Пређи на садржај

Бингула

Координате: 45° 06′ 01″ С; 19° 26′ 31″ И / 45.100333° С; 19.441833° И / 45.100333; 19.441833
С Википедије, слободне енциклопедије
Бингула
Православна црква у Бингули
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округСремски
ОпштинаШид
Становништво
 — 2011.Пад 732
 — густина41/km2
Географске карактеристике
Координате45° 06′ 01″ С; 19° 26′ 31″ И / 45.100333° С; 19.441833° И / 45.100333; 19.441833
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина111 m
Површина22,2 km2
Бингула на карти Србије
Бингула
Бингула
Бингула на карти Србије
Остали подаци
Поштански број22253
Позивни број022
Регистарска ознакаŠI

Бингула (слч. Binguľa) је насеље у Србији у општини Шид у Сремском округу. Према попису из 2011. било је 732 становника.

Географија

[уреди | уреди извор]
Средиште Бингуле

Историја

[уреди | уреди извор]

"Бингула као насељено место је први пут забележена 1445 године. Према попису из 1736. године имала је 65 домова, 1756. године имала је 70, 1766. године 119, 1774. године 176, 1791. године 159 домова са 891-ом душом. Године 1810. имала је 157 домова са 844 душе.[1] Бингула је 1885. године била у склопу Ердевичког изборног среза са својих 650 православаца.[2]

Према попису из 1736-е Бингула је једно од 16 насеља (Илок, Моловин, Сот, Пакледин, Љуба, Сусек, Свилош, Грабово, Лежимир, Бингула, Мартинци, Кузмин, Бачинци, Ердевик, Дивош, Ремета) која су припадала Илочком Горњосремском властелинству.

11. јуна 1943. године у извештају власти фашистичке НДХ о активностима Народноослободилачке војске на подручју Срема и Славоније Бингула се истиче као једна од локација значајнијег комунистичког деловања.[3]

Овде се налази Црква Светог Георгија у Бингули.

Галерија

[уреди | уреди извор]

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Бингула живи 723 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 42,2 година (38,9 код мушкараца и 45,5 код жена). У насељу има 305 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,97.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[4]
Година Становника
1900. 1.671
1910. 1.683
1921. 1.707
1931. 1.613
1948. 1.116
1953. 1.200
1961. 1.244
1971. 1.119
1981. 1.025
1991. 915 888
2002. 906 927
Етнички састав према попису из 2002.[5]
Срби
  
477 52,64%
Словаци
  
306 33,77%
Хрвати
  
40 4,41%
Мађари
  
29 3,20%
Југословени
  
10 1,10%
Русини
  
7 0,77%
Роми
  
6 0,66%
Црногорци
  
1 0,11%
Немци
  
1 0,11%
Муслимани
  
1 0,11%
Македонци
  
1 0,11%
непознато
  
9 0,99%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Душан Поповић: "Срби у Срему до 1736.", Београд 1950. године
  2. ^ "Застава", Нови Сад 185.године
  3. ^ Nada Lazić, ур. (1986). Građa za historiju Narodnooslobodilačkog pokreta u Slavoniji, Knjiga VI (1. VI — 31. VII 1943) (на језику: српскохрватски). Slavonski Brod: Historijski institut Slavonije. стр. 111. 
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]