Гораждевац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Гораждевац
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Пећки
Општина Пећ
Становништво
Становништво
 — (2011) 570[1]
Географске карактеристике
Координате 42°38′27″ СГШ; 20°22′07″ ИГД / 42.640722° СГШ; 20.368565° ИГД / 42.640722; 20.368565Координате: 42°38′27″ СГШ; 20°22′07″ ИГД / 42.640722° СГШ; 20.368565° ИГД / 42.640722; 20.368565
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 457 м
Гораждевац на мапи Србије
Гораждевац
Гораждевац
Остали подаци
Позивни број +383 (0)39

Гораждевац (алб. Gorazhdec) је насељено место у општини Пећ, на Косову и Метохији. Према попису становништва из 2011. у насељу је живело 570 становника.

Географија[уреди]

Гораждевац је највеће српско село у Метохији, који према изјавама тамошњих мештана има око 1000 становника српске националности. У насељу се налази и седиште СО Пећ и Пећког Округа измештено после грађанског рата у покрајни 1999. године. До 1999. године постојала је и текстилна фабрика као пројекат фабрике у Пећи „ КОПЕКС“, али је од 2000 до 2008. године служила као база мировној мисији НАТО-а на Космету КФОР-у. Али од 2008 остала је пуста када су се војници КФОР-а преместили у највећу базу у Пећком округу у Белом Пољу. У селу сада се налази Дом Здравља у коме се налази медицинско особље: доктор опште праксе, зубар, лаборант и неколико медицинских сестара. Налази се и Дом културе, ОШ „Јанко Јовићевић“, Гимназија „Свети Сава“ (измештена из Пећи), Економско-трговинска школа „Милева Вуковић“ (измештена из Пећи), Електро-техничка школа и Машинска Школа (такође измештене из Пећи), Пошта (под управом привремених власти Косова), Полицијска Станица (у којој се налазе полицајци КПС).

Историја[уреди]

Гораждевац се први пут помиње у повељи краља Стефана Првовенчаног издатој око 1220. године манастиру Жичи. По турском попису из 1485. године забележено је да у селу има 28 српских кућа, међу којима и дом српског попа. Село је више пута било нападано од стране Албанаца, али увек безуспешно. Све до 13. августа 2003. године када су убили двоје, а ранили четворо деце док су се купала на инпровизованој плажи реке Бистрици.[2] Све до дана данашњег кривци нису пронађени.[3] Напади на Гораждевац су били и 7. децембра 2015.[4]

У селу постоје неколико извора пијаће воде, споменик страдалима у рату на Косову, и деци којој је пресечена младост на Бистрици.

Становништво[уреди]

Према попису из 2011. године, Гораждевац има следећи етнички састав становништва:

Националност[1] 2011.[a]
Срби 255 (44,73%)
Албанци 148 (25,96%)
Роми 80 (14,03%)
Египћани 59 (10,35%)
Бошњаци 26 (4,56%)
други 2 (0,37%)
Укупно 570


Демографија[1][5]
Година Становника
1948. 889
1953. 1.012
1961. 1.235
1971. 1.411
1981. 1.440
1991. 1.690
2011. 570

Култура[уреди]

У селу се налази најстарија црква брвнара у Србији, подигнута у 16. веку. Посвећена је Св. Јеремији. На иконостасу су сачуване двери из 16. века, а у цркви неколико икона, књига и свештених сасуда. Године 1926. у близини старе цркве је саграђена нова црква, посвећена Покрову Св. Богородице.

Покрај села протиче Пећка Бистрица, речица Бирка, и такозвани „јаз“ у коме се сваког 14. маја окупа већи део села због обичаја и дуговеконе традиције, како би им заштитник села св. пророк Јеремија подарио плодну и здраву годину. Истог дана литије круже селом певајући песме о постојбини свог народа.

У Гораждевцу од 2000. године. функционише једини српски медиј у Метохији који представља центар окупљања младих и информише српско становништво. Захваљујући КОСМА мрежи и осталих медијских партнера радио Гораждевац пласира информације из овог краја и у остале делове Србије и региона.

Спорт[уреди]

ФК Омладинац је основан 1966. Клуб је функционисао све до 1999 а наставио је са радом 2008. године, највећи успеси клуба су шеснаестине купа СФР Југославије где је изгубио од ФК Борац Чачак резултатом 2:1 утакмици у Гораждевцу и учешће у трећој државној лиги.

Напомене[уреди]

  1. Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја косовских Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]