Pređi na sadržaj

2001: Одисеја у свемиру

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
2001: Odiseja u svemiru
Jugoslovenski poster
Izvorni naslov2001: A Space Odyssey
RežijaStenli Kjubrik
ScenarioStenli Kjubrik, Artur Klark
ProducentLorenco di Bonaventura
Sanil Perkaš
Glavne ulogeDanijel Rikter
Vilijam Silvester
Kir Djulej
Gari Lokvud
Daglas Rejn
Godina1968.
Trajanje170 minuta
ZemljaSAD
Jezikengleski
Budžet10,5 mil. dolara[1][2]
Zarada146 miliona dolara[3][4]
Sledeći
IMDb veza

2001: Odiseja u svemiru (engl. 2001: A Space Odyssey) je film režisera Stenlija Kjubrika i knjiga pisca Artura Klarka. Nastali su u isto vreme, po motivima jedne od Klarkovih ranih priča „Stražar“ (engl. Sentinel). Naslov filma je 2001: Space Odyssey. Scenario su zajedno napisali Klark i Kjubrik, a Klark je kasnije često pričao da je autorstvo oba dela zajedničko. Klark je u isto vreme pisao roman 2001: Odiseja u svemiru, objavljen ubrzo nakon što je film pušten na prikazivanje u bioskopima. Film prati putovanje na Jupiter s računarom HAL-om 9000 nakon otkrića tajanstvenog crnog monolita koji utiče na ljudsku evoluciju. Film se bavi temama egzistencijalizma, ljudske evolucije, tehnologije, veštačke inteligencije i vanzemaljskog života. Poznat je po naučno preciznom prikazu svemirskih letova, pionirskim specijalnim efektima i dvosmislenim snimcima. U filmu su se koristili zvučni efekti i minimalan dijalog umesto tradicionalnih narativnih tehnika; filmska muzika sastoji se od dela klasične muzike, kao što su Na lepom plavom Dunavu, Johana Štrausa mlađeg i Tako je govorio Zaratustra, Riharda Štrausa.

Finansirana i distribuirana od američkog studija Metro-Goldvin-Mejera[5][6], 2001: Odiseja u svemiru snimljena je i montirana gotovo u potpunosti u Engleskoj, koristeći studijske objekte MGM-a, koji su bili podružnica britanskog MGM-a i u Šeperton studiju, uglavnom zbog dostupnosti mnogo veće zvučne scene nego što je u to doba postojala u SAD. Produkcija je imala dodatni ugovor s Kjubrikovom producentskom kućom i vodilo se računa o tome da film bude dovoljno britanski kako bi se kvalifikovao za subvencije iz fonda Idi Levi.[7] Nakon što je već snimio dva filma u Engleskoj, Kjubrik je tokom snimanja odlučio da se trajno nastaniti tamo.

Iako je u početku doživela različite reakcije kritike i publike, Odiseja u svemiru stekla je kultni status i polako je doživela status američkog filma s najvećom zaradom tokom 1968. Nominovana je za četiri Oskara, a osvojila je onaj za najbolje vizuelne efekte. Danas ovaj film kritičari i filmski stvaraoci smatraju jednim od najvećih i najuticajnijih filmova ikad snimljenih. Kongresna biblioteka ga je 1991. proglasila „kulturno, istorijski, i estetski značajnim” i izabran je za čuvanje u Nacionalnom filmskom registru.[8][9][10] Prema anketama iz 2002. i 2012. magazin Sight & Sound rangirao je 2001: Odiseju u svemiru kao šesti od ukupno 10 najboljih filmova svih vremena; ovaj film je takođe podelio 2. mesto u anketi među režiserima od strane istog magazina.[11][12] U 2010. godini izabran je za najveći film svih vremena od strane magazina Moving Arts Film Journal.[13] Godine 1984. nastavak filma režirao je Piter Hijams, a objavljen je pod nazivom 2010: Godina kad smo uspostavili kontakt.

Radnja

[uredi | uredi izvor]
Upozorenje: Slede detalji zapleta ili kompletan opis filma!

Film se sastoji od četiri čina od kojih svaki, osim drugog, sadrži podnaslov.

Zora čoveka

[uredi | uredi izvor]

Pleme Australopitekusa biljojeda u potrazi je za hranom u afričkoj pustinji dok im društvo prave tapiri. Leopard ubija jednog člana plemena, a drugo pleme čovekolikih majmuna dolazi i isterava ih sa izvora vode. Poraženi, provode noć u malom kamenom krateru, a probudi ih neobičan zvuk koji dopire iz crnog monolita koji se odjedanput pojavio ispred njih. Prilaze mu uz vriske i skakanje, nakon čega ga konačno pažljivo dotaknu. Nedugo zatim, jedan od čovekolikih majmuna shvata kako da iskoristi kost mrtve životinje kao oružje, pa ubrzo započinju sa ubijanjem plena kako bi se prehranili. Postavši sve sposobniji i uporniji, pleme ubrzo povrati kontrolu nad izvorom vode od suparničkog plemena tako što ubijaju njihovog vođu. U znak trijumfa, vođa plemena baca svoje oružje u vazduh, a taj deo filma se završava poznatim montažerskim rezom...

...koji nas odvodi u Pan Amovu svemirsku letelicu koja vozi dr Hejvuda R. Flojda do svemirske stanice u Zemljinoj orbiti kako bi se na njoj ukrcao za put do baze Klavijus. Nakon što je obavio video poziv sa svojom kćerkom, on sreće svoju prijateljicu Elenu, naučnicu iz Sovjetskog Saveza i njenog kolegu dr Smislova koji ga ispituju u vezi „čudnih stvari” koje se navodno događaju na Klavijusu i o glasinama o tajanstvenoj epidemiji u bazi. Flojd pristojno, ali odrešito odbije da odgovori na pitanja u vezi epidemije uz tvrdnju da on „ne sme da priča o tome”.

U bazi Klavijus, Flojd održava sastanak sa osobljem izvinjavajući se za lažnu priču o epidemiji, ali naglašavajući važnost tajanstvenosti njihovog otkrića. Njegova misija je istraživanje nedavno pronađenog objekta − „Tycho Magnetic Anomaly One” (TMA-1) − koji je „namerno zakopan” pre četiri miliona godina. Flojd i ostali se nakon toga odvoze do objekta − crnog monolita koji je identičan onom kojeg su susreli čovekoliki majmuni. Počinju da ga promatraju i pregledaju, nakon čega snime zajedničku fotografiju ispred njega. Dok to rade, začuju visokofrekventni radio signal koji dolazi iz monolita.

Misija Jupiter

[uredi | uredi izvor]

Osamnaest meseci kasnije, američka svemirska letelica Diskaveri 1 nalazi se na putu prema Jupiteru. Na letu se nalaze piloti i naučnici dr Dejvid Bouman i dr Frenk Pul, zajedno sa troje drugih naučnika koji su u kriogenskoj hibernaciji. Velika većina operacija letelice nalazi se pod kontrolom glavnog brodskog kompjutera nazvanog HAL 9000, kojeg ostali članovi posade zovu „Hal”. Bouman i Pul gledaju Hala i sebe tokom davanja intervjua za emisiju BBC-a u kojem govore o svojoj misiji, a tokom kojeg kompjuter sam za sebe kaže da je „siguran i nesposoban za greške”. Hal takođe govori i o entuzijazmu koji oseća zbog misije i kako uživa u radu sa ljudima. Na voditeljevo pitanje da li Hal poseduje prave emocije, Bouman odgovara da mu se čini da poseduje iako ne zna pravu istinu.

Hal upita Boumana u vezi neobične tajanstvenosti i tajnosti koje obavijaju njihovu misiju, ali nakon toga prekida samog sebe kako bi informisao astronauta o skorašnjem kvaru na napravi koja kontroliše brodsku glavnu antenu. Nakon što su otišli po komponentu, astronauti ne mogu da pronađu ništa neobično u vezi sa njom. Hal predlaže da ponovno postave napravu tamo gde je bila i da pričekaju da se pokvari kako bi tada lakše ustanovili u čemu je problem. Kontrola misije se složi sa predlogom, ali takođe govori astronautima da njihov računar koje je identičan HAL-u 9000 smatra da Hal greši u predviđanju kvara na napravi. Kada ga upitaju o tome, Hal insistira da je problem, kao i svi problemi u ranijim serijama HAL kompjutera, u čoveku. Zabrinuti zbog Halovog ponašanja, Bouman i Pul ulaze u malu kapsulu kako bi razgovarali tako da ih kompjuter ne može čuti. Obojica izražavaju svoju sumnju u vezi Hala uprkos savršenoj pouzdanosti HAL serije, ali odlučuju da slede njegov savet i zamene napravu. Astronauti se slože da će isključiti Hala ukoliko se pokaže pogrešnim.

Dok Pul pokušava da zameni napravu tokom šetnje izvan broda, njegova kapsula koju kontroliše Hal oštećuje njegov dotok kiseonika i na taj način ga odbacuje u svemir. Bouman, ne shvatajući da je za incident odgovoran kompjuter, ulazi u drugu kapsulu i pokuša da spasi Pula, ostavivši svoju kacigu na brodu. Dok on spašava Pula, Hal isključuje funkcije za održavanje života ostalih članova posade koji se nalaze u hibernaciji. Kada se Bouman vrati na brod sa Pulovim telom, Hal odbija da ga pusti unutra, otkrivajući da je nadgledao njih dvojicu dok su razgovarali u kapsuli o mogućem isključivanju Hala tako što im je čitao sa usana. Takođe, ističe da njihov plan o njegovoj deaktivaciji ugrožava misiju. Morajući da pusti Pula, Bouman ručno otvara vazdušnu komoru za hitne slučajeve i ulazi u brod rizikujući na taj način svoj život zbog izloženosti vakuumu. Nakon što je stavio kacigu, Bouman odlazi do jezgra Halovog procesora kako bi isključio većinu kompjuterskih funkcija. Hal pokušava da ga odgovori od njegovog nauma, moleći ga da prestane i na kraju izražava strah − sve monotonim glasom. Bouman ga ignoriše i isključuje većinu kompjuterske memorije i procesora. Hal se na kraju vrati natrag u svoju najraniju programsku memoriju i počinje da peva pesmu „Daisy Bell”.

Nakon što je kompjuter napokon isključen, pojavljuje se ranije snimljena video poruka Flojda. U njoj on govori o otkriću crnog monolita starog četiri miliona godina na Mesecu, „čije su poreklo i svrha još uvek potpuna misterija”. Flojd otkriva da je monolit potpuno inertan osim jedinog, ali vrlo snažnog radio signala usmerenog prema Jupiteru.

Jupiter i izvan beskonačnog

[uredi | uredi izvor]

Na Jupiteru, Bouman napušta letelicu koristeći kapsulu kako bi istražio još jedan monolit kojeg je otkrio u orbiti oko planete. Kako joj prilazi, kapsula odjedanput biva povučena u vrtlog svetlosne boje, a dezorijentisani i užasnuti Bouman se nađe usred crvotočine u kojoj svedoči kosmološkim fenomenima i čudnom okolinom neobičnih boja. Uskoro ugleda samoga sebe, ostarelog, ali još uvek u svom svemirskom odelu kako stoji u spavaćoj sobi opremljenoj u stilu Luja XVI. Bouman gleda nekoliko različitih verzija samoga sebe, sve starijeg i starijeg prikazanih iz njegove perspektive; u svakoj sekvenci drugačije je obučen − u jednoj čak i jede večeru − a na kraju se nađe kao starac u krevetu. Tada se ispred njega ponovno ukazuje crni monolit, a kada Bouman posegne za njim, transformiše se u fetus okružen prozirnom svetlosnom kuglom. To novo biće lebdi svemirom i dolazi do Zemlje, gledajući u nju.

Glumac Uloga
Kir Djulej Dejvid Bouman
Gari Lokvud Frenk Pul
Daglas Rejn HAL 9000 (glas)
Vilijam Silvester Hejvud Flojd
Danijel Rikter vođa majmuna

Nagrade

[uredi | uredi izvor]
  • Osvojen Oskar (najbolji specijalni efekti) i 3 nominacije (najbolja režija, scenario i scenografija).
  • Osvojene 3 nagrade BAFTA (najbolja fotografija, zvuk i scenografija) i jedna nominacija (najbolji film).

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Miller, Frank. „Behind the Camera on 2001: A Space Odyssey”. Turner Classic Movies. Pristupljeno 24. 12. 2014. 
  2. ^ „2001: A Space Odyssey (1968)”. Box Office Mojo. Pristupljeno 20. 3. 2012. 
  3. ^ Miller, Frank. „The Critics' Corner on 2001: A Space Odyssey”. Turner Classic Movies. Pristupljeno 24. 12. 2014. 
  4. ^ „A Space Odyssey (1968)”. Box Office Mojo. Pristupljeno 8. 9. 2010.  (jezik: engleski)
  5. ^ Chapman & Cull 2013, str. 97
  6. ^ McAleer, Neil (1. 4. 2013). Sir Arthur C. Clarke: Odyssey of a Visionary: A Biography. RosettaBooks. str. 140—. ISBN 978-0-9848118-0-9. 
  7. ^ Chapman & Cull 2013, str. 98
  8. ^ „National Film Registry”. National Film Registry (National Film Preservation Board, Library of Congress). Pristupljeno 26. 11. 2011. 
  9. ^ „Complete National Film Registry Listing | Film Registry | National Film Preservation Board | Programs at the Library of Congress | Library of Congress”. Library of Congress, Washington, D.C. 20540 USA. Arhivirano iz originala 25. 4. 2016. g. Pristupljeno 15. 5. 2020. 
  10. ^ Kehr, Dave. „U.S. FILM REGISTRY ADDS 25 'SIGNIFICANT' MOVIES”. chicagotribune.com (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 17. 6. 2020. g. Pristupljeno 15. 5. 2020. 
  11. ^ „Sight and Sound: Top Ten Poll 2002”. British Film Institute. Arhivirano iz originala 16. 12. 2006. g. Pristupljeno 15. 12. 2006. 
  12. ^ „Vertigo is named 'greatest film of all time'. BBC News. 2. 8. 2012. Pristupljeno 24. 8. 2012. 
  13. ^ „The Moving Arts Film Journal | TMA's 100 Greatest Films of All Time | web site”. Arhivirano iz originala 6. 1. 2011. g. Pristupljeno 3. 2. 2011. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]