Љубомир Ивановић
| Љубомир Ивановић | |
|---|---|
 Љубомир Ивановић 1917. | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 24. фебруар 1882. |
| Место рођења | Београд, Краљевина Србија |
| Датум смрти | 23. новембар 1945. (63 год.) |
| Место смрти | Београд, НР Србија, ФНР Југославија |
| Уметнички рад | |
| Поље | сликарство, графика |
| Утицаји од | Кирил Кутлик Бета и Риста Вукановић Антон Ажбе |
| Потпис |  |
Љубомир Ивановић (Београд, 12/24. фебруар 1882 — Београд, 23. новембар 1945) је био српски сликар, графичар и академик.
Живот и дело
[уреди | уреди извор]Родитељи су му Андрија "мали" поштански чиновник и Софија, су се због очевог намештења често селили по држави. Основну школу је завршио у Нишу, где је започео први разред гимназије. Други разред гимназије похађао је у Врању, исти и трећи разред завршава у Београду. Последњи четврти разред гимназије завршио је приватно, после одлагања у Чачку. Мада му је цртање у београдској гимназији предавао Петар Убавкић, млади Ивановић је посећивао на позив, атеље Крстићев, где се формирао и усавршавао. Управо је за Ивановићево уметничко опредељење заслужан сликар Ђорђе Крстић, тада такође професор цртања у гимназији.[1] Похађао је Љубомир затим "Српску цртачку и сликарску школу" у Београду, код професора Кирила Кутлика, затим Бете и Ристе Вукановић (1899—1905) године и студирао је на минхенској сликарској академији (1905—1909), и на приватној сликарској школи Антона Ажбеа[2]. Те 1909. године је постављен Љуба за предавача цртања акта и главе на уметничкој школи у Београду.
Први пут је излагао као ученик 1904. године на првој Југословенској уметничкој изложби. Један је од оснивача Удружења ликовних уметника у Београду (1919) и био је члан уметничког удружења Лада.[2]
Просветни савет Министарства образовања Краљевине Србије му је 1909. године признао стручност за наставника цртања у средњим школама.[3] Предавао је у Краљевској уметничкој школи[4], а касније и на Академији ликовних уметности (данас је то Факултет ликовних уметности у Београду). Учествовао је на свим изложбама „Ладе“ и другим изложбама у Београду, а излагао је и у Великом салону у Паризу где је боравио на студијама. Специјализовао се за цртеж оловком и уживао је велику репутацију у Србији и у свету.
Сакупио је богату збирку предмета уметничког занатства која се данас чува у Музеју примењене уметности у Београду.
Био је ожењен Милицом, са којом је имао једну кћерку Савку, која му је под старост помагала као "секретар". Није имао сопствени атеље, већ је радио у једној малој соби изнајмљене куће. У тој просторији је било највише књига и украсних предмета које је скупљао. Тридесетих година 20. века предаје цртање у Првој мушкој гимназији и Мушкој учитељској школи у Београду. Пред Други светски рат се услед шлога, десном страном парализовао и почео повлачити из уметничког живота.[5] Тада је град Београд уступио члановима "Ладе", плацеве да на њима подигну куће и атељее. Умро је у Београду 1945. године.
Одликован је Орденом витеза Легије части Републике Француске. Дописни члан САНУ је постао је 1922. године.[2]
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Жена у ентеријеру, 1916. -
Зора Петровић, 1920. -
Глава, 1920-1922 -
Мотив из јужне Србије, 1936. -
Бела Црква, 1937. -
Љуба Ивановић: Унутрашњост манастирске цркве, 1938. -
Љуба Ивановић: Старе куће, 1938. -
Портрет младог мушкарца, 1940. -
Љуба Ивановић: Три фигуре-цртеж -
Љуба Ивановић: Портал Љубостиње-цртеж -
Љуба Ивановић: Дрво-графика -
Соко Бања -
Попрсје жене са шеширом -
Охрид (1937), Народни музеј Краљево -
![Кровови Париза, Легат Дејана Медаковића, [Музеј града Београда]](//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c5/Ljubomir_Ivanovi%C4%87_-_Pariski_krovovi%2C_dio_kolekcija_legata_Dejana_Medakovi%C4%87a%2C_Muzej_grada_Beograda.jpg/90px-Ljubomir_Ivanovi%C4%87_-_Pariski_krovovi%2C_dio_kolekcija_legata_Dejana_Medakovi%C4%87a%2C_Muzej_grada_Beograda.jpg)
Кровови Париза, Легат Дејана Медаковића, [Музеј града Београда]
.jpg)
_-_Glava,_1920-1922.jpg)
_-_Motiv_Iz_Ju%C5%BEne_Srbije,_1936.jpg)
_-_Bela_Crkva,_1937.jpg)
_-_Portret_Mladog_Mu%C5%A1karca,_1940.jpg)
![Кровови Париза, Легат Дејана Медаковића, [Музеј града Београда]](/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Ljubomir_Ivanovi%C4%87_-_Pariski_krovovi,_dio_kolekcija_legata_Dejana_Medakovi%C4%87a,_Muzej_grada_Beograda.jpg)
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ "Београдске општинске новине", Београд 1. март 1940.
- ^ а б в Танјуг 2013.
- ^ "Просветни гласник", Београд 1. јануар 1912.
- ^ Јовичић 2013, стр. 10-11
- ^ "Коло", Београд 8. август 1942.
Литература
[уреди | уреди извор]- Народна енциклопедија – српско- хрватско- словеначка, приређивач и уредник др Станоје Станојевић, Загреб 1925—1929.
- Протић, Миодраг Б. (1970). Српско сликарство XX века, Том 1. - Библиотека Синтезе (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Нолит. стр. 596страна.
- Трифуновић, Лазар (1973). Српско сликарство 1900—1950. - Библиотека Синтезе (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Нолит. стр. 533стране.
- Танјуг (13. 2. 2013). „Изложба цртежа и графика Љубомира Ивановића у САНУ”. званични сајт. Нови Сад: Радио-телевизија Војводине. Приступљено 16. 9. 2016.
- Јовичић, Светлана; Метлић, Дијана (2013). Уметничка школа у Београду (каталог изложбе) (PDF). Београд: С. Јовичић. ISBN 978-86-916545-0-4. Архивирано из оригинала (PDF) 02. 04. 2016. г. Приступљено 8. 2. 2018.COBISS.SR 197430028
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Људи | |
| Остале | |
