Бољшаја Ижора

Бољшаја Ижора
Большая Ижора
Бољшаја Ижора; Большая Ижора
Административни подаци
Држава	Русија
Федерални округ	Северозападни
Област	Лењинградска област
Рејон	Ломоносовски рејон
Основан	први помен 1612.
Варошица од	1939.
Стара имена	Гаизјавјаз, Бољшаја Ижорскаја
Становништво
Становништво	‍
— 2015.	2.976
Географске карактеристике
Координате	59° 56′ 40″ С; 29° 34′ 30″ И / 59.944444° С; 29.575° И
Временска зона	UTC+3
	Бољшаја Ижора Бољшаја Ижора на карти Русије
	Бољшаја Ижора Бољшаја Ижора на карти Лењинградске области
Остали подаци
Поштански број	188531
Позивни број	+7 81376
Регистарска ознака	47
ОКАТО код	412 305 540
ОКТМО код	41 630 154 051

Бољшаја Ижора, односно Велика Ижора (рус. Большая Ижора; фин. Haisevaisi) насељено је место са административним статусом варошице (рус. посёлок городского типа) на северозападу европског дела Руске Федерације. Налази се у западном делу Лењинградске области и административно припада Ломоносовском рејону.

Према проценама националне статистичке службе за 2015. у вароши је живело 2.976 становника.

Статус насеља урбаног типа, односно варошице носи од 1939. године.

Географија

Варошица Бољшаја Ижора налази се у северном делу Ломоносовског рејона и лежи на јужној обали Финског залива, на око 55 километара западно од историјског центра Санкт Петербурга. Рејонски центар град Ломоносов налази се на свега 13 километара источније. Кроз варош протиче Црна река.

Кроз варош протиче аутопут А120 који Санкт Петербург повезује са Сосновим Бором.

Историја

Село Бољшаја Ижора се у писаним изворима први пут помиње 1612. године под именом Гаизјавјаз (рус. Гаизявязь). Садашње насеље настало је стапањем неколико мањих оближњих насеља, међу којима су највећа била села Бољшаја Ижора и Сагомиље, те насеља Приморски Хутор и Пилнаја.

Насеље је било доста ретко насељено све до отварања железнице 1864. године, а почетком прошлог века важила је за популарно летње одмаралиште. Све до 1918. варошица је имала редовне бродске везе са Кронштатом.^[1]

Званичан административни статус градског насеља у рангу варошице носи од 27. августа 1939. године. Годину дана раније у насељу је основана база ратне морнарице.

Демографија

Према подацима са пописа становништва из 2010. у вароши су живела 3.314 становника, док је према проценама националне статистичке службе за 2015. варошица имала 2.976 становника.^[2]

Кретање броја становника
1838.	1959.	1970.	1979.	1989.	2002.	2010.	2015.
63	3.798	4.694	4.569	3.967^[3]	3.831^[4]	3.314^[5]	2.976

Види још

Референце

^ „Пильная Мыза - Везенберг - Приморский хутор - Большая Ижора” (на језику: руски). Большая Ижора. Архивирано из оригинала 14. 08. 2012. г. Приступљено 20. 03. 2013.
^ Ленинградская область. Оценка численности постоянного населения на 1 января 2009-2015 гг. Архивирано на сајту Wayback Machine (5. март 2016)
^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.

Спољашње везе

Званични веб-сајт

[1] „Пильная Мыза - Везенберг - Приморский хутор - Большая Ижора” (на језику: руски). Большая Ижора. Архивирано из оригинала 14. 08. 2012. г. Приступљено 20. 03. 2013.

[2] Ленинградская область. Оценка численности постоянного населения на 1 января 2009-2015 гг. Архивирано на сајту Wayback Machine (5. март 2016)

[1989Census-3] „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.

[2002Census-4] Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.

[2010Census-5] Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

п р у Насеља Лењинградске области Руске Федерације
Градови рејонске субординације (31)	Бокситогорск Волосово Волхов Всеволошк Виборг Висоцк Гатчина Ивангород Каменогорск Кингисеп Кириши Кировск Комунар Лодејноје Поље Луга Љубањ Никољскоје Новаја Ладога Отрадноје Пикаљово Подпорожје Приморск Приозерск Сјастрој Светогорск Сертолово Сланци Соснови Бор Тихвин Тосно Шлисељбург
Варошице (32)	Бољшаја Ижора Будогошч Важини Вирица Вознесење Дружнаја Горка Дубровка Јефимовски Красни Бор Кузњечноје Кузмоловски Лебјажје Лесогорски Мга Морозовљева Варош Назија Никољски Павлово Приладошки Рахја Рјабово Рошчино Свердловљева Варош Свирстрој Сиверски Сињавино Совјетски Тајци Токсово Толмачјово Уљановка Форносово