Šargarepa

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Šargarepa
Pripitomljen
Naučna klasifikacija edit
Carstvo: Plantae
Kladus: Tracheophytes
Kladus: Angiospermae
Kladus: Eudicotidae
Kladus: Asterids
Red: Apiales
Porodica: Apiaceae
Rod: Daucus
Vrsta:
D. carota
Podvrsta:
D. c. subsp. sativus
Trinomijalno ime
Daucus carota subsp. sativus
Sinonimi[1]
  • Carota sativa (Hoffm.) Rupr.
  • Daucus sativus (Hoffm.)

Šargarepa (Daucus carota subsp. sativus) ili mrkva[2] korenasto je povrće, tipično narandžaste boje, iako postoje ljubičaste, crne, crvene, bele i žute sorte,[3][4][5] koje su sve pripitomljene forme divlje šargarepe, poreklom iz Evrope i jugozapadne Azije.

Šargarepa je odomaćen kolokvijalni naziv (tuđica iz mađarskog jezika) kome u srpskoj nauci odgovara jedino i samo botanički termin mrkva (lat. Daucus carota sativus domaća podvrsta sativus). To je dvogodišnja povrtarska biljka iz porodice Apiaceae, čiji se koren koristi u ishrani.

Opis[uredi | uredi izvor]

Koren mrkve je vretenast, obično narandžaste boje. Stablo domaćih vrsta obično raste do 20-40 cm. Cvetovi su joj beli i skupljeni u štitaste cvasti. Seju se u rano proleće, te tokom leta i jeseni dostižu svoju punu visinu, a cvetaju tek naredne godine. Divlji oblici imaju beo i žilav koren iz kojeg izbija do 1 metar visoka i razgranata stabljika. Pripadnici roda imaju pretežno dvopolne cvetove.

Rod kojem pripada obuhvata oko 60 vrsta, a najpoznatija je upravo obična mrkva (D. carota), koja u prirodi i kulturi ima veliki broj podvrsta. Obična mrkva je od svih vrsta iz svog roda i globalno najrasprostranjenija. Mrkve koje nisu narandžaste, nego purpurne, žute ili bele boje, obično nastaju veštačkim uzgajanjem u cilju prodaje.

U ishrani[uredi | uredi izvor]

Mrkva u svežem stanju

Mrkva se koristi u svežem stanju, barena, konzervirana (ukiseljena), seckana suva (kao začin) itd. Karakterističnu narandžastu boju mrkve uzrokuje beta-karoten, koji se u organizmu ljudi metaboliše u vitamin A, ali samo kad su u crevima prisutne žučne kiseline.[6] Pored toga, mrkva sadrži i vitamine B i C, alkaloide, eterična i masna ulja i organske kiseline. Takođe je bogata vlaknima, antioksidansima i mineralima.

Samo 3 procenta β-karotena u sirovoj šargarepi se oslobađa tokom varenja: ovo se može poboljšati na 39% dinstanjem, kuvanjem i dodavanjem ulja za kuvanje.[7] Alternativno, mogu se iseckati i kuvati, pržiti ili kuvati na pari i kuvati u supama i čorbama, kao i u hrani za bebe i kućne ljubimce. Poznato jelo je žulijen od šargarepe.[8] Zajedno sa lukom i celerom, šargarepa je jedno od primarnog povrća koje se koristi u mirepoiku za pravljenje raznih čorba.[9]

Zelenasti deo biljke je jestiv kao lisnato povrće,[10][11] ali ga ljudi retko jedu;[12] neki izvori sugerišu da zelenilo sadrži toksične alkaloide.[13][14] Kada se koriste u ove svrhe, beru se mlade šargarepe u zasadima visoke gustine, pre značajnog razvoja korena, i obično se koriste pržene, ili u salatama.[12] Neki ljudi su alergični na šargarepu. U jednoj studiji iz 2010. o rasprostranjenosti alergija na hranu u Evropi, 3,6 procenata mladih odraslih pokazalo je određeni stepen osetljivosti na šargarepu.[15] Pošto je glavni alergen na šargarepu, protein Dauc c 1.0104, unakrsno reaktivan sa homolozima u polenu breze (Bet v 1) i polenu Artemisia vulgaris (Art v 1), većina osoba koje pate od alergije na šargarepu je takođe alergična na polen ovih biljaka.[16]

Ishrana[uredi | uredi izvor]

Šargarepa, sirova
Nutritivna vrednost na 100 g (3,5 oz)
Energija173 kJ (41 kcal)
9,6 g
Šećeri4,7 g
Prehrambena vlakna2,8 g
0,24 g
0,93 g
Vitamini
Vitamin A ekv.
(104%)
835 μg
(77%)
8.285 μg
256 μg
Tiamin (B1)
(6%)
0,066 mg
Riboflavin (B2)
(5%)
0,058 mg
Niacin (B3)
(7%)
0,983 mg
Vitamin B5
(5%)
0,273 mg
Vitamin B6
(11%)
0,138 mg
Folat (B9)
(5%)
19 μg
Vitamin C
(7%)
5,9 mg
Vitamin E
(4%)
0,66 mg
Vitamin K
(13%)
13,2 μg
Minerali
Kalcijum
(3%)
33 mg
Gvožđe
(2%)
0,3 mg
Magnezijum
(3%)
12 mg
Mangan
(7%)
0,143 mg
Fosfor
(5%)
35 mg
Kalijum
(7%)
320 mg
Natrijum
(5%)
69 mg
Cink
(3%)
0,24 mg
Ostali konstituenti
Voda88 g
Link to USDA Database Entry
Procenti su grube procene zasnovane na američkim preporukama za odrasle.
Šargarepa, kuvana
Nutritivna vrednost na 100 g (3,5 oz)
Energija147 kJ (35 kcal)
8,22 g
Šećeri3,45 g
Prehrambena vlakna3 g
0,18 g
0,76 g
Vitamini
Vitamin A ekv.
(107%)
852 μg
(77%)
8.330 μg
687 μg
Tiamin (B1)
(6%)
0,066 mg
Riboflavin (B2)
(4%)
0,044 mg
Niacin (B3)
(4%)
0,645 mg
Vitamin B5
(5%)
0,232 mg
Vitamin B6
(12%)
0,153 mg
Folat (B9)
(4%)
14 μg
Vitamin C
(4%)
3,6 mg
Vitamin E
(7%)
1,03 mg
Vitamin K
(13%)
13,7 μg
Minerali
Kalcijum
(3%)
30 mg
Gvožđe
(3%)
0,34 mg
Magnezijum
(3%)
10 mg
Mangan
(7%)
0,155 mg
Fosfor
(4%)
30 mg
Kalijum
(5%)
235 mg
Natrijum
(4%)
58 mg
Cink
(2%)
0,2 mg
Ostali konstituenti
Voda90,2 g
Link to USDA Database Entry
Procenti su grube procene zasnovane na američkim preporukama za odrasle.

Sirova šargarepa sadrži 88% vode, 9% ugljenih hidrata, 0,9% proteina, 2,8% dijetetskih vlakana, 1% pepela i 0,2% masti.[17] Dijetalna vlakna šargarepe se uglavnom sastoje od celuloze, sa manjim udelom hemiceluloze, lignina i skroba.[18] Slobodni šećeri u šargarepi uključuju saharozu, glukozu i fruktozu.[17]

Šargarepa dobija svoju karakterističnu, svetlo narandžastu boju od β-karotena i manjih količina α-karotena, γ-karotena, luteina i zeaksantina.[19] α- i β-karoteni se delimično metabolišu u vitamin A,[20][21] obezbeđujući više od 100% dnevne vrednosti (DV) po porciji šargarepe od 100 g (desna tabela). Šargarepa je takođe dobar izvor vitamina K (13% DV) i vitamina B6 (11% DV), ali inače ima skroman sadržaj drugih esencijalnih hranljivih materija (tabela).[17]

Noćna vizija[uredi | uredi izvor]

Provitamin A beta-karoten iz šargarepe zapravo ne pomaže ljudima da vide u mraku osim ako pate od nedostatka vitamina A.[22] Ovaj mit je bio propaganda koju je koristilo britansko Kraljevsko vazduhoplovstvo tokom Drugog svetskog rata da objasni zašto su njihovi piloti imali bolji uspeh tokom noćnih vazdušnih bitaka, ali je zapravo korišćen za prikrivanje napretka radarske tehnologije i upotrebe crvenih svetala na instrumentskom panelu.[23]

Ipak, konzumiranje šargarepe je u to vreme bilo zagovarano u Britaniji kao deo kampanje Kopajte za pobedu. Radio program pod nazivom Kuhinjski front podsticao je ljude da uzgajaju, čuvaju i koriste šargarepu na različite nove načine, uključujući pravljenje džema od šargarepe i Vulton pite, nazvanih po lordu Vultonu, ministru za hranu.[24] Britanska javnost je tokom Drugog svetskog rata generalno verovala da će im konzumacija šargarepe pomoći da bolje vide noću, a 1942. godine bilo je 100.000 tona viška šargarepe iz dodatne proizvodnje.[25]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Daucus carota subsp. sativus (Hoffm.) Arcang.”. theplantlist.org. The Plant List. Pristupljeno 12. 7. 2020. 
  2. ^ „Šta znači šargarepa”. staznaci.com. Pristupljeno 2021-12-10. 
  3. ^ Iorizzo, Massimo; Curaba, Julien; Pottorff, Marti; Ferruzzi, Mario G.; Simon, Philipp; Cavagnaro, Pablo F. (2020-08-07). „Carrot Anthocyanins Genetics and Genomics: Status and Perspectives to Improve Its Application for the Food Colorant Industry”. Genes. 11 (8): 906. ISSN 2073-4425. PMID 32784714. doi:10.3390/genes11080906 Slobodan pristup. 
  4. ^ Iorizzo, Massimo; Senalik, Douglas A.; Ellison, Shelby L.; Grzebelus, Dariusz; Cavagnaro, Pablo F.; Allender, Charlotte; Brunet, Johanne; Spooner, David M.; Van Deynze, Allen; Simon, Philipp W. (2013). „Genetic structure and domestication of carrot (Daucus carota subsp. sativus) (Apiaceae)”. American Journal of Botany. 100 (5): 930—938. PMID 23594914. doi:10.3732/ajb.1300055. 
  5. ^ Sifferlin, Alexandra. „Eat This Now: Rainbow Carrots”. Time. Arhivirano iz originala 23. 1. 2018. g. Pristupljeno 27. 1. 2018. 
  6. ^ Mitovi i istine o vegetarijanizmu Arhivirano na sajtu Wayback Machine (22. avgust 2009) (Pristupljeno: 21. septembar 2009)
  7. ^ Hedrén, E.; Diaz, V.; Svanburg, U. (2002). „Estimation of carotenoid accessibility from carrots determined by an in vitro digestion method”. European Journal of Clinical Nutrition. 56 (5): 425—430. PMID 12001013. doi:10.1038/sj.ejcn.1601329 Slobodan pristup. 
  8. ^ Martino, Robert S. (2006). Enjoyable Cooking. AuthorHouse. str. 19. ISBN 978-1-4259-6658-4. [mrtva veza]
  9. ^ Gisslen, Wayne (2010). Professional Cooking, College Version. John Wiley & Sons. str. 146. ISBN 978-0-470-19752-3. 
  10. ^ Jeanine Donofrio (2019). „Waste not, want not”. Love and Lemons Every Day: More than 100 Bright, Plant-Forward Recipes for Every Meal: A Cookbook. Penguin. ISBN 978-0-7352-1985-4. 
  11. ^ Michel Richard (2006). Happy in the Kitchen. Artisan Books. str. 74 & 76. ISBN 978-1-57965-299-9. 
  12. ^ a b Rubatsky, Quiros & Siman 1999, str. 253
  13. ^ Yeager, Selene; Editors of Prevention (2008). The Doctors Book of Food Remedies: The Latest Findings on the Power of Food to Treat and Prevent Health Problems – From Aging and Diabetes to Ulcers and Yeast Infections. Rodale. str. 366. ISBN 978-1-60529-506-0. 
  14. ^ Brown, Ellen (2012). The Complete Idiot's Guide to Smoothies. DK Publishing. str. 21. ISBN 978-1-4362-9393-8. 
  15. ^ Burney, P.; Summers, C.; Chinn, S.; Hooper, R.; Van Ree, R.; Lidholm, J. (2010). „Prevalence and distribution of sensitization to foods in the European Community Respiratory Health Survey: A EuroPrevall analysis”. Allergy. 65 (9): 1182—1188. PMID 20180791. S2CID 22718444. doi:10.1111/j.1398-9995.2010.02346.x. 
  16. ^ Ballmer-Weber, B.K.; Skamstrup Hansen, K.; Sastre, J.; Andersson, K.; Bätscher, I.; Ostling, J.; Dahl, L.; Hanschmann, K.M.; Holzhauser, T.; Poulsen, L.K.; Lidholm, J.; Vieths, S. (2012). „Component-resolved in vitro diagnosis of carrot allergy in three different regions of Europe”. Allergy. 67 (6): 758—766. PMID 22486768. S2CID 23864612. doi:10.1111/j.1398-9995.2012.02827.x. 
  17. ^ a b v „Nutrition facts for carrots, raw [Includes USDA commodity food A099], per 100 g, USDA Nutrient Database for Standard Reference, version SR-21”. Conde Nast. 2014. Pristupljeno 10. 12. 2014. 
  18. ^ Rubatsky, Quiros & Siman 1999, str. 256
  19. ^ Abdel-Aal el-SM, Akhtar H, Zaheer K, Ali R (2013). „Dietary sources of lutein and zeaxanthin carotenoids and their role in eye health”. Nutrients. 5 (4): 1169—85. PMC 3705341 Slobodan pristup. PMID 23571649. doi:10.3390/nu5041169 Slobodan pristup. 
  20. ^ Strube, Michael; OveDragsted, Lars (1999). Naturally Occurring Antitumourigens. IV. Carotenoids Except β-Carotene. Copenhagen: Nordic Council of Ministers. str. 48. ISBN 978-92-893-0342-2. 
  21. ^ Novotny, Janet A.; Dueker, S.R.; Zech, L.A.; Clifford, A.J. (1995). „Compartmental analysis of the dynamics of β-carotene metabolism in an adult volunteer”. Journal of Lipid Research. 36 (8): 1825—1838. PMID 7595103. doi:10.1016/S0022-2275(20)41501-9 Slobodan pristup. 
  22. ^ „Fact sheet for health professionals: Vitamin A”. Office of Dietary Supplements, National Institutes of Health. 3. 6. 2013. Arhivirano iz originala 17. 5. 2008. g. Pristupljeno 8. 4. 2008. 
  23. ^ Maron DF (23. 6. 2014). „Fact or Fiction?: Carrots Improve Your Vision”. Scientific American. Pristupljeno 17. 9. 2015. 
  24. ^ „Carrots in the Second World War”. Carrot history. World Carrot Museum. Arhivirano iz originala 18. 05. 2015. g. Pristupljeno 8. 9. 2016. 
  25. ^ „A WWII Propaganda Campaign Popularized the Myth That Carrots Help You See in the Dark”. Pristupljeno 7. 7. 2017. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Benjamin, L. R.; McGarry, A.; Gray, D. (1997). „The root vegetables: Beet, carrot, parsnip and turnip”. The Physiology of Vegetable Crops. Wallingford, UK: CAB International. str. 553—580. ISBN 978-0-85199-146-7. 
  • Bradeen, James M.; Simon, Philipp W. (2007). „Carrot”. Ur.: Cole, Chittaranjan. Vegetables. Genome Mapping and Molecular Breeding in Plants. 5. New York, NY: Springer. str. 162—184. ISBN 978-3-540-34535-0. 
  • Rubatsky, V. E.; Quiros, C. F.; Siman, P. W. (1999). Carrots and Related Vegetable Umbelliferae. CABI Publishing. ISBN 978-0-85199-129-0. 
  • Simon, Philipp W.; Freeman, Roger E.; Vieira, Jairo V.; Boiteux, Leonardo S.; Briard, Mathilde; Nothnagel, Thomas; Michalik, Barbara; Kwon, Young-Seok (2008). „Carrot”. Vegetables II. Handbook of Plant Breeding. 2. New York, NY: Springer. str. 327—357. ISBN 978-0-387-74108-6. 
  • Ross, Ivan A. (2005). „Daucus carota L.”. Medicinal Plants of the World. Chemical Constituents, Traditional and Modern Medicinal Uses. 3. Springer. str. 197—221. ISBN 978-1-59259-887-8. 
  • Sharma, Krishnan Datt; Karki, Swati; Thakur, Narayan Singh; Attri, Surekha (2012). „Chemical composition, functional properties and processing of carrot—a review”. Journal of Food Science and Technology. 49 (1): 22—32. doi:10.1007/s13197-011-0310-7. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Vikivrste imaju više informacija o članku Šargarepa.
Šargarepa na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Шаргарепа&oldid=27549582”