Пређи на садржај

Дивља мачка

С Википедије, слободне енциклопедије

Дивља мачка
Европска дивља мачка
(Felis silvestris silvestris)
Научна класификација уреди
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Mammalia
Ред: Carnivora
Подред: Feliformia
Породица: Felidae
Род: Felis
Врста:
F. silvestris
Биномно име
Felis silvestris
Подврсте

видети текст

Пет подврста Felis silvestris — поштујући као извор рад из 2007. везан за проучавање ДНК.[2]

Дивља мачка (лат. Felis silvestris) је врста из породице мачака (Felidae).

То је снажна животиња округле главе са кратком њушком и кратким ушима. У снажној вилици истичу се оштри очњаци. Тело јој је покривено густом длаком сиво-смеђе боје са ретким, попречним тамним пругама. Краћи, дебео реп има тамне прстенове и врх је увек тамно обојен. На предњим ногама има пет прстију, а на задњим четири који су са доње стране увек тамни. На прстима има оштре канџе које може да увуче. Груди и трбух су светлији и једнолично обојени. Већи мужјак нарасте до 80-90 cm у дужину (реп му је дуг до 37 cm), а може да буде тежак и до десет килограма.

Станиште и ареал

[уреди | уреди извор]

Живи у шумама са пропланцима и ноћна је животиња. Лови пред вече или пред зору, када је гладна. Врло је опрезна, добро трчи, скаче и вере се по стаблима. Распрострањена је у средњој и јужној Европи. Угрожена је ловом због цењеног крзна.

У Војводини има близу 1.000 јединки које живе у приобалним шумама великих река, Фрушкој гори, Вршачким планинама и Делиблатској пешчари.

Понашање

[уреди | уреди извор]

Лови живи плен; мишеве, зечеве, веверице, кртице и друге мале животиње. Лови и птице, па чак и омање срне. Пари се крајем у фебруару и марту. Крајем пролећа окоти до четири младунчета у скровишту међу камењем или у шупљем стаблу, ретко у жбуњу. Лови углавном ноћу и то кад је гладна, а дању се крије у јазбинама и неприступачним местима. Територијалне су животиње; територија им је тачно ограничена. Успешно се пари и укршта са домаћом мачком.

Ова звер је опасна и насртљива и може бити опасна по човека.

Подврсте

[уреди | уреди извор]

Позивајући се на анализе ДНК спроведене 2007, постоји само пет подврста:[2]

Ранији извори указују на много већи број подврста:

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Cat Specialist Group (2002). Felis silvestris. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2006. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 5. мај 2006.  База података укључује и доказе зашто је таксон последња брига
  2. ^ а б Driscoll, CA (28. 6. 2007). „The Near Eastern Origin of Cat Domestication”. Science. 317 (5837): 519—523. PMID 17600185. doi:10.1126/science.1139518. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Калезић М. 2000. год. Хордати (ауторизована скрипта). Биолошки факултет: Београд.
  • Симоновић, Д. и сарадници. 1953. Природописни атлас СИСАРИ. Знање: Београд.
  • Животињско царство: албум-бојанка за 250 сличица; аутор текста Еуген Драгановић; Београд (2004)

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]