Squatina

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Squatina
Vremenski raspon: oksfordski stadijum − sadašnjost[1]
Squatina australis
Squatina dumeril
Naučna klasifikacija e
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Chondrichthyes
Potklasa: Elasmobranchii
Infraklasa: Euselachii
Nadred: Selachimorpha
Red: Squatiniformes
F. de Buen, 1926
Porodica: Squatinidae
Bonaparte, 1838
Rod: Squatina
A. M. C. Duméril, 1806
Tipska vrsta
Squalus squatina

Squatina predstavlja rod ajkula iz porodice Squatinidae. Obično nastanjuju peščana morska dna na dubini blizu 150 metara. Mnoge vrste Međunarodna unija za zaštitu prirode sada klasifikuje kao kritično ugrožene. Nekad uobičajena na velikim područjima severoistočnog Atlantika, od Norveške, Švedske, Maroka i Kanarskih Ostrva, do Sredozemnog i Crnog mora, sada postoji značajan ribolovni pritisak što je rezultiralo značajnim padom broja jedinki.

Squatinidae su neobične po tome što imaju spljoštena tela i široka grudna peraja koja podsećaju na raže. Ova porodica je jedina u svom redu Squatiniformes. Rasprostranjeni su širom sveta. Većina vrsta naseljava plitka umerena ili tropska mora, ali nekoliko vrsta nastanjuje dublje vode, do 1.300 metara.[2] Squatina se ponekad nazivaju i grdobine, mada se to ime primenjuje i na pripadnike roda Lophius.

Dok se neke vrste javljaju u širokom geografskom rasponu, većina je ograničena na manje područje. Ograničenje u geografskom rasponu moglo bi biti rezultat ponašanja sklatskih vrsta, koje su predatori iz zasede sa odgovarajućim stacionarnim navikama.[3]

Izgled i biologija[uredi | uredi izvor]

Squatina uz obalu Velsa

Dok je prednji deo tela širok i spljošten, zadnji deo zadržava mišićni izgled karakterističniji za ostale ajkule. Oči i pet škrga se nalaze na leđima. Karlična peraja su velika i nalaze se horizontalno. Postoje dva leđna peraja, donji su duži od gornjih. Većina vrsta dostiže dužinu od 1,5 metara, pri čemu je poznat i Squatina japonica, koji dostiže 2 metara.[4] Neke morske ajkule imaju deformitete koji su opisani u prečouste. One mogu da uključuju skeletne deformacije, kao zakrivljenost kičme u stranu (skolioza), zakrivljenost grbe (kifoza), aksijalna zakrivljenost kičme (lordoza), nedostajuće peraje, dodatne peraje, deformisana njuška i još mnogo toga. Ove nepravilnosti pronađene su samo kod nekoliko morskih ajkula, ali uzroci tih deformiteta su otkriveni iz prehrambene neravnoteže u ishrani, genetskih faktora, parazita, traumatskih povreda ili stresa. U toku 2015. godine zarobljene su i pregledane dve ajkule, a obe su pokazale zakrivljenost kičme u stranu (skoliozu), a takođe i zakrivljenost grbe. Obe životinje su imale zakrivljenost u sredini svojih grudnih peraja, ali deformitet nije uticao na njihovu sposobnost plivanja.

Izveštava se da je kičmena skolioza različita kod morskih ajkula, ali uglavnom kod pelagičnih ajkula koji zavise od njihovih sposobnosti plivanja da uhvate svoj plen. Za Squatina, tačnije sklat (S. squatina), izgleda da ove zakrivljenosti ne utiču značajno na njenu lovačku sposobnost, što uključuje i ukopavanje kako bi zasedao svoj plen. Trenutno, istraživanje pretpostavlja da je većina fizičkih povreda uzrokovana interakcijom sa ljudima zbog njihovog stalnog uplitanja u obalna područja, gde živi većina ajkula. Zabeleženo je nekoliko napada, a nekoliko njih se desilo zbog slučajnog gaženja na ukopane novorođene ajkule.[5] Ulov Squatina californica povećao se sredinom 1980-ih i dostigao je preko 1.125 tona 1986. godine, čime je postala vrsta ajkule sa najvećim ukupnim prijavljenim ulovom na zapadnoj obali SAD u toj godini.[6]

Squatina poseduje istegljive čeljusti koje mogu brzo da se zatvore i da ulove plen i imaju duge zube u obliku igle. Kriju se u širokom sedimentu čekajući plen, koji uključuje ribe, rakove i razne vrste mekušaca.[2] Oni su ovoviviparne, poseduju leglo do 13 mladunaca. Squatina californica rađaju mlade od marta do juna u dubokoj vodi — uglavnom od 55 i 90 metara — verovatno da bi zaštitili mladunče od grabljivaca.[7]

Squatina obično borave na dubinama od 1 do 200 metara i mogu se videti na blatnim ili bentoskim podlogama gde se lako mogu uklopiti dok vrebaju plen. Područja sa najvećom pogodnošću staništa sastoje se od idealne temperature, nivoa kiseonika, slanosti i dubine. Članovi porodice Squatinidae imaju jedinstvenu kamuflažnu metodu, koja ide zajedno sa načinom na koji dolaze do hrane, uključujući ležanje na morskom dnu, pravljenje brzih pokreta pri pronalasku plena i korišćenje negativnog pritiska za hvatanje plena usisivajući ga u svoja usta.[8]

Analiza vrsta[uredi | uredi izvor]

Morfološka identifikacija može biti teška zbog diskontinuiteta i sličnosti vrsta. U ovoj specifičnoj okolnosti, u južnom delu zapadnog Atlantika postoje tri vrste iz roda Squatina. Tri posmatrane vrste su Squatina guggenheim, S. occulta i brazilska Pseudobatos horkelii. Ove tri vrste su navedene na Crvenoj listi IUCN-a kao ugrožene, a sada su zaštićene brazilskim zakonom, zbog čega ribolov nije legalan. Da bi se sprečila trgovina ovim ugroženim vrstama duž Sao Pauloa, korišćeno je DNK barkodiranje, koje otkriva ribolov i krijumčarenje ovih zaštićenih vrsta.[9]

Stanište[uredi | uredi izvor]

Vrste roda Squatina naseljavaju umereno i tropsko more. One se obično nalaze u plitkim vodama na dubinama od 10 do 328 metara od obale. Poznato je da se tokom dana ukopavaju u pesak ili blato, gde nedeljama ostaju kamuflirane dok poželjni plen ne dođe do njih. Noću postaju aktivnije. Squatina lovi ribe, rakove i glavonošce.[8]

Ponašanje[uredi | uredi izvor]

Iako ova ajkula živi na dnu mora i deluje bezopasno, može naneti bolne povrede ako se izazove, zahvaljujući snažnim čeljustima i oštrim zubima. Brani se ugrizom ako joj ronilac priđe uz glavu ili ako je uhvati za rep.[10]

Squatina ima jedinstven način disanja u poređenju sa većinom ostalih riba. Ne ispumpava vodu iz orofaringealne šupljine, kao druge ribe. Umesto toga, koristi škrge koje se nalaze ispod tela, kako bi ispumpavali vodu tokom disanja. To im takođe omogućava da budu diskretniji i da se ne otkriju.[9]

Komercijalna vrednost[uredi | uredi izvor]

Pre kraja 1980-ih, Squatina californica smatrana je grdobinom mrkuljom (lat. Lophius piscatorius).[11] Bila je sporedni ulov, bez komercijalne privlačnosti i korišćena je samo kao mamac za rakove. Godine 1977. Majkl Vagner, prerađivač ribe u Santa Barbari, u saradnji sa lokalnim komercijalnim ribolovcima, razvio je tržište ajkula.[11] Godišnji ulov vrsta iz roda Squatina 1977. godine procenjen je na 147 kilograma.[11] Do 1985. godine, godišnji ulov Squatina na centralnoj obali Kalifornije porastao je na više od 454 tone ili, prema proceni, 90.000 ajkula.[11] Brojnost se dramatično smanjila i sada je regulisana. Zbog činjenice da vrste roda Squatina žive vrlo blizu obale, one su često završavale u mreži i kada nisu bile meta. Godine 1991. upotreba mreža u Kaliforniji bila je zabranjena, a ribolov je ograničen. Ovo je pomoglo da se smanji broj ulovljenih Squatina.[12]

U aprilu 2008. vlada Velike Britanije pružila je vrstama roda Squatina punu zaštitu na osnovu Zakona o divljini i prirodi iz 1981. godine. U Atlantskom okeanu, sklat (Squatina squatina) je 2010. klasifikovana kao kritično ugrožena.[13]

Vrste[uredi | uredi izvor]

Trenutno je priznato 24 vrste u ovom rodu:

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Bourdon, J. (2011): Genera from the Fossil Record: Squatina Duméril, 1806. The Life and Times of Long Dead Sharks.
  2. ^ a b Stevens, J. & Last, P.R. (1998). Paxton, J.R. & Eschmeyer, W.N., ur. Encyclopedia of Fishes. San Diego: Academic Press. str. 64–65. ISBN 978-0-12-547665-2. 
  3. ^ a b Stelbrink, Björn; von Rintelen, Thomas; Cliff, Geremy; Kriwet, Jürgen (februar 2010). „Molecular systematics and global phylogeography of angel sharks (genus Squatina)”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 54 (2): 395—404. PMID 19647086. doi:10.1016/j.ympev.2009.07.029. 
  4. ^ Froese, Rainer; Pauly, Daniel; ur. (2016). "Squatinidae" na Fiš bejsu. [verzija na datum: January 2016]
  5. ^ http://www.trjfas.org/uploads/pdf_1325.pdf
  6. ^ King, J., & Tribuzio, C. A. (2017). Northeast Pacific Shark Biology, Research, and Conservation, Part B.
  7. ^ Martin, R. Aidan. „Sandy Plains: No Place To Hide”. 
  8. ^ a b Lyons, Kady; Lowe, Christopher G. (avgust 2015). „Organochlorine contaminants and maternal offloading in the lecithotrophic Pacific angel shark ( Squatina californica ) collected from southern California”. Marine Pollution Bulletin. 97 (1–2): 518—522. PMID 25986655. doi:10.1016/j.marpolbul.2015.05.019. 
  9. ^ a b Standora, Edward A.; Nelson, Donald R. (1977). „A Telemetric Study of the Behavior of Free-Swimming Pacific Angel Sharks, Squatina californica”. Bulletin of the Southern California Academy of Sciences. 76 (3). Arhivirano iz originala 28. 07. 2020. g. Pristupljeno 09. 05. 2020. 
  10. ^ Bester, C. (2010): Florida Museum of Natural History. Pacific Angelshark.
  11. ^ a b v g Richards, John B. (1987). „Developing a Localized Fishery: The Pacific Angel Shark”. Ur.: Cook, Sid F. Sharks: An Inquiry into Biology, Behavior, Fisheries, and Use. str. 147—160. hdl:1957/23696. 
  12. ^ King, Jackie; McFarlane, Gordon A.; Gertseva, Vladlena; Gasper, Jason; Matson, Sean; Tribuzio, Cindy A. (2017). „Shark Interactions with Directed and Incidental Fisheries in the Northeast Pacific Ocean: Historic and Current Encounters, and Challenges for Shark Conservation”. Northeast Pacific Shark Biology, Research, and Conservation, Part B. Advances in Marine Biology. 78. str. 9—44. ISBN 978-0-12-812394-2. PMID 29056145. doi:10.1016/bs.amb.2017.09.003. 
  13. ^ Fowler, S. (2010). „Background Document for Angel shark Squatina squatina” (PDF). German Federal Agency for Nature Conservation. 
  14. ^ Walsh, Jonathan H.; Ebert, David A.; Compagno, Leonard J. V. (7. 2. 2011). „Squatina caillieti sp. nov., a new species of angel shark (Chondrichthyes: Squatiniformes: Squatinidae) from the Philippine Islands”. Zootaxa. 2759 (1): 49—59. doi:10.11646/zootaxa.2759.1.2. 
  15. ^ Acero P., Arturo; Tavera, José J.; Anguila, Rafael; Hernández, Luis (jul 2016). „A New Southern Caribbean Species of Angel Shark (Chondrichthyes, Squaliformes, Squatinidae), Including Phylogeny and Tempo of Diversification of American Species”. Copeia. 104 (2): 577—585. doi:10.1643/CI-15-292. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Squatina na Vikimedijinoj ostavi.
Vikivrste imaju više informacija o članku Squatina.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Squatina&oldid=25560922”