savez[đ]
|
1 | 1 | 2 |
| Rumunija
|
1 | 0 | 1 |
| Škotska[b]
|
1 | 0 | 1 |
| Turska
|
1 | 0 | 1 |
| Francuska
|
0 | 1 | 1 |
| Ukrajina
|
0 | 1 | 1 |
 Jugoslavija[e]
|
0 | 1 | 1 |
| Ukupno | 45 | 45 | 90 |
Rezultati po takmičenjima[uredi | uredi izvor]
| Kup | Pobednik | Finalista |
|---|---|---|
| Kup šampiona i Liga šampiona | 28 | 20 |
| Kup pobednika kupova | 12 | 12 |
| UEFA kup i UEFA liga Evrope | 8 | 16 |
Individualni rekordi[uredi | uredi izvor]
- Najviše osvojenih titula (igrač): Paolo Maldini, Dani Alves, Danijel Karvahal, Karim Benzema, Toni Kros, Luka Modrić i Mateo Kovačić (po četiri titule).[22]
- Najviše odigranih finala (igrač): Roberto Donadoni i Alesandro Kostakurta (po osam finala).[22]
- Najviše osvojenih titula (trener): Karlo Ančeloti i Pep Gvardiola (po četiri titule).[22]
- Najviše odigranih finala (trener): Aleks Ferguson, Karlo Ančeloti i Pep Gvardiola (po četiri finala).[23][24]
- Najbolji strelci: Ari Han, Oleg Blohin, Dejvid Ferklof, Gerd Miler, Rob Rensenbrink, Fransoa van der Elst, Teri Makdermot, Radamel Falkao i Lionel Mesi (po tri gola).[25][26]
- Najbrže posignuti gol: Dijego Kosta u prvom minutu utakmice (49. sekunda) — protiv Real Madrida 2018.[27]
- Jedini igrač koji je imenovan za igrača utakmice više puta: Lionel Mesi (2009, 2015).[28][29]
Het-trik[uredi | uredi izvor]
Napomene[uredi | uredi izvor]
- ^ Takmičenje se nije održavalo 1974, 1981. i 1985.
- ^ a b v Ne uključujući titulu u Superkupu Evrope 1972 — takmičenje nije bilo niti organizovano niti priznato od strane UEFA-e.
- ^ Kao predstavnik Sovjetskog Saveza od 1975. do 1986.
- ^ Kao predstavnik Jugoslavije 1991.
- ^ Uključuje klubove iz Zapadne Nemačke. Nijedan klub iz Istočne Nemačke nije učestvovao u superkupu.
- ^ Oba puta se takmičio klub iz SSR Ukrajine.
- ^ Jedanput se takmičio klub iz SR Srbije.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „UEFA Super Cup: Competition format”. UEFA. 31. 8. 2007. Pristupljeno 8. 12. 2008.
- ^ „Wembley, Amsterdam ArenA, Prague get 2013 finals”. UEFA.org. 16. 6. 2011.
- ^ UEFA.com (2012-06-30). „UEFA EURO 2020, UEFA Super Cup decisions | Inside UEFA”. UEFA.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-12-20.
- ^ „Georgia’s Dinamo Arena embraces UEFA Super Cup 2015”. Agenda.ge. 5. 3. 2014. Arhivirano iz originala 13. 12. 2014. g. Pristupljeno 20. 12. 2020.
- ^ „Milan to host 2016 UEFA Champions League final”. UEFA.org. 18. 9. 2014.
- ^ „FYR Macedonia to host 2017 UEFA Super Cup”. UEFA.com. 30. 6. 2015.
- ^ Tallinn to stage 2018 UEFA Super Cup
- ^ „UEFA competitions to resume in August”. UEFA.com. Union of European Football Associations. 17. 6. 2020. Pristupljeno 17. 6. 2020.
- ^ „2021 Super Cup to take place in Belfast”. UEFA.com. Union of European Football Associations. 24. 9. 2019.
- ^ „Regulations of the UEFA Super Cup 2015-18 Cycle” (PDF). UEFA. mart 2015. Pristupljeno 12. 8. 2015.
- ^ „The trophy”. UEFA. Pristupljeno 2. 8. 2009.
- ^ „UEFA Champions League – UEFA.com”. UEFA.com. Pristupljeno 2. 7. 2015.
- ^ „Banco Santander to become UEFA Champions League Partner”. UEFA.com. Pristupljeno 12. 2. 2018.
- ^ „Uefa Champions League checks in with Expedia”. SportsPro. Pristupljeno 15. 8. 2018.
- ^ “Gazprom renews UEFA Champions League partnership”. UEFA. Retrieved 14 August 2019
- ^ „HEINEKEN extends UEFA club competition sponsorship”. UEFA.com. Pristupljeno 12. 2. 2018.
- ^ Carp, Sam. „Uefa cashes in Mastercard renewal”. SportsPro. Pristupljeno 12. 2. 2018.
- ^ „Nissan renews UEFA Champions League Partnership”. UEFA.com. Pristupljeno 12. 2. 2018.
- ^ „PepsiCo renews UEFA Champions League Partnership”. UEFA.com. UEFA. Pristupljeno 12. 2. 2018.
- ^ „PlayStation® extends UEFA Champions League Partnership”. UEFA.com. UEFA. Pristupljeno 29. 5. 2018.
- ^ „UEFA Super Cup ticketing” (PDF). UEFA.com. Pristupljeno 7. 8. 2017.
- ^ a b v UEFA.com. „Messi, Alves among Super Cup record-breakers”. UEFA.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2017-10-14.
- ^ „Sir Alex Ferguson's UEFA Super Cup regret”. manutd.com. 8. 8. 2017. Pristupljeno 14. 8. 2017.
- ^ „European Cups - Performances by Coach”. rsssf.com. 10. 8. 2017. Pristupljeno 14. 8. 2017.
- ^ „Messi, Alves among Super Cup record-breakers”. uefa.com. 11. 8. 2015. Pristupljeno 14. 8. 2017.
- ^ „UEFA-Supercup » All-time Topscorers » rank 1 - 50”. worldfootball.net. Arhivirano iz originala 26. 05. 2018. g. Pristupljeno 14. 8. 2017.
- ^ „Costa sets UEFA Super Cup record with first minute goal against Real Madrid”. Goal.com. 15. 8. 2018. Pristupljeno 16. 8. 2018.
- ^ „Barcelona 1-0 Shakhtar Donetsk”. RTE.ie (na jeziku: engleski). 2009-08-28. Pristupljeno 2017-10-19.
- ^ „Barcelona 5-4 Sevilla (aet)”. BBC Sport (na jeziku: engleski). 2015-08-11. Pristupljeno 2017-10-19.
- ^ „Radamel Falcao 21 things you should know”. telegraph.co.uk.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
Mediji vezani za članak UEFA superkup na Vikimedijinoj ostavi
- UEFA superkup na sajtu UEFA
- Statistika i utakmice
Međunarodni klupski fudbal | ||
|---|---|---|
| Azija |  | |
| Afrika | ||
| Evropa | ||
| Južna Amerika | ||
| Okeanija | ||
| Severna Amerika, Srednja Amerika i Karibi | ||