Куршумлија

Координате: 43° 08′ 27″ С; 21° 16′ 04″ И / 43.140833° С; 21.267833° И / 43.140833; 21.267833
С Википедије, слободне енциклопедије
Куршумлија
Панорама Куршумлије
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округТоплички
ОпштинаКуршумлија
Становништво
 — 2022.11.765
Географске карактеристике
Координате43° 08′ 27″ С; 21° 16′ 04″ И / 43.140833° С; 21.267833° И / 43.140833; 21.267833
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина366 m
Куршумлија на карти Србије
Куршумлија
Куршумлија
Куршумлија на карти Србије
Остали подаци
Поштански број18430
Позивни број027
Регистарска ознакаPK

Куршумлија (старосрп. Бела Црква)[1] је градско насеље и седиште истоимене општине у Топличком округу. Налази се на југу Србије, близу административне линије са Косовом и Метохијом, величине 952 km2. Њена територија смештена је у централном и горњем току реке Топлице, у сливовима њених притока Косанице и Бањске.[2] Према попису из 2022. има 11.765 становника.[3]

Историја[уреди | уреди извор]

Куршумлија још увек носи име од турске речи за пушчано зрно (метак) kurşun са додатком li, на који се надовезује наставак -ија. У доба Римљана Куршумлија се називала Ad Fines, што значи „на крају“ јер је била на граници две провинције, Далмације и Горње Мезије. Била је у то време једна од важних станица на познатом римском путу Ниш-Љеш.

Приликом установљавања самоуправне Охридске архиепископије, византијски цар Василије II је 1019. године одредио да под ову архиепископију потпадне и Нишка епархија, којој је припадала и Топлица, што се изричито помиње у царским повељама.

У средњем веку била је прва престоница Стефана Немање. Између 1159. и 1168. године он је овде саградио своја прва два манастира, Светог Николу Топличког и Пресвету Богородицу Топличку. Због оловног крова манастирског храма, који је давао бљештави одсјај, место је прозвано Бела Црква.[1]

Приликом установљавања аутокефалне Српске архиепископије, први српски архиепископ Свети Сава је 1219. године основао неколико нових епархија међу којима је била У Топличка епархија са средиштем у Светом Николи Топличком. Након проглашења Српске патријаршије (1346), топлички епископи су добили почасни наслов митрополита, а током наредних векова називали су се митрополитима топличким и белоцркванским.

Средином 15. века, Топлица је пала под турску власт. Након обнове Српске патријаршије (1557), Топличка епархија се нашла у њеном саставу и постојала је све до краја 17. века, након чега је прикључена Нишкој епархији, чији су се јерарси од тада називали нишки и белоцрквански.

На почетку турске владавине место се звало Куршумли Килисе / Kurşunlü Kilise (тј. Оловна Црква), што се односило како на раније српско име насеља, тако и на чињеницу да су Немањине цркве опстале. За време турске власти, Куршумлија је била седиште локалне турске управе и један од највећих тргова олова и сребра у српским земљама. Изворно име града је опстајало и даље, те је тако на карти из 1689. године забележено управо као Бела Црква (Bellacherqua).[4]

Уочи ослобађања од Турака у српским документима се помиње и као Куршумље, и најзад, по ослобађању 1878. године, као Куршумлија.

За време Првог српског устанка Карађорђеви устаници су седам година држали крај око Луковске Бање и четири пута нападали Куршумлију, док је Станоје Главаш 1806. ослободио и држао кратко време. Куршумлија је од Турака коначно ослобођена 19. јануара 1878. године. Након тога у тај крај, из којег се иселило сво муслиманско становништво, и који је малтене био испражњен, долазе досељеници из других пасивних крајева Србије (Голија, Нови Пазар...) и Црне Горе, који мењају своје старе брђанске завичаје за нови. Нови досељеници долазе у додир са старим становништвом прокупачко-лесковачко-нишке области шопског српског ареала које има дугу традицију бивствовања, које је оставило многе трагове у разним областима живота (кулинарство, грађевинарство итд) и које има много развијенију пољопривреду и радне навике.

У Првом светском рату Куршумлија и Прокупље и цела Топлица су постали познати по Другом „гвозденом“ пуку и Топличком устанку из 1917. године, чији је званични предводник био Коста Пећанац. У овом рату Куршумлија и Прокупље су претрпели велике људске и материјалне губитке.

У Другом светском рату Немци су окупирали Куршумлију 12. априла 1941. године, али су је уступили на управу Бугарима, који су окупирали град и околину 25. марта 1942. године и држали је све до ослобођења 28. августа 1944. године.

Током читавог 20. века, а и сада, Куршумлија је била у пасивном положају у односу на много веће и развијеније Прокупље и Ниш, и према тим градовима, али и према Београду текле су миграције становништва из овога краја.

Након 2010. године, када је дотадашњи нишки епископ Иринеј (Гавриловић) изабран за српског патријарха, обновљени су ранији предлози да се граду, на основу старог назива Бела Црква, врати српско име, односно да се град назове Топличка Бела Црква (ради разликовања од Беле Цркве у Банату).[5] Иницијатива за враћање старог имена је поново покренута средином 2018. године.[6]

Јануара 2024. група грађана Куршумлије је у центру места протестовала и затражила заштиту државних органа због учесталих упада наоружаних банди Албанаца, који краду дрва, приватну и државну имовину.[7][8]

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Куршумлија живи 10300 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 35,7 година (34,6 код мушкараца и 36,8 код жена). У насељу има 4323 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,15.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

Демографија[9]
Година Становника
1948. 2.382
1953. 2.649
1961. 3.391
1971. 7.185
1981. 10.550
1991. 12.525 12.371
2002. 13.639 13.848
2011. 13.200
2022. 11.765
Етнички састав према попису из 2002.‍[10]
Срби
  
 13.061 95,76%
Роми
  
 207 1,51%
Црногорци
  
 57 0,41%
Македонци
  
 12 0,08%
Југословени
  
 7 0,05%
Горанци
  
 6 0,04%
Хрвати
  
 4 0,02%
Бугари
  
 3 0,02%
Руси
  
 2 0,01%
Русини
  
 1 0,00%
непознато
  
 239 1,75%


Становништво према полу и старости[11]
м
ж
? 88
  
  
 116
80+ 45
  
  
 69
75—79 80
  
  
 152
70—74 192
  
  
 245
65—69 237
  
  
 326
60—64 307
  
  
 342
55—59 289
  
  
 339
50—54 521
  
  
 437
45—49 593
  
  
 550
40—44 565
  
  
 505
35—39 502
  
  
 488
30—34 414
  
  
 482
25—29 506
  
  
 481
20—24 496
  
  
 471
15—19 596
  
  
 542
10—14 541
  
  
 466
5—9 476
  
  
 427
0—4 407
  
  
 346
Просек : 34,6 36,8
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 736 711 968 2.050 3.099 3.639 4.323
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 655 940 798 1.253 446 173 40 14 2 2 3,15
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 5.431 1.702 3.411 193 89 36
Женски 5.545 1.155 3.453 741 171 25
УКУПНО 10.976 2.857 6.864 934 260 61
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 2.775 155 0 2 1.222
Женски 1.938 54 0 0 825
УКУПНО 4.713 209 0 2 2.047
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 40 81 219 132 191
Женски 13 3 219 147 28
УКУПНО 53 84 438 279 219
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 15 20 326 97 60
Женски 24 26 124 152 202
УКУПНО 39 46 450 249 262
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 37 0 0 178
Женски 25 0 0 96
УКУПНО 62 0 0 274

Спорт[уреди | уреди извор]

Галерија[уреди | уреди извор]

  • Куршумлија, центар
    Куршумлија, центар
  • Куршумлија, центар
    Куршумлија, центар
  • Куршумлија, центар
    Куршумлија, центар
  • Куршумлија, градски парк
    Куршумлија, градски парк
  • Споменик жртвама НАТО бомбардовања
    Споменик жртвама НАТО бомбардовања
  • Народна библиотека у Куршумлији
    Народна библиотека у Куршумлији
  • Трезор
    Трезор
  • Вртић Сунце
    Вртић Сунце
  • Хала спортова
    Хала спортова
  • Дом здравља
    Дом здравља
  • Основна школа Дринка Павловић
    Основна школа Дринка Павловић
  • Гимназија и Економска школа
    Гимназија и Економска школа

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Јанићијевић 1996, стр. 379.
  2. ^ „Историја”. Туристичка организација општине Куршумлија (на језику: српски). Приступљено 2021-01-26. 
  3. ^ „Попис у Србији према полу и старости по насељима” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 21. 1. 2024. 
  4. ^ Николић 1972, стр. 124.
  5. ^ Политика (2012): Куршумлија враћа стари назив
  6. ^ Telegraf (2018): Kuršumlija se više neće zvati tako, na predlog patrijarha Irineja: Vraća joj se staro srednjovekovno ime
  7. ^ https://www.juznevesti.com. „Sa protesta u Kuršumliji zatražena veća bezbednost za imovinu i ljude u tom kraju”. Južne vesti (на језику: српски). Приступљено 2024-01-29. 
  8. ^ „Protest građana u Kuršumliji: Zaštitite nas | Srbija”. Direktno (на језику: српски). Приступљено 2024-01-29. 
  9. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  10. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  11. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Куршумлија&oldid=27371916”